Други уписни рок на факултетима и високошколским установама је у току, а сви они који до сада нису пронашли своје место на неком од факултета, имају проверену и исплативу опцију и у свом родном граду. На Високошколској установи ПЕП у току је упис будућих студената на акредитоване основне и мастер академске студије, и то на смеровима Пословна економија и предузетништво, Финансије, банкарство и осигурање и на основним и на мастер студијама, и Право на основним.

''Што се тиче смера Пословна економија и предузетништво, то је један од најатрактивнијих смерова  који обухвата шири дијапазон пословне економије, а самим тим и предузетништво. Предузетник мора бити добар менаџер, бизнисмен. Након добијања теоријског знања треба та знања реализовати и у пракси. Томе смо ми прилагодили студијски програм како би студенти касније били атрактивни на тржишту. Смер Финансије, банкарство и осигурање такође изазива велико интересовање. Они на том студијском програму такође добијају звање дипломирани, или мастер економиста, чиме они постају примамљиви на тржишту", каже др Милош Николић, доцент, менаџер ПЕП центра у Врању.

Оно што наглашава менаџмент овог факултета је да су сви смерови равноправни са државним факултетима, те тако и правници редовно након завршетка овог факултета могу полагати правосудни испит и све оно што је неопходно за бављење овом професијом. Ова Високошколска установа свакако је постала лидер у региону увођењем студија на даљину 2017. године, где се уписује 80 студената на основним и 20 на мастер студијама. Студије на даљину или ДЛС за сада функционишу одлично, студенти су задовољни, али и управа факултета.

''ПЕП се по томе разликује од других факултета, заиста радимо у складу са Законом, у складу са акредитацијом, тако да поседујемо све референце. Ми смо крајем јуна поднели нови образац за самовредновање Министарству просвете, на који смо добили позитивну рецензију. Наша високошколска установа има преко 100 запослених доктора наука, асистената, сарадника у настави, имамо неколико академика'', каже др Милош Николић, доцент, менаџер ПЕП центра у Врању.

Висока школа за пословну економију и предузетништво нуди и бројне стипендије и олакшице студентима, а сва уџбеничка литература је бесплатна.

''Нудимо три врсте стипендије како би олакшали студентима, најпре предузетничка стипендија, да видимо какви су они предузетници, уколико упишу своје другове или другарице, добијају попуст, затим нудимо породичну стипенцију, уколико два члана породице упишу исто добијају умањење школарине, затим нудимо стипендију на основу просека, сви вуковци са 5,0 просеком имају на ПЕП-у прву годину бесплатно, а имају могућност да се такмиче у тимовима у разним сферама које имамо'', каже др Милош Николић, доцент, менаџер ПЕП центра у Врању.

Школарина за годину дана је 118 000 динара, а овај износ Уговором о школарини може се поделити на чак 12 месечних рата. Све додатне информације будући студенти могу наћи на сајту факултета, или одласком директно у Центар факултета у Врању, који се налази на адреси 29. новембар 16.

Четврта индустријска револуција прилика је за Србију да сустигне развијени свет, а две кључне области у које морамо да улажемо су образовање и креативност, рекла је премијерка Србије Ана Брнабић. Брнабићева је подсетила да је Србија у протеклих пет година спровела тешке, али неопходне реформе како би остварила макроекономску стабилност, унапредила пословно окружење и смањила незапосленост, која је прелазила 25 одсто, а сада је пала на око 12 одсто. „Развили смо мала и средња предузећа, увели одрживе подстицаје за предузетнике - посебно младе предузетнике — за покретање нових компанија и запошљавање већег броја људи, нарочито у дигиталном сектору”, навела је председница Владе. Како она истиче, просечна бруто зарада повећана је за 6,7 посто у односу на прошлу годину. И у будућности нам предстоји дуг пут до постизања истинске једнакости, праведности и сигурности на свим радним местима, поручила је она. Како је навела, у сарадњи с Међународном организацијом рада и социјалним партнерима, проширена је кампања „Реци не раду на црно”, која одвраћа компаније од пословања у сивој економији.

Најургентнији изазов с којим се сви суочавамо представља изазов који намећу четврта индустријска револуција и дигитализација, истакла је Брнабићева.

Тренутна технолошка револуција, како каже, доноси до сада невиђене промене у начину живота и рада и у том контексту, образовање какво данас познајемо — фокусирано на припрему за једну професију или једну област — већ је застарело, истиче Брнабић.

„Морамо да реформишемо образовни систем тако да припрема младе људе за послове будућности које још ни не разумемо. Не знамо шта ће ти послови бити, шта ће подразумевати и како би могли да изгледају. Због тога је нужно да улажемо у образовање које учи децу како да мисле, а не шта да мисле”, рекла је премијерка.

Србија такође мења пореске политике како би подржала улагања у истраживање и развој, иновације и образовање.

 

Припреме за полазак у први разред основне школе подразумевају и обавезне систематске прегледе будућих првака. Они су по Закону о образовању почели 1. априла и трајаће до 31. маја.  Да би се добило лекарско уверење, потребно је обавити све детаљне прегледе.

Алвин Арсић је један од 720 будућих првака са територије Града који ће уписати први разред. Са својом мајком дошао је у Саветовалиште Дома здравља у Врању како би се подвргао систематском прегледу пре поласка у школу.

''Дошао сам да примим вакцину како би могао да пођем у школу. Радујем се поласку у први разред и ићи ћу у ОШ ''Доситеј Обрадовић'', каже Алвин.

''Дошли смо у Саветовалиште на систематски преглед. Добићемо упуте да се моје дете детаљно прегледа како би били сигурни да је у потпуности здраво. Верујем да ће сви резултати бити добри и да ће добити лекарско уверење за упис у први разред'', каже Хелена Арсић његова мајка.

Данијела Стојковић, главна сестра Дечјег диспанзера каже да су родитељи врло одговорни и да на време доводе своју децу како би обавили систематске прегледе пре поласка у први разред:

''Све почиње одавде из Саветовалишта. Дневно овде прође око 50-оро деце. Најпре се мере тежина и висина детета, потом дете иде код педијатра. Деца су махом здрава али по потреби издају се упути за одлазак код специјалисте.''

Управница Дома здравља др Јадранка Ајановић каже да су систематски прегледи организовани свакога дана како би се избегле гужве и додаје:

''Систематски преглед пре поласка детета у први разред подразумева преглед  код очног лекара, код физијатра, логопеда, ОРЛ преглед, контролисање крвне слике. Уколико дете успешно прође све прегледе иде код педијатра и тада може да прими вакцину. Најчешћи проблеми који се уочавају приликом ових систематских прегледа су деформитети кичменог стуба и стопала.''

Др Ајановић каже да око 93 % деце пати од  проблема кичменог стуба и стопала. Узрок томе, између осталог,  лежи у недовољној физичкој активности деце и претераној употреби савремене технологије, таблета,телефона што наводи децу да много више времена проводе у лежећем положају, каже Ајановићева.

 

Поводом успешне реализације едукације  „Исти а различити у образовању“, у сали Скупштине одржана је јавна презентација и подељене су награде и сертификати школама и ученицима мањинске националне заједнице, који су пролазили кроз обуку.

Едукација „Исти а различити у образовању“ трајала је 6 месеци.

„Даћемо награде најбољим ромским ученицима, таблете и лап топове. Надам се да ће они то искористити на најбољи могући начин, и надам се да ће ово бити само један део неке шире приче, а то је подизање нивоа образовања код деце ромске националности. У едукацији су учествовале све основне и средње школе на територији Врања и Врањске Бање“, каже заменик градоначелника Ненад Антић.

„Улагање у образовање је најисправније улагање које се пре или касније враћа кроз бољу позицију у друштву“, додао је Антић. Присутнима се обратио и градски већник за националне мањине Дејан Ивановић.

„Повод данашњег окупљања је заиста леп и ја се надам да ћемо убудуће имати више оваквих окупљања и да ћемо имати још бољу сарадњу не само са основним и средњим школама него и са свим сегментима ромске националне мањине“, наглашава Ивановић.

На крају свечаности, осим сертификата, најбољим полазницима подељено је и 7 таблета и 2 лап топа. Рачунар је добила школа „Бранислав Нушић“ из Ратаја и „Предраг Девеџић“ из Врањске Бање.

 

Законом из 2009. године свој деци омогућено је образовање у редовним школама. Инклузија деце у образовни систем изазвала је најразличитије реакције. Сада, након одређеног времена од како је уведена, може да се говори и о конкретним резултатима њене примене. Како све то изгледа у пракси, најбоље ће сведочити они који раде са децом са инвалидитетом.

У Врању и округу релативно успешно се реализује инклузија деце са инвалидитетом у образовни систем. У основним школама у прошлој школског години било је укупно 77 ученика са инвалидитетом који су похађали редовну наставу, док је у средњим школама било 24 ученика обухваћених ИОП-ом 1 или 2. Мишљења наставничког и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

''Из прве генерације ученика, која је завршила 2018. године основну школу један је уписао Економску, један је отишао у Специјалну, један у боравак за децу са сметњама у развоју. Ево то дете има много већи напредак него од првог до осмог разреда код нас, дакле има школованих људи који раде са том децом, који су се школовали за рад са том децом и ти људи треба да раде са њима. Ја не кажем да деца са инвалидитетом треба да се искључе из редовне школе, они треба да буду ту и да се социјализују, али да буду са децом, на пример, на часовима као што су физичко, музичко, ликовно'', рекао је Ненад Стефановић, директор ОШ ''Радоје Домановић''.

''Инклузија би требало да заживи у школама, али она ће моћи да истински живи једино ако широка друштвена заједница предузме неопходне корака на различитим нивоима, од непрестаног усавршавања наставника за рад са децом са посебним потребама преко обезбеђивања додатних средстава, рецимо уџбеника'', истакла је Марина Стојановић, директорка ОШ ''Вук Караџић".

Дефектолози, са друге стране, сматрају да деца потпуни третман добијају тек у школи која је у потпуности прилагођена њиховим потребама.

''Сматрам да инклузија није организована на адекватан начин, сматрам да је све неприпремљено, ваљда су и родитељи увидели, па последње две три године имамо прилив деце већи него раније. Ми у односу на редовне школе радимо са мање деце у одељењу, групе су мање, имамо могућност да се посветимо сваком детету појединачно, према њиховим способностима. Настава се организује по редовном плану, али за сву децу се израђује ИОП 2, с тим што имају и могућност индивидуалних часова'', рекла је Ивана Цветковић, ШОСО ''Вуле Антић''.

Нажалост, има и деце са инвалидитетом која не похађају ни једну образовну установу и таква деца углавном су корисници других удружења или дневног боравка. Највећи проблем је то што многа деца са инвалидитетом живе у руралним подручјима, и они ни на један начин нису социјализовани, и из најразличитијих разлога не уживају ни један вид васпитно образовног рада.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

За Врањанце "Дан у аутомобилу" - Радио Телевизија Врање https://t.co/oecA4otdNK via @tripplesworld
Други позив за продају Пржара, нижа цена, али исти услови - Радио Телевизија Врање https://t.co/PoH4K0CDhC via @tripplesworld
Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана - Радио Телевизија Врање https://t.co/0XaDQPpUjt via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter