Малинари ће изгледа бити задовољни ове године, с обзиром на  откупну цену у време бербе. Разлога за жаљење имаће само они који су због проблема са ценом прошле године, запустили своје малињаке те сада немају пун капацитет рода. Драган Ристић у селу Мањак у општини Владичин Хан има четири хектара под засадима малина. Један је од оних који и поред свих тешкоћа није одустао од комплетне агротехнике. Зато ове године убире плодове свог рада, а задовољан је и ценом.

Драган Ристић каже да је тренутна откупна цена од 150 до 160 динара за килограм сорте „Виламет” и 160 до 175 динара за килограм сорте „Микер”. Ових дана очекује да цена у окупу буде већа за по десетак динара по килограму.

Ристић нема проблема са радном снагом. На имању има 30-ак берача који за килограм убраних малина добијају 40 динара. Једна група људи из околине је стално смештена на његовом имању. Исплата зарада  је свакодневна. Откуп је организован, а временске прилике олакшале су бербу.

Ристић напомиње да су високе температуре изазвале ожеготине и топлотне ударе у малињацима. Захлађење и киша добро дошли су као предах и за људе и малине. Тако је квалитет убраног воћа изузетно добар. Ове године са четири хектара очекује род од близу 60 тона.

На подручју Врања под засадима малина је око 200 хектра, али површине варирају. Многи су не само запоставили радове на обради земљишта, орезивању, ђубрењу и заштити, већ су и потпуно искрчили засаде. Неповољне временске прилике с пролећа ове године додатно су умањиле род, у неким засадима и до 50 одсто. То је последица великог варирања цена и неизвесности. Стручњаци су израчунали да је 140 динара потребно за производњу једног килограма овог „црвеног злата”. Зато цена од 170 динара по килограму гарантује да произвођачима могу и да зараде.

 

Ове године откупна цена малина на југу Србије знатно је виша у односу на претходну сезону. Износи око 140 динара за килограм, а просечан принос  је између 10 и 15 тона по хектару. Мучни преговори између произвођача и откупљивача пре почетка бербе малина ове године, изнедрили су цену од 140 динара за килограм. Тај договор се поштује и у другим подручјима Србије и то је цена која ће бар мало ублажити незадовољство и револт произвођача који су прошле године у многим малињацима обуставили бербу или су чак почели да крче засаде. Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе Врање процењује да су малинари задовољнији откупном ценом у односу на прошлу годину. Берачи малина могу да зараде 40 динара по килограму убраних плодова. Из пољопривредне службе упозоравају да се приликом бербе мора водити рачуна и о хигијени и здравственом стању берача, јер се узорци малина шаљу на анализе. На територији града под засадима малина  је око 200 хектара. Део засада није у пуној родности и одговарајућем квалитету, јер због ниских цена приликом прошлогодишњег откупа плодова, власници нису применили све прописане агротехничке мере, што се одражава на род у овој години. Сузана Јеркић подсећа да је неопходно да сада, након заршетка бербе све те пропусте морају да надокнаде у погледу орезивања, прихране и обраде земљишта. До сада су малинари на југу Србије имали више среће него произвођачи у западној и централној Србији, где су градоносни облаци и поплаве уништили  велике површине под засадима овог воћа.

Представници Асоцијације произвођача малина и купина  постигли су сагласност са премијерком и министром пољопривреде око откупне цене малина и купина. Сложили су се да овогодишња откупна цена малине буде 139,3 динара по килограму, без трошкова превоза и марже. Цена купина биће од 60 до 80 динара, зависно од сорте.То ће бити предложено Влади Србије. Асоцијација произвођача малина и купина разговарали су у вези помоћи државе у уређењу тржишта и контроли ко и одакле увози малине, као и да се порез на додату вредност од осам одсто враћа произвођачима воћа, а не хладњачарима.

 

Налажење нових тржишта за српске малине пресудно је за одређивање откупне цене, јер је  у овом тренутку понуда  већа од тражње, процене су у ресорном министарству. Подизање фабрике за прераду овог и других врста воћа у Ариљу, помоћи ће најпре  воћарима у Војводини. Осталих 40 одсто произвођача у Србији  и даље су у проблему.

До краја ове године очекује се да проради фабрика у Ариљу за прераду свих врста воћа, малине, купине, вишње, шљиве и  брескве. У првој фази производиће се каше и воћни концентрати. У Мађарској ће се радити дорада, а  план је да у каснијим фазама у Ариљу буде комплетна производња. Мађари су препознали Србију као доброг партнера, те  је та земља издвојила 32 милиона евра за инвестиције на западном Балкану.

Ресорни министар Бранислав Недимовић  рекао је да  прерада воћа и извоз у иностранство представљају спас за пољопривреднике у Србији.Тиме се осигурава  пласман и  унапред се знају   детаљи  везани за откупну цену и квалитет рода. За сада се фабриком у Ариљу решава проблем воћара Војводине , док је око 40 одсто произвођача у Србији и даље у недоумици вреди ли да уопште одржавају своје малињаке. Прошла година била је катастрофална за произвођаче,  јер је квалитет рода због кише био лош.  

У министарству пољопривреде најављено је да ће наредне недеље бити одржана седница Савета за малине. На тој седници ће између осталог, бити изнети и подаци о трошковима производње.Биће разговора и са воћарима и власницима хладњача  како би се  приближили њихови интереси.

 Чињеница је да је у Србији 2011. године било око 12 хиљада хектара малине, а прошле године 23.000 хектара малине, а тржишта су остала иста. Минимална цена коју ове године траже српски малинари је 1,45 евра за килограм и не сме варирати од 50 до 140 динара, као што је то било лане. С друге стране, када се узме у обзир неповољна прошла година, необрађене површине, као и болести којима су ишли на руку климатски услови, прогнозе пољопривредних стручњака су да ће ове године укупан род воћа у Србији бити мањи за осам одсто. Пад у очекиваним количинама малина биће још и већи. Нерешени су и проблеми увоза малина из Босне и Херцеговине и Пољске, које се код нас препакују и као српски бренд иду на тржиште Европе.  

Због тога у ресорном министарству оцењују да и ова година неће бити лака за малинаре, а да се значајнији бољитак може очекивати тек 2020. године. 

Иако је тек средина марта, почиње сезона интензивнијих радова у воћњацима. У малињацима је актуелна резидба и ђубрење, што би требало обавити до краја овог или најкасније почетком наредног месеца.

Многи власници малињака још увек су у недоумици да ли да наставе са пословима или да потпуно запусте засаде. Они који ипак очекују да се ситуација са ценом повољно разреши, до краја овог месеца требало би да заврше са резидбом. У зависности од тога  да ли су сви послови обављени на време, планира се и начин орезивања.

Сузана Јеркић из Пољопривредне службе појашњава да код оних малињака који су  редовно орезивани сада би требало оставити 6 до 8 добро развијених изданака, који имају до 120 пупољака, а да су без оштећења и без присуства болести и штеточина. Код оних који нису орезивани на време требало би оставити већи број изданака за род.

У овом периоду потребно је обавити и ђубрење азотним ђубривима. Када је реч о количини која би требало да буде употребљена најбољи показатељ је анализа земљишта. Уколико то није учињено воћари се могу руководити препорученим оквирним количинама.

Сузана Јеркић подсећа да је то количина од 200 до 250 килограма по хектару. Ова укупна количина дели се на два дела. Тако се половина уноси у воћњак сада а друга половина у мају месецу.

Требало би подсетити да се ђубриво не оставља на површини већ се уноси у земљиште. Због зиме током које није било довољно снега, веома је значајно обезбедити малињацима довољно воде, нарочито након ђубрења. Уколико буде кише, коју метеоролози најављују током ове недеље, то ће умногоме умањити овај проблем.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Све надлежне службе брзо реаговале на вандализам у насељу Чешаљ - Радио Телевизија Врање https://t.co/j5PrCNalK8 via @tripplesworld
4100 возила прошло новим аутопутем у првих дванаест сати - Радио Телевизија Врање https://t.co/9BtzaU56ZA via @tripplesworld
Премијера представе „Нечиста крв“ Боре Станковића за отварање обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање… https://t.co/mffCgYWy4a
Follow RTV Vranje on Twitter