Депресија  је болест од које у једном тренутку живота пати око 5 одсто светске популације. Србија и Врање, такође се уклапају у ову статистику. Многи стручњаци тврде да је сигурно још толико оних који, због стигматизације менталних болесту, уопште не потраже стручну помоћ. Зато су рано препознавање и  примена одговарајуће терапије, основ успешног излечења. Више од 400 хиљада људи у Србији  пати од депресије. И Врање припада овој статистици од 5 одсто оболелих од  депресије. Иако смо у убеђењу да се то дешава „неком другом” психијатри тврде да у неком моменту то може да се деси сваком од нас. Најважније је, кажу стручњаци, рано препознавање.

Доктор Слободан Стаменковић, начелник Одељења психијатрије каже да су први симптоми губитак интересовања и радости за све оно што нас је иначе веселило, осећај дубоке туге без видљивог разлога, лоше расположење, слаб сан.

Одговарајући третман може помоћи у највећем броју случајева, док одлагање или неодговарајући третман могу продужити овакво стање на месеце и године. Нажалост, дубоко укорењене предрасуде често су разлог због којег особе које пате од ових проблема избегавају да траже помоћ која им је преко потребна. Али, јако је важно да ако имате проблема, ако вас мучи нешто да знате да нисте сами. Да вас то како се осећате не чини слабом личношћу. Да решење постоји. И да не треба да се стидите тога. Доктор Стаменковић појашњава да се у Србији људи тешко одлучују да потраже помоћ. Стид и стигматизација узимају данак, па се грађани за помоћ обраћају тек кад су већ на ивици пуцања. Депресија се иначе у високом проценту успешно лечи кроз разговор са стручњаком и у комбинацији са медикаментима. У Србији је још увек највећа потрошња, такозваних лекова за смирење које грађани узимају самоиницијативно или на савет лекара који нису психијатри. Грађани ове лекове смеју да узимају само уз савет психијатра, јер у супротном могу угрозити сопствено здравље  због  развоја болести зависности и евентуалног тешког апстиненцијалног синдрома.

Променљиве временске прилике последњих дана итекако утичу на здравствено стање хроничних пацијената али и здравих особа. Повећана влажност ваздуха, падавине и драстичне разлике у температури највише утичу на хроничне пацијенте, каже начелник Хитне помоћи др Слађан Станисављевић. Температуре које претходних дана нису уобичајене за ово доба године и киша која je падала, утичу на здравствено стање људи, па се често може чути како смо сви постали метеоропате. Све је већи број оних који имају здравствене проблеме без обзира на старосну доб.

 „Мени смета када се мења време. Имам стомачне тегобе, осећам апсолутну ослабљеност организма”, каже Љубомир Дојчиновић.

 „Главобољу осећам, боле ме руке и ноге. Сунчано време ми више прија”, каже Сунчица Стошић.

 „Веома лоше подносим температутрне разлике. Осећам малаксалост и бол у кичми”, каже Руса Маринковић.

Темепратурне разлике погоршавају здравствено стање људи који су већ под терапијом, објашњавају из Хитне помоћи и кажу да је последњих дана повећан број пацијената  у овој служби.

„Дневно имамо по 60 прегледа, од тога је десетак кућних посета. Јављају се пацијенти и са физичким али и са психичким тегобама. Пацијенти имају промену расположења, пад концентрације, главобоље, мигрене. Код срчаних пацијената јавља се убрзан рад срца и повећање крвног притиска. Са друге стране, доста грађана има снижени крвни протисак и препорука је да се узима доста течности. Ово време утиче на повећан број можданих, срчаних и астматичних напада”.

У таквим ситуацијама др Станисављевић саветује редовно узимање терапије, да се обрати пажња на исхрану, облачење и кретање.    

  

У недељу ће у врањском Здравственом центру бити одржана још једна акција превентивних прегледа. Како сазнајемо од менаџмента ове здравствене установе, превентивни прегледи трајаће у периоду од 08 до 16 часова. Предвиђено је да заинтересовани грађани могу да ураде  ултразвук абдомена, хормон штитасте жлезде и офталмолошке прегледе. Подсећамо да су ови прегледи доступни и оним грађанима који немају оверене здравствене књижице, а на прегледе се долази без упута и заказивања.

 

 

Светски дан против туберкулозе, 24. март, обележен је акцијом превентивних прегледа нивоа шећера у крви и крвног притиска и поделом едукативног материјала за кориснике народне кухиње.  

Србија има ниску стопу обољевања од туберкулозе, односно испод 20 оболелих годишње на 100.000 становника. На територији Пчињског округа се такође бележи пад оболелих од туберкулозе од 2004. године када је број  оболелих био 113, а 2016. године – 31. И ако је ова болест под контролом, не треба је посматрати као историјску, јер је могућност обољевања од ње реална.

Нарочиту пажњу треба усмерити на ризичне популације становништва (сиромашни, бескућници, избеглице, мигранти, затвореници, Роми…) особе са факторима ризика (особе са ХИВ-инфекцијом, наркомани, алкохоличари, дијабетичари, хронични плућни болесници, пацијенти на имуносупресивној терапији…), као и на предиспониране категорије (деца испод 5 год., адолесценти, старе особе).

 

Болести бубрега су у Пчињском округу подједнако заступљене као и у осталим деловима Србије, а то значи да постоји тренд пораста оболелих. Болести бубрега су масовне, незаразне болести и велики број обољења може довести до оштећења функције бубрега.

Број најтежих бубрежних болесника на територији Пчињског округа који се лече дијализом је из године у годину у порасту. Прошле године било је скоро 20.000 хемодијализа, а више од 140 пацијената се лечи методом дијализе, док је 20 пацијената подвргнуто стомачној дијализи.

''Желимо да скренемо пажњу на факторе ризика који су одговорни за болести бубрега које су опасне али излечиве. Са друге стране неопходно је водити рачуна о здравим стиловима живота као што је правилна исхрана, узимање довољне количине течности,редовна континуирана физичка активност, живот без дуванског дима и злоупотребе алкохола што заправо представља одговорно здравствено понашање појединаца према сопственом здрављу'', рекао је др Драган Пешић из Центра за превенцију.

Форсирањем здравих стилова живота може се спречити појава обољења бубрега, каже др Миодраг Антић начелник Службе нефрологије са дијализом уз савет да је неопходно обављати превентивне прегледе.

''Треба лекар да тражи бубрежног пацијента а не обрнуто, јер може бити касно. Потребно је правовремено радити скрининге за бубрежне болести и откривати их на време, у почетној фази. Треба на време почети са лечењем а ефикасност излечења је у већини случајева извесна. Потребно је дугорочно лечење и контроле како би се што више одлагала фаза када болести бубрега морају да се лече активно дијализом или пак трансплантацијом'', истакао је др Миодраг Антић, начелник Службе нефрологије са дијализом. 

Примарне превентивне мере за спречавање настанка болести бубрега су од великог значаја, тако да су данас поводом Светског дана бубрега у Дому здравља у Врању организоване бесплатне контроле крвног притиска и мерење нивоа шећера у крви.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Сутра ''Отворени дан'' у касарни Први пешадијски пук - Радио Телевизија Врање https://t.co/mplxXjRrbU via @tripplesworld
Скоро један век одолева зубу времена - Радио Телевизија Врање https://t.co/GuWq4F4J8o via @tripplesworld
У недељу превентивни прегледи - Радио Телевизија Врање https://t.co/Lb8soBJ3iE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter