На дневном реду Скупштине Републике Србије, поред осталог су и измене и допуне Закона о безбедности хране. Један је од приоритета Владе је безбедност хране и следи озбиљна реформа у том сектору, процене су ресорног министарства.

Предложене измене и допуне Закона о безбедности хране  ни на који начин неће утицати на  измену Закона о генетски модификованим организмима. Ово је изјавио министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Поновио је да су производња и промет генетски модификоване хране у Србији забрањени и та нулта толеранција на ГМО остаје. Изјаве појединих посланика које су се појавиле у јавности  о наводној  измени тог статуса, нису тачне, оцена је ресорног министра. Ма колико заговорници ГМО лобирали да се храна са тим састојцима пусти у промет, наука је, на основу експеримената у лабораторијским условима, утврдила да изазивају нежељене промене у организму .

Мица Стајић у Пољопривредној служби  изјавила је да се те промене услед уноса ГМО односе на промене у органима за варење, бубрезима, и органима за размножавање који доводе до неплодности. Осим тога узрочник су појаве неких врста алергија.

Министар Недимовић је рекао је да је безбедност хране један од приоритета министарства и Владе Србије и да следи озбиљна реформа у том сектору. Према његовим речима, до априла ће Србија добити акредитовану државну националну лабораторију за контролу квалитета хране. Тиме се систем референтних лабораторија полако заокружује, што државу чини независном да може са аспекта фитосанитарне и ветеринарске безебедности да има институцију са најсавременијим уређајима којима може да утврди чега има на простору Србије и шта се покушава да се увезе.

Недимовић је рекао да је изменама и допунама Закона о безбедности хране утврђена подела послова Министарства пољопривреде и Министарства здравља у погледу тога ко контролише коју врсте хране, наводећи да пре свега мисли на санитарну инспекцију.

 

Пре само двадесетак дана постављен је камен темељац за изградњу јефтиних станова за Службе безбедности, а првог дана овог месеца већ је пет особа ухапшено због малверзација око градње, саопштило је Више јавно тужилаштво у Нишу. О томе је тужилаштво издало и званично саопштење.

У саопштењу се каже да је сарадњом Вишег јавног тужилаштва у Нишу - Посебног одељења за сузбијање корупције, УKП Одељења за борбу против корупције и Безбедносно-информативне агенције, у Врању и Београду, због постојања основа сумње да су учинили кривично дело трговина утицајем ухапшени:

В.С. из Београда, заменик генералног директора „Саобраћајног института ЦИП“;

Н.Р. из Београда, представник „Саобраћајног института ЦИП“, као надзорног органа за више пројеката који се финансирају из буџета Србије а односе се на изграду тзв. „јефтиних станова“ за припаднике служби безбедности;

М.K. из Београда, службеник „Саобраћајног института ЦИП“,

М.М. из Врања, власник предузећа „Водоградња“, због кривичих дела трговина утицајем и давање мита у обављању привредне делатности, као и

О.М. из Београда, директора огранка компаније „Ташјапи“ у Србији, због крив. дела примање мита у обављању привередне делатности.

На основу оперативних сазнања и доказа прикупљених у предистражном поступку, утврђено је постојање основа сумње да су осумљичени из Београда захтевали од осмњиченог М.М., као власника предузећа „Водоградња“, новчани износ од 20 хиљада евра, како би његовом предузећу обезбедили позицију подизвођача у обављању земљаних радова и снабдевања бетоном у пројекту изградње јефтиних станова за припаднике служби безбедности у Врању.

Због тога је главни извођач тзв. „грубих радова“, турско предузеће „Тасјапи“, закључило уговор са предузећем „Водоградња“ као подизвођачем, иако је друго предузеће дало повољнију понуду за снабдевање бетоном.

Такође, одговорна лица „Саобраћајног института ЦИП“, које по основу уговора, у име  Србије обавља послове надзора на наведеним градилиштима, од осумњиченог М.М., захтевали наведени новчани износ како би утицали на друга службена лица овог института да током вршења надзора на терену, не евидентирају евентуалне пропусте у погледу квалитета бетона који се испоручује и квалитета изведених радова.

У складу са договором, осумњичени М.М. је 28. фебруара, у поподневним часовима, предао једном осумњиченом део новчаног износа, односно 10 хиљада евра, и тај  новац је пронађен каснијим претресом његових личних ствари. Осумњиченима је одређено задржавање у трајању до 48 сати. У том року ће их саслушати поступајући заменик Посебног одељења за сузбијање корупције у Нишу.

Од данас пољопривредници могу да рачунају на субвенције на дизел гориво. Укупно 60 литара дизел горива по хектару биће субвенционисано са по 20 динара, а максималан износ пољопривредног земљишта је 20 хектара. Пољопривредницима за субвенције на гориво неће бити потребни никакви фискални рачуни. Држава ће им аутоматски, на бази пријаве хектара Управи за трезор, од 1. марта до 30. aприла, исплаћивати и ту подршку за дизел гориво. Исплата ће бити пре сетве, обећавају из ресорног министарства.

 

У оквиру кампање „Будућност Србије“ председник Александар Вучић обишао је Јабланички округ. Вучић је кампању "Будућност Србије" започео обиласком Пчињског округа, 7. фебруара, а у међувремену је посетио и Јужнобанатски, Мачвански, Рашки и Расински округ. Циљ је да грађанима представи шта је до сада урађено и који су даљи планови, али и да чује који су њихови највећи проблеми. Данас је ексклузивно за Радио телевизију Врање најавио да ће поново доћи у Врање за 7-8 месеци и видети да ли је све договорено с почетка кампање и урађено.

У оквиру посете Јабланичком округу председник Србије, Александар Вучић, обишао је основну школу ''Синиша Јањић'' у Власотинцу, погон фабрике ''Аутостоп'' у Бојнику, плантажу воћа ''Експерт стил'' у Бојнику, затим археолошки локалитет Царичин град.

Обраћајући се медијима истакао је да је много тога урађено у свих шест општина које је до сада обишао, да се у сваком месту виде резултати озбиљног вођења државног буџета. Путна инфраструктура захтева још улагања, радиће се 5 километара пута према Медвеђи и 7 према Бојнику, што ће коштати око 4 милиона евра, затим и  пут ка Слишанима. Стратешки је веома важан и пут преко Радан планине, а уколико и он буде рађен коштаће још 8-9 милиона евра, рекао је Вучић. За Царичин град неопходна су улагања од око 4 милиона евра, уколико желимо да ова локација постане део Светске културне баштине, о чему ће се одлучивати 2023. године

Председник је истакао да је поносан на турску фабрику вунице која упошљава 157 радника, као и на запошљавања у фабрици ''Аутостоп'' у Бојнику. Виде се и помаци у воћарству и системима наводњавања, истакао је Вучић приликом обиласка и додао:

''Оно што треба да урадимо је да све то оснажимо, да појачамо свој рад са довођењем инвеститора, да будемо још атрактивнији за привлачење инвестиција, затим решавање мреже путева, посебно у сиромашним крајевима, што је за развој читавог региона од великог значаја. Наше субвенције за пољопривреду су из године у годину све веће, сада већ достижу 400 милиона евра, али морамо и да радимо на туристичким потенцијалима, а мораћемо и да уложимо озбиљан новац да бисмо повезали и Костолац и Гамзиград и Ниш и Лебане, и све где имамо остатке градова римских императора.''

Председник је још једном подсетио на проблем наталитета, рекавши да економија иде добро, плате и пензије биће веће, раде се школе и вртићи, али је у свему томе најважније да имамо децу која ће те школе и вртиће похађати. Посету Јабланичком округу председник Вучић наставио је обиласком лековитих извора у Сијаринској Бањи.

''Договорили смо да као држава помогнемо значајним сумама новца за даљи развој Специјалне болнице и свега што иде уз то, оно што је за нас важно је да доведемо приватнике, који желе да додатно инвестирају у цео крај, држава би требало да експроприше ове објекте, који рекао бих нарушавају амбијенталну целину и то ћемо и да урадимо и спремни смо и да уложимо још више новца'', рекао је Вучић.

Након обиласка Сијаринске Бање председник Александар Вучић стигао је у Дом здравља у Медвеђи. Дочекао га је велики број здравствених радника, али и житеља ове општине.

''У Дом здравља уложили смо 41 милион динара, и то је почетак, обновићемо све зграде јавне намене у целој Медвеђи, почев од Специјалне болнице у Сијаринској Бањи, где ћемо да уложимо између 50 и 60 милиона динара, до тога да ћемо да гледамо како Медвеђу инфраструктурно да повежемо и оних последњих 5 километара према Лебану да завршимо, да видимо како да направимо пролаз преко Радан планине. То ће да нас кошта много, али ако то данас не можемо тешко да ћемо у скоријој будућности моћи. То вам говорим зато што захваљујући вама који сте имали поверења у озбиљну и одговорну политику данас имамо могућност да улажемо'', истакао је председник Србије.

"Важно је да Србија постоји и опстаје на овим просторима, Медвеђа је била и остала Србија. Од кључног значаја је да се обезбеди будућност, а будућности без деце нема. Зато је важно да људи овде остану на својим огњиштима и да се деци одавде обезбеди боља и светлија будућност," рекао је председник Вучић.

Председник Вучић затим је обишао радове на проширењу капацитета вртића „Дечија радост“ у Лебану. Најавио је улагања у ову општину и захвалио се на подршци мештанима. "Циљ је да економски још више напредујемо како би се у свим сферама друштвеног живота видео озбиљан напредак," рекао је Вучић.

''Још много нам треба да би се људи овде осећали боље и да би веровали да њихова деца имају будућност. Зато смо кренули у реконструкцију, реновирање и изградњу нових објеката јавне намене, од вртића, са новцем и Европске уније и нашим новцем улагаћемо све више и много више.''

Председник Вучић у оквиру посете Јабланичком округу обишао је и Установу за старије и одрасле у Лесковцу. Овде тренутно борави око 200 лица, а уложено је преко 62 милиона динара. Биће и нових улагања како би се проширили капацитети, истакао је Вучић и одиграо партију шаха са корисницима ове установе.

''Уложили смо доста новца у реновирање овог објекта и одвојићемо још за његово проширење. Надам се да ћете ви добро да се осећате као што се ја данас добро осећам са вама'', нагласио је председник.

Председник Вучић затим се обратио великом броју окупљених са централне бине у Лесковцу.

Подсетићемо, председник Вучић је кампању "Будућност Србије" започео обиласком Пчињског округа, 7. фебруара, а у међувремену је посетио и Јужнобанатски, Мачвански, Рашки и Расински округ.

Циљ је да грађанима представи шта је до сада све урађено и који су даљи планови, али и да чује који су њихови највећи проблеми. Данас је председник Вучић, ексклузивно за Радио телевизију Врање најавио да ће поново за 7-8 месеци доћи у Врање да провери да ли је све договорено на почетку кампање и урађено.

Према званичним подацима у Србији се тренутно узгаја око 880 хиљад грла крупне стоке, што је историјски минимум. Актуелно стање у говедарству последица је 25-огодишњег опадања производње у просеку 2 до 3 одсто годишње. Ситуација је слична и у осталим гранама сточарства.

Републички завод за статистику, почетком 2019. године забележио је драматично бројчано стање у сточарству Србије. Број грла крупне стоке тренутно је на историјском минимуму, а ништа није боље ни у осталим гранама сточарства. Србија је рецимо на почетку 2019. године имала око три милиона грла свиња што је  најмањи број  од 1955. године. У односу на последњи попис број говеда мањи је за 6,5%, свиња за 14,7%, коза за 14,2% и живине за 11 процената. Разлоге за такво стање у сточарству је у томе што је за последње две и по деценије нестало око 400 хиљада сеоских домаћинстава, односно  хиљаду села са по 400 домаћинстава.

Држава је отварањем нових извозних тржишта омогућила сточарима у прошлој години пласман 12 хиљада товних јунади на тржиште Турске. Нама је ова говедина плаћена највише, око пет хиљада и 314 евра по тони, или 34 одсто више од просечне цене, а разлог је исхрана без ГМО, што даје квалитет месу који други извозници немају. Међутим, тиме смо подмладак у говедарству свели на минимум.

И у свињарству није ништа боље. Србија је почетком  ове године  имала  око три  милиона свиња, односно четири одсто мање него у 2017. години, а што је најмањи број од 1955. године. Подстицајним мерама које су и даље на снази, држава је једино успела да подстакне да се за 18 одсто повећа број грла оваца, у односу на минимум забележен 2012. године.

Резултат оваквог стања су високе цене  домаћег меса и прерађевина. Према подацима Републичког завода за статистику,  потрошња меса по становнику  мања је од 30 килограма годишње, а пре четврт века била је 65 килограма. Становник Европске Уније годишње троши  преко 100   килограма. Бројне су мере које држава може да предузме да се овакав драматичан пад у сточарству заустави. Најпре да се што пре исплате дугови према газдинствима за разне мере, а односе се на 2017. и 2018. годину. Требало би да обезбеди финансијску и другу помоћ пољопривредницима у брендирању и финализацији производа, и да им обезбедити  стабилно тржиште по уговореним  ценама.   

Ради поређења, фармери у Европској Унији имају подстицаје од 500-900 евра по хектару, а у Србији подстицаји износе до 35 евра по хектару.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Уметност фотографије - Радио Телевизија Врање https://t.co/5W9bknRA3q via @tripplesworld
Први хеликоптер М 145 H представљен на сајму - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZFSqm8WvWm via @tripplesworld
Учесници Међународног фестивала фолклора игром одушевили Врањанце - Радио Телевизија Врање https://t.co/TVClfOFpct via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter