Виноградари и винари Србије ове године имају могућност да остваре бесповратну подршку за унапређење производње у максималном износу до пет хиљада евра. Ресорно министарство објавило је јавни позив за доделу подршке инвестицијама у виноградарству и винарству. Моћи ће да конкуришу власници постојећих и они који подижу нове винограде, као и власници винарија.

Циљ подршке је подстицање заснивања нових и модернизација постојећих производних засада винове лозе, који ће, уз редовну примену савремене агротехнике, дати високе, квалитетне и стабилне приносе. Подржава се и набавка савремене опреме за производњу и чување вина, која је, поред квалитетне сировине, неопходна за постизање високог квалитета вина. Ова мера ресорног министарства усмерена је пре свега на мање произвођаче, сматра Љубиша Стошић, власник винограда од 14 хектара, што је један од највећих таквих појединачних  поседа у округу.

Стошић каже да је ова мера  добра за мање произвођаче, па чак и за њих недовољна.Ако знамо да је за подизање само једног хектара винограда потребно око 15 до 20 хиљада евра, онда видимо да је та сума недовољна. У винаријама већег капацитета,  са пет хиљада евра не може се приуштити значајнија опрема. На  подручју југа Србија има таквих мањих винарија, али је њихов проблем недовољна конкурентност на тржишту због ограничених капацитета финалних производа.

Максимална подршка износи пет хиљада евра што је  50 до 60 одсто укупне вредности прихватљиве инвестиције. То значи да је мксимална прихватљива је инвестиција 10.000 евра, а минимална 500 евра.

Прихватљиве инвестиције за подршку су набавка садног материјала, елемената потпорне конструкције за шпалирни узгој, система за наводњавање "кап по кап", мреже за заштиту од птица, као и специфичне опрема за производњу, чување вина и винских дестилата. Kорисници подршке су пољопривредна газдинства која морају бити уписана у  регистар.

Након завршетка инвестиције, Виноградари и винари предају министарству захтев за доделу подршке са свом прописаном документацијом, тек након завршетка инвестиције.

 

Добити браниоца по службеној дужности је законом дефинисано право, али ко ће бити тај бранилац, до сада је била лутрија. Сада је ова област уређенија, кажу у струковном удружењу. Адвокатска комора Србије оформила је Кол центар преко кога ће се додељивати браниоци по службеној дужности.

Кол центар Адвокатске коморе Србије преко кога ће се додељивати браниоци по службеној дужности почео је са радом. Идеја о образовању овог центра стара је већ неколико година а, разлог што се кол центар наметнуо као решење је инсистирање струке да се заустави коруптивно понашање приликом избора адвоката по службеној дужности.

Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије је изјавио да ће бити успостављен систем по коме ће се по аутоматизму бирати адвокати са списка. Додатног лиценцирања за адвокате неће бити.

Овакав начин избора адвоката који ће поступати по службеној дужности онемогући ће фаворизовање појединих адвоката чему су прибегавали и поједини органи.  Онемогући  ће се прескакање и спречиће изговоре неких од позваних адвоката нису прихватили случај. Уколико такву праксу понављају више пута, такви адвокати ће бити скинути са списка браниоца.

Сада ће се сви разговори оператера и адвоката снимати. Сваки адвокат, комора или суд моћи ће да изврши контролу система тј. да провери да ли је испоштован списак браниоца по службеној дужности.

Због нетранспарентног процеса додељивања адвоката по службеној дужности, највише су трпели грађани кој нису добијали адекватну одбрану.

Са почетком рада овог система све полицијске станице и одељења криминалистичке полиције, тужилаштва и судови повезани су са адвокатским кол центром и више неће моћи да бирају адвокате за службене одбране по свом нахођењу

Мала и средња предузећа су окосница сваке модерне привреде, каже државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић. Он наводи да је Министарство привреде прошле године за овај сектор издвојило милијарду и 300 милона динара бесповратних средстава. Ове године је  планирано милијарду и седамсто милиона динара, а рачуна се да ће до краја године у сектор малих и средњих предузећа бити уложено око две милијарде, каже Стевановић.

Министарство привреде расписало је три јавна позива на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима ставити на располагање чак 1,7 милијарди динара бесповратног новца.  
Бесповратна средства обезбеђена су кроз три програма подршке за развојне пројекте, за почетнике у пословању и набавку опреме. Посебне су погодности за неразвијене општине.

"Ми смо оборили каматне стопе за сва три програма и направили смо могућност да локалне самоуправе које су нижој групи по степену развијености, односно у четвртој и девастиране, да у тим општинама за све привреднике који започињу свој бизнис или имају свој бизнис и хоће да га прошире, део бесповратних средстава који опредељујемо буде већи него у осталим јединицама локалне самоуправе", каже државни секретар Стевановић.

За набавку нове опреме у 2019. години Министарство привреде је обезбедило милијарду динара бесповратних средстава. Овај програм ће се реализовати уз помоћ банака и лизинг кућа које ће финансирати 70 одсто улагања, 25 одсто опреме биће гранд МИП-а, а предузеће ће уложити 5 посто.

“То ће бити банке код којих ће средстава бити доступна и на располагању. Оборили смо каматну стопу на 1% на обезбеђење са банкарском гаранцијом, на 2% где је имовина средство обезбеђења и  оно што је важно је да је процедура на основу које ће се кредити обезбеђивати поједностављен“, истиче Стевановић.

За развојне програме опредељено је 500 милиона динара бесповратних средства. Програм је комбинација гранта који чини до 20 посто инвестиције, а преосталих 80 посто је повољан кредит Фонда за развој.   
За почетнике у пословању и фирме у почетној фази развоја, МИП даје 200 милиона динара бесповратних средстава. 30 посто инвестиције је грант а, преосталих 70 % улагања  је кредит  Фонда за развој.

Позив је отворен у програму за стартап или програму за почетнике. За програм који се односи за набавку опреме, јавни позив ће бити расписан када буду познате банке или лизинг куће које ће бити партнери.

 

Представници министарства  пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са  министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.

Једна од првих  вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном  извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.

Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно  заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.

Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање  засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.

 

Због појаве и ширења опасне заразне болести, афричке свињске куге, у земљама у нашем суседству, министарство пољопривреде издало је наредбу о предузимању низа мера које се  односе на строгу контролу промета и увоза живих грла  и производа ове врсте. Болест није опасна за људе, већ само за домаће и дивље свиње.

Афричка свињска куга практично је нашим границама. Ресорно министарство донело је наредбу због погоршања  ситуације у региону, у Мађарској, Румунији и Бугарској  и непосредне опасности од појаве ове болести у нашој земљи. За ово обољење које захвата домаће и дивље свиње не постоји терапија, нити вакцина нигде у свету. У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју.

Др вет. мед. специјалиста за заразне болести Роберт Ширтов, истиче да је вирус ове болести изузетно отпоран и инфективан, у смрзнутом месу остаје дуже од три месеца,у производима од свињског меса дуже од годину дана,у трупу угинуле животиње дуже од три месеца, што представља велику опасност у погледу ширења болести.

Симптоми болести су изненадно угинуће, губитак апетита, повишена телесна температура, крварење по телу, несигурност у ходу. Шири се директним контактом између болесних и здравих животиња, а највећу  опасност представљају дивље свиње.

Ширтов каже да су наши фармери, ловци и чланови ловачких удружења прва и најважнија линија одбране. Фармери су укључени у мере заштите зато што уочавају сваку промену код животиња. Ловци ће морати да пријаве свако угинуће дивљих свиња.

У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју. Зато је ова болест једна од економски најопаснијих за ову грану пољопривреде у Европи. По оцени стручњака само је питање дана када ће болест закорачити и на друге континенте.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Радио Врању награда Сребрни В(РАБ)АЦ 2019 - Радио Телевизија Врање https://t.co/GvNCUEpfh3 via @tripplesworld
Полагање мале матуре - Радио Телевизија Врање https://t.co/Z0WtFKM4bk via @tripplesworld
Полагање венаца погинулим полицајцима, војницима и цивилима - Радио Телевизија Врање https://t.co/fOUE8MU9Rn via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter