РТВ

РТВ

За шест месеци ове године 78 пријава због уједа напуштених паса, стигло је на адресу Одељења за инспекцијске послове Градске управе. Сви оштећени добили су потврде, а град је у првој половини године на име ове одштете по судским поравнаљима исплати преко 4 милиона динара и још скоро два по судским пресудама и вансудским поравнањима. По новом правилнику уз захтев за надокнаду штете доставља се и фотографија места уједа, део тела где је настала повреда. У циљу трајног решавања проблема Градско веће је образовало Радну групу за припрему и реализацију пројекта  ''Прихватилиште за псе и мачке на територји града.''

Да се проблем уједа напуштених паса мора трајно решити, јасно је свима када се зна  да милиони одлазе на ове трошкове. За град трошак, а за оне који су претрпели уједе, бол, страх и ожиљке који не дозвољавају да се сусрет са четвороножним непријатељем заборави. Самњен је број уједа напуштених паса, јер је Комрад од почетка године имао 8 акција хватања ових животиња. Укупно је ухваћено 73 паса, али је и поред тога број пријава и даље велики.

„За шест месеци ове године 78 пријава због уједа напуштених паса, стигло је на адресу Одељења за инспекцијске послове Градске управе. Оне су евидентиране и издате потврде о догађајима оштећеним лицима”, каже Данијел Васиљевић градски већник.

Сви захтеви су у процедури и Комисија за утврђивање основа и висине накнаде штете већ два пута је заседала. И даље се велики новац из буџета града троши за исплату оштећених и без омаловажавања бола који су претрпели оштећени, чињеница је да је тај новац могао да буде утрошен и на лепше ствари, на пример за дечије играчке.

„Цифре уопште нису наивне које се из буџета исплаћују по овим основама. За првих шест месеци, по судским пресудама исплаћено је 835 хиљада, по  вансудским правнањима 924 хиљаде, а по судским поравнањима преко 4 милиона динара, што је итекако велика цифра”.

По новом правилнику уз захтев за надокнаду штете доставља се и фотографија места уједа, део тела где је настала повреда. У циљу трајног решавања проблема Градско веће је образовало Радну групу за припрему и реализацију пројекта „Прихватилиште за псе и мачке на територји града”.

 

 

Ширење вируса афричке свињске грознице на фармама у Бугарској и Мађарској, представља озбиљан ризик за околне земље. Против ове болести свиња не постоје лекови ни вакцине, а смртност је стопроцентна. Афричка свињска грозница не преноси се на људе ни на друге животиње. Представља озбиљну претњу за фармере, трговину и снабдевање становништва.

Фармере који се баве организованим узгојем свиња у Србији и другим земљама Балкана, озбиљно је узнемирила вест о ширењу вируса афричке свињске грознице у суседној Бугарској.  Власти су у овој  земљи, због откривања вируса, биле приморане да на четири фарме униште 100 хиљада грла. Сада су најавили да ће усмртити још 17 хиљада грла након што је дошло до откривања болести на фарми на северу  земље. То је пета индустријска фарма коју је погодио овај вирус. Афричка куга  је заразна вирусна болест која погађа свиње свих узраста, изазивајући  грозницу, а смртност је 100 процената. Погађа и домаће и дивље свиње. Не преноси се на људе. Kарактеристично је да вирус може месецима да преживи у производима од меса и у храни за животиње. Важно је нагласити да болест није опасна по људе, али ни друге животиње, а најчешће се преноси на свиње контактом са дивљим свињама.

Представља озбиљну претњу за системе производње свиња. Постоји озбиљан ризик даљег ширења вируса из заражених подручја узимајући у обзир обимна прекогранична кретања појединаца, свињских производа, преносилаца и заражених дивљих свиња. Било која земља са сектором узгоја свиња је угрожена. Мање фарме, са ниском биолошком сигурношћу, посебно су на удару. Kако тренутно нема ефикасне вакцинације или лечења, најбоља стратегија за спречавање уласка вируса је побољшана контрола граница, правилно подизање свести и већа биолошка сигурност.

Спречавања кроз ограничење кретања дивљих свиња су много изазовније. Рано откривање и подршка ловачких удружења и организација су најбоље решење. С обзиром на претњу коју болест представља глобалној пољопривреди и трговини, афричка свињска грозница обавезно се пријављује Светској организацији за здравље животиња.

 

Министарство унутрашњих послова и Агенција за безбедност саобраћаја, уз подршку Амбасаде Турске у Београду, започели су кампању „Вози одморан“ чији је циљ да се апелује на возаче, посебно стране држављане који транзитирају кроз Србију, да праве чешће паузе током вожње.

„Циљ ове кампање је да подигнемо свест код возача који путују кроз Републику Србију да возе одморни, односно да што чешће праве адекватне паузе“, рекао је директор полиције Владимир Ребић.Ребић је подсетио да Закон о безбедности саобраћаја прописује да возач не сме да управља возилом уколико је у тој мери уморан да не може безбедно да управља возилом.

„Желимо да анимирамо возаче да буду свесни колико умор може бити опасан и донесе несагледиве последице. На аутопутевима 40 одсто погинулих чине странци, а скоро половина њих погине током летњих месеци“ нагласио је директор полиције.

Ребић је апеловао на све учеснике у саобраћају, како возаче тако и путнике, на неопходност коришћења сигурносних појасева, подсетивши да се за непуних седам месеци ове године чак 50 одсто смртних исхода десило због некоришћења сигурносних појасева.

Директорка Агенције за безбедност саобраћаја Јасмина Милошевић истакла је да се ова акција спроводи већ четврту годину и то у време лета када је појачан интезитет саобраћаја.

„Наше истраживање је показало да је најчешћи узрок саобраћајних незгода, поготово када говоримо о транзитним возилима, умор возача. Наши апели су усмерени ка томе да скрећемо пажњу свима да код првог знака умора обавезно стану и направе паузу“, нагласила је Милошевић, уз препоруку да не треба возити у току најтоплијег дела дана или касно ноћу. Она је апеловала на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајне прописе, да возачи не седају за волан уколико су конзумирали алкохол, родитељи да децу правилно превозе и да возачи мотоцикала обавезно користе кациге.

Амбасадор Турске у Београду Танжу Билгич је истакао да, нажалост, неки турски држављани који долазе из Европе доживе саобраћајну незгоду док пролазе кроз Србију и да је зато важно подићи свест о безбедној вожњи.

„Драго нам је што можемо да сарађујемо са српским властима. Све оно што они ураде што се тиче безбедности, ми ћемо подржати као држава и као Амбасада“, рекао је амбасадор Билгич подсетивши на сарадњу српских и турских полицајаца на српским границама која већ даје позитивне резултате.

Извор текста и фотографије: МУП Србије

Викенд пред нама обележиће такмичење у слалому у ролерима. Како је најављено очекује се стотинак учесника из Летоније, Немачке, Пољске, Италије, Чешке, Шпаније, Словачке, Словеније. У току је и ролер камп на Бесној кобили, први такав камп организован под покровитељством Светске ролер федерације. Трка се по први организује у центру града и то у улици Краља Стефана Првовенчаног, од раскрнице са Лењиновом до раскрснице са улицама Моше Пијаде и Јована Хаџивасиљевића, па ће те улице бити затворене за време трајања трке, у суботу од 16 и у недељу од 10 сати.

Градски већник Ненад Ђорђевић истиче да су овакви садржаји и обавеза, а и обећање, и да ће се локална самоуправа потрудити да буде што више оваквих активности.

„Сматрам да је ово једна квалитетна и добра манифестација која не кошта пуно град, симболична су средства с обзиром да смо ми домаћини  људима од уторка до недеље. Ту имамо и професионалце који су у врху Светске ролер федерације, и драго ми је да смо могли да их угостимо“.

„Ми смо на зајединчком задатку да овај град вратимо на мапу спортских догађаја, тамо где му је и место“, рекао је тренер Ски клуба Бесна кобила Ђорђе Дединац.

„Ту су нам гости из Чешке, Словачке, Летоније, Италије, јако пуно познатих имена, добрих, квалитетних, много њих у топ 10 светских ролераша, и представник нашег града и Србије, наша најбоља слаламашица Мија Дединац. Биће постављено отприлике око 40ак капија зависно од дужине. У суботу је старт од 16 часова, у недељу од 10 сати“.

Иварс Шмалц је технички делегат Светске ролер федерације, пореклом из Летоније, и под његовим мониторингом одвијаће се трка.

„Драго ми је да сам овде у Врању, ово ми је први пут у Србији. Из онога што сам видео могу да кажем да је организација добра и сигуран сам да ће бити на највишем нивоу. Ђорђе је добро урадио посао, и надам се да ће све да протекне у најбољем реду у суботу и недељу“.

Патрик Штимфл је један од три тренера из Немачке у ролер кампу на Бесној кобили који са учесницима између осталог ради и на побољшавању технике.

„Видео сам стазу на којој ћемо да возимо у суботу и недељу и свиђа ми се што је стаза у центру града, што није типично за стазе на светском купу или обичним тркама. Те стазе су обично вен града. Наш посао је не само да се такмичимо, него и да промовишемо спорт и надам се да ће што више људи да дође да види како ми то радимо“.

Ања Новак је пољска слаламашица, представљала је своју земљу на Светским ролер играма у Барселони и самим тим зна како функционише нешто што је на најбољем могућем светском нивоу, а на Бесној кобили је други пут.

„ Свиђа ми се Бесна кобила, живим у великом граду и кад одем тамо осећам се као да сам у другом свету. Свиђа ми се што је трка у центру града јер је атмосфера много боља него када је ван града“.

Организатор такмичења је Ски клуб Бесна кобила, покровитељ град Врање, а око организације трке помогао је и Спортски савез, Туристичка организација и јавна предузећа Паркинг сервис, Водовод и Комрад.

 

 

На њивама у околини Врања  жању се последње површине под пшеницом. Приноси се крећу од 2 и по до 6 и по тона по хектару што је ниже од очекиваног. Род је подбацио пре свега због неповољних климатских услова, али је изостала и агротехника. Ове године измењени климатски услови узели су данак у роду пшенице. У време сетве био је изразито сушни период, зима је прошла без довољно снега, у пролеће  је пак падавина било превише, а онда је у јуну температура изнад 35 степени зауставила наливање зрна. Недовољна агротеника и много корова   одузели су додатни део ржовогодишњег рода.

Нада Лазовић Ђоковић стручњак за ратарство из Пољопривредне службе у Врању, истакла је да је ове године принос од 2 и по до 6 и по тона сувог зрна по хектару, што је зантно ниже од очекиваног. Квалитет је нешто бољи ,количина протеина је око 13 одсто, а глутена 26 процената. И ове године најбоље резултате  дале су наше сорте  пшенице. 

Оно на шта стручњаци подсећају да је сада након жетве, прва агротехничка мера која се мора применити, заоравање стрништа. Показало се да ова стара агротехничка мера даје вишеструке користи.

Нада Лазовић Ђоковић истакла је да се тиме пре свега уништавају корови, потом се задржава влага у земљишту, уколико се не балира слама остаје и до 7 тона жетвених остатака по хектару. Применом 50 литара Урее  остаје око 100 килограма чистог азота на хектар.

Тиме се принос усева за наредну годину повећава 30 одсто. Струњаци потенцирају да је заоравање стрништа најбоља мера за уништавање корова. Стална примена хербицида у ове сврхе доводи до пораста отпорности  корова, и на крају на потпуно одсуство дејства препарата, што значи да ће корове бити немогуће уништити.

Много је било покушаја да се БИД зона у строгом центру града уреди како приличи, али по мирису који се осећа, а и визуелно, неуспешних. Коначно је успех на видику, након што су се станари договорили, а град издвојио средства из Фонда за заштиту и унапређење животне средине. Све се може када се Срби сложе, па и да наша БИД зона засија пуним сјајем. За сада су се сложили грађани из строгог центра и уз помоћ града формирали ново удружење, каже већник Данијел Васиљевић. Назив је, Удружење стамбених заједница насеља  Блок пошта-банка у Врању. Основале су га стамбене јединице солитера А,Б и Д,  једна солитер није учествовао, али ће се касније највероватније придружити, улица Иве Лоле Рибара и све стамбене јединице у  улици 29 новембар.

„Направили смо уско језгро, један уски прстен, формирали то ново удружење стамбено пословног дела. Најбитније је да Скупштину удружења чине сви власници станова и сви власници локала. Ово је још један начин и у договору са градоначелником, са Градским већем да кренемо у сређивање БИД зоне”, каже већник Васиљевић.

Удружење је јединствено у Србији, прво такво и све је урађено по закону. Председница Удружења је докторка Наташа Стојиљковић, која је поднела велики терет око формирања удружења. Сви су укључени у решавање тог проблема и јавна предузећа и град.

„Град је усвојеним ребалансом буџета наменио средстава за уређење БИД зоне и та средства ће бити пребачена Удружењу кроз одлуке Градског већа. Финансираће се средствима Фонда за заштиту и унапређење животне средине за 2019. годину”.

Удружење би требало касније да се само финансира, што значи да ће бити одрживо. Невероватна је енергија присутна код станара, истиче већник, који желе сређивање зоне од пода до плафона. Планира се и затварање једног дела. Након што одлука буде донета на Већу и објављена у Службеном гласнику, кренуће се са сређивањем.   

 

Ступањем на снагу Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу дефинисане су неке новине, па сходно томе и Служба за урбанизам, имовинско-правнe послове, комунално-службене делатности и заштиту животне средине поступа у складу са тим. Јована Антић, руководилац овог Одељења упутила је позив грађанима који нису поднели захтев за легализацију објеката да то учине на време подношењем неопходне документације. Грађани који нису поднели захтев за легализацију објекта, а желе да то учине треба да поднесу поднесак на шалтеру Градске управе у Услужном центру као и захтев за видљивост објекта на сателитском снимку, каже Јована Антић руководилац Службе за урбанизам, имовинско-правно послове, комунално-стамбене делатности и заштиту животне средине.

„За све објекте који нису били пописани, а грађани су упутили поднеске,ми смо послали  захтев Служби за катастар непокретност у Врању да нам доставе потврду да су објекти видљиви на сателитском снимку. Чекамо одоговор катастра како би наставили поступак озакоњења тих нелегалних објеката сходно Закону о озакоњењу”, каже Јована Антић руководилац Службе за урбанизам.

Закон је изричит и каже да уколико грађани желе да продају своје објекте, а нису добили грађевинске дозволе неће то моћи да учине док не озаконе своје објекте, каже Антићева. Она се осврнула и на Програм постављања и уклањања привремених монтажних објеката на територији града Врања.

„Програм обухвата све монтажне објекте на територији града Врања, тачније привремене објекте који се користе по основу коришћења јавне површине и по основу закупа локације. Ту постоје и они монтажни објекти који се могу постављати на површинама које нису јавне , већ се налазе у режиму јавног коришћења али су власници правна или физичка лица . Програмом су обухваћени билборди, киосци, балон сале и баште угоститељских објеката као и други покретни монтажни објекти као што су тезге, ракламни панои и слично.”

Служба за инвестиције и грађевинско земљиште и Градско веће спровешће конкурс за киоске, балон сале и билборде док решења за постављање башти угоститељских објеката, тезги и других покретних објеката доноси Служба за урбанизам, имовинско-правно послове, комунално-стамбене делатности и заштиту животне средине, каже Антићева. Они објекти који су постављени мимо овог програма, имају рок од 36 месеци да се усагласе са правилима која су њиме прописана.

 

 

 

 

 

Из Основног јавног тужилаштва у Врању саопштавају да их је 29. јула, ове године, Полицијска упрва Врање обавестила да је у нула сати и 25 минута непознато лице запалило возило марке Фолксфаген Туарег, у власништву Ђ.М. из села Ратаје, који се налази на привременом раду у Француској. Возило је било паркирано у дворишту куће његовог оца у селу Ратаје. Возило је у потпуности изгорело. Полиција је извршила увиђај и у току је оперативни рад на откривању идентитета непознатог учиниоца, саопштавају из тужилаштва.

Јуче после 20 сати на државном путу код села Рибинце догодила се саобраћајна незгода при чему је дошло до обарања пешака. До саобраћајне незгоде је дошло тако што се возач путничког возила марке Опел корса врањских регистарских ознака кретао државним путем из правца Врања у правцу Бујановца, при чему је дошло до контакта са пешаком. Реч je о жени рођена 1974. године из Врања. Она је прелазила коловоз без обележеног пешачког прелаза. Том приликом задобила је тешке телесне повреде које су констатоване у Здравственом центру у Врању где јој је пружена лекарска помоћ. По овлашћењу заменика тужиоца Основног јавног тужилаштва у Врању, припадници саобраћајне полиције су извршили увиђај.  

Током последњег јулског викенда српским аутопутевима прошло је скоро 730 хиљада возила. ЈП „Путеви Србије” саопштили су да је од наплате путарине остварен приход већи од 330 милиона динара.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Радосна дружина у Врањској Бањи - Радио Телевизија Врање https://t.co/etkqbw0TCf via @tripplesworld
Избор за најбољи котлић на Данима каранфила - Радио Телевизија Врање https://t.co/TOMGr5Smiq via @tripplesworld
Богат садржај прве вечери на "Данима каранфила" - Радио Телевизија Врање https://t.co/O9SbI3Zknj via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter