Сачувајмо планету

Сачувајмо планету

Бука је врло гласан, човеку непријатан, чак и болни звук. Основне буке садржане су у њеној јачини (интензитету), али и у додатним шумовима, висини, трајању, испрекиданости или континуираности.

Мање нам смета бука коју производимо сами од буке коју производе други. Свака бука интензитета већег од 85 до 90 децибела може након дуге изложености узроковати трајна оштећења слуха.

Вибрације су периодично или циклично њихање механичких састава (машине, грађевине и друго) око равнотежног положаја узрокованог спољном периодичном силом или отклоном из равнотежног положаја.

Вибрације могу деловати штетно на људско здравље, на удобност вожње и узроковати ломове конструкција.

Према пореклу бука у људској околини може се поделити на индустријску буку и буку околине.

Под називом индустријска бука подразумева се бука коју ствара радни процес у индустрији.

Бука је постала један од највише заступљених проблема у индустрији. Може да утиче на човека физички, психички и социјално, па тако може изазвати:

  • оштећење слуха
  • сметње при комуникацији
  • узнемиравање
  • умор
  • слабији рад срца

Струка говори да је преко 80 % штетних звучних појава отпада на прометну буку, буку као производ саобраћаја на улицама. Посебан проблем у промету чини повећање буке на градским саобраћајницама.

Главне смернице смањења емисије буке у урбаним срединама су:

  • правилно планирање насеља
  • правилно планирање сааобраћајница
  • одабир најквалитетнијих материјала за израду саобраћајница
  • редукција - смањивање буке на возилу
  • изградња грађевина за заштиту од буке.

Уређаји за заштиту од буке - представљају грађевинско – техничке мере заштите помоћу којих се оптерећење буке које узрокује саобраћајни промет, своди на незнатну меру или се смањује у тој мери да не прелази допуштену вредност звучне емисије на заштићеним подручјима односно објектима.

Основне врсте грађевина којима се штитимо од буке на саобраћајницама су:

  • засади
  • насипи за заштиту од буке
  • насипи за заштиту од буке с уграђеним зидом, односно стрми насипи
  • зидови за заштиту од буке.

Вибрација су варијације, обично у времену, амплитуде неке величине у односу на специфицирану референтну величину, при чему је амплитуда наизменично већа или мања од референтне величине. Вибрације су осцилацијско кретање око референтне тачке.

Вибрације су свакодневна појава. Срећу се у нашим кућама, током путовања и при раду. Вибрације често могу бити деструктивне и јавити се као негативан ефект неког корисног процеса, а ипак се понекад производе с намером да обаве неки задатак. Вибрације су резултат динамичких сила у машинама које имају покретне делове, као и у структурама које су везане за машину.

Вибрације изазивају замор и хабање материјала.Често су одговорне за квар који се може десити некој машини.

Постоје постројења која раде на вибрацијском принципу, као што су на пример транспортна трака, разбијач бетона, ултразвучна када за прање, и слично.

Човек је свакодневно изложен различитим утицајима, међу којима спадају и различите врсте вибрација, које га прате од места становања, начина доласка на радно место, самог радног места као и места одмора, забаве и рекреације. Вибрације су, уз буку постале саставни део свакодневнице.

Бука и вибрација делују негативно и опасно по човеково здравље. Буку је готово немогуће избећи али ју је могуће изоловати путем превентивних мера.

Да би се осигурала квалитетна заштита људи који раде у условима повећане буке и вибрација велику улогу осим заштитних средстава играју и стручне особе, тј. инспектори заштите на раду који спроводе превентивне надзоре како би се увидело да ли се поштују нормативно прописане мере у виду правилника о заштити на раду.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

Последњи пут измењено среда, 30 септембар 2020 16:33

Загагађивање животне средине обухвата нежељене промене физичких, хемијских и биолошких својставаа ваздуха, воде и земљишта, које могу неповољно деловати на жива бића. Загађивачи су остаци онога што производимо, користимо и одбацујемо.

С обзиром да је једно од својстава еколошких фактора да утичу једни на друге, када човек мења хемијски састав свог окружења (хемијске еколошке факторе), тада индиректно мења и све друге и утиче (најчешће неповољно) и на живи свет.

Загађивање представља промене у животној средини које угрожавају живот свих врста, укључујући и човека. Загађивач је супстанца која угрожава квалитет животне средине.

Загађивање ваздуха

Ово загађивање назива се још и аерозагађивање. Главни гасовити загађивачи су: угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, оксиди азота и метан. Ваздух загађују и чврсте супстанце попут чађи и прашине. Главни извор загађивача у ваздуху је сагоревање фосилних горива.

Смог је загађена магла. У граду је због смога често смањена видљивост, а и негативно утиче на дисајне путеве и угрожава здравље људи. Постоје зимски и летњи смог. Зими у смогу има највише чађи, оксида азота и сумпор-диоксида. Лети такође има азотових оксида, али и озона и водоник-пероксида.

Мере заштите ваздуха од загађивања

Да у ваздух не би доспели чађ и угљен-моноксид, неопходно је обезбедити да сагоревање фосилних горива буде потпуно (да постоји довољан доток кисеоника). Још боље је користити еколошка превозна средства, где год је то могуће, попут бицикла. На отворе фабричких димњака могуће је поставити филтере.Фабрички и други димњаци се праве тако да буду високи како би били што више ван домашаја људи, а и ветар је на већим висинама јачи, па је веће и мешање са ваздухом (разређивање). Све то, ипак, није довољно.

Још једна мера заштите је и пошумљавање. Биљке користе угљен-диоксид у процесу фотосинтезе, а и задрже много лоших гасова из атмосфере.

Загађивање воде

Вода се може загадити вишеструко. Загађена вода може бити комунална (из домаћинства), из индустријских постројења и са пољопривредних површина.

Утицај загађивања воде

Осим што је загађену воду опасно користити за пиће, отрови могу доспети и у ланце исхране.

Отпаци у води могу заварати многе морске животиње да су храна. Желудац се напуни несварљивим и штетним предметима и животиња угине. То се дешава и птицама које лове на мору.

Због људског немара у свету је присутна несташица питке воде, посебно у Африци, југоисточној Азији и латинској Америци. Сматра се да око милијарду људи нема приступ таквој води, а употребом прљаве и загађене воде много деце умире у свету сваког дана.

Мере заштите воде од загађења

Воду треба рационално користити и не бацати у њу смеће.

Могуће је поставити филтере, односно таложнике на местима где се отпадне воде уливају у природне воде. Ако је већ дошло до загађења, могуће га је санирати помоћу супстанци које реагују са загађивачима и дају производе мање штетне по животну средину. Слично пречишћавање може се извести и помоћу биљака и микроорганизама који прерађују отровне супстанце у мање штетне. Тај биолошки поступак се назива биоремедијација.

Некада је вода из чесме мутна, али се веома брзо разбистри у чаши. Таква вода је хлорисана, а поступак се предузима ради дезинфекције.

Загађивање земљишта

Најчешћи загађивачи су пестициди који се прекомерно користе, ђубрива, ароматична једињења, соли тешких метала и радиоактивне супстанце. Земљиште загађује и чврст отпад у коме могу да се нађу и опасне супстанце (термометри са живом, батерије, акумулатори, боце са дезодорансима, као и непотрошене фарбе, разређивачи, уља за подмазивање и слично). На земљиште утичу и киселе кише, а због крчења шума долази до ерозије.

Ерозија може бити различитог интензитета. У Србији захватила је чак 86% земљишта, од чега 28% је захваћено веома јаком, јаком или ерозијом средњег интензитета.

Утицај загађивања земљишта и заштита

Осим што директно утиче на биљке које расту из земљишта, загађивање индиректно утиче и на друга жива бића која се тим биљкама хране. Да би се заштитило земљиште, мора правилно да се одлаже отпад (па и радиоактивни). Неправилним одбацивањем отпада стварају се тзв. дивље депоније.

Осим што нарушавају изглед природи, дивље депоније су и опасне и потенцијални извор зараза.

Што се прекомерне употребе инсектицида тиче, потребно је строже придржавање прописа.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

 

Последњи пут измењено среда, 30 септембар 2020 16:23

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter