РТВ

РТВ

Цариници су у сарадњи са полицијом на прелазу Прешево спречили покушај кријумчарења античких предмета старих више од две хиљаде година.

Случај је откривен када су дежурни цариник и полицајац на улазу у земљу одлучили детаљно да прегледају аутомобил италијанских регистарских ознака којим је управљао 54-годишњи македонски држављанин.

На питање царинског службеника да ли има нешто дa пријави, возач је одговорио да са собом носи само личне ствари. Убрзо је, међутим, откривено да се на задњем седишту, у путној торби са личним стварима, налази и 7 (седам) камених предмета археолошке вредности. Реч је о 5 предмета од жуто-браон ћилибара и 2 мермерна предмета са стилизованим представама жене, мушкарца и коња изведених у техници дубореза, као и једне камене посуде у облику вазе. 

Већина фигура тежи између 300 и 400 грама, док је највећа изразито стилизована представа главе и  попрсја мушкарца тешка 2,5 килограма. 

Возач је службеницима рекао да је предмете добио од свог пријатеља, који их је открио у близини Струмице и да је имао намеру да их однесе у Италију где живи како би красили његов дом.  

С обзиром да се ради о античким предметима чију старост и вредност је могуће утврдити само стручном експертизом, консултовано је Одељење за археологију Народног музеја у Врању, које је потврдило да је реч о предметима из хеленистичке ере старим око 2.500 година. 

Пошто се ради о страном држављанину, Прекршајни суд у Прешеву је у хитном поступку донео одлуку да путник који је покушао да прокријумчари антиквитетне предмете буде кажњен новчаном казном, а како вредност прекршаја превазилази трећину вредности возила у коме су предмети пронађени, задржан је и аутомобил ''голф 3 караван''. Пресудом је одлучено и да предмети буду трајно одузети и предати Народном музеју у Врању. Фотографије одузетих  премета су са званичног сајта Управе царине.

 

На подручју Пчињског округа до краја августа ове године било је 20 хиљада 990 незапослених лица, према подацима Филијале Националне службе за запошљавање у Врању. На подручју нашег града број незапослених је 6 хиљада 207 лица.

Међу незапосленима је са стручном спремом од петог степена навише преко хиљаду 300 људи, док је са трећим и четвртим степеном стручне спреме скоро 3 хиљаде незапослених. Подаци за Врање кажу да је по степену стручне спреме следећа структура. ''Са првим степеном је укупно хиљаду 613, са другим 452, са трећим хиљаду 145, са четвртим хиљаду 679, са петим 18, са шестим један 298, са шестим два 226, са седмим један 772, са седмим два  2 лица и са осмим два,  два лица,'' каже Весна Станојковић, портпаролка Филијале у Врању.

 Рад на одређено време, као и завршетак школовања јуна месеца утицали су на незнатно повећање броја незапослених у односу на прошлогодишње податке. Свакодневни је прилив и одлив незапослених лица. ''Истек рада на одређено време у одређеним фирмама, људи дођу у том месецу и онда се број повећа, каже Станојковићева. Јуна су многи млади дипломрали тако да се број повећа,'' каже Стојан Ђорђевић шеф Одсека за запошљавање.

О томе колико су миграције конкретно утицале на број незапослених Филијала нема. Од високошколаца се траже информатичари и професори математике.

Оних са дефицитарним  занимањима и даље нема на евиденцији, а то су пекари, возачи, кувари. Суфицитарни су машински, пољопривредни и ветеринарски техничари, као и дипломирани економисти.

 

 

 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Бујановцу ухапсили су А. А. рођеног 1992.године из околине Прешева, због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи и посебни случајеви фалсификовања исправе.

Он се сумњичи да је на подручју Бујановца возилом „форд мондео“ превозио 11 држављана Пакистана, као и да је возилом управљао са неприпадајућим таблицама.

По налогу заменика тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Врању, осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужилаштву.

 

На конференцији за новинаре Окружног и Градског одбора Нове Србије у Врању представљени су нови чланови странке. Ивица Петрушевић, председник Окружног одбора Нове Србије рекао је да је приступнице потписало више од 40 нових чланова. У току су припреме за изборну Скупштину странке која ће бити одржана 5. октобра у Чачку.

Конференција је одржана са циљем да се нови чланови представе јавности како би се спречиле даље спекулације. Ради се о особама које су дуго у јавном животу града и у програму ове партије препознали су будућност, изјавио је Петрушевић и додао:

"У Нову Србију су дошли Лидија Тасић која је дипломирала на Филолошком факилтету и радила у Јединству и Центру за таленте. После 27 година СПС је напустио Братислав Богдановић, дипломирани менаџер, бивши радник Дирекције и Божидар Ђорђевић, бивши директор Водовода и бивши члан СПС-а и СНС-а."

Петрушевић је рекао да су у току припреме за изборну Скупштину НС која ће бити одржана у Чачку. Избори ће бити на свим нивоима. Из Пчињског округа у раду ће учествовати 50 делегата. Активиран је рад у свим одборима у округу осим у Босилеграду, где су припреме у току.  У Трговишту је одбор распуштен и до избора новог руководства руководи привремени орган, чуло се на конференцији за медије Градског одбора Нове Србије у Врању.

Европска недеља мобилности сваке године се одржава у периоду од 16. до 22. септембра, а ове године укључено jе преко 2.900 градова и општина из 49 држава. Они на таj начин исказуjу солидарност са принципима одрживе урбане мобилности.

Тим поводом Стална конференциjа градова и општина упутила jе позив своjим чланицама да се укључе у акциjу ,,Дан без аутомобила", коjи ће бити одржан сутра.

Позиву се одазвао и Град Врање, тако да ће сутра градоначленик са сарадницима пешице доћи на посао.

Тема овогодишње кампање jе безбедно пешачење и бициклирање, а слоган ,,Пешачите са нама!"

Ненад Ђорђевић, градски већник задужен за спорт на конференцији за новинаре говорио је о резултатима рада у претходном периоду, али и о плановима за наредни период .

Током претходне три и по године градска власт је доста тога урадила у свим областима како би живот грађана био лепши и бољи. То се односи и на ресор спорта, рекао је градски већник Ненад Ђорђевић. Када је спортски живот у питању важна је инфраструктура али и организовање спортских манифестација.   

'' У тренутку када смо дошли била је спремна пројектна документација за  изградњу градског стадиона по стандардима Европске уније. Наставили смо са реализацијом тог пројекта, завршили га до краја. Целокупни материјал је врхунског квалитета, тачније вештачка трава која је намештена је скупоцена, 23 евра по метру квадратном. Створили смо место где наши малишани могу безбедно да се играју и то нам је била намера , да се створе врхунски услови за развој талентоване деце у фудбалу,'' каже Ђорђевић. 

На целој територији града Врања у претходном периоду урађено је доста дечјих игралишта и терена за кошарку са чиме ће се наставити и у будућем периоду. Замењене су дечје справе и постављене нове тамо где је то било неопходно. Покренуто је пет нових спортских  манифестација: Маратон, Мини баскет фестивал, Видовдаснки турнир, Игре на води и Сеоске игре.

Подржано је одржавање већ постојећих манифестација: Футсал као и Избор најбољих у спорту.

Планова има доста, каже Ђорђевић и додаје да  ће атракција бити изградња атлетске стазе. '' Завршили смо пројектну документацију за изградњу атлетске стазе на градском стадиону . Њена вредност је 22 милиона динара. Тендер смо пустили, средства смо обезбедили. Наливање тартан стазе захтева посебне услове тако да се надамо да ћемо реализовати то што пре. Дужина стазе је 2.100 метара. Биће направљене четири траке поред трибина јер није било могућности за више. Сва такмичења и тренирања моћи ће да се одвијају на професионалан и безбедан начин. То ме радује,'' истиче градски већник.

Град је финансирао седам професора физичке културе за спортске активности у школама. Овим програмом  је обухваћено око 550-оро деце са територије Града и бесплатан је за родитеље и децу. У плану је да се на градском стадиону направи такмичење намењено  деци од првог до четвртог разреда основних школа које ће бити организовано после Дечје недеље  у октобру.

 

Школска година траје већ двадесетак дана. Ученици су се већ уходали, створили свакодневни ритам који прате, професори и учитељи такође. Нас је интересовало како су се ђаци прваци снашли пошто је полазак у школу њихова прва важна животна прекретница. Посетили смо прваке у Основној школи ''Вук Караџић'' у Врању.

Дечја граја, жагор, осмеси на лицу, другарство, учитељица и њен пријатан тон при обраћању деци-слика је коју смо затеклу у првом два ОШ ''Вук Караџић''. Атамосфера радна, амбијент какав и доликује првацима, доминирају цртежи  на зидовима. А прваци расположени за разговор са нама.

Дуња Арсић каже: ''Учимо да пишемо, цртамо.Више ми се свиђа у школи него у вртићу. Наша учитељица је најбоља учитељица, није строга. Помало знам да читам и да пишем али научићу све, има времена.'' Јања Станојевић додаје: ''Свиђа ми се у школи. Јуче смо писали и мало цртали. Ја више волим да пишем. Волим и да рачунам. Знам да наша азбука има 30 слова.''

'' Највише волим када рачунамо. Другови и другарице су много добри. Нисам свима запамтила имена али највише се дружим са другарицом из предшколске групе,'' додаје Вера Илић.

Катарина Џољић је дугогодишња учитељица која је извела генерације и генерације ђака. На почетку разговора она нам објашњава да је решен проблем тежине школских торби. Како она каже, у учионици постоји ормар где деца одлажу своје књиге тако да кући носе само оне које су им потребне за домаћи задатак. Што се тиче рада са децом, она сматра да су се прваци већ уклопили и да су врло заинтересовани за рад.

''Ми учитељице скоро никада не завршимо први разред. Ту је усхићење, радост због поласка у школу. Ђаци прваци нам доносе неку нову енергију .Имамо неких новина у наставном програму.Трудимо  се да се прилагодимо. За сада све тече по плану. Ми учитељи гледамо да се деца што пре осамостале. Деца нам дођу са много предзнања, а ми смо ту да их усмеравамо и да надограђујемо знање. Пројектна настава је новина тако да постоји већа могућност за дечју креативност. Очекујемо да добијемо пројектор и лап топове  што ће нам олакшати рад. У првом плану ће и даље бити разговор са децом,'' каже учитељица Катарина.

Поштовање, међусобно уважавање, ред, рад и постављање граница које деца углавном поштују, правила су које су неопходна како би се изградио ауторитет учитеља, каже Џољићева. Дружење са првацима завршили смо на леп начин, песмом.

Стручно знање је основни фактор развоја друштва и никада се не греши када се улаже у ту област, још када се томе дода и креативност, грешке нема.

У Европској унији 3 милиона привредних субјеката бави се сфером креативне индустрије и она има 12 милиона запослених. А како је код нас?

Потенцијала имамо, али га не валоризујемо, каже заменик градоначелника Ненад Антић. Морамо да се потрудимо да сачувамо интелектуално језгро, зато је и настао стратешки документ - План развоја креативних индустрија.

Већ су предузети одређени кораци и за наредни петак у великој сали Скупштине града заказан је информативни састанак за све незапослене који себе налазе у креативној сфери. 

''Биће одржан информативни састанак и ово је позив за све незапослене, који желе да се баве неком од сфера креативне индустрије, да дођу. Обезбеђено је 12 грантова. Део гранта је на хиљаду и 500, други на 2.400 и трећи на 3.600 евра. То  је бесповратна помоћ, а обезбеђена је и логистика,'' каже Антић.

Тиме се  отвара могућност за покретање сопственог бизниса или запослења у већ постојеће привредно друштво. Предузетнички ниво у нашем граду је на веома ниском нивоу, у односу на републички просек. Имамо дупло мање предузетника, а нарочито када је у питању креативна индустрија.

''У креативну индустрију спада рекламирање, производња медијског садржаја, архитектура, инжењерске делатности, уметност, графички дизајн, мода информационе технологије, продукција, филмови издаваштво. Врло је широк дијапазон,'' објашњава Антић.

Важно је да особа има креативну идеју, на пример да прави накит или симболе граде. Суштина је креативност, која је ретка роба. Свако је креативан, само је потребно знати покренути ту креативност, а затим је и валоризовати, појашњава Антић. Сетимо се само колики новац се окреће у индустрији моде.

У Влади Србиjе уручени су уговори за реализациjу проjеката из области економског оснаживања жена за 12 локалних самоуправа и четири удружења.  Фокус подршке jе на побољшању положаjа жена на тржишту рада, женском предузетништву и економском оснаживању жена на селу, те на промоциjи и примени Европске повеље о родноj равноправности на локалном нивоу.

Уговоре jе у име потпредседнице Владе Србиjе и председнице Координационог тела за родну равноправност Зоране Михаjловић уручио државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаjа и инфраструктуре Зоран Лакићевић.

 Свечаности jе, у име Града Врања, присуствовала градска већница Зорица Jовић.  

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

За Врањанце "Дан у аутомобилу" - Радио Телевизија Врање https://t.co/oecA4otdNK via @tripplesworld
Други позив за продају Пржара, нижа цена, али исти услови - Радио Телевизија Врање https://t.co/PoH4K0CDhC via @tripplesworld
Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана - Радио Телевизија Врање https://t.co/0XaDQPpUjt via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter