Према званичним подацима у Србији се тренутно узгаја око 880 хиљад грла крупне стоке, што је историјски минимум. Актуелно стање у говедарству последица је 25-огодишњег опадања производње у просеку 2 до 3 одсто годишње. Ситуација је слична и у осталим гранама сточарства.

Републички завод за статистику, почетком 2019. године забележио је драматично бројчано стање у сточарству Србије. Број грла крупне стоке тренутно је на историјском минимуму, а ништа није боље ни у осталим гранама сточарства. Србија је рецимо на почетку 2019. године имала око три милиона грла свиња што је  најмањи број  од 1955. године. У односу на последњи попис број говеда мањи је за 6,5%, свиња за 14,7%, коза за 14,2% и живине за 11 процената. Разлоге за такво стање у сточарству је у томе што је за последње две и по деценије нестало око 400 хиљада сеоских домаћинстава, односно  хиљаду села са по 400 домаћинстава.

Држава је отварањем нових извозних тржишта омогућила сточарима у прошлој години пласман 12 хиљада товних јунади на тржиште Турске. Нама је ова говедина плаћена највише, око пет хиљада и 314 евра по тони, или 34 одсто више од просечне цене, а разлог је исхрана без ГМО, што даје квалитет месу који други извозници немају. Међутим, тиме смо подмладак у говедарству свели на минимум.

И у свињарству није ништа боље. Србија је почетком  ове године  имала  око три  милиона свиња, односно четири одсто мање него у 2017. години, а што је најмањи број од 1955. године. Подстицајним мерама које су и даље на снази, држава је једино успела да подстакне да се за 18 одсто повећа број грла оваца, у односу на минимум забележен 2012. године.

Резултат оваквог стања су високе цене  домаћег меса и прерађевина. Према подацима Републичког завода за статистику,  потрошња меса по становнику  мања је од 30 килограма годишње, а пре четврт века била је 65 килограма. Становник Европске Уније годишње троши  преко 100   килограма. Бројне су мере које држава може да предузме да се овакав драматичан пад у сточарству заустави. Најпре да се што пре исплате дугови према газдинствима за разне мере, а односе се на 2017. и 2018. годину. Требало би да обезбеди финансијску и другу помоћ пољопривредницима у брендирању и финализацији производа, и да им обезбедити  стабилно тржиште по уговореним  ценама.   

Ради поређења, фармери у Европској Унији имају подстицаје од 500-900 евра по хектару, а у Србији подстицаји износе до 35 евра по хектару.

 

Министарство туризма тражиће додатна средства, која ће бити намењена за програм ваучера за годишњи одмор у Србији, каже министар Расим Љајић. За мање од два месеца ове године 38.886 грађана поднело је захтев за добијање ваучера, што је 3,5 пута више него у истом периоду 2018. године. Министар је додао да акција поделе ваучера има вишеструки значај за развој домаћег туризма, "не само због раста туристичког промета, већ и због продужетка туристичке сезоне, као и оживљавања мањих туристичких дестинација широм Србије". Грађанима је тренутно на располагању 1.109 угоститељских објеката, што је за 49 одсто више него у истом периоду прошле године, истакао је Љајић. Најтраженије дестинације за коришћење одмора уз ваучер су Сокобања, Златибор, Врњачка, Пролом, Луковска, Сијаринска, Рибарска бања, Горња Трепча, Дивчибаре и Златар.

 

Пријатељска утакмица у малом фудбалу између омладинских селекција репрезентације Србије и Украјине, узраста до 19 година, биће одиграна 1. марта у Спортској хали у Врању. Утакмица ће почети у 19 сати.

Селектор Владимир Јовановић окупља играче сутра, 26. фебруара, у Спортском центру у Старој Пазови.

Организатори кажу да је за овај меч штампано 2.500 улазница, које ће се делити бесплатно у Спортској хали у току целе недеље и на дан сусрета, а апелује се на љубитеље фудбала да на време набаве бесплатне карте, јер без њих неће бити дозвољен улаз.

 

Према најновијој ранг листи Европског здравственог система која је објављена јутрос, од 35 земаља - Србија се налази на 18. месту и напредовала је у односу на претходну годину за две позиције.

Иза нас је остало 14 земаља Европске уније – Португалија, Италија, земље региона које су биле испред нас Словенија, Хрватска, Црна Гора, Македонија.

Иначе, прва на листи сада је Швајцарска која је наследила Холандију која годинама уназад има најбољи здравствени систем, а последња је Албанија.

Према мишљењу стручњака, највећи помаци код нас направљени су у погледу доступности здравствене заштите, у скраћењу листа чекања, у веома ефикасном информационом систему у коришћењу е-рецепта, у смањењу коришћења антибиотика.

 

Припадници Министарства унутрашњих послова, Одељења за борбу против корупције, ухапсили су пет особа које су осумњичене да су увозиле воће из Грчке, израђивали за њега лажну документацију и потом га, као производе српског порекла, продавали на тржишту Руске Федерације. Међу одговорнима и фирма из Прешева.

Полиција је у сарадњи са Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу, Пореском управом и Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, због постојања основа сумње да су починили кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица, прање новца и пореска утаја ухапсила одговорно лице предузећа "Цоја Промет" А. Ц. (1956) и заступника тог предузећа А. Ц. (1983), одговорна лица предузећа „Цитрум АКЗ" Н. Ц. (1982) и З. Ц. (1957), као и одговорно лице фирме "Д&Б Транс" Б. К. (1977).

Због сумње да су починили кривично дело прање новца, тиме што су помогли у сачињавању лажне документације, надлежном тужилаштву приведена су и 54 пољопривредна произвођача са територије Београда, Крагујевца, Смедерева, Смедеревске Паланке, Тополе...

Кривична пријава је поднета и против привредног друштва "Цоја Промет".

Сумња се да су двојица ухапшених из предузећа "Цоја Промет" током 2017. и 2018. године, преко три привредна друштва из Београда, Алексинца и Прешева организовали увоз брескви и нектарина из Грчке и за то воће, преко пољопривредних добављача, сачињавали лажну документацију о наводном откупу, како би га приказали као домаће.

Сумња се да су потом брескве и нектарине, преко предузећа "Цоја Промет", извожене у Руску Федерацију, супротно споразуму о слободној трговини између две земље и Уредби о евиденцији извозника воћа и поврћа у Руску Федерацију.

На тај начин, како се сумња, привредном друштву "Цоја промет" прибављена је противправна имовинска корист од око 105 милиона динара.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Радосна дружина у Врањској Бањи - Радио Телевизија Врање https://t.co/etkqbw0TCf via @tripplesworld
Избор за најбољи котлић на Данима каранфила - Радио Телевизија Врање https://t.co/TOMGr5Smiq via @tripplesworld
Богат садржај прве вечери на "Данима каранфила" - Радио Телевизија Врање https://t.co/O9SbI3Zknj via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter