Економија
Бојан Костић, већник за финансије рекао је у изјави за Радио телевизију Врање да је ситуација у буџету стабилна и да се излази из зачараног круга и из заосталих дуговања. Он је изразио задовољство што се све више новца издваја за текуће обавезе и капиталне пројекте.
У току је припрема завршног рачуна Града Врања за 2019. годину. Скупштина града Врања је донела Одлуку о ангажовању ревизора и тренутно смо у поступку набавке тих услуга, рекао је Бојан Костић, већник за финансије.
''Планирамо да до краја јуна месеца завршимо све те припремне послове у вези са завршним рачуном и презентујемо грађанима и одборницима шта смо радили у 2019.години која је рекордна година у последњих две деценије што се тиче износа укупног буџета заједно са приходима буџетских корисника и оно што представља буџетска средства код нас, прелази 3 милијарде динара, што је последица велике подршке државе. Са друге стране радило се напорно на увећању изворних прихода проширењем пореских база а не повећањем пореза'', каже Бојан Костић, већник за финансије.
За 2019.годину остварен је суфицит од 220 милиона динара и он је намењен за изградњу улице Боре Станковића, вртића у насељу Рашка, за уређење градског парка и сређивање улица на територији града Врања.
''Планирана су средства за завршетак шеталишта у Врањској Бањи тако да ће до краја године град Врање имати чиме да се поноси када се заврше све те инвестиције. У току је и санација обилазнице и изградња преосталог дела, како би се нормализовао саобраћај у том делу града и како би се Косовска улица средила уз помоћ државе'', каже Бојан Костић, већник за финансије.
Костић је позвао све грађане да 19. марта у великој сали Скупштине присуствују састанку када ће представници Народне банке Србије информисати јавност о свим детаљима и евентуалним опасностима око потрошачких, дугорочних, инвестиционих и стамбених кредита.
У Бујановцу би ускоро могла да буде обновљена производња у фабрици Југокоп, некада највећој месној индустрији на овом подручју. Зоран Станковић председник координационог тела за општине Бујановац, Прешево и Медвеђа изјавио је да су шансе за обнову фабрике реалне и оправдане и да ће ускоро бити познати детаљи. Посао би требало да добије око 80 радника.
Имајући у виду интерес државе, а поготову људи који живе на овом простору Влада Републике Србије урадила је студију која предвиђа поновно покретање месне индустије Југокоп у Бујановцу. Након свеобухватне анализе дошло се до података да нису потребна велика средства за поновно активирање Југокопа. Има заинтересованих купаца из Бујановца и околине, који су спремни да одмах покрену производњу, али морају се сагледати све околности.
"Биће потребно око милион евра за обнову. Неопходно је решити проблем отпадних вода како би се заштитило окружење. Све остало је могуће уредити на најбољи начин и кратко време. Обратили смо се министарству привреде и очекујемо позитиван одговор. Тако да би у току ове или почетком наредне године требало очекивати да Југокоп почне поново да ради", каже Зоран Станковић- председник Координационог тела за општине Бујановац Прешево и Медвеђа.
У прилог томе да неће бити потребна огромна средства за поновно покретање производње је стање машина и самог објекта. Били смо пријатно изненађени када смо обишли фабрику, очекивали смо много лошију ситуацију, каже Станковић
"Oбјекат је веома добро очуван. Машине су у добром стању. Постоји потреба да се набаве још неке нове и савременије које би побољшале ефикасност пословања фирме, али нису то велика улагања."
Како се чуло, тренутни сточни фонд задовољава потребе фабрике и упошљавање 70, 80 радника. Тиме би се смањио извоз стоке на друга тржишта, а становништву омогућило да има здраве и квалитетне месне производе са свог подручја.
Лоша економска ситуација на овом подручју изискује даља улагања и активирање још неких привредних субјеката како би смањила миграција становништва објашњава Станковић. Постоји план Владе за привредни развој овог подручја, али с обзиром да је ово изборна година, неће бити могуће реализовати све то. Надам се да ће након тога неке од фабрика бити поново оспособљене на радост становника овог краја.
Одборници Скупштине града Врања усвојили су буџет за 2020. годину, пројектован на 2 милијарде и 700 милиона динара. Планирана су средства за наставак изградње капиталних објеката и њихов завршетак, као и сервисирање свих обавеза локалне самоуправе. Приликом усвајања буџета констатовано је да је овогодишњи буџет био рекордан, захваљујући помоћи државе која никада није била већа. Након усвајања ребаланса, одборницима је презентован буџет за наредну годину. Наглашено је да је буџет реалан и да му је циљ да се започети капитални пројекти заврше, као и реализује комунални програм. Одборници су усвојили буџет, а шефови одборничких група коментарисали су издвајања за пољопривреду за наредну годину.
"Издвајања за пољопривреду за наредну годину у износу 23 милиона динара, можда делује да је мало, али у односу на прошлу годину повећано је за 8 милиона динара. За ову годину је било планирано 15 милиона динара, а за наредну је повећано за 8 милиона. То не значи да је само тих 23 милиона за пољопривреду. Сведоци сте да је град кроз друге облике финансирања у скоро сваком селу изградио неку инфраструктуру, путни правац, спортски терен,. Овај новац, уз средства ресорног министарства где може да се аплицира, јер је објављено да је 48 милиона евра европских средстава на располагању и ради се о бесповратним средствима, каже Горан Николић, шеф одборничке групе СНС.
"Одборничка група СПС-а ће гласати за буџет града за наредну годину. Пољопривреда и рурални развој учествује у буџету са 9 посто. То је 23 милиона динара. Мислим да та издвајања за пољопривреду треба да буду значајно већа јер знамо да смо у претходном периоду имали одређене ефекте", каже Срђан Декић, шеф одборничке група СПС-а.
Донета је и одлука о накнадама за коришћење јавних површина. Прихваћене су измене у делу локалних комуналних и административних такси и укидање накнада за услуге које пружа Градска управа. Одборници су усвојили и низ тачака везаних за боравак деце у вртићима.
Износ пореза на имовину је на истом нивоу већ три године, а Градско веће је донело одлуку да се износ и у наредној години не мења, чак се смањује за 0, 8 посто. Гужве у Одељењу локалне пореске администрације су због опомена које су послате на адресе грађана Врања, као вид обавештења о заосталим дуговањима и законским могућностима да дуговања плате на рате и са отписом камате од 50 посто. Просечна цена метра квадратног није повећана ни за један динар у последње три године. Ненад Тасић, начелник Одељења за буџет и финансије.
"Ових дана су се се на одређеним порталима појавиле вести да је Градска управа, тј. локална пореска донела одлуку о повећању за 300 посто пореза за наредну годину. То су једноставно дезинформације и лажне вести које се пласирају, то су портали који константно пласирају лажи и нападају свакодневно руководство града. Цена пореза за наредну годину, а одлука је донета прошле недеље на Градском већу,биће на истом нивоу као претходне године. Грађани Врања ће порез за 2020. годину имати на истом нивоу, чак 0, 8 посто мањи у односу на наредну годину за пореску стопу амортизације", каже Тасић.
Одлука града је јавни документ који се налази на сајту града и објављује у Службеном гласнику и сваки грађанин може све да провери. Има гужви у Одељењу, јер грађани желе да рашчисте са заосталим обавезама тако да је поднето преко хиљаду 400 захтева за репрограм. Међу њима има и оних који дођу нервозни, каже Тасић.
"Једноставно на опомени не може да стоји да су то дуговања за 2012. или 2013, 14, 15. годину. Пупинов систем локалне пореске администрације по коме се ради на целој територији Србије, показује на опомени само укупан износ пореског дуга. Зато долазе нервозни. Колеге им објасне и и након тога када се све објасни људима 90 посто грађана се смири".
Има и 200 приговора које ћемо решавати у континуитету и обавештавати грађане, каже Тасић.
Јавна расправа о буџету Градске општине Врањска Бања за наредну годину планираном на износ од 150 милиона динара, привукла је бројне грађане, заинтересоване да активно учествују у његовом креирању. Они су указали су на проблеме које имају и постављени су приоритети. Већи износ буџета Градске општине Врањска Бања за наредну годину за преко 20 милиона динара, заинтересовао је грађане да реше неке своје проблеме. Дошли су да кажу шта им прави проблеме у окружењу и где сматрају да треба уложити новац наредне године.
"Сада смо изнели плана да мало средимо атарски пут, који нам значи за село. Такође нам треба и зграда попут месне заједнице, грађанин из села Топлац. Код нас је био највећи проблем који смо изнели на састанку асфалтирање у насељу Савинци, завршетак канализације и замена азбестних цеви у насељу Грамађе. Мене радује што се буџет повећао неколико пута", каже грађанин.
И као што рече наш саговорник важно је што се буџет повећава, јер то значи да ће људи остати у овом месту. Доказ томе су и градилишта која ничу и Бањи. Драган Сентић, председник Градске општине каже да су грађани указали су на проблеме које имају и заједно су поставили приоритете.
"Буџет ће износити око 150 милиона динара, а пре нашег доласка био је 27 милиона динара. Прве године наше власти 2017. усвојили смо буџет у износу од 49 милиона динара Наредне године 120 милиона и први пут буџет општине је добио и своју приходну страну у износу од 40 милиона динара, по основу пореза на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину и приходе од имовине. 80 милиона су били трансфери од других нивоа власти. Ове године износ је био 123 милиона, што значи да буџет општине има тенденцију раста, то значи више посла и сређенија бања, на задовољство грађана", рекао је Сентић.
Већа заинтересованост грађана за трошење буџетских пара, може се тумачити и већом свешћу о сопственој одговорности.
Опширније...
Дуго је трајала јучерашња седница Градског већа у Врању, што и не чуди када се зна да је разматран предлог одлуке о буџету за 2020. годину. Осим тога донете су и бројне одлуке везане за функционисање града, као и неке олакшице за грађане код матичне службе Градске управе. Већници града Врања усвојили су предлог одлуке о буџету за наредну годину планираном на нивоу од близу 2 милијарде и 700 милиона динара, са буџетским дефицитом од 50 милиона динара, што је 1,5 посто прихода буџета који се покрива вишком средстава из ове године.
"Разлика у односу на предходни буџет је што је он мањи за 400 милиона динара. Ишли смо са опрезном пројекцијом прихода. Мањи је јер је ова година рекордан што се тиче остварења прихода. Имали смо одобрена средства за позориште, за уређење око зграда за припадника Снага безбедности за парк, за пројектор и све то је око 400 милиона динара. Немамо потврду да ћемо то имати и следеће године и због тога идемо опрезно и планирамо само наше приходе", каже Костић.
Сврха буџета је завршетак инвестиционог циклуса, које је актуелно руководство почело, а односи се на вртић, улицу Боре Станковића, Дом културе у селу Дубница, градски парк, атлетску стазу и замену конвенционалних сијалица, рекао је Костић. Планирано је и даље раздуживање града, као и редовно сервисирање свих обавеза.
Даље раздуживање Градске апотеке, у обавези смо да санирамо дугове Апотеке, чији смо оснивач, планирали смо 18 милиона за дуговања Апотеке. 30 милиона динара за репрограм дуга за утрошену електричну енергију. Приводимо крају окончање предузећа у ликвидацију Дирекција и Скијалиште, за то у следећој години око 5 милиона динара за 2021. остаће око 15 милиона динара.
Припрема се документација за улицу Партизански пут, капиталан објекта је реконструкција старог дела болница, а само студија за Александровачко језеро коштаће 12. милиона динара. Увећани су приходи за медије, Удружења, децу оболелу од тешких болести, за запошљавање и обуку. За Градску општину Врањска Бања буџет је повећан за 20 милиона динара. Очекује се помоћ од Републике за Косовску и улицу Партизански пут. Већници су усвојили програме пословања са финансијским плановима за наредну годину за Водовод, Комрад, Нови дом и Урбанизам и изградња. Усвојени су и нацрти кадровских планова за Врање и Врањску Бању. Локалне комуналне таксе усклађене су са просечном зарадом, а смањен је износ накнаде за закуп јавних површина, нарочито у делу код Спортске хале. Локалне административне таксе неће плаћати организације регистроване за обављање делатности у области друштвене заштите деце и омладине и социјалне заштите и особе са инвалидитетом.
"У том смислу је још једна измена. Усвојен је Нацрт одлуке о изменама и допунама одлуке о накнадама за услуге које пружа Градска управа. Наши суграђани у будућем периоду за сва уверења која издаје Градска управа плаћаће само Републичку административну таксу. Локална административнa такса се укида", каже Зорица Јовић, градска већница.
Донета је одлука о додељивању награде Свети Сава и број награда је повећан са 8 на девет. Одвојене су награде за настaвникe у основној и средњој школи.
Дански произвођач професионалне гардеробе за услужне и здравствене делатности, „Kентаур“, отворио је данас у Врању свој први производни погон у Србији. Данска фирма је купила погон предузећа „Љубисављевић“ у стечају, у Индустријској зони Бунушевац.
Госте је на свечаном отварању дочекао потпуно реновиран погон и уређено окружење, јер се ради о браунфилд инвестицији. Из Азије, где смо производили 80 посто својих производа у Европу нас враћа жеља за брзим и ефикаснијим испорукама, рекао је власник Кентаура Берн Дал.
"Често нас питају зашто Србија, зашто Врање. Одговор је веома једноставан. Разлог су људи. Од првог дана свуда смо наилазили на људе који су срдачни и желе да помогну. Одлучили смо се за Србију, јер су у Србији људи другачији. Захваљујем се Данском амбасадору, Републици Србији и Агенцији за привредни развој, а нарочито се захваљујем градоначелнику Врања. Његова гостољубивост је имала велики утицај на наш избор", рекао је Дал.
О процесу реновирања и почецима производње са закупом магацина, говорио је Алан Волби Хогфалт, директор Кентаур Балканс.
"Створили смо врхунски модерну компанију у Врању. Поставили смо темеље и спремни смо за будућност. И сада треба да почнемо са још напорнијим путовањем. Треба да претворимо Кентаур Балканс у профитабилну компанију и за неколико година упослимо 300 људи. То није лак посао и то је тимски рад", каже директор.
Присутнима се обратио и Амбасадор Данске у Србији Андерс Хогард, изражавајући задовољство због отварања фабрике, која је извозно орјентисана, а то треба Србији.
"Утисак који ја добијам је да Влада и локалне власти у Србији, препознају важност овог пројекта и потенцијал да расте. То су доказали тако што су подржали ову инвестицију субвенцијом. Честитам свима на овом великом успеху", рекао је Амбасадор.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић захвалио се свима који су учествовали у реализацији инвестиције вредне преко милион евра, истичући да није прошло ни годину дана од првих разговора о доласку Кентаура, а ево данас се то остварило.
"Захваљујем се инвеститору што је одабрао Врање и препознао привредне потенцијале нашег града. Отварање погона заједнички је успех свих актера, као резултат проактивне политике и координисаног приступа државе, Данске Амбасаде и локалне самоуправе. Долазак компаније Кентаур представља нову етапу у економском развоју града. Запошљавање 150 људи у првој фази и план отварања још 200 радних места у наредном периоду је значајно за град", рекао је градоначелник.
Уследило је свечано пресецање врпце у коме су учествовали сви и домаћини и гости. За госте је организован и обилазак производног погона и свих његових делова од припреме, преко кројачнице и шиваће до финалних производа. У овом погону нема неискоришћеног материјала, од остатака праве цегере и кецеље. У новој фабрици постоји и изложбени простор у коме су представљени готови производи. Генерални директор погона у Врању је Горан Николић, од кога смо сазнали да је тренутна производња 25 хиљада комада на месечном, што је 300 хиљада комада одеће на годишњем нивоу.
По почетној цени од 3 милиона евра објављен је оглас за продају хотела Пржар у власништву Симпа. Симпо је дужан да задржи и развија основни бизнис у складу са УППР-ом, а све што је ван основног бизниса, треба да у року од 24 месеца прода - приватизује, а да средства користи за текућу ликвидност, за реконструкцију и модернизацију производних капацитета у основном бизнис, каже генерални директор Слађан Дисић. С обзиром на то да је угоститељство нон-кор бизнис, једном је био расписан оглас, на који није било понуде, а сада је расписан други, за продају Пржара. Услови огласа предвиђају да будући купац мора да инвестира минимум милион евра, да мора да преузме све запослене и да у наредних десет година задржи делатност.
У Влади Србиjе уручени су уговори за реализациjу проjеката из области економског оснаживања жена за 12 локалних самоуправа и четири удружења. Фокус подршке jе на побољшању положаjа жена на тржишту рада, женском предузетништву и економском оснаживању жена на селу, те на промоциjи и примени Европске повеље о родноj равноправности на локалном нивоу.
Уговоре jе у име потпредседнице Владе Србиjе и председнице Координационог тела за родну равноправност Зоране Михаjловић уручио државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаjа и инфраструктуре Зоран Лакићевић.
Свечаности jе, у име Града Врања, присуствовала градска већница Зорица Jовић.
Сви пензионери у Србији ће добити до краја године једнократну помоћ од 5.000 динара, изјавио је председник Александар Вучић. Председник je најавио да ће пензионери добити и повећање пензија од децембра или јануара. Додао је да ће већ од новембарске плате, оне бити увећане за медицинске раднике и да ће медицински техничари имати највеће повећење, највероватније од 15 одсто. Како је рекао, нешто ниже повећање, али исто веома значајно, имаће и лекари.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
