Економија
Исплата пола минималне зараде за март почиње данас у оквиру трећег пакета државне помоћи привреди и грађанима, а за њу се пријавило 251.517 фирми са 1.140.000 запослених.
Тиме ће на наменске рачуне које је отворила Управа за трезор држава исплатити 17,5 милијарди динара.
Управа за трезор јутро је у 06:30 сати почела са учитавањем налога за директна давања за привреднике, у висини половине минималне зараде.
Влада Србије усвојила је Стратегију државног власништва и управљања привредним субјектима који су у власништву Републике Србије за период од 2021. до 2027. године, саопштава Министартво привреде.
Стратегијом је предвиђено успостављање централизованог система управљања привредним субјектима, а утврђено је да Министарство привреде обавља централизовану власничку функцију, осим у случајевима када то захтевају обавезе преузете међународним актима.
Сходно томе, Министарство ће развити и успоставити власничку политику која ће дефинисати оправдање и сврху државног власништва, циљеве државног власништва, улогу државе у корпоративном управљању друштава у којем је држава члан, као и начин на који ће држава имплементирати своју власничку политику.
Циљ Стратегије, која је први пут усвојена у Србији, је да се одрживим и ефикасним управљањем привредним субјектима спроведе њихова реформа, повећа корист од државног власништва за државу и грађане и заштите општи интереси државе.
Дефинисани циљ постићи ће се кроз развој јединственог оквира власништва и управљања над свим привредним субјектима у власништву Републике Србије и омогући ће се централизација одговорности и надлежности државе у погледу власништва, као и успостављање, развој и унапређење корпоративног управљања у њима.
Стратегија је израђена уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), а представља јединствени акт који пружа стратешку визију и упутства у вези са циљевима власничког управљања над привредним субјектима, циљевима финансијских и јавних политика, као и принципима корпоративног управљања и праксама надзора над привредним субјектима у складу са међународним стандардима и најбољом праксом.
Небојша Зупанчић, члан Градског већа задужен за ресор привреда, економија, предузетништво и угоститељство каже да Град разматра могућности како да помогне угоститељима и предузетницима,
с обзиром да су једна од најугроженијих категорија становништва, јер већ годину дана нису у ситуацији да приходују и раде у континуитету.
Сектор угоститељства је несумњиво најугроженији у овом периоду.
Кафићи и ресторани не могу да функционишу пуним капацитетом, самим тим не могу да приходују, каже већник Небојша Зупанчић и објашњава каква је ситуација у Врању с обзиром на нове мере које су ступиле на снагу јутрос.
"Уредбом Владе Србије стриктно се инсистира да раде само кафићи који имају баште на отвореном. У Врању ће бити проблем јер реално врло мали број објеката може да одговори тим захтевима. Мислим да ће наши угоститељи имати проблем да се уклопе у те мере и сигурно ће морати да се стрпе још коју недељу док се ситуација не стабилизује и када очекујемо још релаксираније мере!", каже Зупанчић.
Око 2000 људи на територији Врања ради у сектору угоститељства, многима су послови којима се баве једини извори прихода.
Руководство Града разматра могућности како да им се помогне, с обзиром да им је већ годину дана онемогућен континуирани рад.
"Једна од мера која је у плану је да се приватни предузетници у великој мери ослободе плаћања закупа за заузеће јавних површина. Неће бити ослобођени 100% од плаћања али ће у знатној мери бити релаксирани. У плану је да се омогући репрограм дуга, уколико је некоме из претходне године остао неплаћен закуп простора. Градоначелник Миленковић је инсистирао да се направи пакет помоћи у складу са могућностима , јер је тај сектор озбиљно угрожен", каже Зупанчић.
У плану је обилазак свих привредних субјеката, како би се установило са каквим потешкоћама се суочавају у раду, не би ли Град пронашао модусе за пружање додатне помоћи, закључује Зупанчић.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали подсетио је послодавце да данас креће пријава за исплату половине минималне зараде за месец април, што је део трећег пакета подршке привреди и грађанима Србије.
Трећим пакетом помоћи привреди и грађанима предвиђена је исплата половине минималне зараде за три месеца за предузетнике, микро, мала, средња и велика предузећа, која заједно запошљавају око 1,5 милиона људи и за ову меру је издвојено 69,8 милијарди динара из буџета Републике Србије.
„Послодавци се за коришћење ових мера многу пријавити на порталу Пореске управе и то за сваки месец посебно, а за пријаву имају времена до последњег дана у текућем месецу. Прва исплата половине минималне зараде биће извршена 8. априла и она ће се односити на месец март, а затим следе уплате у мају и јуну месецу. Новац ће бити уплаћен на посебне наменске рачуне који ће за привреднике бити аутоматски отворени, а одатле ће новац моћи искључиво да буде пребачен на рачун запосленог “, навео је министар Мали.
Он је подсетио да Уредба о утврђивању Програма директних давања предвиђа да нема отпуштања више од 10 одсто радника током три месеца по исплати последње половине минималне зараде и да они који узму помоћ немају право исплате дивиденди.
Министар је навео и да је за привреднике добра вест што ће бити проширена гарантна шема договорена са банкама за додатних 60 милијарди динара.
„Прва измена, у односу на претходни период, односи се на максималне вредности кредита које банке могу да пласирају са гаранцијом државе, а које се увећава за 500 милиона евра, тако да ће износити укупно 2,5 милијарди евра. Друга измена се тиче периода расположивости оваквих кредита. Наиме, ови кредити биће расположиви до 30. јуна 2022. године“, објашњава Мали.
Министар напомиње да је део привредника најаву могућности ових повољних кредита разумео као прилику која се даје само компанијама из угрожених сектора, али није тако.
“Проширењем постојеће гарантне шеме не мењају се услови подобности, тако да сви предузетници, микро, мала и средња предузећа која испуњавају услове прописане Законом о утврђивању гарантне шеме могу да аплицирају за кредите који имају гаранцију државе у складу са предметним законом.
Са друге стране, Република Србија успоставља и другу, нову гарантну шему, која јесте намењена свим фирмама из угрожених сектора, као и фирмама у другим секторима са падом пословних прихода већим од 20 одсто у 2020. години. Максимална вредност кредита покривених другом гарантном шемом износиће 500 милиона евра”, објаснио је Мали.
Он подсећа и да ће запослени из сектора угоститељства и туризма, туристички водичи и рент-а-кар агенције, добити још једну целу минималну зараду, поред три исплате половине минималца.
„Постоје још две секторске помоћи. За све градске хотеле биће исплаћена иста новчана помоћ као у 2020. години, а то је 350 евра по лежају и 150 евра по соби. Трећа секторска помоћ се односи на сектор аутопревозника, који ће добити 600 евра месечно за сваки аутобус“, подсетио је министар.
Министар каже да се полако види и светло на крају тунела, о чему говори и један од најбољих резултата по питању стопе раста у Европи у прошлој години.
„Држава је данас са јавном потрошњом један од највећих инвеститора, нарочито у области инфраструктуре. Видели сте колико је градилишта последњих дана председник Србије Александар Вучић обишао. Дакле, наш главни стуб носач је грађевинска индустрија и у стопу је прате остали сектори, попут пољопривреде али и многи други јер је наша привреда флексибилна. Такође, многи привредници су се успешно прилагодили новонасталим околностима у кризи“, навео је Мали.
Према његовим речима, веома је важна и приватна потрошња, како бисмо ишли ка зацртаним циљевима привредног раста. Он је подсетио да 28. априла креће и пријављивање грађана за помоћ од 60 евра (два пута по 30 евра).
„Пунолетни грађани моћи ће да се пријављују за уплату новчане помоћи у периоду од 28. априла до 15. маја ове године, и то електронски преко портала Управе за трезор или телефонским путем, преко контакт центра. Корисници пензија, примаоци новчане социјалне помоћи и лица у заводу за извршење кривичних санкција неће морати да се пријављују, већ ће се њима помоћ уплатити без подношења пријаве“, наводи Мали и додаје да ће прва исплата ове помоћи почети у мају. Прецизира и да ће пензионери добити додатних 50 евра, односно укупно 110 евра и да ће се исплата за њих реализовати овим редоследом – у мају 30, у септембру 50 и новембру још 30 евра.
Што се тиче помоћи за незапослене, Мали је истакао да ће они добити додатних 60 евра у месецу јуну. Додао је и да ће додатних 100 евра добити наши грађани на Косову и Метохији, укључујући и децу, односно 200 евра уколико су незапослени.
Када је реч о пријави за половину минималне зараде, више информација порески обвезници могу наћи на сајту Пореске управе Републике Србије. Такође, могу се обратити Контакт центру Пореске управе на бројеве телефона 0700-700 007 и 011-33 10 111, као и непосредно на шалтерима „Ваш порезник“ у 37 филијала широм Србије.
Државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић одржао је предавање полазницима Националног факултета одбране Уједињених Арапских Емирата и том приликом поручио да су билатерални односи две земље добри и развијени, али и да су потенцијали за унапређење економске сарадње велики.
Стевановић је истакао да билатерални економски односи прате добре политичке односе, што је резултирало потписивањем више међудржавних споразума, покретањем пројекта „Београд на води“, као и инвестиција попут „Al Dahra“, „Elit agro“, „Mirabank“, „Etihad ervejz“ „Al Ravafed“, „Port Dubai“, Фондација Шеика Калифе бин Заједаал Нахјана и друге.
„У прилог томе говоре посете на највишем нивоу. Подсетићу само да је председник Републике Србије Александар Вучић прошле недеље боравио у радној посети Емиратима“, рекао је Стевановић.
Говорећи о унапређењу сарадње државни секретар је оценио да је она могућа, између осталог, кроз повећање обима трговинске размене, нарочито кроз већи пласман пољопривредно-прехрамбених производа наемиратско тржиште, за којима постоји евидентна растућа потреба.
Према његовим речима, унапређење сарадњe могуће је и преко подстицања прилива емиратских инвестиција, у првом реду у агро економски сектор, сектор туризма, као и актуелне инфраструктурне пројекте у Србији.
„Потенцијали које имамо допринеће повезивању наше земље и Уједињених Арапских Емирата. Заједничким снагама ћемо остваривати још боље резултате на свим пољима“, рекао је Стевановић.
Како је истакао, Србија је одлучна у намери да повећа конкурентност националне привреде и њену интегрисаност у међународне економске токове, оствари раст инвестиција и унапреди пословно окружење за развој приватног предузетништва.
Он је нагласио да Влада Републике Србије убрзаним спровођењем реформских активности и значајним променама инвестиционог оквира доприноси стварању привлачног привредног амбијента што ствара простор за долазак још више инвеститора.
Опширније...
Министарство привреде објавило је јавне позиве за три програма подршке микро, малим и средњим предузећима и предузетништву за које је укупно у овој години опредељено 450 милиона динара.
Објављени су јавни позиви за Програм подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за жене предузетнице и младе, Програм подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за почетнике у пословању и Програм подстицања предузетништва кроз развојне пројекте.
Програме спроводе Министарство привреде и Фонд за развој, а представљају комбинацију бесповратних средстава и повољних кредита Фонда.
Министарство је за програм подршке женама и младим предузетницима који су почетници у пословању, а који се први пут спроводи ове године, определило 100 милиона динара бесповратних средстава.
Када је реч о почетницима у пословању опредељено је 150 милиона динара бесповратних средстава, а кроз програм подстицања предузетништва кроз развојне пројекте 200 милиона динара бесповратних средстава.
Преостали износ инвестиционог улагања привредних субјеката финансираће се из кредита Фонда за развој.
Јавни позиви отворени су док се расположива средства не утроше, а најкасније до 31. децембра ове године.
Све информације и потребну документацију заинтересовани привредници могу пронаћи на интернет страни Министарства привреде: www.privreda.gov.rs и Фонда за развој: www.fondzarazvoj.gov.rs.
Подсећамо и да је Министарство привреде раније позвало пословне банке и лизинг компаније да се пријаве за учешће у реализацији Програма подршке малим и средњим предузећима за набавку опреме у 2021. години, за који је опредељено 1,55 милијарди динара бесповратних средстава.
Јавни позив за партнере у суфинансирању, односно банке и лизинг компаније, траје до 19. фебруара, а по окончању избора партнера и потписивања уговора, Министарство ће расписати и јавни позив за микро, мала и средња предузећа, предузетнике и задруге за доделу бесповратне помоћи.
Министарка привреде Анђелка Атанасковић и председник Привредне коморе Марко Чадеж обишли су компанију Техномаркет. У директном и отвореном разговору са привредницима сазнали какву подршку привреда очекује.
Министарка Атанасковић је рекла да намерава да се обиђу све фирме како би чула ставове реалног сектора.
„Министарство привреде и Влада Србије усвојили су план подршке привредницима и да је то око две милијарде динара бесповратне помоћи за четири програма подршке, а од тога је 1,55 милијарди за предузетнике за набавку опреме. Део тог новца је и за жене и омладину у бизнису а министарство стоји као подршка у обукама и менторингу и жели да жене охрабри да крену у своје пројекте”, истакла је министарка.
„Приликом недавног сусрета са амбасадором Немачке добила сам уверавања да ће бити настављена добра сарадња и инвестиције немачких компанија у Србију. Знају да је Србија сигурна земља за инвестиције. И ова државна помоћ коју даје председник Александар Вучић привредницима да их одржи у животу, јер нема отпуштања радника ни престанка рада ни за време пандемије, велики је позитиван подстицај не само за немачке него и друге инвестиције”, додала је министарка.
Председник компаније Техномаркет Мирољуб Кршанин рекао је да министарка има велико искуство у привреди и закључио да очекује велику подршку за развојне пројекте Техномаркета.
"Изнели смо нека наша размишљања из реалног сектора. Мислим да је одлука да се обиђу компаније у Србији веома добра, јер има шта да се чује. Постоји веома велики број добрих компанија, искусних и на међународном тржишту, као што је и наша”, рекао је Кршанин.
Чадеж је Техномаркету описао као велику, јаку и сјајну компанију која послује и у Србију али више од половине производа извози на најзахтевнија тржишта од Менхетна до Санкт Петербурга.
“Разговарали смо како дефинисати програме које Влада Србије нуди да буду заиста у складу са потребама привреде, овде се ради о високој технологију, опреми која мора да буде по најновијим стандардима и ту мора да се инвестира, и ту мислим да је програм Министарства и Владе око опреме јако добар. Техномаркет је у 2020. не само добро пословао него изградио нови логистички центар на 6,5 хиљада квадратних метара што је инвестиција од око два милиона евра.
Чадеж је додао да би други део подршке компанијама могао да буде кроз регулативе.
„Како да повећамо број наших домаћих, али светски конкурентних компанија, у пројектима које финансира држава или локална самоуправа. Ми јесмо отворена економија, и треба такви да будемо, али ако већ имамо добре компаније да видимо како да им помогнемо Додатна помоћ би могла да буде и кроз “зелену градњу”. Требало би видети са Владом Србије како може да подстакне оне који желе да граде енергетски ефикасне објекте. Практично се инвестиција државе у зелену градњу врло брзо враћа кроз уштеду енергије. А помогли би ове компаније да и даље улажу у ове технологије а направили би синергију. Не треба увек новац, некад треба направити оквир у коме ћете да подстичете компаније”, рекао је Чадеж и додао да су производи Техномаркета водећи и поштују сваки европски стандард за енергетску ефикасност.
Чадеж је истакао да је Техномаркет пример успешног пословања јер извози на више од 40 тржишта и да се бави производњом високотехнолошких и квалитетних алуминијумских конструкција са применом у грађевинарству и запошљава више око 100 радника.
Компанија Леон кондиторс и ове као и ранијих година, настоји да улепша новогодишње и божићне празнике, кроз вредне наградне игре, бројне акције, као и брзом доставом.
Новогодишња наградна игра коју Леон организује сваке године почела је 11.децембра и трајаће до 19. јануара 2021. године.Прво извлачење срећних добитника одржано је јуче.
-Остала су још четири кола наградне игре до краја и тада извлачимо главне награде. Награде су: осам телевизора, шест електричних шпорета и један фрижидер, а то је главна и највреднија награда. Сви рачуни из појединачних кола учествују у извлачењу главне награде. То су рачуни изнад 999 динара. На полеђини се уписују лични подаци, име и презиме, адреса и број телефона, како би ми што лакше ступили у контакт са срећним добитницима. Примамљиве су награде. У овом појединачном извлачењу било је 60 награда. Наградни фонд је око милион динара. Наше службене просторије у којима комисијски извлачимо добитнике, постају мале да сместе сви ти рачуни, каже пи ар Илија Стојановић.
У наградној игри Леон маркета извлачење је сваке среде. И то није све, „Леон фуд“ наставља да ради у служби грађана, када је реч о сигурној и безбедној куповини на територији нашег града.
"Радно време доставе је сваког дана од 8 до 22 сата, телефон за поручивање је 064/8877559. Имамо бројне акције, уз једну четвртину пице имамо лимунаду, уз пицу пречника од 24 центиметра, колач три леће, уз пицу од 34 центиметра два колача три леће и уз пицу од 42 центиметра три колача три леће. Како би грађани знали колики је поклон, износ пице пречника 42 центиметра је 600 динара, а колачи које добијају уз пицу су 360 динара. То је јако повољна куповина.
Уз акције које прате доставу, имамо ваучере за финансијски износ доставе. За износ од хиљаду до 2000 динара ваучер је 200 динара, који се може искористити за следећу куповину. За износ од 2 до 3000 динара добија се 300 динара ваучер и за износ од преко 5000 динара добија се ваучер од 600 динара. Вучери се могу искористити у нашем објекту, а може се платити и следећа достава са њим. У тренутку ове епидемиолошке ситуације, достава је нешто најбезбедније када је реч о куповини", каже менаџер Мирослав Ђорђевић.
Акцијске цене, велика изненађења, наградне игре које се реализују два пута годишње као и кућна достава, све је са циљем да се купцима олакша и омогући што боља и богатија куповина. Предузете су све мере у циљу заштите здравља, како потрошача тако и самих запослених, поручују из Леона.
У понедељак, 14. децембра, почиње исплата још једне минималне зараде у износу од 30.367 динара за запослене у туризму и угоститељству.
Тиме ће бити пружена подршка за 72.500 запослених у туристичким агенцијама, рент-а-кар фирмама, угоститељским објектима и хотелима.
Они који раде у овим делатностима су због пандемије корона вируса међу економски најугроженијима.
У ове сврхе уз републичког буџета биће издвојено две милијарде динара.
У мору негативних информација због пандемије корона вируса, вест да ће од нове године бити омогућено лакше запошљавање у јавном сектору обрадовала је оне који су без посла. Институције и предузећа моћи ће да запосле лица која су им потребна без сагласности комисије Владе Србије изјавио је министар финансија Синиша Мали. Ова измена закона стигла је после 6 година забране запошљавања у јавном сектору.
Новине су предвиђене Изменом и допуном закона о буџетском систему, која се налази у скупштинској процедури, а у којој је наведно да ће корисницима јавних средстава у наредне три године бити дозвољено да без посебних дозвола и сагласности Владе Србије приме нове људе у радни однос у својству приправника.
Државна предузећа и установе моћи ће да запошљавају и на неодређено и одређено време, али у ограниченом броју..
Уколико су потребе за запосленима веће од предвиђеног процента одлучиваће Влада Србије, уз претходно мишљење Министарства финансија.
„Постојала је контрола запошљавања у јавном сектору и сходно инструкцијама и мишљењу Међународног монетарног фонда жеља је била да се тај систем строге контроле не олабави, него да се на неки начин уреди. Тако да не треба сваки запослени или новозапослени да ид ена комисију за запошљавање Владе Републике Србије да би добио сагласност, већ да се одговорност пренесе на институције и на установе које запошљавају.Тако да ће од 1.јануара они имати могућност и слободу да запошљавају уколико им је то неопходно сходно својим пословвним плановима, фонду плата које могу да обезбеде. Међутим постоји ограничење да могу да запошљавају до 70 одсто оног броја запослених, који су из те институције отишли у претходној години. Опет имате контролу запошљавања али индиректно, а дајете могућност тој институцији да сходно својим потребама и квалитету, дефинише и запосли људе који су им неопходни“, каже министар финансија Синиша Мали.
Ограничења у запошљавању се не односе на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом.
Такође, не односе се ни на постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република или локалне самоуправе.
Ограничења се не односе ни на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују ову област.
Олакшице у запошљавању у јавном сектору су орочене, односно важиће од 1.јанура 2021.године до краја 2023.године.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
