Завршен је други међународни фестивал средњевековне културе „Kесар фест”. Отварање је било у петак, а гости из Мађарске, Бугарске и српских градова Сталаћа, Београда, Краљева и Грачанице приредили су пригодан програм за Врањанце. Овом фестивалу су се понајвише радовала деца јер витешке борбе и принцезе се не виђају сваки дан.

„Кесар фест” почео је свечаним дефилеом витешких дружина од градске цркве, Карађорђевом улицом до Градског парка.Ту су били намештени шатори , разбацане бале сена, сва витешка опрема од мачева, ножева, копља, секира,  до оклопа, шлемова, штитника, стрела како би се што верније дочарао средњевековни начин живота и сачувао од заборава.

Тема овогодишњег фестивала била  је Бој на Косову који се догодио 1389.године.

„Кесар фест има за циљ да представи средњевековну историју Врања, Пчињског округа  и општег самог положаја града Врања на тој рути старих римских византијских путева. Овај фестивал има бајковит елемент, јер не постоји клинац на свету који није маштао да буде витез и девојчица која није маштала да буде принцеза. Спојили смо наша интересовања и спорт у једно и то изгледа овако”, каже Александар Станојевић из витешке дружине „Жута сова“ и коорганизатор ове манифестације.

Окупљају  се сваког лета по целој Србији и Европи и мајсторска нота је како истиче Александар Станојевић,  да се реконструише неки догађај из одређеног периода историје. Већина је из 14. Века, који многи означавају као период процвата Србије.

Свака витешка борба изискује снагу али и интелигенцију. Таква је бохурт борба коју смо имали прилике да видимо у суботу.

„Бохурт је спорт, односно борба под пуним оклопом под оређеним правилима. У појединачној про борби где противник мора бити оборен на земљу и сваки ударац се рачуна по бодовима. И онда као победник изађе онај ко је бољи, агресивнији и зада више чистих удараца. Постоје појединачне и групне борбе. Групне борбе су три на три, пет на пет, некад  21 на 21 ”, каже Александар Станојевић.  

Борба захтева адекватно витешко одело. Сваки штит, оклоп и шлем има своју историјску позадину и направљени су тако да можемо слободно да их назовемо верном копијом.

„Мој оклоп су радила 4 мајстора по историјским изворима. Свака рукавица и сваки прст има одређени број нитни, сваки сегмент оклопа  се везује на одређени број каишева и то су неки стандарди који морају да се испоштују. Оптимизација оклопа је нешто друго, прављење помоћних појасева који се налазе испод оклопа да би се ноге носиле на тежину кукова, тако да не морате да се умарате превише. Јакна која је уз тело омогућава вам максималне покрете. У оклопу морате бити покретљиви, јер ако нисте онда ће то бити лоше по вас”, каже Александар Станојевић.  

Упознали смо „ковача из 14. века”  и саслушали његову причу о оклопарском занату.

„Бели орлови окупљају око сто чланова широм Србије. Наше удружење се бави оживљавањем средњег века, конкретно 14. века у Србији. У склопу нашег удружења имамо неколико секција који се баве разним занатима. Мој занат је оклопарски и он је замро пре једно 300 година. Међутим 80-их и 90-их јављају се прве реплике оклопа због потребе филмова и како је време напредовало боље и аутентичније су се радили оклопи. Оклоп који ја носим је реплика руског оклопа из 14. века, налаз из Новогорда у Русији. Сваки оклоп се ради по човеку који га носи. Један оклоп не може га носити више људи. Целокупан изглед мора имати историјску подлогу. Наши докази су са фресака или минијатура који су остали из тог периода, каже Александар Урошевић, Удружење „Бели орлови”. ”

Доста се истражује пре него се крене са шивењем одеће. Ту су историјски списи, књиге, документи који су од великог значаја за припаднике Удружења.

„Долазимо из Сенте и бавимо се средњевековном баштином . У овом удружењу сам већ четири године. Ја сам дворска дама и моју хаљину је сашила кројачица. Али истраживали смо податке какве су се хаљине носиле у то време. Иначе, студирам историју у Новом Саду и то је мени блиско. Идемо на тренинге и ко год дође и жели да буде у средњевековној дружини ми га примимо”, каже Медина Пири из Удружења  „Свети Лонгинус ”.

Птице су биле пратиоци бројних ратних похода. Неке су биле весници несреће, а неке су доносиле срећу и пратиле своје вође. Не каже се тек тако:  „брз као соко” или „око соколово”. 

„Ово је Азра, женка сивог сокола из Краљева. Има свој кавез, када је лето она је у кући због атмосферских утицаја пошто јој смета јако сунце. У јесен иде у лов и наши Немањићи су са њом ловили и од њих имамо 1000-годишње наслеђе. Ова птица је симбол светлости у тами. У време Немањића, а и раније, соко је био скупљи и од злата. Наши калуђери  у време Османлија су узимали овакве птице и остављали им храмове и захваљујући овим птицама многи храмови су остали кроз време”, каже Перица Ивковић.

У недељу је званично затворена манифестација и додељене су награде. Прва награда износи 22.000 динара, или шлем, друга награда професионални бохурт штит , а трећа награда је професионална  бохурт секира.

Манифестација се припрема током целе године и има тенденцију раста. Циљ је да дође што више посетилаца. И да се покаже да поред телефона и видео игрица постоји неки други свет и догађаји који имају едукативни и спортски карактер. Покровитељ манифестације је Град Врање, Туристичка организација и Удружење „Жута сова”. 

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 12 август 2019 16:11

Месни одбор Српске напредне странке Рудина у сарадњи са ЈП „Комрад” почео је сређивање спортског игралиште у насељу Рудина. У току је фарбање голова, клупа и обележавање трака. Радници „Комрада” сређују травњак. Циљ ове акције је да се помогне мештанима овог насеља и омогући деци да се безбедно играју и проводе време на овом спортском терену.

              

               

Последњи пут измењено понедељак, 12 август 2019 12:25

Званично је отворена манифестација „Кесар фест” на школском терену Гимназије. Овај фестивал који осликава средњовековни начин размишљања и рада, по први пут се организује у нашем Граду. Пред врањском публиком приказана је борба витезова и игре ватром. „Кесар фест” се организује под покровитељством локалне самоуправе и Туристичке организације града Врања.

Ове године род свих врста воћа на територији града изузетно је добар. У току је берба шљива као и купина, квалитет је добар а безбеђен је и откуп. Шљива се традиционално највише гаји у Србији, а тако је и на подручју Врања и округа. Укупно је хиљаду и 800 хектара засада у округу а на територији  града 950 хектара. Површине се повећавају из године у годину. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање напомиње да  у засадима има око 20 одсто чачанских сорти, а преосталих 80 процената су сорте „Стенлеј”. Очекује се род од 15 тона по хектару. Квалитет  рода је добар. Цена обраних шљива на велико је од 25 до 30 динара по килограму, а у малопродаји су око 50 динара. У току је и берба купина. Сузана Јеркић оцењује да су купине обране на  25 одсто површина од укупно 4 хектара колико има засада у околини Врања. Највише су заступљене сорте „Чачанска  бестрна” и „Лок Нес”. Откупна цена на велико чачанских сорти је око 50 динара по килограму, а за сорту „Лок Нес” која је квалитетнија је око 70 динара. На мало, купине се продају по цени од 120 до 150 динара за килограм. Приноси по хетару су до 16 тона, тако да они који су одржавали пуну агротехнику могу да буду задовољни.

Последњи пут измењено субота, 10 август 2019 09:26

Концертом пијанисте Зорана Имшировића, оснивача и уметничког директора фестивала ,,Пиано самер”, у Дому војске у Врању завршена  је овогодишња светковина  класичне музике. Председник Скупштине града  др Дејан Тричковић  најавио је да ће  наредни „Пиано самер” фестивал,  бити организован у новој  позоришној  дворани  са најсавременијом расветом и озвучењем. Шест  дана овогодишњег „Пиано самер”  фестивала  било је обојено звуцима клавира, по нотама   из стваралаштва најпре Кларе Шуман, којој је фестивал био посвећен поводом 200. годишњице њеног рођења. Клара Шуман била је једна од првих жена која је јавно наступала, компоновала и бавила се педагошким радом.  Због тога је  међу уметницима који су наступали био највећи број  жена.

Публика је имала прилику да ужива у музицирању реномиране  пијанисткиње из Турске Гулсин Онај, две младе, али већ афирмисане уметнице из Грузије Нино Гуревич и Ани Такидзе, као и наше Драгане Тепарић. Наступио је и  врањској публици драг професор Мајкл Лесли, пореклом из Аустралије, који живи и ради у Минхену. Фестивал је концертом заокружио  оснивач и уметнички директор „Пиано самер”- а  Зоран Имшировић. Под називом „Музички тестамент” свирао је дела Шуберта и Чајковског. Публика је  аплаузом  више пута враћала на сцену овог уметника.  Организатори фестивала  могли су да буду задовољни, али ће наредне године имати прилику да концертирају у много бољим условима.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић најпре је оценио да су Врањанци имали прилику да прате предивне концерте са  светски признатим уметницима. Захваливши  Војсци Србије која годинама уступа салу Дома војске  за организацију концерата, најавио је да ће од наредне године  „Пиано самер”  бити приређиван у новој сали позоришта. Уз најсавременију расвету и акустику публика ће имати прилику да ужива у концертима. Велико признање „Пиано самер” фестивалу представља позив за кооперацију са Музичким свечаностима у Бајројту у Немачкој. Од 2020. године, уз подршку италијанског министарства културе, део фестивала организоваће се и у граду Нардо на обали Јонског мора.

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 14:32

Српска православна црква и њени верници прослављају Светог Пантелејмона или Светог Пантелију. Овај дан славски се обележава у манастиру посвећеном овом светитељу у селу Лепчинце. Ово световно место је од давнина познато и као место многобројних исцељења. У овој светињи данас се посебно празнује уз присуство многобројног народа, не само из Врања, већ и из целе Србије и региона У народу постоји веровање да је данас прави дан за започињање неког посла, јер ће сваки рад Свети Пантелејмон благосиљати и учинити успешним. Такође, ако се спремате за пут, крените баш данас. Овај светитељ био је велики путник, а сматра се заштитником свих оних којима је „друм други дом”.

 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Прешеву ухапсили су А. М. рођеног 1994. године из околине Прешева, због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи и посебни случајеви фалсификовања исправе. Припадници граничне полиције су на подручју Прешева зауставили комби у ком су пронашли 33 држављана Пакистана, седам Ирана и по три држављана Еритреје и Авганистана, без потребних докумената. А. М., који је комбијем управљао са регистарским таблицама другог возила, покушао је да побегне, али га је полиција сустигла и ухапсила. По налогу заменика тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Врању, осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега је, уз кривичну пријаву, приведен тужилаштву. Судија за претходни поступак Вишег суда у Врању одредио му је притвор до 30 дана.

На високе температуре које се најављују, нарочито током викенда, када се очекује плус 38 степени, упозоравају сви, од Републичког хидрометеоролошког завода, преко лекара, до Ауто- мото савеза. На нашем подручју данас ће кажу температура ићи изнад 35 степени. Врео летњи дан и најаве још виших температура у преподневним сатима измаме велики број наших суграђана на улице. Потруде се да прошетају и уживају, док не почне да се слива зној са чела. Као и о свему осталом Врањанци имају своје мишљење и о леку против врућине. Сам човек је себи лекар. Када осети да му је тешко треба да седне, да попије воду, без напора, силом не треба радити. Не може се ништа силом, треба ускладити своје здравље према температури, односно температуру према здрављу.

„Не излазимо, а када изађемо бирамо хладовину. Смета врућина свима. Седим у хладовину, стан нам је врло хладан и седимо унутра. Ево сада смо изашли и враћамо се за пола сата и то је све. У ташни носим воду, показује наша суграђанка. Користим крему за сунчање, воду и наочаре и заштићен сам. Не излазим када су високе температуре, јер може да ме боли глава. Идем на базен и расхладим се.”

За сутра метеоролози предвиђају температуру до 37 степени, а у недељу кажу биће и 38 степени. Свима је добро знано да је на асфалту температура још и већа, зато стиже и упозорење и из Ауто мото савеза. Подсећају да возачи морају да буду одговорни и примењују све саобраћајне прописе, посебно оне који ограничавају брзину или забрањују претицање како би до циља стигли безбедно и сигурно. Нарочито због високих температура саветују се чешће паузе. 

 

Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 13:56

Свима смета смеће, али када треба одговорно да се односе према свом смећу многи то нераде. На првом месту су угоститељски објекти, али и продавнице, нарочито у ужем центру града. Много је отпада у летњим месецима, када је и више људи на улицама, а нарочито у централном градском језгру. Осим несавесних грађана, проблем праве и наши предузетници, нарочито угоститељски објекти, који не поштују јавни ред у градској средини.

„Посебно скрећем пажњу на објекте као што су кафићи и мали барови који раде у ноћним сатима, када је у питању изношење смећа, рекао је у изјави за нашу кућу директор Комрада Зоран Димитријевић. Ми смо поставили контејнере има их на свaком месту. Одлагање смећа мора да буде по правилу, није довољно узети кесу из објекта и ставити је поред контејнера. Контејнери су зато ту да се комунални отпад правилно одлаже. Постоје и санкције, али за сада је ово позив на сарадњу”, истиче Димитријевиић.

Свакодневно град чисти 40 радника, али свако од нас треба да да свој допринос, а нарочито угоститељски објекти. Веома је коректна сарадња са великим привредним субјектима, истиче Димитријевић.

„Ми препознајемо одређене проблеме у граду, али се радо одазивамо и на молбе и сугестије наших суграђана. Није ствар у томе да само Комрад буде ангажован, желимо да се укључе, грађани, да препознају проблем у свом окружењу и да нам се јаве. Заједно ћемо организовати акцију. Желимо да те наше средине буду сређеније”.

Радиће Комрад на сређивању малих оаза по граду у улици Марка Краљевића, Дубравачкој, али је циљ да се уреде све мале зелене површине.

 

Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 13:55

Полицијска управа у Врању, обавештава јавност да ће од 12. до 30. августа ове године, у времену од 9,00 do 15,00 часова, вршити бојево гађање на стрелиштима по следећем распореду:

На уређеном стрелишту у селу Радичевци, општина Босилеград,  16. августа ове године;

На уређеном стрелишту у селу Доња Трница, општина Трговиште, 15. августа ове године;

На уређеном стрелишту у селу Стубал, општина Влaдичин Хан, 23.26.27.28.29. и 30. августа ове године;

На уређеном стрелишту у селу Љиљанце, општина Бујановац, 12.13. и 14. августа ове године;

На уређеном стрелишту у селу Рељан, општина Прешево, 19.20.21. и 22. августа  ове године.

Током ових дана, у временском периоду од 6 до 16 часова, на простору полигона забрањено је кретање, задржавање и боравак људи, животиња, моторних возила и сточних запрега, стоји у обавештењу врањске Полицијске управе.

Стрелишни простор у коjeм се изводити гађање биће обележен црвеним барјацима, таблицама са натписом: «НЕ ИДИ ДАЉЕ – ГАЂА СЕ» и биће обезбеђен стражарима.

Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 14:20

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Одржан Night Car Meet у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/aw16apwGR8 via @tripplesworld
Сања Цветковић овогодишња "Мис Каранфил девојче" - Радио Телевизија Врање https://t.co/yrQhNDuRCE via @tripplesworld
Радосна дружина у Врањској Бањи - Радио Телевизија Врање https://t.co/etkqbw0TCf via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter