Одборници Скупштине града Врања усвојили су буџет за 2020. годину, пројектован на 2 милијарде и 700 милиона динара. Планирана су средства за наставак изградње капиталних објеката и њихов завршетак, као и сервисирање свих обавеза локалне самоуправе. Приликом усвајања буџета констатовано је да је овогодишњи буџет био рекордан, захваљујући помоћи државе која никада није била већа. Након усвајања ребаланса, одборницима је презентован буџет за наредну годину. Наглашено је да је буџет реалан и да му је циљ да се започети капитални пројекти заврше, као и реализује комунални програм. Одборници су усвојили буџет, а шефови одборничких група коментарисали су издвајања за пољопривреду за наредну годину.

"Издвајања за пољопривреду за наредну годину у износу 23 милиона динара, можда делује да је мало, али у односу на прошлу годину повећано је за 8 милиона динара. За ову годину је било планирано 15 милиона динара, а за наредну је повећано за 8 милиона. То не значи да је само тих 23 милиона за пољопривреду. Сведоци сте да је град кроз друге облике финансирања у скоро сваком селу изградио неку инфраструктуру, путни правац, спортски терен,. Овај новац, уз средства ресорног министарства где може да се аплицира, јер је објављено да је 48 милиона евра европских средстава на располагању и ради се о бесповратним средствима, каже Горан Николић, шеф одборничке групе СНС.

"Одборничка група СПС-а ће гласати за буџет града за наредну годину.  Пољопривреда и рурални развој учествује у буџету са 9 посто. То је 23 милиона динара. Мислим да та издвајања за пољопривреду треба да буду значајно већа јер знамо да смо у претходном периоду имали одређене ефекте", каже Срђан Декић, шеф одборничке група СПС-а.

Донета је и одлука о накнадама за коришћење јавних површина. Прихваћене су измене у делу локалних комуналних и административних такси и укидање накнада за услуге које пружа Градска управа. Одборници су усвојили и низ тачака везаних за боравак деце у вртићима. 

Износ пореза на имовину је на истом нивоу већ три године, а Градско веће је донело одлуку да се износ и у наредној години не мења, чак се смањује за 0, 8 посто. Гужве у Одељењу локалне пореске администрације су због опомена које су послате на адресе грађана Врања, као вид обавештења о заосталим дуговањима и законским могућностима да дуговања плате на рате и са отписом камате од 50 посто. Просечна цена метра квадратног није повећана ни за један динар у последње три године. Ненад Тасић, начелник Одељења за буџет и финансије.

"Ових дана су се се на одређеним порталима појавиле вести да је Градска управа, тј. локална пореска донела одлуку о повећању за 300 посто пореза за наредну годину. То су једноставно дезинформације и лажне вести које се пласирају, то су портали који константно пласирају лажи и нападају свакодневно руководство града. Цена пореза за наредну годину, а одлука је донета прошле недеље на Градском већу,биће на истом нивоу као претходне године. Грађани Врања ће порез за 2020. годину имати на истом нивоу, чак 0, 8 посто мањи у односу на наредну годину за пореску стопу амортизације", каже Тасић. 

Одлука града је јавни документ који се налази на сајту града и објављује у Службеном гласнику и сваки грађанин може све да провери. Има гужви у Одељењу, јер грађани желе да рашчисте са заосталим обавезама тако да је поднето преко хиљаду 400 захтева за репрограм. Међу њима има и оних који дођу нервозни, каже Тасић. 

"Једноставно на опомени не може да стоји да су то дуговања за 2012. или 2013, 14, 15. годину. Пупинов систем локалне пореске администрације по коме се ради на целој територији Србије, показује на опомени само укупан износ пореског дуга. Зато долазе нервозни. Колеге им објасне и и након тога када се све објасни људима 90 посто грађана се смири".

Има и 200 приговора које ћемо решавати у континуитету и обавештавати грађане, каже Тасић.

Јавна расправа о буџету Градске општине Врањска Бања за наредну годину планираном на износ од 150 милиона динара, привукла је бројне грађане, заинтересоване да активно учествују у његовом креирању. Они су указали су на проблеме које имају и постављени су  приоритети. Већи износ буџета Градске општине Врањска Бања за наредну годину за преко 20 милиона динара, заинтересовао је грађане да реше неке своје проблеме.  Дошли су  да кажу шта им прави проблеме у окружењу и где сматрају да треба уложити новац наредне године.

"Сада смо изнели плана да мало средимо атарски пут, који нам значи за село. Такође нам треба и зграда попут месне заједнице, грађанин из села Топлац. Код нас је био највећи проблем који смо изнели на састанку асфалтирање у насељу Савинци, завршетак канализације и замена азбестних цеви у насељу Грамађе. Мене радује што се буџет повећао неколико пута", каже грађанин.

И као што рече наш саговорник важно је што се буџет повећава, јер то значи да ће људи остати у овом месту. Доказ томе су и градилишта која ничу и Бањи. Драган Сентић, председник Градске општине каже да су грађани указали су на проблеме које имају и заједно су  поставили приоритете.

"Буџет ће износити око 150 милиона динара, а пре нашег доласка био је 27 милиона динара. Прве године наше власти 2017. усвојили смо буџет у износу од 49 милиона динара Наредне године 120 милиона и први пут буџет општине је добио и своју приходну страну у износу од 40 милиона динара, по основу пореза на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину и приходе од имовине. 80 милиона су били трансфери од других нивоа власти.  Ове године износ је био 123 милиона, што значи да буџет општине има тенденцију раста, то значи више посла и сређенија бања, на задовољство грађана", рекао је  Сентић.

Већа заинтересованост грађана за трошење буџетских пара, може се тумачити и већом свешћу о сопственој одговорности.   

Дански произвођач професионалне гардеробе за услужне и здравствене делатности, „Kентаур“, отворио је данас у Врању свој први производни погон у Србији. Данска фирма је купила погон предузећа „Љубисављевић“ у стечају, у Индустријској зони Бунушевац.

Госте је на свечаном отварању дочекао потпуно реновиран погон и уређено окружење, јер се ради о браунфилд инвестицији. Из Азије, где смо производили 80 посто својих производа у Европу нас враћа жеља за брзим и ефикаснијим испорукама, рекао је власник Кентаура Берн Дал.

"Често нас питају зашто Србија, зашто Врање. Одговор је веома једноставан. Разлог су људи. Од првог дана свуда смо наилазили на људе који су срдачни и желе да помогну. Одлучили смо се за Србију, јер су у Србији људи другачији. Захваљујем се Данском амбасадору, Републици Србији и Агенцији за привредни развој, а нарочито се захваљујем градоначелнику Врања. Његова гостољубивост је имала велики утицај на наш избор", рекао је Дал.

О процесу реновирања и почецима производње са закупом магацина, говорио је Алан Волби Хогфалт, директор Кентаур Балканс.

"Створили смо врхунски модерну компанију у Врању. Поставили смо темеље и спремни смо за будућност. И сада треба да почнемо са још напорнијим путовањем. Треба да претворимо Кентаур Балканс у профитабилну компанију и за неколико година упослимо 300 људи. То није лак посао и то је тимски рад", каже директор.

Присутнима се обратио и Амбасадор Данске у Србији Андерс Хогард, изражавајући задовољство због отварања фабрике, која је извозно орјентисана, а то треба Србији.

"Утисак који ја добијам је да Влада и локалне  власти у Србији, препознају важност овог пројекта и потенцијал да расте. То су доказали тако што су подржали ову инвестицију субвенцијом. Честитам свима на овом великом успеху", рекао је Амбасадор.

Градоначелник Врања Слободан Миленковић захвалио се свима који су учествовали у реализацији инвестиције  вредне преко милион евра, истичући да није прошло ни годину дана од првих разговора о доласку Кентаура, а ево данас се то остварило.   

"Захваљујем се инвеститору што је одабрао Врање и препознао привредне потенцијале нашег града. Отварање погона заједнички је успех свих актера, као резултат проактивне политике и координисаног приступа државе, Данске Амбасаде и локалне самоуправе. Долазак компаније Кентаур представља нову етапу у економском развоју града. Запошљавање 150 људи у првој фази и план отварања још 200 радних места у наредном периоду је значајно за град", рекао је градоначелник.

Уследило је свечано пресецање врпце у коме су учествовали сви и домаћини и гости. За госте је организован и обилазак производног погона и свих његових делова од припреме, преко кројачнице и шиваће до финалних  производа. У овом погону нема неискоришћеног материјала, од остатака праве цегере и кецеље. У новој фабрици постоји и изложбени простор у коме су представљени готови производи. Генерални директор погона у Врању је Горан Николић, од кога смо сазнали да је тренутна производња 25 хиљада комада на месечном, што је 300 хиљада комада одеће на годишњем нивоу.