На овај дан је рођен свети Јован Крститељ Претеча и многи православни верници славе славу Ивањдан, посвећен овом свецу. Крститељ јер је крстио Исуса Христа у реци Јордан, а Претеча јер је најављивао Исусов долазак и позивао људе на покајање. На овај дан се рано у зору плету венчићи од пољског цвећа и биља и ките се капије или улазна врата од куће са леве или десне стране. Тако венац штити укућане од сваког облика зла. Празник је заштитник кумства и побратимства. Данас лето достиже своју највећу тачку, па се на тај начин природа „овенчала”.

Са главне аутобуске станице у 18 сати кренуло је 49-оро ученика за Црну Гору. Децу су испратили родитељи, градоначелник града Врања, Слободан Миленковић и градска већница, Зорица Јовић. Одабрано је по четворо ђака од првог до четвртог разреда основних школа са територије нашег града. Деца ће бити смештена у летњем кампу Црвеног крста Србије у Баошићима у периоду од 7. до 18. јула. Са децом ће путовати васпитач Слађана Аризановић и др Марко Иванчов. На овај начин се нека деца добила прилику да по први пут оду на море. Путовање финансира град Врање у износу од милион и 400 хиљада динара.

Рокенрол је од глобалне поткултуре постао масовна култура захваљујући медијима и музичкој индустрији који су га, с једне стране сјајно промовисали, а са друге му узимали душу правећи од њега само производ и већ деценијама звезде по истом шаблону. Следи кратка прича о рокенролу као музичком правцу и као култури уопште.

Јовица Давидовић фронтмен групе Џоли Џампер објашњава да рокенрол као и све ствари које имају везе са супкултуром има задатак да извуче из човека неку аутентичност.

„Рокенрол не мора да буде базично везан само за музику, ја имам пуно пријатеља који су одлични сликари, који добро пишу, баве се новинарством и неким другим стварима. Ти људи немају таленат да га искажу кроз музику, али су рокери на свој начин зато што су аутентични, зато што су своји и труде се да изађу из медиокритетског система који намеће сваки град, и велики и мали.”

Миомир Дејановић, сада учитељ, а некадашњи члан групе „Радно време” каже да бити рокер не значи носити дугу косу и поцепане фармерке и да је рокенрол стање духа и свести.

„У основи рока је нека побуна, неки бунт, немирење са тренутном ситуацијом, то није нешто деструктивно, него нешто корективно јер увек може боље. То је буна у коју се креће не са куком и мотиком већ са гитаром у руци.”

Данас, када се говори о рокенролу углавном је у смеру да се то време ентузијазма неће вратити, и да је после 80/их изгубио своју оштрицу. Оно што му је потребно сада да би се вратио тамо где припада и био слободан, је нова и свежа енергија.

 

 

Државна ревизорска институција објавила је на свом вебсајту прве послеревизионе извештаје од почетка рада Институције. Објавили смо тридесетак послеревизионих извештаја од 170 колико је спремно, док ће до краја године бити објављено укупно 204 послеревизиона извештаја, рекао је председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор др Душко Пејовић и додао да се  послеревизиони извештаји односе на ревизије спроведене током 2018. године.

„Ми ћемо кроз послеревизионе извештаје открити који субјекти ревизије су отклонили неправилности или несврсисходности, а који то нису учинили. Све заинтересоване стране ће бити у ситуацији да прате како се понаша субјект ревизије, да ли је одговоран у смислу отклањања неправилности и како то ревизор оцењује”, поручио је др Пејовић.

„У 2018. години шест субјеката је кршило обавезу доброг пословања због чега је ДРИ упутила захтев за предузимање мера из наше надлежности. Реч је о Граду Ваљеву, Туристичкој организацији Општине Лучани, Центру за културу и спорт Општине Лучани, Општини Прешево, Дому културе Општине Прешево, Предшколској установи Општине Прешево”, рекао је др Пејовић.

Он је додао да je код три субјекта ревизије забележено теже кршење обавезе доброг пословања и да је реч о апотекама Бор и Шабац и Општини Лучани.

„У овим случајевима ДРИ је поднела захтев за разрешење одговорних лица”, рекао је др Пејовић.

Што се тиче препорука које је ДРИ дала субјектима ревизије током ревизија спроведених у 2018. години, генерални државни ревизор је нагласио да је ДРИ дала 2130 препорука од чега 1147 препорука „првог приоритета које се морају спровести у року од 90 дана, 844 „другог приоритета” које се морају спровести у року од годину данаи 139 препорука „трећег приоритета” за чије је спровођење потребно више од годину дана.

„У прошлој години спроведено је 89,4 одсто препорука, 10 одсто је у току и 0,6 одсто није реализовано. У оквиру просека од 89,4 одсто, државни органи отклонили су 96 одсто препорука, јединице локалне самоуправе 89 одсто, јавна предузећа 86, а најслабији просек у спровођењу препорука имају здарвствене устaнове 83 одсто”, истакао је др Пејовић.

Послеревизоним извештајима можете приступити путем избором подменија „послеревизиони извештаји“ у оквиру менија „ревизије“ или путем следећег линка:

https://www.dri.rs/ревизије/послеревизиони-извештаји.441.html

Извор насловне фотографије: ДРИ

 

Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању је гостујући у емисији Радио телевизије Врање рекла да пацијенти не треба да брину јер апарати у свим службама раде. Она је говорила и о запошљавању младих кадрова али и о специјализацијама, које је Министартсво здравља зауставило у претходном року. Проблем недовољног броја лекара је присутан на скоро свим одељењима Здравственог центра у Врању. Ми не можемо да запослимо све младе лекаре и медицинске сестре који се налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, али има помака у том погледу, рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

„Потрудили смо се и жеља нам је да се запосли што све већи број младих лекара. Ја сам предочила Министарству здравља статистику која је врло озбиљна а ради се о томе да 60 % лекара специјалиста за шест до седам година одлази у пензију. То је врло велики проблем. Министартво здравља је то озбиљно схватило тако да смо кренули са запошљавањем младих кадрова. Наставићемо и даље ту борбу, јер ми одласком специјалиста не можемо истог момента да добијемо замену. Има људи који су уписивали волонтерске специјализацији и верујем да ће их убрзо завршити и да ће потражити посао у Здравственом центру. Тако ћемо на убрзан начин доћи до специјалиста”, каже Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

Антићева наглашава да специјализације заслужују првенствено лекари који на њих чекају дуже време и који су својим радом и искуством заслужили да их добију.

„Последњи рок за добијање специјализација није био успешан јер је једна колегеница поднела тужбу што је било врло непријатано и Министарство здравља је због тога зауставило додељивање специјализација. Надам се да ће у следећем августовском року, када је повећан број специјализација, поступак бити успешно окончан”.

Антићева каже да је задовољна како функционише Хируршки блок, да је олакшан рад запослених и да су бољи услови за пружање здравствене заштите пацијентима. Септембра би требало да се почне са рекострукцијом делова болнице који су везани за Хируршки блок. То су службе интерне медицине, ортопедије, офталмологије и урологије, а реконструкција подразумева комплетну обнову почев од подова до столарије чиме ће бити створени бољи услови за рад.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Одржан састанак са организаторима такмичења „Србија у ритму Европе” - Радио Телевизија Врање https://t.co/WwZ4rT8nAm via @tripplesworld
Мере заштите од пожара - Радио Телевизија Врање https://t.co/na9GEOHrDm via @tripplesworld
Стојменовић: Руска црква у Кривој Феји биће посвећена руским војницима који су пре 100 година направили пут Врањска… https://t.co/C3dymVlTRm
Follow RTV Vranje on Twitter