РТВ

РТВ

Мигрант стар 18 година преживео је удар електричног шока на пружном прелазу у Прешеву. Несвакидашњи случај догодио се у суботу, 13. јула, а полиција је извршила увиђај. Мигрант је задобио повреде од електричних инсталација на железници, након чега му је лекарска помоћ указана у Дому здравља у Прешеву, одакле је пребачен у Здравствени ценар Врање, па у Клинички центар у Нишу, где се и сада налази. Његово здравствено стање за сада није познато.

Малинари ће изгледа бити задовољни ове године, с обзиром на  откупну цену у време бербе. Разлога за жаљење имаће само они који су због проблема са ценом прошле године, запустили своје малињаке те сада немају пун капацитет рода. Драган Ристић у селу Мањак у општини Владичин Хан има четири хектара под засадима малина. Један је од оних који и поред свих тешкоћа није одустао од комплетне агротехнике. Зато ове године убире плодове свог рада, а задовољан је и ценом.

Драган Ристић каже да је тренутна откупна цена од 150 до 160 динара за килограм сорте „Виламет” и 160 до 175 динара за килограм сорте „Микер”. Ових дана очекује да цена у окупу буде већа за по десетак динара по килограму.

Ристић нема проблема са радном снагом. На имању има 30-ак берача који за килограм убраних малина добијају 40 динара. Једна група људи из околине је стално смештена на његовом имању. Исплата зарада  је свакодневна. Откуп је организован, а временске прилике олакшале су бербу.

Ристић напомиње да су високе температуре изазвале ожеготине и топлотне ударе у малињацима. Захлађење и киша добро дошли су као предах и за људе и малине. Тако је квалитет убраног воћа изузетно добар. Ове године са четири хектара очекује род од близу 60 тона.

На подручју Врања под засадима малина је око 200 хектра, али површине варирају. Многи су не само запоставили радове на обради земљишта, орезивању, ђубрењу и заштити, већ су и потпуно искрчили засаде. Неповољне временске прилике с пролећа ове године додатно су умањиле род, у неким засадима и до 50 одсто. То је последица великог варирања цена и неизвесности. Стручњаци су израчунали да је 140 динара потребно за производњу једног килограма овог „црвеног злата”. Зато цена од 170 динара по килограму гарантује да произвођачима могу и да зараде.

 

Стефановић: „Овај Споразум омогућиће грађанима наше две земље, али и свима који транзитирају преко територије наших држава, да ефикасније, брже и економичније дођу до својих одредишта“...

Потпредседник Владе Републике Србије и министaр унутрашњих послова др Небојша Стефановић и министар унутрашњих послова Републике Северне Македоније Оливер Спасовски потписали су данас у Београду Споразум о успостављању заједничких контрола на Граничном прелазу Прешево – Табановци, који ће омогућити бржи проток путника и робе на овом граничном прелазу.

„Овај Споразум омогућиће грађанима наше две земље, али и свима који транзитирају преко територије наших држава, да ефикасније, брже и економичније дођу до својих одредишта“, рекао је Стефановић, додајући да ће то помоћи и бржем развоју привреде наших земаља.

Иницијатива за потписивање Споразума потекла је прошле године од председника Србије Александра Вучића и премијера Северне Македоније Зорана Заева, а данас је добила и формални оквир.

Како је министар Стефановић истакао, радне групе двa министарства наставиће даљи рад на разматрању локација на којима је могуће отворити нове граничне прелазе.

„Данас смо разговарали и о унапређењу наше сарадње у области борбе против организованог криминала и корупције. Остајемо посвећени развоју што ближе сарадње наших криминалистичких полиција, како не бисмо дозволили да било ко на територији Србије и Северне Македоније размишља да може да се бави криминалом. Посебан фокус у сарадњи наших полиција биће на борби против трговине наркотицима, али и сузбијању кријумчарења људи, илегалних миграција и свих других кривичних дела која угрожавају сигурност наших грађана“, рекао је Стефановић.

Министар Спасовски истакао је да ће потписани Споразум омогућити бржи проток људи и добара између две државе и да се очекује да његова примена почне већ следећег месеца.

„Надам се да ће ово помоћи, не само грађанима, већ и пољопривреди, а пољопривреда је јако важна да бисмо имали бољи животни стандард у обе земље. Наша заједничка констатација је да ћемо заједнички радити на подизању нивоа безбедости у обе државе, а тиме и на подизању нивоа безбедности и у региону, јер је безбедност основа развоја свега у сваком друштву. Развој економије зависи искључиво од безбедности“, рекао је Спасовски.

Он је истакао да је данас са министром Стефановићем разговарао и о наставку сарадње двеју полиција, коју је оценио као искључиво добру.

„Данас смо потписали историјски споразум за обе државе, који ће дати нови импулс нашим односима и који је још једна јасна порука пријатељства између македонског и српског народа“, рекао је Спасовски.

Извор насловне фотографије и текста: МУП

Након катастрофалне прошле године, број саобраћајних незгода у првој половини ове је смањен за 12 посто. Прошле године у истом периоду погинуло је седам, а ове године једно лице. Ипак, јул је почео са 3 погинуле особе и то на нефреквентним путевима.Много се прича о саобраћају у овим летњим месецима и као за инат, готово свакодневно са насловница упозорава по неки слупани аутомобил. Прича иза је још тежа, па зато и препорука да најозбиљније схватимо све апеле, јер аналитичари истичу да више људи погине у саобраћају, него у рату.

„Од почетка године до 30. јуна, погинуло је једно лице, а прошле године у истом периоду седам особа. У току је летња туристичка сезона, време када је повећана фрекфенција саобраћаја на путевима, повећан број мопеда, бициклиста, пешака, а све то са собом носи и повећан ризик за настанак саобраћајних незгода”, каже Милош Јанковић, командир СПИ Врање.

И поред повољних података што се тиче прве половине године, почетак јула обележиле су катастрофалне саобраћајне незгоде. Чак 3 особе су изгубиле живот и то на нефрекфентним путевима где пролази мањи број возила, због тога поштујте све апеле које чујете.

Апел из Полицијске управе Врање је да се поштују брзина кретања која је и најчешћи узрок незгода, да се користе сигурносни појасеви, да возачи праве чешће паузе и да никако не управљају возилом под дејством алкохола. На подручју града Врања локални путеви су постали критичне тачке, као и неке улице у граду.

„Неке од најкритичнијих тачака, тј. места на којима су се најчешће дешавале саобраћајне незгоде су села Златокоп, Суви Дол, подручје Градске општине Врањска Бања, а што се тиче града, то су улице Партизански пут, Пролетерских бригада, раскрсница улица Париске комуне и Омладинских бригада. Највећи број саобраћајних незгода догађао се у временском интервалу од 12 до 17 часова. У том периоду возачима апел, да поштују сва правила, како би подигли ниво безбедности саобраћаја”.

Најновији подаци кажу да су викенд за нама обележиле 3 саобраћајне незгоде, срећом без погинулих и тешко повређених. Ипак, старих навика се тешко ослобађамо, чак четири особе су задржане због вожње у пијаном стању.

Променљиве временске прилике последњих дана итекако утичу на здравствено стање хроничних пацијената али и здравих особа. Повећана влажност ваздуха, падавине и драстичне разлике у температури највише утичу на хроничне пацијенте, каже начелник Хитне помоћи др Слађан Станисављевић. Температуре које претходних дана нису уобичајене за ово доба године и киша која je падала, утичу на здравствено стање људи, па се често може чути како смо сви постали метеоропате. Све је већи број оних који имају здравствене проблеме без обзира на старосну доб.

 „Мени смета када се мења време. Имам стомачне тегобе, осећам апсолутну ослабљеност организма”, каже Љубомир Дојчиновић.

 „Главобољу осећам, боле ме руке и ноге. Сунчано време ми више прија”, каже Сунчица Стошић.

 „Веома лоше подносим температутрне разлике. Осећам малаксалост и бол у кичми”, каже Руса Маринковић.

Темепратурне разлике погоршавају здравствено стање људи који су већ под терапијом, објашњавају из Хитне помоћи и кажу да је последњих дана повећан број пацијената  у овој служби.

„Дневно имамо по 60 прегледа, од тога је десетак кућних посета. Јављају се пацијенти и са физичким али и са психичким тегобама. Пацијенти имају промену расположења, пад концентрације, главобоље, мигрене. Код срчаних пацијената јавља се убрзан рад срца и повећање крвног притиска. Са друге стране, доста грађана има снижени крвни протисак и препорука је да се узима доста течности. Ово време утиче на повећан број можданих, срчаних и астматичних напада”.

У таквим ситуацијама др Станисављевић саветује редовно узимање терапије, да се обрати пажња на исхрану, облачење и кретање.    

  

Градоначелник Слободан Миленковић је за Радио телевизију Врање представио идејно решење за изградњу новог стадиона на Спортском центру у Врању. Реч је о савременом, модерном, атрактивном стадиону, површине 3.769 метара квадратних, капацитета до 8000 седишта. Вредност ове капиталне инвестиције је око 10 милиона евра. Врање је један од четири града где ће бити изграђени нови стадиони. Пројектом Владе Србије, осим Врања, обухваћени су Лесковац, Зајечар и Краљево док ће у Нишу и Суботици бити реконструисани постојећи. Реализација овог пројекта одвија се посредством Канцеларије за управљање јавним улагањима, каже градоначелник Миленковић.

„Стадион је пројектован тако да ће службени улаз бити из правца зграде Дуванске индустрије. Главни улаз за публику је из правца Спортске хале. Овај стадион задовољава све УЕФА стандарде, има 8000 седишта и биће најмодернији и најсавременији. Ово је једино место у власништву града које је било погодно за изградњу стадиона. Знам да ће многи грађани оспоравати и бити против тога што се стадион прави на Спортском центру али чињеница је да овај простор годинама није био искоришћен како треба, да је зарастао у траву и да се ништа није предузимало да се то промени. Ово је шанса да се коначно уреди Спортски центар. Локација на којој ће бити изграђен стадион је где се сада налазе тениски и кошаркашки терени”, рекао је Слободан Миленковић, градоначелник.

Град Врање има обавезу да спроведе процедуру усвајања урбанистичког пројекта, каже градски урбаниста Јелена Марковић, која је говорила и о томе да ли ће изградња новог стадиона довести до неких промена у осталом делу Спортског центра .

„На северном делу Спортског центра, поред дечјег вртића, остаје дечје игралиште које ће бити употпуњено новим садржајима, играчкама,стеном за пењање и слично. Добићемо савремени, модерни комплекс који ће бити намењен свим грађанима, првенствено љубитељима спорта, свим узрастима. Поред фудбалских збивања која ће се првенствено одвијати на стадиону, он ће сигурно имати и друге намене, а дечје игралиште које ће се налазити поред, биће савременије и сигурно ће привући већи број малишана”, изјавила је Јелена Марковић, градски урбаниста.

Вредност ове капиталне инвестиције је око 10 милиона евра, каже Миленковић и додаје да би ова грађевинска сезона требало да се искористи за почетак радова на изградњи стадиона, а завршетак је предвиђен за 2022. годину.

 

 

 

 

 

 

У Златокопу је отворен 13. турнир у малом фудбалу који је ове године окупио 18 екипа, како из самог села, тако и из града. Турнир организује Месна заједница Златокоп, уз подршку Спортског савеза, а под покровитељством Града. Ноћни турнир у Златокопу због лоших временских прилика отворен је у недељу, 14. јула, дан касније него што је планирано. Међутим то није нарушило масовност овог турнира, ни када су у питању пријављене екипе, нити када је у питању публика. Почетак надметања свечано је означио градски већник, Ненад Ђорђевић.

„Од наших једанаест турнира колико смо планирали у сеоским срединама ово је осми турнир по реду. Драго ми је да се пријавило укупно 18 екипа, те ће ово бити право спортско надметање. Мештанима села Златокоп желим да се лепо друже наредних дана и да уживају у спортском садржају”, рекао је Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

„Атмосфера је добра, желим екипама успех и фер борбу у даљем такмичењу”, изјавио је Братислав Антић, председник Спортског савеза.

Пријављене екипе надметаће се две недеље, а за најбоље су обезбеђене вредне награде, и то 120 хиљада динара за првопласирану, 50 хиљада за другопласирану и 30 хиљада за трећепласирану екипу. Турнир организује Месна заједница Златокоп, уз подршку Спортског савеза и под покровитељством Града.

У раним јутарњим сатима М.Н. (19) из Ниша напао је саобраћајног полицајца из СП Владичин Хан и нанео му лаке телесне повреде. Осумњиченом је одређено полицијско задржавање од 48 сати и биће приведен уз кривичну пијаву Основном јавном тужилаштву у Владичином Хану.

Поменуто лице је било сувозач. Приликом службене контроле саобраћајне полиције није дао да његов друг изврши алкотестирање које је полицајац захтевао. И возач је задржан по основу саобраћаја јер је одбио да "дува".

 

У току су радови на пресецању улице Краља Петра Првог ослободиоца која је предуслов за изградњу шеталишта у Врањској Бањи. Радове су обишли народни посланик и председник Градског одбора Српске напредне странке у Врању, Славиша Булатовић и председник ове градске општине Драган Сентић.

Врањска Бања данас је једно велико градилиште, рекао је народни посланик и председник ГрО СНС Славиша Булатовић.

„Мислим да је 4 или 5 пројеката у поступку реаллизације у овом тренутку у Врањској Бањи, а као круна свега треба да буде завршетак шеталишта. Мислим да ће шеталиште дати бањи изглед који заслужује. Изградњом шеталишта Врањску Бању ћемо довести на до позитивне нуле, јер је пуно тога урађено у последње три године“, објашњава посланик Булатовић.

Председник Градског одбора СНС у Врањској Бањи и председник ове градске општине Драган Сентић рекао је да је захваљујући Министарству привреде пресечена улица на делу где је предвиђено шеталиште, и да ће на том месту бити уређена пешачка стаза.

„Дужина улица биће 140 метара, а ширина 5, са обостраним тротоарима. Пресецањем овог дела центар Врањске Бање ће попримити другачији и лепши изглед “, наводи Сентић.

Вредност изградње целокупног шеталишта 56 милиона динара, а рок за завршетак радова је 100 дана.

ОШ „Предраг Девеџић“ у Врањској Бањи добила је нови школски инвентар захваљујући средствима Министарства просвете. Ово је први пут након 40 година да је школа променила целокупни инвентар. Тим поводом ОШ „Предраг Девеџић“ обишли су председник ГрО СНС у Врању и народни посланик Славиша Булатовић и председник ГрО Врањска бања Драган Сентић.

„Као бивши ученик ове школе пресрећан сам јер смо након толико деценија успели да за ову школу обезбедимо комплетан намештај, и верујем да ће ђаци бити веома задовољни од 1. септембра условима за рад. Није било једноставно обезбедити намештај за школу, али данас је Србија вођена одговорном политиком нашег председника Александра Вучића у стању да много више мисли на школе, болнице, путеве. Успели смо да набавимо пројекат за реконструкцију школе и верујем да ћемо врло брзо да кренемо са реализацијом“, рекао је председник ГрО СНС у Врању Славиша Булатовић.

Председник Градског одбора СНС у Врањској бањи и ове градске општине, Драган Сентић нагласио је да локална самоуправа подржава напоре Управе школе на челу са директорком да се избори за савременију школу и боље услове рада.

„Један од резултата заједничких напора за бољу и лепшу школу јесте нови инвентар за који је школа добила средства од Министарства просвете, за шта смо се сви несебично залагали. Нове табле, клупе, столице, ормари, неће само улепшати учионице и бити радост деци, већ ће, сигуран сам, учење учинити лакшим и успешнијим“, каже председник Сентић.

Велико задовољство истакла је и директорка ОШ „Предраг Девеџић“ Весна Анђелковић, рекавши да све што се за школу уради значи много.

„Два милиона 760 хиљада је уложено у све ово што је око нас, а обухваћен је целокупни инвентар за 18 учионица. Школа данас има 553 ученика. Ово је наша прва победа и ја сам веома захвална подршци локалне самоуправе која је препознала проблеме школе и заиста дала кључни допринос да дођемо до новог намештаја“, објашњава Анђелковићева.

Такође, учионице су дигитализоване и свака има интернет, па ће и то допринети квалитету наставе у овој основној школи.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Одржан састанак са организаторима такмичења „Србија у ритму Европе” - Радио Телевизија Врање https://t.co/WwZ4rT8nAm via @tripplesworld
Мере заштите од пожара - Радио Телевизија Врање https://t.co/na9GEOHrDm via @tripplesworld
Стојменовић: Руска црква у Кривој Феји биће посвећена руским војницима који су пре 100 година направили пут Врањска… https://t.co/C3dymVlTRm
Follow RTV Vranje on Twitter