Одштампајте ову страницу

Развојем задругарства зауставити опадање сточног фонда

By РТВ новембар 21, 2018 166 0

Мешовита пољопривредна задруга „Грин милк“ у Владичином Хану формирана прошле године, почела је са пет задругара, а ових дана имаће их седморо. Чланови задруге су са подручја општина Владичин Хан, Сурдулица и Врањска Бања.

 

Задругари поседују 90 грла коза и 15 музних грла крава. Формирани су са идејом откупа и прераде, пре свега крављег млека. У те сврхе почели су са пробном производњом. Опремили су објекат одговарајућом опремом за млекарску индустрију. Капацитет млекаре је пријем минимално две хиљаде литара млека, а максимално шест хиљада литара. Асортиман финалних производа обухвата пастеризовано кравље млеко, јогурт, сир у кришкама и паприку у павлаци. У току су напори да обезбеде финансијска средства како би у млекари могли да производе и сурутку од козјег млека, која је тражена на тржишту.

Сада су фокусирани на тржиште југа Србије, али намеравају да пласирају млечне производе и ван Пчињског округа. Обезбедили су и сарадњу са задругом у Босилеграду, у чијем су оснивању учествовали саветодавно. Министарство за регионални развој помогло им је са шест милиона динара, а остала средства обезбедили су сами задругари. Ових дана раде и ревизију чланства те ће оне задругаре који не учествују активно у раду и унапређењу посла, искључити. Имају и неопходну подршку локалне самоуправе.

Према речима директора задруге Горана Иванова имају искуства и из ранијег периода у оснивању неколико задруга. Циљ им је да зауставе опадање сточног фонда и да сточарима, члановима задруге „Грин милк“ обезбеде редовне и стабилне приходе.

Ово је једна од 250 задруга која  је у Србији формирана у протеклих годину дана. Према речима министра за регионални развој Милана Кркобабића, циљ је да  се покрије целокупна територија Србије и да сва села, посебно већа, имају по једну задугу.

Главни проблем посебно младим пољопривредницима, јесте и то што су им парцеле мале. Удруживање у задруге и тиме јединствени наступ на тржишту је управо решавање овог проблема. Такав је случај и са произвођачима малина и вишања, који би, према препорукама овог министарства, требало да се окрену задругарству.

Из републичког буџета за задруге је у 2018. години издвојено 825 милиона динара. И агроекономисти и представници министарства слажу се да то није довољно и очекује се да би наредне године требало издвојити знатно више средстава.  

Цео пројекат задруга покренула је Српска академија наука и уметности, са којом је министарство удружило ресурсе како би се идеја реализовала.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 21 новембар 2018 10:22