Рок за доспеће треће рате пореза на имовину за физичка и за правна лица,  истиче у петак 14. августа, с обзиром да је 15. у суботу, а све у циљу избегавања гужви и обрачунавања законске камате.  Дата је и законска могућност за попуст на плаћање пореза на пољопривредно земљиште, а решења о плаћању еколошке таксе, коју плаћају само правна лица,стићи ће на њихове адресе у наредних месец дана.

Решења за ову годину за порез на имовину већ су стигла на адресе физичких и правних лица. Грађани су у овој години и поред корона вируса, редовно измиривали обавезе и наплата пореза од физичких лица је на изузетном нивоу, каже начелник за буџет и финансије Ненад Тасић.

У буџету је од пореза на имовину од физичких лица предвиђено 100 милиона динара за ову годину, а већ је 65 милиона наплаћено, што значи да је наплата 65 посто, што је изузетно. Код правних лица је наплата на 47 посто и то је велики ниво наплате, али физичка лица су ажурнија, каже Тасић .

Репрограми су и даље могући, као и отпис 50 посто камате. Сви који нису платили аконтације или имају стара дуговања и даље могу да искористе ове повољности. Ако је велики износ може се измирити и на већи број рата. Нема проблема ни са наплатом пореза на пољопривредно земљиште, који иде заједно са решењем пореза на имовину.

Имали смо неке примедбе од грађана који имају земљиште  у  сеоским подручјима као што је шеста зона, а ради се о брдовитим местима, где стварно нема пољопривредног земљишта. Ту постоји законска могућност да се да попуст од 40 посто у односу на износ пољопривредног земљишта. Грађани који су доставили доказ да то не обрађују врши се корекција у решењу и  води се као друго земљиште, каже Тасић.

Од ове године еколошку таксу не плаћају физичка лица, већ само правна лица. Они ће добити решење за 2020. годину, након подношења електронске пријаве.

 -Закључно са јучерашњим датумом, имали смо 4 хиљаде поднетих пријава од правних лица, што је врло ажурно, уредно су поднели пријаве. Сада ће ићи обрачун и подела решења правним лицима, наглашав наш саговорник.

У наредних месец дана ће правним лицима стићи решења са износом еколошке таксе. Уколико се ради о великом загађивачу, који има више представништава у земљи, такса је 2 милиона динара и дели се по градовима. Мала правна лица ће плаћати 5 хиљада динара на годишњем нивоу и то ја најнижи износ ове таксе. 

Председник Aлександар Вучић представиће данас планове и програме за даљи развоj и будућност Србиjе.

Kако jе наjавила прес служба председника, на прес конференциjи у 11.00 у Председништву Србиjе учествоваће и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић и министар здравља Златибор Лончар 

Обраћање председника Вучића, у директном преносу, можете пратити и на каналу Радио телевизије Врање.

Од половине августа почеће пријављивање послодаваца и младих који траже посао за програм "Моја прва плата". Са радом за плате које ће делом финансирати држава почело би се од октобра, рекао је за Тањуг министар финансија Синиша Мали.

Држава ће подржати запошљавање 10.000 младих на по девет месеци са 20.000 динара месечно за оне са дипломом средње школе и 24.000 динара за младе раднике са факултетском дипломом.

"Ово је прави начин да држава допринесе, и преузме већи део терета прве плате за ове младе на себе. И начин да они дођу до своје прве плате, и свог првог посла. Тако подстичемо њихову запосленост, а смањујемо незапосленост међу младима", рекао је Мали.

Током конкурса фирме ће пријављивати своје потребе за радницима.

„Паралелно се могу пријављивати студенти и они који су завршили средњу школу . Тако ће бити формирана листа оних који желе да учествују у програму за који ће само за ову годину бити издвојено две милијарде динара. То није мали новац, али је новац који ће на прави начин бити утрошен, да младим људима сада, у условима кризе када постоји страх због короне дамо могућност и погурамо их напред, да добију прву плату", рекао је министар финсија.

Претпоставка је да ће после девет плата млади остати код истог послодавца, или са искуством лакше наћи други посао, каже Синиша Мали.

„Програм Моја прва плата предвиђа да остатак новца за плату овако запослених младих људи обезбеде послодавци. Првим и другим пакетом мера подршке боримо се да заштитимо нашу привреду“, реако је он.

Програмом Моја прва плата, по речима министра, држава жели да подстакне запошљавање зато што је, како он каже, младима је најтеже да добију први посао.

Криза изазвана епидемијом утицала је и на сектор пољопривреде у свим сегментима. Произвођачи свињског меса већ трпе штету због пада цена. Забринути су да ће цене бити још ниже услед могућег увоза јер је смањена тражња узроковала сличну ситуацију и у свим европским земљама.

Цене живе ваге свињског меса пале су 10 одсто на југу Србије. Узрок је свеопшта криза узрокована епидемијом. Слична је ситуација и у свим европским земљама. Kина је престала са увозом меса из Немачке и Холандије због заразе радника у највећим кланицама тих земаља, које већ четврту недељу не раде. Верује се да ће сада вероватно уследити притисак да се криза ублажи извозом. Малим узгајивачима остаје да се боре и прилагођавају. То тврди и Драган Ристић у Дубници који годишње тржишту испоручи 200 прасади.

Oн  каже да је тренутна цена живе ваге прасади 250 динара за килограм. Славља су стала и кафане. Продаја је опала за 70 одсто. Тренутно имам 40 прасадића. Захваљујући сталним муштеријама још увек немам проблеме с продајом. Некад је боље, некад горе, али мора се опстати и одржати производња и онда кад је најтеже, каже Ристић.

Цене свињетине на нивоу Еврпске Уније  пале су на годишњем  за 9,5 одсто. У Холандији је годишњи пад већ 23 процента,  у Немачкој 8,3 одсто. Процене су да би пад у наредном периоду могао да буде далеко већи.

Ристић каже да је рентабилна цена за произвођаче 250 динара за килограм живе мере, по којој тренутно и продају.Тврди да су на граници преживљавања.Могуће је да ће цене падати још, јер су сви ресторани сузили рад на минимум.

Наша земља ипак има и неку врсту заштите од претераног увоза меса, јер постоје царине на увозну робу. У сваком случају сигурно ће доћи до смањивања цена свињетине, пре свега због смањења тражње, а врло је могуће да вишак меса из Немачке и Холандије дође и у Србију.

Ванредно стање је комплетан живот учинило ванредним, а оно што ће се тек осетити су последице присилног нерада. Мањак пара већ смо сви осетили у својим новчаницима, а то исто се дешава и са градским буџетима. Први удар смо, ипак пребродили.

Ова година је у финансијском смислу неупоредива са свим осталим, чак и са годином НАТО бомардовања, јер су тада фабрике радиле, каже већник за буџет и финансије Бојан Костић. У ситуацији ванредног стања привреда је стала у једном моменту, иако су се сви трудили да одрже минимални ниво производње.

То се, ипак осетило у привреди, код грађана, али и у градском буџету.

''Ми смо у првих шест месеци остварили милијарду и 36 милиона динара, односно 43 процента у односу на укупно планиране приходе. Норматив је 50 процената, што значи 87 посто у односу на план за првих шест месеци. У апсолутном износу око 123 милиона динара смо мање приходовали, него што смо планирали. Тај мањак је резултат ванредног стања'', каже већник Костић.

Нарочито је било тешку на почетку епидемије, што се одмах показало у априлу, када смо имали за 40 посто мање остварених прихода него прошле године, објашњава већник. Буквално не би  имали за текуће трошкове и функционисање локалне самоуправе,  да смо се ослањали само на текуће приходе. Срећа што се одговорно финансијски управљало у претходној години.

''Ми смо на крају 2019. године остварили суфицит од 220 милиона динара. Та година је била рекордна. Остварени резултата у претходној години нам је омогућио да овај период током ванредног стања прођемо без блокаде у функционисању локалне самоуправе, да се зараде исплаћују редовно, да се трошкови функционисања исплаћују редовно, јер локална самоуправа није имала подстицајне мере од стране републике'', додаје Костић.

Фокус је био да се спаси привреда, у чему је и локална самоуправа помогла, али је она морала за своје финансије сама да се сналази. Програмирани су расходи, ушло се у репрограме са добављачима и разговоре са банкама ради релаксације обавеза.

''Ми смо од самог почетка ванредног стања буквално свакога дана, разговарали  са банкама, са крупним добављачима, скроз отворено о ситуацији, о овом губитку од 123 милиона динара у том периоду. Тај губитак је утицао на то да нисмо имали обезбеђена средства за завршетак неких капиталних инвестиција'', каже већник. 

Сви су излазили у сусрет, а  репрограмиран је и  дуг апотеке. Тај посао је Врање почело раније и у бољој је ситуацији од других локалних самоуправа.

Први талас смо пребродили, каже Костић.