Представници Асоцијације произвођача малина и купина  постигли су сагласност са премијерком и министром пољопривреде око откупне цене малина и купина. Сложили су се да овогодишња откупна цена малине буде 139,3 динара по килограму, без трошкова превоза и марже. Цена купина биће од 60 до 80 динара, зависно од сорте.То ће бити предложено Влади Србије. Асоцијација произвођача малина и купина разговарали су у вези помоћи државе у уређењу тржишта и контроли ко и одакле увози малине, као и да се порез на додату вредност од осам одсто враћа произвођачима воћа, а не хладњачарима.

 

Налажење нових тржишта за српске малине пресудно је за одређивање откупне цене, јер је  у овом тренутку понуда  већа од тражње, процене су у ресорном министарству. Подизање фабрике за прераду овог и других врста воћа у Ариљу, помоћи ће најпре  воћарима у Војводини. Осталих 40 одсто произвођача у Србији  и даље су у проблему.

До краја ове године очекује се да проради фабрика у Ариљу за прераду свих врста воћа, малине, купине, вишње, шљиве и  брескве. У првој фази производиће се каше и воћни концентрати. У Мађарској ће се радити дорада, а  план је да у каснијим фазама у Ариљу буде комплетна производња. Мађари су препознали Србију као доброг партнера, те  је та земља издвојила 32 милиона евра за инвестиције на западном Балкану.

Ресорни министар Бранислав Недимовић  рекао је да  прерада воћа и извоз у иностранство представљају спас за пољопривреднике у Србији.Тиме се осигурава  пласман и  унапред се знају   детаљи  везани за откупну цену и квалитет рода. За сада се фабриком у Ариљу решава проблем воћара Војводине , док је око 40 одсто произвођача у Србији и даље у недоумици вреди ли да уопште одржавају своје малињаке. Прошла година била је катастрофална за произвођаче,  јер је квалитет рода због кише био лош.  

У министарству пољопривреде најављено је да ће наредне недеље бити одржана седница Савета за малине. На тој седници ће између осталог, бити изнети и подаци о трошковима производње.Биће разговора и са воћарима и власницима хладњача  како би се  приближили њихови интереси.

 Чињеница је да је у Србији 2011. године било око 12 хиљада хектара малине, а прошле године 23.000 хектара малине, а тржишта су остала иста. Минимална цена коју ове године траже српски малинари је 1,45 евра за килограм и не сме варирати од 50 до 140 динара, као што је то било лане. С друге стране, када се узме у обзир неповољна прошла година, необрађене површине, као и болести којима су ишли на руку климатски услови, прогнозе пољопривредних стручњака су да ће ове године укупан род воћа у Србији бити мањи за осам одсто. Пад у очекиваним количинама малина биће још и већи. Нерешени су и проблеми увоза малина из Босне и Херцеговине и Пољске, које се код нас препакују и као српски бренд иду на тржиште Европе.  

Због тога у ресорном министарству оцењују да и ова година неће бити лака за малинаре, а да се значајнији бољитак може очекивати тек 2020. године. 

Иако је тек средина марта, почиње сезона интензивнијих радова у воћњацима. У малињацима је актуелна резидба и ђубрење, што би требало обавити до краја овог или најкасније почетком наредног месеца.

Многи власници малињака још увек су у недоумици да ли да наставе са пословима или да потпуно запусте засаде. Они који ипак очекују да се ситуација са ценом повољно разреши, до краја овог месеца требало би да заврше са резидбом. У зависности од тога  да ли су сви послови обављени на време, планира се и начин орезивања.

Сузана Јеркић из Пољопривредне службе појашњава да код оних малињака који су  редовно орезивани сада би требало оставити 6 до 8 добро развијених изданака, који имају до 120 пупољака, а да су без оштећења и без присуства болести и штеточина. Код оних који нису орезивани на време требало би оставити већи број изданака за род.

У овом периоду потребно је обавити и ђубрење азотним ђубривима. Када је реч о количини која би требало да буде употребљена најбољи показатељ је анализа земљишта. Уколико то није учињено воћари се могу руководити препорученим оквирним количинама.

Сузана Јеркић подсећа да је то количина од 200 до 250 килограма по хектару. Ова укупна количина дели се на два дела. Тако се половина уноси у воћњак сада а друга половина у мају месецу.

Требало би подсетити да се ђубриво не оставља на површини већ се уноси у земљиште. Због зиме током које није било довољно снега, веома је значајно обезбедити малињацима довољно воде, нарочито након ђубрења. Уколико буде кише, коју метеоролози најављују током ове недеље, то ће умногоме умањити овај проблем.

 

Произвођачи малина у Србији увелико преговарају о овогодишњој откупној цени овог ситног воћа. Очекују да се цена свеже убраних малина креће од 1,45 до 1,60 евра. То је цена са којом би могли да покрију трошкове и да нешто зараде. Ово је за Радио телевизију Врање изјавио председник удружења малинара у Владичином Хану, Драган Ристић.

Представници „Асоцијације малинара Србије“ преговарају са Националним саветом за малину. Траже цену од 1,45 до 1,60 евра за килограм, али кажу да би били задовољни ако би се договорио откуп од евро и по за килограм.

Председник Удружења малинара „Црвени дукат“ из Владичиног Хана оцењује да би ово била прихватљива цена. Са том ценом могу се покрити високи трошкови производње,одржавања засада хемије и бербе, а  да им опет остане нека зарада.

Произвођачи се слажу да се откупна цена  разграничи по сортименту и да буде једнака на нивоу целе Србије. Оцењују да је добро што се о цени малина прича на почетку године, иако до саме бербе коначна цена неће моћи да буде дефинисана. То ипак зависи од обима и квалитета рода. Требало би узети у обзир неповољну  прошлу годину, необрађене површине, затим 25 до 30 посто засада који су повађени, као и биљних болести којима су ишли на руку климатски услови. Због тога  познаваоци прилика прогнозирају да ће ове године укупан род малина у Србији бити мањи и до 40 процената.

Драган Ристић подсећа да је прошле године цена малине у откупу била је од 90 до 110 динара, због чега су многи одустали од одржавања засада или су их уништили. Зато је добро да се оквирна цена зна већ на почетку године, како би воћари могли да одлуче да ли ће се и даље бавити овом производњом.

Анализа је показала да је прошле године у Србији убрано око 56.000 тона малине, а подаци Привредне коморе Србије говоре о 100.000 тона. То је уствари род са увезеним, јефтинијим малинама из Босне и Херцеговине и Пољске, које се овде пакују и као српски бренд извозе. У удружењу малинара поседују податке са царине, да је пре двадесетак дана за Шведску извезено две и по тоне малина сорте виламет, по цени од 2,47 евра за килограм.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Радио Врању награда Сребрни В(РАБ)АЦ 2019 - Радио Телевизија Врање https://t.co/GvNCUEpfh3 via @tripplesworld
Полагање мале матуре - Радио Телевизија Врање https://t.co/Z0WtFKM4bk via @tripplesworld
Полагање венаца погинулим полицајцима, војницима и цивилима - Радио Телевизија Врање https://t.co/fOUE8MU9Rn via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter