Лепа села Сурдулице

Лепа села Сурдулице

Пчеларство је у општини Сурдулица у експанзији. Томе доприносе природни услови којима располаже овај део Србије, односно сурдулички крај. Сурдулица има изузетно јако удружење пчелара „Матица“ које окупља чланове из ове, али и општина у окружењу. Удружење је основано 1979.године и ради без прекида. Имају више од 100 чланова и преко 4000 кошница.

И ако им временске прилике нису посебно наклоњене последњих година, када је било великих штета на друштвима, подстицаји које издваја локална самоуправа и разни пројекти сарадње са општинама и градовима у окружењу, доприносе да се број пчелара повећава, истиче Ивица Костић, председник Удружења пчелара „Матица“ и члан Савеза пчеларских организација Србије за Јабланичко- Пчињски и Косовско – Метохијски округ.

Климатске промене условиле су да прошла година, по питању приноса, буде катастрофална. Успело се само да се пчелиње заједнице очувају.

Костић објашњава да се пчеле морају гајити и чувати и када има и када нема уноса нектара и других пчелињих производа. „То су жива бића, ми са њима живимо. Не може свако бити пчелар. То може само онај ко их заиста воли“.

Захваљујући општини и пријатељима пчеларство доживљава експанзију, потенцира председник Удружења „Матица“. Успели су у претходном периоду да ураде заштиту географске ознаке за „Власински мед“. У току је процес сертификације чиме ће бити заокружен комнплетан процес и Сурдулица ће имати свој бренд, односно заштићен производ, који ће моћи да се продаје и ван граница наше земље. 

Реч је о ливадском меду, који се производи у заштићеном подручју на котама вишим од 700 метара где нема другог биља. Такав мед је јединствен у свету по заступљености одређених биљних врста на Власинској висоравни.

Број чланова Удружења се из године у годину повећава. Радује што је међу њима 15- так жена и млађих људи. То охрабрује и даје подстрек и другима да се упусте у бављење пчеларством, објашњава Костић. Имају праве рекордере када је у питању број пчелињих друштава. Сам Костић је један од најозбиљнијих пчелара. У Мачкатици око 200 друштава има Зоран Илић, исто толико поседује и Зоран Филиповић из Владичиног Хана. На подручју Стрезимировца води Димитар Михајлов са више од 100 кошница, а у Топлом Долу Новица Цветков са 150.

Костић каже да: „Општина у свакој нашој акцији види свој интерес. Омогућава нам подстицаје за набавку опреме, прибора, алата, кошница и самих заједница. Кроз активности које се односе на заштиту географске ознаке урађен је план за изградњу објекта у селу Калабовце где би се сирови мед са тог подручја прихватао, врцао, паковао и продавао као готов производ. У производњи меда је важна следљивост, односно  унутрашња и спољашња контрола и комплетан поступак, од кошнице до паковања и зато настојимо да реализујемо овај план“.

Још један занимљив пројекат се припрема, а то је изградња „Центра за апи релаксацију“, по угледу на сличне у Европи. У склопу центра би биле изграђене апи коморе, где би људи могли да удишу ваздух из кошница, да се релаксирају и одморе.

Костић наводи да чланови Удружења кроз сталне контакте, учешће на сајмовима и предавања прате новине из области пчеларства и настоје да држе корак са светом. Већ се усталило да на традиционалној манифестацији „Власинско лето“ имају своју презентацију на „Данима власинског меда“, где долазе и пријатељи из других земаља. Што се квалитета меда тиче, за то се одавно побринула природа која у Сурдулици и околини, а посебно на Власини, нуди оно што многима недостаје, а то је аутентично природно окружење, квалитетан ваздух, лековито биље и водно богатство.

            

Последњи пут измењено понедељак, 10 мај 2021 16:29

Општина Сурдулица из локалног буџета подстиче све секторе пољопривреде, који су заступљени на територији ове локалне самоуправе. Посебно се издвајају пиодстицаји у воћарству јер је то грана која је комнерцијално најразвијенија на тој територији.

„Од укупног броја подстицаја, за воћарство конкурише отприлике око 80 процената свих газдинстава којима се одобре средства“, објашњава инжењер сточарства Марко Симић, сарадник на пословима пољопривреде.

Воћарство се субвенционише у два смера, за набавку опреме за наводњавање воћних засада и за подизање вишегодишњих засада, односно набавку садног материјала.

За опрему за наводњавање у просеку конкурише око 60 процената од укупног броја пријављених пољопривредних газдинстава, односно власника, на општинском конкурсу, а за набавку садног материјала око 20 процената.
„Ове мере су уродиле плодом, јер се на годишњем нивоу повећава површина воћњака који се наводњавају за око 90 хектара. Нови засади се подигну на површини од 25 – 30 хектара“, каже Симић.

Друга грана, која је за општину препозната као важна, је сточарство и значајна средства се издвајају и на том пољу.

Субвенционише се набавка приплодних грла, говеда и оваца. За ту меру се јави око 10 процената газдинстава.

„Та мера код нас, осим економског има и социјални карактер, јер се ми трудимо да на сваки начин охрабримо и задржимо то постојеће становништво, да настави да се бави сточарством, као и због одрживог коришћења пољопривредног земљишта, ливада и пашњака, да би се целокупан визуелни предео сачувап такав какав јесте“, истиче Симић.

              

У Фонду за пољопривреду има средстава и за оне који желе да се баве повртарством у затвореном простору, односно под пластеницима и пчеларством за набавку пчелињих друштава. Пчеларство је јако развијена грана на територији општине.

Од воћарских култура, што се тиче тржишно орјентисане производње најзаступљенија је  малина. Претпоставља се да је око 120 хектара под малињацима, следи вишња, која се гаји у равничарским селима. Остало су мешани засади осталих воћних култура.

Као повоља тренд је примећен да се све већи број младих одлучује за подизање воћњака, углавном малине јер има економске исплативости. То се уклапа и у стратегију општине, да задржи становништво у селима и охрабри оне који желе да улажу у ову грану.

„Наши људи су вредни и хоће да раде, али желе да за оно што ураде имају и обезбеђен сигуран пласман, адекватну цену и тржиште, објашњава Марко Симић. Малина, за сада, доноси солидне приходе онимна који се озбиљно баве тим послом.

И ако сточарство, као други приоритет није у толикој мери развијено, у локланој самоуправи настоје да очувају постојећи сточни фонд и увећају га. Води се рачуна о становништву, које је углавном старије доби, излази им се у сусрет око поправке локалних, макадамских путева до пашњака, зими се чисти снег, обилазе домаћинства.

И ако за учешће на конкурсу за подстицаје у пољопривреди морају да се испуне прописани услови, у ресорној служби кажу да они нису сложени и да свако ко има документацију и добије средства. настоје да сагледају свекоји се пријаве на конкурс.

Последњи пут измењено понедељак, 10 мај 2021 16:35

Општина Сурдулица налази се на југоистоку Србије и део је Пчињског региона. По својој просторној структури састоји се из три целине: равничарског дела који обухвата градско насеље и села у околини погодна за развој повртарства, побрђа, идеалним за воћарство и планинског дела са пашњацима и ливадама, за сточарство.

Становници су се управо тако и определили када је у питању пољопривреда. У равничарским селима се баве повртарством и делимично воћарством, у брдским селима воћарством и сточарством, а у планинским селима, која су у највећој мери, опустела или насељена претежно старачким домаћинствима, заступљено је сточарство, али и остале гране, неопходне за опстанак на селу.

У циљу развоја пољопривреде, опстанка становништва у селима и очувања села, из општинског буџета се годинама издвајају средства за подстицај пољопртивредној производњи. Ове године плаирана су већа средства упркос тешкој ситуацији на глобалном нивоу због пандемије коронавируса.

Јасмина Петровић, самостални саетник за послове пољопривреде у Општинској управи Сурдулице каже да на територији има тренутно нешто више од 1500 регистрованих пољопривредних газдинстава.

„Сваке године, кроз програм мера подршке пољопривредне политике и руралног развоја општина издваја значајна средства као подстицаје, односно бесповратна средства, за помоћ пољопривредницима. На годишњем нивоу, општина подржи око хиљаду газдинстава са око 20 милиона динара бесповратних средстава. Из године у годину повећавамо субвенције са циљем да се производња модернизује и повећа продуктивност на њиховим газдинствима“, каже Петровић.

Она објашњава да су пољопривредници највише заинтертесовани за подизање засада воћарских култура, набавку опреме и механизације, повећање сточног фонда.

Прошле године подршку општине имало је око 1200 газдинстава, а за ову годину моћи ће да конкуришу и више. У градском буџету планиран је 31 милион динара за субвенције у пољопривреди.

На територији општине је и државно земљиште значајан ресурс, истиче Јасмина Петровић, оно може да буде и потенцијални извор прихода за локалну самоуправу, а може се користити и као важан инструмент да би пољопривредници повећали своје засаде и специјализовали производњу.

„У 2021.годни планирано је да се изда у закуп нешто мање од 3000 хектара државног земљишта“, каже Петровић.

То су углавном пашњаци и ливаде у равничарским, а посебно брдско-планинским селима, што је повољно за развој сточарства. За сада су заинтересовани само појединци, и то за мање површине, а има наговештаја и за заинтересованост страних инвеститора.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 10 мај 2021 16:38

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Научни скуп у част највећег ктитора и задужбинара - Радио Телевизија Врање https://t.co/9Yt2WFIkj8 via… https://t.co/8yTsbLJhNn
Др Стојиљковић: У две ковид болнице у Врању капацитети попуњени скоро 100 посто - Радио Телевизија Врање… https://t.co/fhkCorlFxO
Врањски средњошколци и следеће недеље по комбинованом моделу наставе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dPAXrFlkTw
Follow RTV Vranje on Twitter