Bogomir Isimović je rođen 15.04.1921. godine u Vranju. Otac Dame i majka Nafa bili su imućni ljudi. Za razliku od ostalih Roma iz mahale koji su živeli u velikom siromaštvu, Dame je bio uspešan trgovac koji je posedovao nekoliko vinograda. On je proizvodio vino za sopstvene potrebe dok je neznatan deo prodavao.

Od malih nogu Bogomir je zavoleo trubu jer je njegov rođeni stric Milenko svirao na tom instrumentu. On je bio veoma dobar trubač, svirao je u tandemu sa Bakijinim ocem Fejzom. Pored trube Bogomir je  uporedoje svirao i violinu jer je ovaj instrument bio veoma popularan kod Roma. Posle završetka osnovnog obrazovanja, Bogomira upisuju u vojnu muzičku školu, te ubrzo postaje školovani muzičar.

Drugi svetski rat donosi velike strahote svim ljudima, pa tako i Bogomiru. Nakon formiranja partizanskog odreda Bogomir odmah odlazi među partizane. Prilikom ofanzive bugarskih okupatora biva zarobljen i deportovan u Bugarsku na prinudan rad. Tamo je proveo dve godine, do kapitulacije fašističke Nemačke i završetka Drugog svetskog rata 09.maja 1945. Iz zarobljeništva, vraća se u rodno Vranje.

Bogomir je imao dva braka. Prvi sa Ramizom iz koga ima dva sina, Mišu i Sašu. Taj brak je trajao kratko. Drugi put se ženi sa Šazom iz Surdulice i sa njom ostaje sve do smrti. Iz tog braka ima jednog sina i tri ćerke. Početkom 1950. godine Bogomir u Makedoniji u Kičevu nalazi posao u vojnom orkestru, te se sa porodicom ubrzo tamo preselio. S obzirom da je bio izvrstan muzičar, svirao je trubu, violinu i bubnjeve, dobija prekomandu u Skoplje u glavnom vojnom orkestru. Učestvovao je na mnogim vojnim paradama, manifestacijama koje je organizavala tadašnja JNA. Imao je bezbroj koncerata i nastupa širom nekadašnje SFRJ. Poseban pečat u njegovoj karijeri je nastup sa Makedonskom filharmonijom.

Bogomir je bio i sjajan šahista. Osvajao je mnoge turnire. Njegov sin Staniša ljubav prema šahu nasledio je od oca. On je, takođe sa velikim uspehom učestvovao na mnogim šahovskim turnirima, osvajajući nagrade. Mnogi ljudi kažu da je nadmašio oca i da je bio bolji šahista. Razoran zemljotres koji je zatresao Skoplje 1963.  godine pogodio je i njegovu porodicu. Zgrada u kojoj su stanovali značajno je bila oštećena. Bogomir odlučuje da porodicu vrati u Vranje dok on ostaje u Skoplju sve do penzionisanja.

Nekoliko godina nakon života kao podstanari, on i njegova porodica napokon dobijaju trosoban stan u zgradi pored bioskopa”Sloboda”. Kao penzioner on nastavlja da se bavi muzikom. Najpre svira u domu JNA u Vranju, a zatim u kafani “Evropa” i Hotelu “Vranje”. Čuveni Bakija Bakić angažovao je Bogomira da ih pripremi za takmičenje u Guči. Zahvaljujući njegovom podučavanju Bakija je sa svojim orkestrom osvojio najviša priznanja na Saboru u Dragačevu. Dugi niz godina bio je uz stalni ansambl vranjskog pozorišta “Bora Stanković” u predstavi “Koštana” gostujuči širom bivše Jugoslavije.

Bogomir se uvek oblačio veoma elegantno. Kupovao je odela najpoznatijih marki. Kad bi se pojavljivao u romskoj mahali ljudi su mu se divili. Bio je izuzetno tolerantan, iskren i rado je pomagao ljudima. Dugi niz godina bolovao je od šećerne bolesti. Preminuo je 23. decembra 1985. godine u vojnoj bolnici u Skoplju. Sahranjen je na Romskom groblju u Vranju uz najviše vojne počasti.

BOGOMIR ISIMOVIĆ

O Bogomir Isimović bijando ko 15.04.1921. berš ki Vranja. O dad o Dame em I daj I Nafa inje barvale manuša. Ked dikenape aver Roma tari mahala kola đivdinđe ko čororipe o Dame inje šukar trgovco kole inje vinogradija. Ov kerela inje taro draka mol pese em aso bikniba aso dizane. Taro tiknipe o Bogomir bašali inje truba adalese so oleso kako o Milenko inje but penđarutno trubači em bašali inje e Bakijase dadeja e Fejza.

Uzi truba ov bašalđa em kemana adalese so maškaro Roma adava muzikako instrumenti inje najmanglo em but rodime. Palo agorčeriba o osnovno sikavipe o dad e Bogomire upišinđa ki vojno muzičko sikavni em ov palo sikljojbe ovela sikavno muzičari. O dujto themutno mariba aso sa manuša anđa lošnipe em bokalipe em ađaar aso Bogomir. Ked formirinđape o partizansko odredi ki Vranja ov lelja olenca te marelpe e Bugarenca. Ki jek ofanziva kola kerđe o Bugarja e Bogomire zarobinđe em u lo deportujme ki Bugarsko te kerel buti ko logor. Adari inje ko pandlipe duj berš đi o oslobođenje ked I Nemačko kerđa kapitulacija ko dujto themutno mariba ko 09.maj 1945. berš. Taro zarobljeništvo irini ki pi bijandi diz ki Vranja.

O Bogomir duj puti ženinđape. Jekto puti e Ramiza kola injelen duj murša čhave o Mišo em o Sašo. Adava lejbe inje tikno. Dujto puti lelja e Šaza tari Surdulica. Ola injele štar čhave jek murš em trin čhija. Ko 1950. berš o Bogomir araki buti ki Makedonija ko Kičevo ko vojno orkestar, em pe romnja đala adari te kerel buti. Numa sar inje šukar muzičari em prešundo bašali inje truba, kemana em bubnjevija ovela prekomandujme ki Skoplja ko angluno vojno orkestri ki Republika. Ov učestvujnđa ko but vojna parade manifestacije kola inje ko aserengo rodipe ki JNA,injele but koncertija em nastupija ki angluni SFRJ. Posebno pečati ki olesiri karijera ked natupinđa e u Makedonsko filharmonija.

O Bogomir inje šukar šahista. Osvajnđa but turnirija. Olesoro čhavo o Staniša manglja o šah sose siklilo pe dadestar. Ov sar o dad kelđa šukar šah em osvojnđa but turnirija. But manuša vakerena kaj po šukar šahista inje em pe dadestar. O baro puvjakoro kinanipe kova inje ki Skoplja ko 1963. berš dolinđa em olesere kherutnen.I zgrada kote đivdinđe inje but kuvdi taro puvjakoro kinanipe. O Bogomir adalese pe kherutnen irini ki Vranja ov ačola ki Skoplja đi ki pi penzija.

Sar kiriđije đivdinđe ki Vranja duj berš ked dinđelen trinesobengoro stan zalo bioskop “Sloboda” ki Vranja. Sar penzioneri ov bašali. Bašalđa ko kher JNA em ko kafane ”Evropa” em hotel “Vranje”. O penđarutno Bakija Bakić angažujnđa e Bogomire te sikajlen aso takmičenje ki Guča. Adalese so ov sikađalen o Bakija em olesoro orkestar inje najšukar adari ko Dragačevo. But berša inje ko ansambl ko vranjsko pozorište “Bora Stanković” ki predstava “Koštana” gostujnđe ko but dizja ki anglini Jugoslavija.

O Bogomir inje najurjavdo maškaro manuša inje elegantno. Kinela inje sa najšuže odelija taro najpenđarutne marke. Ov ked avela inje ki romani mahala o roma inje sare ceninenale. Inje tolerantno em šukar manuš em sarinjen inje dikela šukar. But berša inje namborbr taro šečeri. Mulo ko 23 decembr 1985 berš ki vojno bolnica ki Skoplja. Parume ki romane limorija ki Vranja uzo najbare askerenge počasti.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено субота, 12 децембар 2020 22:15

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ухапшен због крађе новца у пољопривредној апотеци - Радио Телевизија Врање https://t.co/Eyd6PkQ84U via… https://t.co/Cr8quXvslN
Осумњиченом за пресретање аутомобила код Превалца 30 дана притвора - Радио Телевизија Врање https://t.co/7e1tO7Ojdc… https://t.co/HiU0nUsHGh
У току санација речних корита и мостова у поплављеним подручјима - Радио Телевизија Врање https://t.co/xIQaV69Lz6 v… https://t.co/XWljtYqiBv
Follow RTV Vranje on Twitter