На данашњи дан када славе сеоску славу, мештани села Бојин Дел присуствовали су освећењу светиње коју су сами обновили. Ово је велики дан за све њих, сложни су окупљени мештани. Стотинак мештана села Бојин Дел прикупило је око 250 хиљада динара како би обновили сеоску светињу. Кажу да је ту, у селу годинама уназад било молитвено место, те су се сви мештани ујединили и прикупили новац како би прилагодили овај простор потребама духовног окупљања и прослављања славе.

„Ми смо се организовали сви, цело село и направили смо један објекат за све нас, кад се сакупимо и ако је лоше време да имамо где да се склонимo”, каже Петар Алексић, мештанин.

„Имамо ми још једну цркву у суседном селу, то нам је главна црква, а ово је наше сеоско „свето масло”. Било је већ оронуло, па смо решили сами да обновимо”, каже Воја Јовановић, мештанин.

„Биће много значајно за ово село овде, мада је људи све мање, али можда се обнови село”, каже Радојица Ђорђевић, мештанин.

„Сви су давали новац да обновимо ово место, да седнемо скупа, да се дружимо. Нама недостаје овде само пут”, каже Зоран Николић, мештанин

„Ово нам много значи као да смо саградили кућу неку”, каже Марица Ђорђевић, мештанка.

„Сеоска је слава, а најбитније је што је ова зграда направљена на том светом месту, колико је могло толико, окупио се народ како би обележио ово да остане за будућност”, каже Ранђел Стојилковић, мештанин

Освећење је извршио свештеник Зоран Трајковић.

„Да похвалим све мештане који су на скроман начин успели да уприличе ово свето место где су се њихови преци окупљали. Радујем се посебно за ово место, што људи то никада не заборављају, него желе да се врате на место одакле су кренули у свет”, каже Зоран Трајковић, свештеник.

Много је повратника из иностранства у овом селу, кажу мештани, а било би их и више уколико би се сеоски пут средио. Кажу да им је то у селу једини проблем, како би лакше могли да стигну до својих кућа, али и да пољопривредне културе које производе транспортују до града.

Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 14:59

Деветочлана екипа средњошколки ове године представљаће Врање на великом музичком спектаклу „Србија у ритму Европе” које ће бити одржано у Врњачкој Бањи 22. јуна. Ово је други пут да Врање учествује на престижном музичком такмичењу „Србија у ритму Европе”, а овога пута представљаће Турску кроз вокале Миле Николић, Софије Станковић и Емилије Мишић, а сценску игру водиће Теодора Богдановић, Јована Јовановић, Александра Ђорђевић, Марија Сотировић, Јана Стошић и Ирина Ирић.

„Ми једва чекамо зато што смо прошле године Ема и ја пренеле све утиске, било је невероватно искуство и сада нас је још и више и све смо врло узбуђене и влада позитивна енергија. Спремамо се и напорно радимо и надамо се да ће све да прође у најбољем реду, заправо верујемо да хоће, зато што стварно ове године припремамо јако занимљиву кореографију, песма је супер, и за играње. Прошле године је била спорија, романтичнија атмосфера, ове године ће бити права лудница на сцени”, каже Мила Николић.

Наше представнице прошле године певале су песму на португалском, а ове године представљаће Турску, али ће песма бити на енглеском језику

„Ове године имамо прилику да дамо све од себе и да играмо на сцени, да покажемо жељу да наступамо, прошле године је била романтична атмосфера, била је тешка песма за извођење и вокално, ове године је то баш онако занимљиво”.

Такмичење се одвија по пропозицијама евровизијског такмичења, а ускоро ће почети и гласање за наше кандидате.

Можете их подржати слањем СМС поруке са садржајем ПЕСМА размак 08 на број 1557. Град који победи домаћин је такмичења наредне године.

 

Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 14:47

Вантелесна оплодња финансира се од 2012. године из буџета града и до данас је уз помоћ тих пара на свет дошло више од 30 беба, а само последњих неколико месеци рођено је шест беба. У овом тренутку град помаже са 350 хиљада динара парове, који испуњавају услове. Свих ових година град је за вантелесну оплодњу одвајао средства и ниједан пар није враћен. Мењали су се и критеријуми и подизала старосна граница, тако да су две жене добиле бебе у 51/ој години живота. За свако новорођено дете град издваја по 12 хиљада динара, ове године у виду ваучера, које могу да користе у Градској апотеци.

 

Град Врање ангажоваће 12 лекара и 12 медицинских сестара, како би обезбедио примарну здравствену заштиту за становништво. Они ће врло брзо почети да раде и то највише у здравственим амбулантама у селима и тамо где недостаје медицинско особље у службама Здравственог центра. Њихов рад финансираће се из буџета града, издвојено је око 12 милиона динара, рекао је гостујући у емисији Дан пред нама Александар Стајић, помоћник градоначелника. Ово је друга година како град из својих средстава обезбеђује здравствену заштиту становништву, након што је прошле године први пут установљен правни оквир и било ангажовано 17 лекара. Већници града Врања донели су одлуку о измени акционог плана, што им је омогућило да и ове године запосле 12 лекара и 12 сестара. То је начин да се помогне грађанима да добију бољу здравствену услугу, али и Здравственом центру да организују бољи рад и бољи пријем пацијената. Да бели мантили фале и недостају уочено је и раније, нарочито када се зна колико годишње нашег медицинског особља оде на рад у иностранство. Локално  руководство је уочило овај проблем и пронашло начин како да то надокнади.

„Ми ћемо парама из буџета града Врања да исфинансирамо тај недостатак у Здрaвственом центру, јер сматрамо да је здравствена нега на првом месту што се тиче људи и једне одговорне власти и зато смо све то и урадили. Издвојен је новац у те сврхе, негде око 12 милиона динара и ту нема никаквих правних проблема”, каже Александар Стајић, помоћник градоначелника.

Сарадња града и Здравственог центра по овом основу почела је прошле године. Било је и другачијих мишљења тада када је ангажовано 17 лекара, али за оне којима је здрaвствена нега дошла до кућног прага није било дилеме.

„Од када су ти лекари престали да раде има много људи који долазе и зову и питају када ће ти лекари поново да се врате, када ће сеоске амбуланте да заживе. Веома је тешко из једног села, на пример из Ратаја или Жапског, људима да дођу, да узимају картоне, да чекају бројеве да буду прегледани, а да онда иду по рецепте. Овако ћемо све то да приближимо грађанима. Моћи ће одмах у свом селу да заврше комплетну здравствену заштиту. И то је веома битно градском руководству и тиме показујемо да је ово заиста једна одговорна власт”.

Већ од понедељка почиње одабир лекара и сестара како каже Стајић, биће испоштована и листа чекања, просек и дужина студирања. Настојаће се да најбољи добију шансу, каже помоћник.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 14:15

Mинистарство одбране саопштило је да ће данас у оквиру редовне летачке обуке у поподневним и вечерњим сатима бити изведена надлетања авиона. Ваздухоплови Војске Србије надлетаће подручје Ниша и југа Србије саопштавају надлежни.  

Извор насловне фотографије: Војска Србије

Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 13:06

Утужења за нередовне платише су свакодневна активност Јавног предузећа „Водовод” , док се са водовoдне мреже искључују она домаћинства која имају екстремно велика дуговања и која своје обавезе нису измиривала дужи временски период, рекао је у изјави за Радио телевизију Врање Горан Ђорђевић, директор Водовода. Он је апеловао на све кориснике да редовно плаћају воду како би се избегле непопуларне мере којима Водовод има право да прибегне. Око 90% грађана редовно измирује своје обавезе према Водоводу за утрошену воду док преосталих 10 % то не чини из разноразних разлога. Најажурније платише су пензионери.

„Редовно измирујем све дажбине, не дозвољавам да се нагомилају рачуни. Ми пензионери смо увек први у реду и то смо научили у младости, да регулишемо своје обавезе на време. И то је добро”,  каже Бранко Стојановић.

„Сматрам да све обавезе па и воду треба да плаћамо на време, ако није тако онда ништа не функционише”, каже Миле Величковић.

„Нередовне платише треба искључити са водоводне мреже, ја сам за то. Има људи који иду на море а не измирују своје обавезе”, Ненад Анђелковић.

Воду из градског Водовода користи око 90.000 потрошача, односно преко 25.000 породичних домаћинстава са територије града Врања.

„Највећи проблем имамо са правним лицима, али не толико са оним великим колико са угоститељским објектима, пансионима, са фирмама које раде у изнајмљеним локалима  и које приликом уговарања закупа локала не дефинишу да ли воду треба да плаћа власник локала или закупац. Жеље појединих правних лица да на неки начин покушају да избегну плаћање неће моћи да остваре.  Са њима Водовод води јаку битку и против таквих видова понашања ретко изгубимо јер не дозвољавамо да неко, користећи неке погодности које дају Одлуке града и скупштине, не плате свој рачун”, каже Горан Ђорђевић, директор Водовода.

Што се тиче физичких лица, највећи проблеми јављају се због нерешених имовинских односа.

„Апелујем на грађане да све правне промене на време пријаве Јавном предузећу Водовод и да по наслеђивању неке куће или стана они буду власници водоводне мреже а не лица која су на пример умрла а од њих су наследили кућу. Воду искључујемо великим неплатишама која у дужем временском периоду, на пример преко три године нису плаћали воду. Јуче смо били принуђени да са водоводне мреже искључимо перионицу која је била дужна 750.000 динара и воду није плаћала претходне три године а радила је”, каже Горан Ђорђевић, директор Водовода.

Цена воде за просечно домаћинство је 1500 до 1.700 динара, каже Ђорђевић и мишљења је да је то реална цена. Он је апеловао на све грађaне да редовно измирују обавезе за услуге које пружа ово предузеће, како би се избегле непопуларне мере, утужење или искључење са водоводне мреже.

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 12:51

Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, један је од десет посвећених Христу. Прославља се у знак сећања на дан када се, по црквеном учењу, Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео на небо, чиме је завршио своје дело спасења. Чувени Душанов законик обнародован је 1349. на Спасовдан, на исти дан и допуњен пет година касније. Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава али и заветина. Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику. Спасовдан је слава Београда у спомен на 1403. годину када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио престоницом Србије.

Полицијски службеници Полицијске управе Врање извршиће бојево гађање на уређеним стрелиштима у периоду од 10. јуна до 4. јула. Гађање ће се извршити у временском интервалу од 9 до 15 часова на уређеним стрелиштима према следећем распореду :

- Село Рељан, општина Прешево, у дане 10., 11.,12.,13. и 14. јуна

- Село Љиљанце, општина Бујановац, у дане 17., 18., 19. и 20. јуна

- Село Доњи Радичевци, општина Босилеград, 24. јуна.

- Село Доња Трница, општина Трговиште, 25. јуна

- Село Стубал, општина Владичин Хан, у дане 26., 27. и 28. јуна, као и 1., 2., 3. и 4. јула.

Наведених дана у времену од 7 до 16 сати на простору полигона биће забрањено кретање, задржавање и боравак људи, животиња, моторних возила и сточних запрега. Стрелишни простор биће обележен црвеним барјацима, таблом са натписом: ,, Не иди даље, у току је бојево гађање'' и биће обезбеђен стражарима.

 

Између Града Врања  и  Привредног друштва  „Имобалкан”  ДОО Београд потписан jе Уговор о отуђењу грађевинског земљишта у jавноj своjини уз накнаду у новцу ради изградње обjекта са пословно-услужним садржаjима  на потезу улица Булевар АВНОJ-а, Париске Комуне и  Моше Пиjаде. Уговор је  у складу са Решењем Скупштине града и  Закона о планирању и изградњи. Отуђено jе земљиште у површини од 18.241 метра, укупне вредности  259.500.114 динара. Сада следи процедура издавања грађевинске дозволе, а потом и почетак радова. Очекуjе се да обjекат буде приведен намени у току следеће године.

                                                                      

Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 11:00

Житељи Таковске улице у Врању, поготово деца имају разлога да буду задовољни јер су добили игралиште где ће моћи да проводе тренутке одмора и опуштања. У Таковској улици у Врању данас је било живо. Мноштво деце али и одраслих присуствовало је отварању игралишта које је донело много радости свима, првенствено деци.

„Радујем се јер ћемо коначно имати свој простор за игру”, каже Јована Златковић.

„Одушевљена сам игралиштем које смо добили. До сада нисмо могли да се играмо лепо, јер нисмо имали простор за то. Сада ћемо да играмо жмурке и да јуримо без проблема”, каже Милена Мишић.

„Јако леп гест оних који су одлучили да ругло замене лепим игралиштем. Имам четири унука који ће сада да уживају овде а и ми старији можемо да одморимо и седимо на клупицама које су постављене овде”, каже Јелица Златковић.

Задовољство нису крили ни они који су се заложили да ово насеље има један овакав простор.

„Ово је била једна деградирана површина са пуно жбуња, зарасле траве, неконтролисане количине трња , шута. Ово је градско земљиште и грађани из овог дела града имали су иницијативу да преуреде овај простор. Обратили су се пре десетак дана  Савету за природне ресурсе, заштиту животне средине и одрживи развој ГрО СНС за помоћ. Одлучили смо да им изађемо у сусрет и направимо ово игралиште. Очистили смо зараслу траву, стигли су каменчићи од донатора. Засадили смо 17 садница туја, 10 хибискуса, поставили смо 3 клупе и две канте, жичану ограду дужине  18 метара  и један кош”, Нела Цветковић, извршни директор Комрада.

Цветковићева каже да ће овај кутак бити од  велике користи за грађане овог дела града и нада се да ће уз помоћ донатора ускоро бити употпуњен играчкама, клацкалицама или неким голом на задовољство малишана.

Последњи пут измењено среда, 05 јун 2019 15:57

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Радио Врању награда Сребрни В(РАБ)АЦ 2019 - Радио Телевизија Врање https://t.co/GvNCUEpfh3 via @tripplesworld
Полагање мале матуре - Радио Телевизија Врање https://t.co/Z0WtFKM4bk via @tripplesworld
Полагање венаца погинулим полицајцима, војницима и цивилима - Радио Телевизија Врање https://t.co/fOUE8MU9Rn via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter