Радио: Ученик репортер
Када говоримо о навикама корисника друштвених мрежа, потврђено је да су тинејџери ти који најбрже усвајају нове садржаје и прате светске трендове. Ово се посебно огледа у све већем коришћењу нових друштвених мрежа и начину поступања на њима. Скоро половина младих корисника друштвених мрежа у Србији волело би да постане познато путем интернета или друштвених мрежа и то најчешће покушавају кроз објављивање својих фотографија. Међутим, ово може бити мач са две оштрице, јер неретко долази и до злоупотребе фотографија. Томе у прилог говори и недавни сценарио у Врању када је фотографије виђенијих Врањанки НН лице објављивало на порно сајту.
Професорка информатике, Јасмина Младеновић, каже да млади људи треба да буду свесни да све што се једном објави на интернету, на било којој мрежи или платформи, може да остане негде забележено и може да се злоупотреби, као и било који други податак који се остави на интернету. ''Ми личне податке, чињеница је, остављамо и банкама и свим институцијама чије услуге користимо, али генерално те ствари остављати на друштвеним мрежама није добро. ''Нормално је да што је више корисника истих, већи је и број злоупотреба,'' закључује она.
Коришћење друштвених мрежа је најчешћи вид употребе интернета, а млади су у једном истраживању навели да најчешће на друштвеним мрежама гледају фотографије, видео садржаје и слично. У Србији је Фејсбук и даље доминантна друштвена мрежа, а слично је и у другим земљама региона. Око 77 посто онлајн популације у Србији посећује Фејсбук чешће од једном дневно. Када говоримо о млађој старосној популацији узраста од 16 до 24 године према истраживању Вејв8 чак 88 посто њих посећује Фејсбук више пута у току дана, а 44 посто њих пре постују само своје слике, него слике својих пријатеља.
''Код креирања налога на било којој од друштвених мрежа, ми се слажемо са условима коришћења мрежа, ми чекирамо страну или две правилника, а највећи део нас исти и не прочита, и тиме се ми са правилником сагласимо, и ту нас фирма, платформа, информише да уколико дође до неке злоупотребе, они нису одговорни. Значи, заштитити фотографију на некој јавној мрежи, по мом мишљењу, је немогуће,'' каже професорка Младеновић.
Друштвене мреже корисници схватају веома лично показало је истраживање Вејв8. Иако су забринути за персоналне информације које на овај начин постају јавне и доступне количина информација која се оставља на друштвеним мрежама је и даље јако велика. Ту је занимљива дихотомија око жеље да постанемо познати на мрежи и наше потребе за очувањем анонимности.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Kомплетан садржај можете чути на: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-19-drustvene-mreze.
Инклузивно образовање је тема која је изазвала велику фаму након што је одлучено да се деца са инвалидитетом уведу у редовно образовање, уследило је затишје, учитељима је препуштено да се сами сналазе, а о њиховим проблемима и недоумицама у раду са овом децом све се мање говори. У оквиру емисије Ученик репортер причали смо о томе колико је инклузија важна и који су проблеми са којима се сусреће наставно особље.
На подручју Пчињског округа, према попису из 2011. године, број особа са инвалидитетом био је већи од републичког просека и износи 8,8 посто. Због неизјашњавања 1,95 посто становништва, сматра се да је број особа са инвалидитетом и већи. Према попису на подручју округа живи 13 хиљада 875 особа са инвалидитетом. Од којих је 7 хиљада 698 жена и 5 хиљада 977 мушкараца.
Закон о основама система образовања и васпитања представља кровни закон којим се уређује материја предшколског, основног и средњег образовања и васпитања. Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике једнако правo и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета.
У Врању постоји школа за основно и средње образовање ''Вуле Антић'' која образује ученике са инвалидитетом. Са њима ради стручно особље, педагози, дефектолози и остали специјализовани радници. У овој школи је опремљен Монтесоријев кабинет уз помоћ Израелске амбасаде, имају сензорно-терапеутску собу, коју не поседује ни здравствени центар, салу за корективну гимнастику и спортску халу. Ученици средњошколског узраста су рапоређени у две групе, а то су текстилни и машински смер, у складу са њиховим могућностима и потребама.
Aлександра Анђеловић, наствница текстилне групе предмета у овој школи каже да су сви ученици ангажовани са својим могућностима: ''Они могу да се уклопе у индустријску производњу одеће, да раде поједине операције шивења, не могу можда за занатску, али за индустријску свакако, и добар део њих се успешно сналази.''
''Њихове способности су мање у односу на осталу децу, али циљ нам је да их оспособимо да могу самостално да се сналазе у животу, овде и стичу занат бравара који може да им обезбеди посао, а многи су се запослили након завршеног смера,'' каже Предраг Новковић, наставник машинске групе предмета.
Ивана Цветковић, дефектолог оринофренолог, иначе заменица директора ове школе каже да постоји много деце са инвалидитетом која уопште нису укључена у систем образовања, што није добро, ни за социјализацију, ни за развој способности и вештина код ове деце. ''Родитељи најчешће имају страх када је реч о деци са тежим облицима инвалидитета, или, уколико су то нека забачена села, онда родитељи нису у могућности да доведу децу у школу,'' додаје она.
Основна и средња школа остварују редовни школски програм, а могу да остварују и: индивидуални образовни план за ученике и одрасле са сметњама у развоју. Индивидуални образовни план је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим способностима и могућностима. Циљ ИОП-а је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.
Катарина Џољић, учитељица у Вуковој школи, каже да је искуство у раду са децом са инвалидитетом врло драгоцено. ''Ослањала сам се на родитеље и савете лекара у почетку, још пре увођења инклузије, и то је помагало, а сада након увођења ове деце у редовно образовање дешава се то да су просветни радници помало уплашени. ''Чувајући свој образ они се јако плаше својих грешака и проблема који настају када нису на сигурном терену. Тај страх је и допринео да се поделимо у просвети на оне који су за и оне који су против инклузије.''
Александра Илић, психолог у основној школи Вук Караџић каже да је у почетку било проблема техичке природе. ''Инклузија је спровођена и раније, а сада је правно уоквирена. Министарство просвете је организовало многе семинаре на којима се ми информишемо, тако да смо ту фазу превазишли.'' Она истиче да је највећа потешкоћа то што немају додатну стручну подршку.
Директорка ош Вук Караџић Марина Стојановић каже да просветне раднике брине чињеница да се број деце којој је потребна подршка у учењу повећава. Просветни радници се труде, али је потребна и подршка друштва, наглашава директорка.
Мишљења наставничког кадра и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања због поштовања права детета, за живот без дискриминације, за једнаке услове образовања, до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.
Како год, као друштво важно је да поштујемо различитости, да прихватимо особе и децу са инвалидитетом као себи равне и да већ једном разбијемо предрасуде о њима.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Комплетну емисију можете чути на: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-13-inkluzivno-obrazovanje
Медијска писменост подразумева овладавање критичким и креативним вештинама, односно знањима која помажу да се повежу сложене идеје, да се стално постављају питања, препознају прави одговори, идентификују заблуде и слично. Та дефиниција је усмерена на концепт медијске писмености који полази од медија као позитивних извора информација и забаве, а за тумачење њих треба усвојити или освестити многа различита знања и вештине.
’’Медијска писменост је појам који се односи на начин на који приступамо информацијама које нам се пласирају у медијима, како разумемо те информације, како их анализирамо, какав критички став заузимамо према њима, али се такође односи и на начин на који се стварају медијске поруке. Требало би да се млади образују у том смислу и да развијају своје знање у овој области како би умели да се снађу у непрегледном мору информација јер свакодневно проводе много времена на интернету, и да знају да разграниче шта је истинито, шта је лажно, шта је корисно, шта је штетно, шта је пристојно, а шта непристојно, да се заштите од различитих негативних утицаја који их вребају, да развијају критичко мишљење, и да самим тим доносе боље одлуке у животу,'' рекла је професорка Ана Стоиљковић која предаје предмет Језик, медији и култура у врањској гимназији.
Она додаје да под утицајем медија млади и сами имају побуду да шире непроверену, нетачну, лажну или полуинформацију. ''Те информације могу да утичу на њих и на један од најнегативнијих начина а то је да вређају, оговарају, користе језик мржње, што је врло штетно за њихов развој,'' каже професорка.
Истраживање које је спроведено у Србији на узорку од више од 3200 средњошколаца, професора грађанског васпитања, студената новинарства и новинара показало је да постоји лажан утисак о степену медијске писмености међу испитаницима, а закључци су да је неопходна едукација о општој медијској писмености, о новим медијима и друштвеним мрежама, подизање свести о моћи потрошача, укључивање медија у едукације о медијској писмености, разматрање степена имунитета младих према утицају медијских манипулација, а оно што је забрињавајуће је да су ученици у истраживању показали да нису сасвим уверени да ли желе да учествују у радионицама о подизању нивоа медијске писмености.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-12-medijska-pismenost.
Информисаност младих је увек актуелна, али и област која је врло дискутабилна, јер у време када је младима доступан велики број информација путем најразличитијих платформи и мрежа, ипак се суочавамо са недовољном информисаношћу младих људи, или боље речено, неадекватном, јер често они црпе информације из непроверених и непоузданих извора.
„Много времена проводимо на интернету и ту се највише информишемо. Међутим, главни проблем јесте што никада нисмо сигурни да ли су информације до којих смо дошли на интернету тачне. Због тога обавезно питамо и старије, родитеље или наставнике, за мишљење“, кажу Милица Ристић и Катарина Бркић, ученице основне школе Јован Јовановић Змај.
На основу резултата истраживања Министарства омладине и спорта, већина младих себе види као заинтересоване (70%) и способне (76%) за решавање проблема, а само је трећина младих (32%) барем једном узела учешће у акцији којом је решаван неки локални проблем. Када је у питању учешће младих у раду неких организација и институција, више од 90% испитаника није члан ниједне политичке странке, ниједне организације удружења грађана (92%), не припадају црквеним организацијама (88%), ни неким од хобистичких организација (96%), ни културно уметничким друштвима (87%), нити организацијама грађана (90%). На основу наведених података, стиче се утисак да је култура активног учешћа младих у друштву данас недовољно развијена иако су управо млади у недавној прошлости били кључни у мобилисању других грађана и развоју свести о потреби за променама.
„Млади су данас боље информисани него некада, јер су стално на интернету и доступан им је већи број информација. Ипак, и поред тога и даље постоје табу теме. На томе би требало да се ради, да се младима објасни да кад год су у проблему слободно потраже информације и решења“, каже Анђела Младеновић, дипломирани комуниколог.
Закључак је и више него очигледан – информисаност младих ни дан данас није на завидном нивоу. Чини се да они знају све, а заправо, суштински, не знају ништа. Колико год ово звучало контрадикторно, плурализам медија и садржаја намењених младима често збуњује саме младе људе, који нису у довољној мери обучени да препознају садржаје који су им намењени и који су проверени и поуздани.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Комплетну емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-11-informisanost-mladih.
Заштита животне средине је област у овиру које се стално истиче потреба за већим ангажовањем на пољу очувања животне средине и заштите природе и нашег окружења. Овде значајну улогу имају млади људи, који морају да буду свесни и одговорни према свом окружењу и да представљају пример и млађима, али и старијима. А да ли је увек тако?
Заштита животне средине представља значајну област чији је задатак да осигура да се потребе садашњих генерација намире тако да не угрожавају компаративни потенцијал задовољавања потреба будућих генерација.
Критичка свест према (зло)употреби животне средине и њених ресурса се јавља тек последњих деценија XX века, када долази до оснивања првих великих природних резервата, као и усвајања првих техника контроле животне средине, након читавог века индустријске експанзије која је “злостављала” природне ресурсе (земљишта, воде, шуме…) као неограничена јавна добра. Појам животне средине је први пут препознат у међународној политици на УН Конференцији о људском окружењу у Стокхолму 1972. Ова конференција је донела препоруке о стварању светског програма Уједињених нација о заштити животне околине, које су реализоване на првој следећој седници Генералне скупштине УН. Декларација о животној средини (УНЕП, 1972) истиче да ''човек има основно право на слободу, једнакост и адекватне животне услове у животној средини чији квалитет омогућава достојан живот и благостање''. Европска повеља о животној средини и здрављу, из 1989. године, наглашава обезбеђење ''гаранције права грађана на чисту и здраву животну средину'' и представља још један од важних докумената који скрећу пажњу на потребу очувања животне средине. Млади играју веома важну улогу у покушају да се одговори на ризике у окружењу и очува животна средина за будуће генерације, а може се рећи и за садашње генерације младих које очекује дужи животни век. Агенда 21, усвојена на Конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју у Рио де Жанеиру 1992, прецизира значај улоге младих у очувању животне средине: „Императив је да млади из свих делова света активно учествују у свим релевантним нивоима процеса доношења одлука, зато што оне утичу на њихове животе данас и имају импликације на њихову будућност. Поред њиховог интелектуалног доприноса и способности да мобилизују подршку, они уносе јединствене перспективе које треба узети у обзир.
„Не бих да критикујем младе, али чини и се ипак немају довољно развијену свест о заштити животне средине и да би свакако требало да се ради на освешћавању младих да не загађују животну околину, јер ми смо део природе, она остаје нама. Онако како се ми опходимо према њој, тако ће она и да нам врати, толико ћемо моћи да уживамо у њој“, каже наша саговорница Анђела Младеновић.
Светски извештај о младима из 2003. је посветио цело једно поглавље младима и заштити животне средине. Овај извештај истиче значај формалног и неформалног образовања о животној средини, као и значај улоге медија за преношење учења о животној средини у друштву.
Истраживање међу младима у Европској унији, спроведено у априлу 2013, показује да свега 7% младих између 15 и 30 година учествују у раду неке организације која се бави питањима животне средине.
„На младе треба апеловати још од најранијег узраста и учити их о екологији, о свему што штети нашој околини и научити их како да је не загађају, како да рециклирају и како да допринесу њеној обнови“, закључује Младеновићева.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Комплетну емисију можете послушати на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-9-ekologija-i-mladi.
Опширније...
Вршњачка едукација је појам којим означавамо облик едукације којим обучени појединци предузимају неформалне и организоване акције како би својим вршњацима пренели одређено знање, објаснили појмове или променили неку врсту понашања.
Вршњаци се међусобно добро познају, знају шта желе, како размишљају и шта могу очекивати једни од других. Између вршњака се развија другачији вид блискости, тако да је вршњачка едукација посебан вид учења где им је пружена прилика да уче од својих вршњака који знају шта им је потребно и шта их занима и на који начин да им то објасне.
Јована Филиповић, Сташа Цветковић, Николина Конатаревић, Мина Савић, Милица Цветковић и Јана Станковић причале су на ову тему. Оне су сложне у мишљењу да је ефикасније када млади људи предају и преносе знања и информације вршњацима, јер се остварује бољи контакт међу особама сличне старосне доби. Оне су се похвалиле бројним радионицама на тему вршњачког насиља, заштите репродуктивног здравља, дискриминације и слично и кажу да имају успеха у едукацији, да су се саме доста информисале, а касније могле да пренесу те информације својим вршњацима. Оне су вршњачки едукатори, а осим другима, помогле су и себи, јер су се информисале на бројне теме. „Mи као вршњаци приближних година можемо много више да им помогнемо него професори, јер често се јавља страх код деце да се обрате старијима. Врло је битно да знају да имају неког коме могу увек да се обрате. Циљ нам је да подстакнемо што више младих њуди да нам се прикључе“.
Откако се појавила, прво идеја, а затим и сами вршњачки едукатори, млади људи отворенији су за сва питања која их занимају. Лакше је поразговарати са неким сличних година, а уколико је тај неко вршњачки едукатор, онда то подразумева да је прошао све обуке и оснаживања на одређене теме, тако да може бити добра подршка. „Није све тако црно као што мислимо, постоје и горе ситуације од оних у којима се налазимо, али решење лежи у међусобној комуникацији“, сагласне су наше саговорнице.
Једно време функционисало је и онлајн саветовалиште за младе у Врању, када су млади били само спона између својих вршњака и лекара и преносили све информације које су им биле од важности у адолесцентском периоду. Данас тога нема, али има много младих који су прошли здравствене и друге обуке и који сами могу одговорити на бројна питања.
Ако не знате где да пронађете едукаторе, гимназија Бора Станковић негује генерације вршњачких едукатора. Уколико у овом тренутку не желите или не можете да разговарате са стручњаком, они ће вам сигурно помоћи или вас бар упутити на право место. Ако сами желите да помажете вршњацима, информишите се и укључите у неку радионицу која се бави едукацијом едукатора и будите и ви на корист својим друговима или родбини.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Емисију можете пронаћи на следећем линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-8-vrsnjacki-edukatori.
Породица је својеврсна друштвена група, јер је био-социјална јединица која настаје према биолошким законима репродукције и према друштвеним правилима и законитостима. Њена својеврсност не огледа се само у посебном месту које заузима у оквиру друштвене структуре, већ и у значају који има за развој човекове личности.
Упоредо са променама у друштву, уочавају се и промене у породици. Мења се њена величина, структура, улоге и садржај.
Патријархална породица настала је појавом класног друштва и заснива се на власти оца као стуба породице. У њој, по тачној и строгој дефиницији, влада „строга хијерархија, заснована на полу и животном добу. У вођењу васпитног процеса доминира ауторитативан стил који се манифестује у примени репресивних мера, кажњавања деце и забрана.
За разлику од ње, демократска породица подразумева демократичност породичних односа, развијање равноправних односа између супружника, веће поштовање дечије личности и друго.
Савремена породица рађала се постепено у процесу настанка капиталистичког друштва и индустријске револуције и формирала се под утицајем индустијализације, урбанизације и општег техничког прогреса. Ово је мала нуклеарна породица чији су чланови укључени у друштвени рад и производњу ван породице и у којој се односи међу члановима заснивају на равноправности, поштовању и дубоким осећајним везама.
Понашање родитеља деци служи као модел коме она теже да се приближе и поистовете. Својим начином живота у породици родитељи преносе детету норме, вредности, обичаје, сазнања и веровања, формирајући личност која ће бити прихваћена у средини и која ће се уклопити у постојеће стандарде друштва.
Трансформација патријархалне породице у савремену огледа се у томе да долази до ослобађања породице од затворености у саму себе и уместо тога успостављају се функционалне међузависности са друштвом и њеним сегментима. У данашње време, у нашем друштву, васпитање деце није и не може да буде лична ствар самих родитеља. И друштво и држава су дужни да прискоче у помоћ, како би олакшали напоре родитеља и створили услове за правилну негу, односно васпитање деце. Оба родитеља су равноправна пред законом, а они сами су одговорни су друштву и држави за правилно васпитање своје деце. Нови Закони штите сваког појединачног члана породице од било чије тираније и самовоље, али сваком члану друштво намеће дужности и обавезе које треба да испуни како у породици, тако и ван ње.
Иако се често прича како је патријархална породица са свим њеним особеностима ''изумрла'', морамо да признамо да у окружењима какво је наше, у малим и недовољно развијеним градовима и срединама уопште, она још увек постоји. Њено постојање не огледа се сигурно у оном облику који је изворни за овакву породицу, већ у неким ублаженим сегментима.
О томе да ли се неке форме и облици патријархалне заједнице још увек препознају разговарали смо са Николом Стојиљковићем и Ањом Ристић, матурантима Економско трговинске школе. Они су сложни да је овакво васпитање заступљено у мањој мери, али да га има и даље. ''Оно оставља последице на даљи развој личности, али оне нису увек негативне,'' каже Никола. Важно је васпитање у духу традиције како бисмо разликовали добро од лошег, исправног од неисправно, и сачували моралне вредности, али то не сме да прелази неке границе и да оде до мера забране, казни, условљавања и слично. ''Негативна страна је заосталост за модерним друштвом. Глобализација је оставила велики траг у свим сегментима друштва, па тако и у самом понашању, ни човек није остао имун на то, Уколико човек није спреман да се прилагоди новонасталим ситуацијама онда може имати проблема. Глобализација, са друге стране, води и ка губљењу националног идентитета,'' каже Стојиљковић. Овде је врло важна ствар независност младих у свим сегментима, колико год је то могуће, сложни су наши саговорници.
Према истраживању професора доктора Синише Стојановића са Педагошког факултета у Врању чак 24% младих родитеља живи у дому са својим старијима (у породици порекла). 27% људи са својом породицом живи у наслеђеној имовини, 10,6% у стану који су им родитељи купили и тек 12% у стану који су сами купили за себе и своју породицу. Претпостављамо да је ова немогућност осамостљивања доста утицала и на облик данашње породице. Старији чланови домаћинстава углавном су се у истраживању изјаснили да они имају пре свега саветодавни утицај када се ради о васпитању деце, али и тај утицај може ићи у правцу које не прати еру модерног друштва. Нажалост, у многим случајевима, улога старијих чланова породице је и у финансијској подршци, па често без пензија старијих млађи чланови породице не могу да споје ''крај са крајем''.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Емисију можете пронаћи на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-7-patrijarhalna-porodica-i-mladi
Млади се често суочавају са разним искушењима које је изнедрило савремено доба. Наркотици, алкохолизам, пушење, полно преносиве болести, слаба здравствена култура. Све су то изазови о којима млади, неретко, немају са ким да попричају. У школама постоје психолози и педагози, али млади, често губећи савез са породицом, не желе да се обрате ни стручним службама. Недостатак поверења у систем је проблем као и порок.
Као дефиниција болести зависности често се наводи ''претерана патолошка зависност од неке супстанце или нематеријалне ствари, уз неодољиву и тешко савладиву жељу да се настави са узимањем.'' Самим тим, зависници су особе које су неспособне да одложе задовољство и импулсивно морају да дођу до циља. Три водеће зависности у свим узрасним категоријама, па и код младих, су зависност од никотина, алкохола и наркоманија.
Никотин је психоактивна супстанца која узрокује зависност. Везујући се за рецепторе у мозгу убрзава менталне процесе, смањује напетост, побољшава физичко функционисање, ствара пријатан осећај. Никотин се брзо разграђује те пушач осећа потребу да поново користи цигарете. Зависник од никотина је неспособан да психичку напетост контролише без никотина.
Свако поновљено пијење алкохола без обзира на количину и учесталост које ствара одређене проблеме и тешкоће знак је алкохолизма и заштева стручну помоћ.
Дрогу представља свака супстанца која кад се унесе у организам мења једну или више функција у организму и након поновљене употребе доводи до психичке или физичке зависности. Најзаступљеније дроге међу младима су марихуана, екстази, спид, кокаин и хероин. Највећи генератор ширења злоупотребе дроге је доступност психоактивних супстанци и предрасуде везане за дроге, њихова подела на лаке и тешке, као и уверење да се могу узимати повремено и контролисано. Последице су телесне и психичке.
Ученице четвртог разреда Економско трговинске школе у Врању, Марија Ђорђевић и Анђела Аритоновић кажу да је најприсутнија болест зависности код младих конзумирање цигарета, али већ у средњој школи почиње се и са конзумирањем алкохола.
Доктор Бранислав Стојнев из Завода за јавно здравље у Врању каже да, уколико постоји сумња на злоупотребу било које психоактивне супстанце, је врло важна шема комуникације, обавештавање и укључивање институција, подршка породицe и поверљивост. О сваком проблему ученици треба да разговарају са својим родитељима, наставницима, чак директором школе, да се баве спортом и другим ваннаставним активностима. Култура превеције у борби са болестима зависности је планиран процес са циљем да се спречи злоупотреба психоактивних супстанци, и подразумева активности од пружања информација, застрашивања па све до јачања здравствених и социјалних фактора. Дрога води ка комплетној дезинтеграцији личности, додаје доктор. Алкохол, кофеин и никотин, са друге стране, спадају у легалне и доступне психоактивне супстанце, али то не значи да су безопасне. Алкохол је депресор централног нервног система. Дувански дим је такође врло опасан за здравље пушача али и околине. Најважније је рећи не психоактивним супстанцама, закључује доктор Стојнев.
Неуропсихијатар Слободан Стаменковић наглашава да је за дијагнозу алкохолизма неопходно да буду испуњени одређени критеријуми, а то је пре свега компонента зависности. ''То значи да је алкохол постао врло високо котиран у животу одређене особе, чак некада и на првом месту,'' истиче он.
Претерана и честа употреба алкохола изазива озбиљне последице на психичко и физичко здравље младих. Млада особа која има проблем са алкохолом често може бити раздражљива, нервозна, склона необјашњивим променама расположења и безвољности. Прекомерно пијење алкохола често је повезано са агресивним и насилничким понашањем. Алкохол је такође чести узрок страдања младих у саобраћајним незгодама. Са друге стране, вишегодишње прекомерно конзумирање алкохола, може да створи значајна оштећења организма. Најчешће се јављају оштећења јетре, желуца, панкреаса, срца и крвних судова као и оштећења нервног система.
О последицама наркоманије излишно је и говорити, употреба наркотика оставља трајне последице на психичко и физичко здравље особе, а често одводи у депресију и може довести до смртног исхода.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Радио емисије можете пронаћи на линку https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-3-bolesti-zavisnosti; https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-4-bolesti-zavisnosti-narkomanija; https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-5-bolesti-zavisnosti-alkoholizam; https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-6-bolesti-zavisnosti-pusenje;
У савременом друштву које нам намеће слободније стилове живота врло је важно причати о очувању репродуктивног здравља младих. Млади често журе да испробају све, не размишљајући о последицама. Понекад последице могу да буду погубне. Нежељена трудноћа, прекид трудноће и полно преносиве инфекције најчешће се догоде као последица неодговорног понашања младих или незнања. Доступност правих информација је кључна. Потребно је саветовање и едукација о проблемима са којима се млади сусрећу у пубертету.
Адолесценција почиње са постизањем полне зрелости у раздобљу пубертета, док се за горњу границу узима време постизања емоционалне и социјалне зрелости који подразумевају искуство, спремност и способност да се преузму улоге одраслог. Најважније промене које се дешавају односе се на постепен, али често буран развој секундарних полних карактеристика, емоционалне нестабилности и тешкоћа у међуљудским односима.
Сексуалност је комплексна димензија и не односи се само на сексуалне контакте, већ подразумева осећања, потребу за прихватањем, одговорност, знање и вредности, комуникацију, сексуални идентитет, фантазије и слично. Адолесценти све раније почињу сексуални живот и ступају у сексуални однос. Разлози за то су многобројни. Као неки од разлога, могли би се навести потреба за блискошћу, експериментисањем, доказивањем супериорности у групи вршњака и слично. Значајна компонента која утиче на формирање ставова и на сексуално понашање је знање о сексуалности.
Докторка Биљана Поповић из Завода за јавно здравље подсећа да је важно, посебно у адолесцентском периоду, неговати верност у партнерским односима, што значи да млади не треба да ступају у сексуалне контакте са више различитих партнера, јер на овај начин могу добити неку од бројних сексуално преносивих инфекција. Она је подсетила на средства заштите, од којих је најприступачније, а уједно и најсигурније, кондом.
У методе контраценпције, дакле, спадају баријерне, као што су кондом, дијафрагма, спирала; затим имамо хормонску терапију у виду таблета, инјекција, фластера; хемијску контрацепцију у виду крема, али и природне методе, које треба избегавати као средство контрацепције, а то су прекинут и задржан однос, одређивање плодних дана и слично.
Млади се најчешће одлучују за мушки кондом и контрацептивне таблете као средство контрацепције. Мушки кондом је доступно и високо поуздано средство заштите од нежељене трудноће, али и полно преносивих инфекција.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Радијску емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-2-polno-prenosive-bolesti
У Националној стратегији за младе, млади су особе узраста од петнаест до тридесет година старости. У Републици Србији има око милион и по младих, што у односу на укупан број становника чини двадесет процената
Унапређење информисаности младих отежано је лошом медијском сценом у Србији. Пласирање садржаја преко интернета и конвенционалних медија искривљује слику о реалности код адолесцената, а поред тога они често и не могу да добију одговоре на многа питања која су у њиховом интересу.
Велики број младих у образовном систему сусреће се свакодневно са бројним изазовима на које немају адекватну реакцију.
Наши млади углавном су информисани о свему што носи интернет као извор информација. Милица Ристић и Катарина Бркић, ученице школе Јован Јовановић Змај кажу да су свесне које све опасности може да носи интернет као извор. Оне често проналазе за њих битне информације на интернету, али увек су пажљиве и прате инструкције професора, родитеља, педагога и психолога. Кажу, своје податке не треба остављати нипошто и нигде, попут адресе и слично.
Данас интернет користе све млађе генерације, те тако деца и пре него што проговоре почињу да визуелно препознају снимке на јутјубу које воле да гледају и слушају, а касније се то познавање паметних телефона и интернета само усавршава и надограђује.
У оквиру радијске емисије причали су о овој теми и најмлађи, ученици 4 разреда, али и осмаци и средњошколци. Сви они знају да се на прави начин сачувају опасности које вребају на интернету и да исти користе на паметан начин.
Професори информатике кажу да је заштита на интернету тема број један, без обзира која је наставна јединица актуелна. Сваки дан се одговара на питања ученика и прича о томе како да се адекватно сачувају лошег утицаја нета.
Како год, 21. век, време технологије и технолошког напретка захтевају од човека да прати трендове, да буде у корак са временом, тако да је немогуће изузети коришћење интернета као извора информација. Ипак, у свему, а посебно у овој области, треба бити обазрив.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Радијску емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-1-internet-kao-izvor-informacija
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
