Горан Станковић, познати врањски уметник изненада је преминуо у 57. години живота. Један је од оснивача Ликовне радионице Народног универзитета. Био је управник Галерије Народног универзитета у Врању. Након завршене Гимназије ''Бора Станковић'' дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду. Учествовао је на бројним групним и самосталним изложбама. Отац је двојице синова. Време и место сахране биће накнадно објављени.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 18 април 2019 14:51

За 30. јубиларни Сајам запошавања, који је одржан у просторијама Филијале Националне службе запошљавања, владало је огромно интересовање. Више од  1.500 заинтересованих посетило је сајам и предало своје си-ви-је послодавцима, којих је било око 20 и који су понудили преко 300 радних места.

Велика гужва владала је и испред и у просторијама Филијале у Врању. Чини се да је овога пута дошао рекордан број оних који траже посао. Понуда је била разноврсна, иако су преовладавала производна занимања.

"Као и сваке године то су дефицитарна занимања која увек тражимо, то су тапетари, шивачи и столари, надамо се да ћемо од силних ових пријава наћи наше будуће колеге", каже Маја Митреска Ђорђевић из Топ софе.

"Тренутно нудимо рад у производи, тражимо раднике без искуства. Вршимо обуку која траје од месец дана до три месеца", каже Драгослав Атанасовић из Леон кондиторса.

"Тражимо два профила, која су нам дефицитарна у овом тренутку и то су занимања тапетар и састављач дрвене конструкције", каже Иван Петровић из фабрике Додић.

"Ове године смо склопили велики број послова и требају нам шивачи  и дипломирани машински инжењери и технолози", каже Светлана Стајић из Јумка.

Они који траже посао, предавали су си-ви-је код више послодаваца у нади да ће добити посао, а многи од њих и не бирају посао.

Све што може једна жена да ради. Правим баланс јер понуда и не одговра увек мојој школској спреми.  Желела би да радим као шивач, већ сам радила тај посао, али сам тренутно без посла. Ја сам заинтересованa за шивача. Радила сам на дугметару , чак 10 година у конфекцији. Радни стаж имам 30 година. Кажу ми године су проблем.

Тридесети по реду Сајам запошљавања је према процени организатора успео.

"Могла би да кажем да је чак и премашио наша очекивања и надамо се да ће успешност овог сајма бити на завидном нивоу. Очекујемо да ће бити као и досадашњи ефекти одржаних сајмова који су преко 20 посто запошљивости од лица која су конкурисала код неког од послодаваца", каже Светлана Станојковић, пијар Службе за запошљавање у Врању.

Колико је тачно људи нашло посао путем овог сајма знаће се за неколико дана, када се обраде сви подаци.

Последњи пут измењено четвртак, 18 април 2019 14:47

На 13. Републичком такмичењу из математике ученика медицинских школа, одржаном у Зајечару 5. и 6.априла, Медицинска школа „Изабел Емсли Хатон“ из Врања, проглашена је најуспешнијом школом.

Ученици врањске школе освојили су медаље у свим разредима, што до сада у историји овог такмичења, није забележено. 

                                                 

 

Награђени ученици су :

Лазар Голубовић, 4. разред, прво место

Ксенија Стајковић, 2.разред,  друго место

Бојан Ристић, 1.разред, друго место

Ментор овим ученицима је професорка Весна Тодоровић

Анђела Јањић, 3. разред,освојила је прво место. Ментор професорка је Стефани Стевановић.

 

Ученици који су освојили прво место ослобођени су полагања математике на пријемном испиту за фармацеутске факултете.

 

Ресорно министарство значајно је повећало износ подстицаја за органску производњу, чиме је постала исплатива у односу на конвенционалну. Међутим, пољопривредници и даље зазиру од производња без употребе хемијских прeпарат за заштиту, као и минералних ђубрива. Највише због тога што захтева доста  људског рада, а на газдинствима је све мање руку које би се прихватиле овог посла.

У Србији  је свега 0,4 одсто укупних површина под органским засадима, иако за то постоје добри услови. Тржиште за те производе постоји и код нас, а извоз је сигуран. Посебно се тражи органско воће и поврће, а  велика је потражња и за органским живинским месом и јајима. Мањи су приноси него код стандардне пољопривреде и већа улагања, с више ручног рада, али су цене производа битно веће. Ове године је наше Министарство пољопривреде повећало субвенције за органску производњу за 120 одсто по хектару и за 40 одсто у сточарству. Држава за стандардну производњу коза даје 7.000 динара субвенција по грлу, док за органску  9.800. Максимални износ који произвођачи могу да добију је 228 хиљада динара, уместо досадашњих 136 хиљада динара.

И поред тога, веома мали број пољопривредника одлучује се на ову врсту аграра. Органском производњом на територији града бави се само једно газдинство на површини од 3,3 хектара. Из Србије се укупно 99% производње извози,  док тражња за појединим производима превазилази понуду. Вредност извоза je 24 милиона евра годишње. Највише се извозе малина, вишња, боровница, јагода, купина и јабука.

 Они који имају искуства у овој производњи тврде да се од поврћа може највише  зарадити. Улагања за пола хектара, односно 50 ари, нису мала и износе око 3.000 евра, али ако се све уради како треба, принос са те површине може да донесе чак 10.000 евра. Највећи изазов је пронаћи одговарајућу радну снагу. Једна породица може живети од хектара органског поврћа, али не сме правити пропусте у производњи. 

Национална асоцијација за органску производњу "Србија органика" формирала је прву јавну базу органских произвођача и прерађивача. У Србији их има шест и по хиљада. Циљ   је да  се у наредним годинама дође до 50 хиљада хектара под органском производњом.

Грнчар је једно од најстаријих занимања, а грнчарство међу најстаријим занатима и данас је важан део културне баштине једног народа. Породица Стевановић из Врања годинама уназад чува и негује грнчарство, један од најстаријих заната.

Александар Стевановић је након завршене средње школе одлучио да се посвети послу којим се његов отац бави годинама. Грнчарство је  стари занат занимљив по много чему, специфичан и помало заборављен. Ипак,у нашем граду опстаје захваљујући одлучношћу и упорношћу овог предузетника и осталих чланова његове породице.

''Одлучио сам да не завршавам факултет зато што нема неке гаранције након тога,те сам одмах прешао на занат. Никада се нисам покајао. Имам потпуну слободу у раду, сам креирам радно време. Зарађивање није претерано велико али је солидно. Зарада зависи од тога колико си вредан. Још као дете сам волео да се играм глином и да обликујем фигуре. Данас је то посао као створен за мене'', каже Александар Стевановић, грнчар.

Није неопходно поседовати одређено искуство и вештине да би се бавили овим занатом , интересовање и мотив су на првом месту, каже Александар и додаје да је много тога научио од свог оца који га је заправо и увео у свет грнчарства.

'' Назе родно село Шапранце је својевремно имало 42 грнчарске радње. То је итекако утицало на нас и наше опредељење. Са друге стране , индустрија је почела да тоне, није било посла, те смо дошли на идеју да се бавимо грнчарством. Ово је мукотрпан посао, потребно је  седам, осам операција да би настао суд. Још тежи део посла је продаја'', Александар Стевановић, грнчар.

Грнчарски занат изискује целодневни рад. Када је ова породица у питању укључени су сви чланови и свако има своју улогу.

'' Доста сам укључења, помажем колико могу. Окрећем посуде када се суше, да би све било равномерно и да не би долазило до пуцања. Често мељем и глину када је то потребно. И задужена сам за продају'', каже Светлана Стевановић, мајка.

'' Посао није тежак. Одлучила сам тиме да се бавим поред свог брата. За сада учим, надам се да ћу ускоро савладати процес израде предмета и да ћу временом моћи да отворим своју грнчарску радњу'', каже Кристина Стевановић, сестра.

Стевановићи кажу да стари занати изумиру али да они дају све од себе да грнчарство сачувају од заборава и да бављење овим послом пренесу својим покољењима. Грнчарски занат је не само један од најстаријих већ својевремено и најзаступљенијих.

Данас су грнчарски производи све траженији. Традиционални специјалитети, подварак, кувани кисео купус али и савремени као што су лазање припремају су у овим грнчарским посудама, а да је јело далеко укусније ако се припреми у њима потврђују многи. Своје производе Стевановићи  пласирају на вашарима и пијацама у Србији.

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 18 април 2019 14:12

У петак, 19. априла, без струје ће бити села Бресница, Ранутовац, Моштаница, Тесовиште и Бојин дел од 8:30 до 13 часова са прекидима. Разлог су, како наводе из врањске Електродистрибуције, радови на електроенергетским објектима. Сутрадан, у суботу, без напајања електричном енергијом остаће индустријска зона Бујановац и села Самољица, Биљача, Жужељица, Божињевац, Левосоје и Љиљанце у периоду од 08 до 18 часова, са прекидима.

 

Саша Пешић, помоћник градоначелника обишао је данас радове у индустријској зони у Бунушевцу где су започети завршни радови на изградњи саобраћајнице. Саобраћајница садржи два кружна тока и пут дужине 700 метара и ширине 9 метара, рекао је након обиласка радова и разговора са радницима Саша Пешић, помоћник градоначелника.

                                                    

''Ова саобраћајница је од стратешког значаја за наш град и за индустријску зону. Изградњом саобраћајнице отвара се могућност доласка нових инвеститора. Самим тим биће отворена нова радна места што је итекако важно за грађане Врања. Довођењем инвеститора Град ће бити богатији и савременији јер се на овај начин проближавамо великим метрополама'', каже Саша Пешић, помоћник градоначелника.

Вредност радова је 500 хиљада евра. Очекује се да радови буду завршени током наредна три дана.

Последњи пут измењено среда, 17 април 2019 18:40

Период је цветања дрвећа, тако да је тренутно у ваздуху присутан полен 15 врста дрвећа на територији округа. Највећи алерген је бреза, чије су концентрације полена у ваздуху тренутно изнад просека, те могу изазвати алергијске реакције код људи који су осетљиви на полен овог дрвета.

Према последњем мерењу алергеног полена у ваздуху присутан је полен дрвећа, и то брезе, граба, тисе, чемпреса, храста, јасена, ораха, врбе. Од укупно 24 врсте које прати Завод за јавно здравље у ваздуху је присутно 15.

                                                

''Повећане концентрације тренутно су полена брезе и јасена, њихове концентрације су високе, изнад сто зрна по метру кубном ваздуха и оно што је карактеристично за овај период је што је период цветања брезе која од полена дрвећа има највећи алергени потенцијал и у овом периоду би све особе које су алергичне на полен, требало да се тестирају на полен брезе'',каже Миодраг Недељковић, технолог.

У току ове и наредне недеље очекује се повећана концентрација полена брезе, храста, јасена, ораха, јавора и платана, а то је вредност од 60 зрна по метру кубном ваздуха па навише.

''Савет, да кажемо, боравак у затвореном простору и редовно прање, купање, туширање.''

Алергичне особе не би требало да имају сметње у јутарњим и вечерњим сатима, јер су температуре ваздуха ниже. Током маја можемо да очекујемо цветање траве која спада такође у групу јаких алергена.

Последњи пут измењено среда, 17 април 2019 15:20

За сутра са почетком у 11 сати заказан је Сајам запошљавања у Филијали Националне службе за запошљавање у Врању. Преко 20 послодаваца понудиће око 300 радних места незапосленима и свима онима који желе да промене радно место.

Тридесети по реду Сајам запошљавања одржаће се сутра и сам тај јубилеј доказ је да ова врста непосредног контакта између послодавца и оних који траже посао даје резултате. Преко 20 послодаваца понудиће послове за многе делатности.

"Највећи број пријављених потреба по основу пријава послодавац је из области тапетарства,  обућарства, конфекције, електро струке, производњу хране и пића и  трговина", каже Весна Станојковић, пијар Филијале НСЗ у Врању.

За оне са већим степеном образовања обезбеђена је понуда послова за продају кредита. Незапослени ће имати помоћ и у писању сивија, али из Филијале је препорука да се добро припреме и имају код себе десетак сивија.

"Није небитно како изгледа си-ви. Биће могуће и на лицу места да добију стандардизовани сиви. Али је најважнији тај непосредни контакт са послодавцем. То треба сви да искористе и да се на неки начин наметну послодавцу. У представљању од неколико минута да буду другачији".

Такође ће бити понуда послова и за особе са инвалидидтетом. Планирано је да сајам траје до 13 сати, а тражиоци посла добиће и помоћ за писање си-ви-ја. На евиденцији врањске Филијале тренутно је незапослено 5 хиљада 553 лица, а међу њима, око хиљаду и по са вишом и високом стручном спремом.   

 

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 17 април 2019 15:25

Пролеће је ове године почело са релативно високим температурама и тиме подстакло љубитеље цвећа да почну са садњом. Понуда на пијацама је разноврсна, а произвођачи са подручја Врања успевају да се изборе са конкуренцијом из околних градова.

Јован Младеновић и његова породица у врањском насељу Собина, једини су који на територији ужег дела града производе цвеће.Тим послом баве се већ 16 година и достигли су завидан степен знања и спретности у послу који траје готово целе године.

                                                    

Јован Младеновић каже да годишње произведу око 60 хиљада сезонских цветова, а у четири пластеника у понуди имају 20-ак сорти. Каже да од тог посла може да се живи солидно, али ако сви укућани раде, без значајнијег ангажовања додатне радне снаге.

Од 2002. године када су почињали са производњом цвећа до сада много се тога променило. Тада је било више произвођача који су међувремену одустали,те их је остало свега троје. Они који размишљају да сада почну са том врстом посла морају да буду спремни не само да улажу, већ да пуно уче. Свака биљка има свој процес развоја и потребе у различитим фазама и годишњим добима, захтева другачији третман, температуру, заштиту, ђубрење и заливање.

Младеновић каже да је за почетну производњу од 10 до 15 хиљада биљака потребно улагање до три хиљаде евра, стим да већ постоје објекти односно пластеници. Па и то није велики проблем. Оно што изазива највеће проблеме је недостатак знања, а оно се само из књига не може стећи. Највише се учи кроз искуство, односно непосредан рад.

У непосредној близини протиче Собинска река али у овом домаћинству не могу да је користе за заливање, јер је кажу веома загађена. Посебна прича је конкуренција из околних градова којој могу да парирају само квалитетом. То Врањанци препознају и сваке године враћају се поново истом произвођачу. Тако Младеновићи целокупну количину цвећа успевају да продају, највише на кућном прагу,те размишљају о проширењу производње.

 

 

  

Последњи пут измењено среда, 17 април 2019 15:23

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Већина јавних служби спаја празнике, али ће радити дежурне екипе - Радио Телевизија Врање https://t.co/kGaNyl8Lnf via @tripplesworld
Болесна деца нису заборављена, поручују из Здравственог центра - Радио Телевизија Врање https://t.co/BlyPQkJMvm via @tripplesworld
Ухапшен Врањанац са 340 килограма марихуане - Радио Телевизија Врање https://t.co/6fpwGrYY9c via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter