Економија
Министарство привреде објавило је јавне позиве за три програма подршке микро, малим и средњим предузећима и предузетништву за које је укупно у овој години опредељено 450 милиона динара.
Објављени су јавни позиви за Програм подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за жене предузетнице и младе, Програм подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за почетнике у пословању и Програм подстицања предузетништва кроз развојне пројекте.
Програме спроводе Министарство привреде и Фонд за развој, а представљају комбинацију бесповратних средстава и повољних кредита Фонда.
Министарство је за програм подршке женама и младим предузетницима који су почетници у пословању, а који се први пут спроводи ове године, определило 100 милиона динара бесповратних средстава.
Када је реч о почетницима у пословању опредељено је 150 милиона динара бесповратних средстава, а кроз програм подстицања предузетништва кроз развојне пројекте 200 милиона динара бесповратних средстава.
Преостали износ инвестиционог улагања привредних субјеката финансираће се из кредита Фонда за развој.
Јавни позиви отворени су док се расположива средства не утроше, а најкасније до 31. децембра ове године.
Све информације и потребну документацију заинтересовани привредници могу пронаћи на интернет страни Министарства привреде: www.privreda.gov.rs и Фонда за развој: www.fondzarazvoj.gov.rs.
Подсећамо и да је Министарство привреде раније позвало пословне банке и лизинг компаније да се пријаве за учешће у реализацији Програма подршке малим и средњим предузећима за набавку опреме у 2021. години, за који је опредељено 1,55 милијарди динара бесповратних средстава.
Јавни позив за партнере у суфинансирању, односно банке и лизинг компаније, траје до 19. фебруара, а по окончању избора партнера и потписивања уговора, Министарство ће расписати и јавни позив за микро, мала и средња предузећа, предузетнике и задруге за доделу бесповратне помоћи.
Министарка привреде Анђелка Атанасковић и председник Привредне коморе Марко Чадеж обишли су компанију Техномаркет. У директном и отвореном разговору са привредницима сазнали какву подршку привреда очекује.
Министарка Атанасковић је рекла да намерава да се обиђу све фирме како би чула ставове реалног сектора.
„Министарство привреде и Влада Србије усвојили су план подршке привредницима и да је то око две милијарде динара бесповратне помоћи за четири програма подршке, а од тога је 1,55 милијарди за предузетнике за набавку опреме. Део тог новца је и за жене и омладину у бизнису а министарство стоји као подршка у обукама и менторингу и жели да жене охрабри да крену у своје пројекте”, истакла је министарка.
„Приликом недавног сусрета са амбасадором Немачке добила сам уверавања да ће бити настављена добра сарадња и инвестиције немачких компанија у Србију. Знају да је Србија сигурна земља за инвестиције. И ова државна помоћ коју даје председник Александар Вучић привредницима да их одржи у животу, јер нема отпуштања радника ни престанка рада ни за време пандемије, велики је позитиван подстицај не само за немачке него и друге инвестиције”, додала је министарка.
Председник компаније Техномаркет Мирољуб Кршанин рекао је да министарка има велико искуство у привреди и закључио да очекује велику подршку за развојне пројекте Техномаркета.
"Изнели смо нека наша размишљања из реалног сектора. Мислим да је одлука да се обиђу компаније у Србији веома добра, јер има шта да се чује. Постоји веома велики број добрих компанија, искусних и на међународном тржишту, као што је и наша”, рекао је Кршанин.
Чадеж је Техномаркету описао као велику, јаку и сјајну компанију која послује и у Србију али више од половине производа извози на најзахтевнија тржишта од Менхетна до Санкт Петербурга.
“Разговарали смо како дефинисати програме које Влада Србије нуди да буду заиста у складу са потребама привреде, овде се ради о високој технологију, опреми која мора да буде по најновијим стандардима и ту мора да се инвестира, и ту мислим да је програм Министарства и Владе око опреме јако добар. Техномаркет је у 2020. не само добро пословао него изградио нови логистички центар на 6,5 хиљада квадратних метара што је инвестиција од око два милиона евра.
Чадеж је додао да би други део подршке компанијама могао да буде кроз регулативе.
„Како да повећамо број наших домаћих, али светски конкурентних компанија, у пројектима које финансира држава или локална самоуправа. Ми јесмо отворена економија, и треба такви да будемо, али ако већ имамо добре компаније да видимо како да им помогнемо Додатна помоћ би могла да буде и кроз “зелену градњу”. Требало би видети са Владом Србије како може да подстакне оне који желе да граде енергетски ефикасне објекте. Практично се инвестиција државе у зелену градњу врло брзо враћа кроз уштеду енергије. А помогли би ове компаније да и даље улажу у ове технологије а направили би синергију. Не треба увек новац, некад треба направити оквир у коме ћете да подстичете компаније”, рекао је Чадеж и додао да су производи Техномаркета водећи и поштују сваки европски стандард за енергетску ефикасност.
Чадеж је истакао да је Техномаркет пример успешног пословања јер извози на више од 40 тржишта и да се бави производњом високотехнолошких и квалитетних алуминијумских конструкција са применом у грађевинарству и запошљава више око 100 радника.
Компанија Леон кондиторс и ове као и ранијих година, настоји да улепша новогодишње и божићне празнике, кроз вредне наградне игре, бројне акције, као и брзом доставом.
Новогодишња наградна игра коју Леон организује сваке године почела је 11.децембра и трајаће до 19. јануара 2021. године.Прво извлачење срећних добитника одржано је јуче.
-Остала су још четири кола наградне игре до краја и тада извлачимо главне награде. Награде су: осам телевизора, шест електричних шпорета и један фрижидер, а то је главна и највреднија награда. Сви рачуни из појединачних кола учествују у извлачењу главне награде. То су рачуни изнад 999 динара. На полеђини се уписују лични подаци, име и презиме, адреса и број телефона, како би ми што лакше ступили у контакт са срећним добитницима. Примамљиве су награде. У овом појединачном извлачењу било је 60 награда. Наградни фонд је око милион динара. Наше службене просторије у којима комисијски извлачимо добитнике, постају мале да сместе сви ти рачуни, каже пи ар Илија Стојановић.
У наградној игри Леон маркета извлачење је сваке среде. И то није све, „Леон фуд“ наставља да ради у служби грађана, када је реч о сигурној и безбедној куповини на територији нашег града.
"Радно време доставе је сваког дана од 8 до 22 сата, телефон за поручивање је 064/8877559. Имамо бројне акције, уз једну четвртину пице имамо лимунаду, уз пицу пречника од 24 центиметра, колач три леће, уз пицу од 34 центиметра два колача три леће и уз пицу од 42 центиметра три колача три леће. Како би грађани знали колики је поклон, износ пице пречника 42 центиметра је 600 динара, а колачи које добијају уз пицу су 360 динара. То је јако повољна куповина.
Уз акције које прате доставу, имамо ваучере за финансијски износ доставе. За износ од хиљаду до 2000 динара ваучер је 200 динара, који се може искористити за следећу куповину. За износ од 2 до 3000 динара добија се 300 динара ваучер и за износ од преко 5000 динара добија се ваучер од 600 динара. Вучери се могу искористити у нашем објекту, а може се платити и следећа достава са њим. У тренутку ове епидемиолошке ситуације, достава је нешто најбезбедније када је реч о куповини", каже менаџер Мирослав Ђорђевић.
Акцијске цене, велика изненађења, наградне игре које се реализују два пута годишње као и кућна достава, све је са циљем да се купцима олакша и омогући што боља и богатија куповина. Предузете су све мере у циљу заштите здравља, како потрошача тако и самих запослених, поручују из Леона.
У понедељак, 14. децембра, почиње исплата још једне минималне зараде у износу од 30.367 динара за запослене у туризму и угоститељству.
Тиме ће бити пружена подршка за 72.500 запослених у туристичким агенцијама, рент-а-кар фирмама, угоститељским објектима и хотелима.
Они који раде у овим делатностима су због пандемије корона вируса међу економски најугроженијима.
У ове сврхе уз републичког буџета биће издвојено две милијарде динара.
У мору негативних информација због пандемије корона вируса, вест да ће од нове године бити омогућено лакше запошљавање у јавном сектору обрадовала је оне који су без посла. Институције и предузећа моћи ће да запосле лица која су им потребна без сагласности комисије Владе Србије изјавио је министар финансија Синиша Мали. Ова измена закона стигла је после 6 година забране запошљавања у јавном сектору.
Новине су предвиђене Изменом и допуном закона о буџетском систему, која се налази у скупштинској процедури, а у којој је наведно да ће корисницима јавних средстава у наредне три године бити дозвољено да без посебних дозвола и сагласности Владе Србије приме нове људе у радни однос у својству приправника.
Државна предузећа и установе моћи ће да запошљавају и на неодређено и одређено време, али у ограниченом броју..
Уколико су потребе за запосленима веће од предвиђеног процента одлучиваће Влада Србије, уз претходно мишљење Министарства финансија.
„Постојала је контрола запошљавања у јавном сектору и сходно инструкцијама и мишљењу Међународног монетарног фонда жеља је била да се тај систем строге контроле не олабави, него да се на неки начин уреди. Тако да не треба сваки запослени или новозапослени да ид ена комисију за запошљавање Владе Републике Србије да би добио сагласност, већ да се одговорност пренесе на институције и на установе које запошљавају.Тако да ће од 1.јануара они имати могућност и слободу да запошљавају уколико им је то неопходно сходно својим пословвним плановима, фонду плата које могу да обезбеде. Међутим постоји ограничење да могу да запошљавају до 70 одсто оног броја запослених, који су из те институције отишли у претходној години. Опет имате контролу запошљавања али индиректно, а дајете могућност тој институцији да сходно својим потребама и квалитету, дефинише и запосли људе који су им неопходни“, каже министар финансија Синиша Мали.
Ограничења у запошљавању се не односе на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом.
Такође, не односе се ни на постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република или локалне самоуправе.
Ограничења се не односе ни на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују ову област.
Олакшице у запошљавању у јавном сектору су орочене, односно важиће од 1.јанура 2021.године до краја 2023.године.
Опширније...
Већници града Врања изјашњаваће се сутра о предлогу буџета за наредну годину, који је пројектован, на расходној страни на 2 милијарде 663 милиона, а на приходној на 2 милијарде 493 милиона, при чему је дефицит у буџету 6 и по посто, каже градоначелник Слободан Миленковић.
Сада је према буџетском календару период када су све локалне самоуправе у обавези да креирају локалне буџете.
Година короне, како је називају оставила је траг на економију целог света, па тако и на мале буџете. Иако је година почела добро, каже градоначелник, ипак је епидемија узела данак.
"У првом кварталу ове године, имали смо изузетан приход, бољи него 2019. године, која је била рекордна. Након тога је уследило ванредно стање, смањили су се приходи и нормално створио се дефицит. Захваљујући суфициту који смо имали у 2019. години ми смо тај дефицит покрили и оно што је јако битно нема повећања јавног дуга", каже градоначелник.
У претходне четири и по године враћено је близу 5 милиона евра старог дуга, уз помоћ државе. Стање у буџету је стабилно, истиче Миленковић.
Што се тиче креирања новог буџета за 2021. годину пројектовали смо га има дефицит од 6 и по посто, које планирамо да надоместимо преношењем средстава која нису утрошена у овој години, а постоји и могућност, кратког задужења. Радићемо на повећању приходне стране и евентуалне продаје неке имовине као што је локација, код тржног центра Рода, имамо још једну парцелу.
2021. година је изазовна због контроле преузимања обавеза, каже Миленковић. Обавезе које су преузете биће завршене, планиране су у буџету, али неће бити нових великих обавеза, осим завршавања локалне инфраструктуре.
Нећемо обећавати нереално, не можемо да повећавамо средства за културу, спорт, екологију. Уколико буде већих прилива, уредићемо то ребалансом, каже градоначелник.
У портфолију Министарства привреде за приватизацију је, према речима министарке Анђелке Атанасковић, остало још 70 предузећа.
Међу њима су и нека од већих, попут Симпа и Јумка, у којима је запослен велики број радника.
Ова предузећа сама себе издржавају и нема потребе да се жури са њиховом приватизацијом, истакла је министрака приликом посете ових фирми.
Приватизација Симпа и Јумка није приоритет државе, јер су то предузећа која добро раде, сама себе издржавају и имају велики број запослених радника.
Ниједна од ових компанија није на терету буџета државе, никоме ништа не дугују и имају услове да самостално раде.
"Ми смо рекли да ћемо огласити продају неких предузећа, али не и за њих. Они нису тренутно у приоритету, баш због тога што се одржавају и што сами себе издржавају. Нема потребе да јуримо и да се на врат на нос продају. Када се смири ова ситуација са ковидом, можда тек у идућој години можемо да очекујемо неке веће разговоре и значајније, а сигурно ће и директори фабрика да буду укључени у све то, као и локална руководства, рекла је министарка", рекла је министарка Атанасковић.
Симпо може да очекују помоћ министарства када је реч о приватизацији повезаних друштва, која нису у основном бизнису, истакла је министарка.
"Вероватно ћемо успети заједно да то решимо у наредној години, али ћемо такође и сосптвеним средствима и уз помоћ кредита наставити да реконструишемо и модернизујемо сва производна постројења у Врању, Бујановцу, Прешеву и Сурдулици, као што то чинимо данас у Зубином Потоку где реконструишемо и модернизујемо фабрику и правимо нову фабрику тапетарских производа", рекао је генерални директор Слађан Дисић.)
"Ми сада тренутно имамо послове скоро за целу следећу годину. Главни партнери су нам Министарства одбране и унутрашњих послова, као и јавна предузећа. Тренутно имамо извоз за македонску војску и полицију. Имамо извоз за Словенију, заштитна одела за здравствене раднике, тако да нам је цела година пуна. И поред ковида одржали смо производњу и стабилност у производњи", рекао је генерални директор Бранислав Трајковић.)
Министарка Атанасковић каже да ће држава наставити да помаже Јумку у погледу сарадње са Војском, полицијом и другим фирмама.
Ово је био њен први долазак у Врање након именовања. Са њом је био и државни секретар, Драган Стевановић који је недавно поновио да су Симпо и Јумко апсолутно неутрални по буџет Србије, по јавне финансије.
Они корачају кроз усвајање УППР-а, рекао је Стевановић.
Министарка привреде Анђелка Атанацковић данас је наставила обилазак југа Србије. После Симпа посетила је и Јумко.
Најпре је обишла реконструисану котларницу, која ће значајно утицати на повећање енергетске ефикасности, а затим погоне. Упознала се са наменским програмом, који се ради у Јyмку, обишла погоне дораде, конфекције и балистике. Сa приватизацијом "Јумка" у Врању неће се журити и на томе ће се радити идуће године и настојати да се нађе адекватан купац који би омогућио боље услове за раднике и додатно запослио младе људе, поручила је ресорна министарка.
"На нама је заједнички да обезбедимо боље услове и плате, они нису на терету државе, сами се издржавају, а ја могу да обећам да ћу у сарадњи с војском и полицијом и још неким фирмама утицати на то да им се омогући да имају посла, односно да наручују робу од њих, како униформе, тако и заштитну одећу", рекла је oна.
Додала је да је циљ да се радницима тако помогне док се не заврши приватизација и не буду нашли повериоца. "Пандемија коронавируса је успорила цео свет, не само Србију, и гледаћемо да нађемо адекватног купца, не само да се удоме већ да буду добри услови, да заштитимо људе и упослимо нове", рекла је министарка.
Генерални дирекор "Јумка" Бранислав Трајковић каже да имају посла до краја године и за скоро целу наредну годину, да у Словенију извозе робу, односно заштитна одела за здравствене раднике. "Упркос тешкој ситуацији изазваној пандемијом, успели смо да одржимо стабилност у производњи и у наредном периоду биће сигурне зараде и доста посла", рекао је Трајковић.
Свечано и весело је било данас приликом отварања Ритејл парка Зона и предаје кључа градоначелнику Врања Слободану Миленковићу новог објекта, какав наш град до сада није имао. На простору од око 8 и по хиљадa квадрата уселиле су се бројне, препознатљиве робне марке, које су већ првог дана привукле и велики број грађана. Биће то ново место за окупљање Врањанаца, али и за запошљење наших суграђана, истакли су и инвеститор и први човек Врања.
-Успели смо да изградимо овакј Ритејл парк и захвалан сам локалној самоуправи, извођачу радова и атељеу за оваја пројекат. Верујем у то да ће грађани Врања волети Зону и да ће бити њихобво место окупљања. Због ситуације са ковидом нисмо могли да направимо веће отварање, али верујем да ће свако овде уђивати у куповину. Ово је Зона свих грађана Врања, рекао представник инвеститора Иммобалкан, Мартин Пацовски.
- Овај кључ су Врањанци дуго чекали да се отвори један овакав леп, модеран и савремен објекат, да не иду у друге градове и државе, а сада имају прилику да тргују овде у изузетно лепом тржном центру, да купују познате марке. Није било лако доћи до свега овога. Ми смо скоро годину и по дана припремали ову локацију за продају. Иако су многи мислили да је то немогуће, ми смо успели да по изузетно доброј цени продамо ову земљу и да са тим средствима консолидујемо буџет и да кренемо у реализацију битних капиталних пројеката, рекао је градоначелник Миленковић.
Захваљујући овој продаји град је уложио у реконструкцију улице Бора Станковић, градски парк и у изградња вртића
-Ово ће заиста бити за нас зона окупљања, добре трговине и развоја јер поред директних средстава, ми ћемо имати и добре приходе од пореза на имовину јер је процена 3 и по милиона на годишњем нивоу, али и по броју запослених између 200 и 250 младих људи.
Зона ће поспешити развој транзитног туризма, као и осталих услужних делатности и покренути развој. Градоначелник је најавио и да ће инвеститор уложити и у други део, а то је потез према реци, тако да ће овај део града, бити заиста урбана пословна градска зона.
Захваљујући овој инвестицији, Врање је добило и једну нову саобраћајницу. Од улице Моша Пијаде до Булевара Авноја направљена је нова улица. Она ће зато што је инвеститор из Чешке, носити име по главном граду Чешке, зваће се Прашка улица.
Жене се ређе од мушкараца одлучују да започну сопствени бизнис.
Уколико се и одлуче, морају бити спремне на бројне изазове, а само истрајношћу и добром организацијом се постижу резултати у пословању.
Једна од успешних жена предузетница води фирму обуће у Трговишту.
Ивана Арсић власница је фабрике обуће у Трговишту. Она је посао наследила од оца и тако испунила оно што је он одувек желео, а то је да се настави породична традиција.
Доста тога научила је поред њега још као девојка, те се ухватила у коштац са овим изазовом.
Ипак, истиче да једној жени није лако у пословном свету.
''Врло је тешко, има доста обавеза, доста путовања. Добром организацијом жена предузетник може све да постигне. Поручила бих женама да се не плаше, само добра воља да се иде напред и то је све", каже Ивана Арсић, власница ''Мина дизајн д.о.о.''
Изазови су бројни, а подршка породице најважнија, наглашава Арсићева, јер је некада неопходно и провести читав дан на послу.
''Наш посао који супруга води је породични посао који је наслеђен од њеног оца и ми смо породично укључени сви свом својом снагом како би успели и обезбедили што већи процес производње и упослили мало више радника. Жена не може сама ако породица није уз њу", објашњава Игор Арсић, директор производње, супруг власнице.
Они су од страних донатора добили нове машине и планирају да покрену још једну халу и упосле још радника.
Већина запослених су управо жене и оне су задовољне овим послом.
Сви су из Трговишта тако да им је радно место у комшилуку.
Кажу да су задовољни послом и да им значи што могу да раде.
Нека истраживања показала су да се још увек није постигла потребна родна равноправност жена и мушкараца у пословном свету.
Женско предузетништво је камен спотицања не само мање развијених и сиромашних, већ и богатих и уређених држава.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
