Знаменити Роми / Пенђарутне Рома

Знаменити Роми / Пенђарутне Рома

Život i karijera Saleta Silistarevića predstavljaju istinski fenomen u istoriji vranjske muzičke scene. Rođen je 14.06.1942. godine u Vranju u mnogobrojnoj porodici. Sale je imao tri sestre i dva brata. Otac Durak bio je kovač, ali je poput mnogih Roma svirao violinu. Stričevi Saletovi, takođe su se bavili kovačkim zanatom, ali su kao i njegov otac bili muzičari. Okruženje u kojem je odrastao uticalo je da se kasnije bavi muzikom i da postane jedan od najboljih muzičara, harmonikaša koje je Vranje imalo.

Imao je samo šest godina kada se “latio” harmonike. Dvorište u kome su živeli odzvanjalo je radio talasima iz tranzistora njegovog strica. Uveče bi Sale uzeo harmoniku i u trenu svirao ono što se čulo sa tranzistora. Otac i stričevi bili su zapanjeni Saletovim sluhom i improvizacijom na harmonici. Shvatili su da se takav talenat rađa jednom u sto godina. Otac Durak razumeo je je da mora da štedi da bi mu kupio profesionalnu harmoniku, što je nakon nekoliko godina i učinio.

Sale ubrzo dobija novu harmoniku, napreduje iz dana u dan, biva sve bolji muzičar. Romi i ostali muzičari hvale Saletovo sviranje. Ostala dva brata, takođe kreću stopama oca i nastavljaju porodičnu tradiciju kao muzičari. Stariji brat Kurta svira violinu, dok mlađi Aca bubnjeve. Ubrzo sva trojica počinju da zarađuju svirajuči veselja, slave, svadbe…

Oženio se veoma mlad, imao je sedamnaest godina. Sa suprugom Zadom imaju troje dece. Stariji sin Slavoljub, mlađi Bojan i ćerka Radojka kojoj je dao ime po čuvenoj Radojki Živković, koja je svirala harmoniku i bila izuzetno popularna u to vreme.

Odlazak u vojsku doneo je Saletu novo poglavlje u njegovoj muzičkoj karijeri. Nakon uspešne vojne obuke Sale se priključuje vojnom orkestru. Svirao je razne proslave, manifestacije i vojne parade. U vojničkom klubu imao je uslove da još više napreduje.

Nakon vojske nastavlja sa sviranjem. Svirao je širom bivše Jugoslavije: Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Svirao je na mnogim kulturnim manifestacijama Roma. Sa svojim orkestrom pratio najuspešnije estradne pevače. Na vrhuncu svoje muzičke karijere, Sale je bio pozvan od strane čelnih ljudi Radio “Skoplja”, da tamo nastavi karijeru. Odbio ih je, jer je majci obećao da neće napustiti braću sa kojima je radio do penzionisanja.

Takav je bio čovek, porodičan i familijaran. Pomagao je svima. Ipak, Sale je ostao upamćen po svirkama u hotelu ”Vranje” i restoranu “Evropa”. Stariji Vranjanci sa setom se sećaju dočeka Novih godina sedamdesetih godina prošlog veka, u pomenutim kafanama. Sale je sa svojim orkestrom stvarao fantastičan ambijent. Bio je vrhunski harmonikaš i sjajan pevač. Imao je široki muzički repertoar. Nakon mnogih fajronata, koji su se završavali oko ponoći, Sale je nastavljao sa svirkom u privatnom ambijentu u domovima mnogih Vranjanaca.

Voleo je da čita pisane romane i bio kolekcionar romana o Doku Holideju. Svakodnevno je kupovao štampu, tadašnju “Politiku ekspres”. Pre polaska na posao redovno je bio posetilac projekcija u bioskopu “Sloboda”. Voleo je filmsku umetnost. Družio se sa najpoznatijim Vranjancima, išao na njihova slavlja i zvao ih kod sebe kad je slavio. Imao je široki krug prijatelja: lekare, advokate, sudije, direktore javnih institucija i preduzeća….

U kafanama gde je svirao, rezervacije su se tražile danima unapred. Kafane su svake noći bile “dupke” pune. Ljudi su uživali uz Saletovu pesmu i svirku. Nakon penzionisanja ništa više nije bilo isto u tim kafanama. Itekako se osećao nedostatak Saleta i njegove muzike. Ljudi su ga zvali na privatnim svirkama ali je Sale išao samo kod odabranih. Umro je 28. januara 2000. godine. Sahranjen je na Romskom groblju u Vranju. Sale je bio i ostao istinski fenomen. Ostavio je neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Vranja.

SALE SILISTAREVIĆ

O đivdipe em I karijera baši o Sale Silistarević, vakerena jek čačutno fenomeni ki istorija baši Vranjsko muzika. Bijando ko 14.06.1942. berš andi Vranja ko perdogedo kher. Ole inje trin penja em duj pralja. O dad o Durako inje kovači, numa bašalđa kemana. O kakija e Salese kerđe kovačko buti em bašalđe sar olesoro dad. O maškar kote bijandilo utičinđa ko anglunipe te bašali sar olesoro jeri, em te ovel jek taro najšukar muzičarja, harmonikašija kola inje andi Vranja. Injele samo šov berš ked lelja te bašali harmonika. Ki avlija kote đivdinđe, šunđona inje rado talasija taro tranzistori olesore kakoserestar. Račate o Sale inje lela I harmonika, em aso treno bašali okova so šunđola taro tranzistori. O dad em o kakija dikenape inje em perena ko šturo sar ov adava bašali em savo khan inje e Sale asi esavki improvizacija ki harmonika. Alile kaj esavko talenti bijanđola jekvar ko šel berš. O dad o Durako đanđa kaj mora te kinel olese nevi harmonika, so em kerđa adava disave berša pala adaleste. O Sale sig đelo po anglal ko sikljojbe I harmonika em bašalibe. O Roma em aver muzičarja kerena inje halaluko baši olesoro bašalibe.. Olesere duj pralja đana anglal sar olengoro dad te bašalen. O pureder pral o Kurta sar o dad bašali kemana, o tikneder o Aco bubnjevija. Po sig sotrin pralja lena te bašalen bijava em aver veselja, em te pečalen aso pumaro đivdipe.

Ženinđape but terno ked injele 17 berš. Pe romnja e Zada injelen trin čhave , duj murša o pureder o Slavoljub em tikneder o Bojan em I čhaj I Radojka, kolake dinđa anav pali penđarutni Radojka Živković koja injebut penđarutni, bašali harmonika ko adava vakti Đajbe ko askerluko anđa aso Sale nevo poglavlje ki olesiri muzičko karijera. Palo šukar nakiba I askersko obuka o Sale lela te bašali ko askersko orkestar. Bađalđa ko but proslave, manifestacije em askerenge parade. Ko askerengo klub injele šajipe po but te đal anglal ko po dikibe andi muzika.

Palo askerluko po but bašalđa. Bašalđa ko but dizja em thema ki angluni Jugoslavija: Makedonija, Kosovo, Srbiji, Crno Gora, Bosna em Hercegovina em Hrvatska. Bašalđa ko perdo kulturake manifestacije aso Roma. Pe orkestreja barabar bašalđe bute penđarutne pevačencar tari Estrada. Ked inje but popularno e Sale vikinđe o šerune manuša taro radio”Skoplje” adari te bašali, numa ov na manglja adalese so dinđa pe dajake sovel kaj pe praljen na ka mekel so em olenca ačilo đi ki penzija. Esavko inje o Sale amalutno em Jerutno. Dela po dumo inje sarinjenge.

O Sale ačilo prešundo baši o bašalibe kova inje ko hotel ”Vranje” em restorani “Evropa”. O purane Vranjanci nostalgično setinenape taro ačikeribe o nevo berš ko evtavardešta berša okole vekoste ko adala kafane. O Sale em olesoro orkestar kerena inje baro ambijent.Inje vrhunsko em baro harmonikaši, injele baro muzikako repertoari em but šukar inje gilavela. Palo but fajrontija kola inje đi ekvaš rat, O Sale inje đala te bašali privatno ko khera bute Vranjanconde Mangela inje te čitini hramome romanja em inje kedela o romanja taro Dok Holidej. Svako dive lela inje te čitini adava vakti “Politika Ekspres”. Anleder pi buti irini inje ko bioskop “Sloboda”. Manglja but I filmsko umetnost. Amal inje butencar em najpenđarutne Vranjanconcar, đala inje ko olenge kedipa em on avena oleste ko kedipe.Injele po but maškar taro mala: lekarija, advokatija, sudija, direktorja taro javna institucije em preduzeća….

Ko kafane kote bašalđa divencar angleder rodinđepe thana. O kafane svako rat inje sari perde. O Manuša inje čale em bahtale ked ole inje šunena sar gilaj em sar bašali. Pali penzija na inje sar so inje ked ov bašalđa em gilađa.Inje dičola kaj isi čučo vakti bi olesoro. O Manuša inje vikinenale te bašali olenge ked iklilo ki penzija, numa ov bašali nje samo okolenge kolenge mangela. Mulo ko 28. Januara2000 berš. Parume ko Romane limorija ki Vranja. O Sale ačilo sar čačutno fenomeni. Ačađa neizbrisivo trago ki muzičko scena andi Vranja.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Последњи пут измењено недеља, 20 децембар 2020 22:10

Stanislav Račipović - Cane je rođen 25. 03. 1955 u Vranju. Njegov otac Mirko bio je muzičar, poznati harmonikaš. Ljubav prema harmonici javila se od malih nogu. Cane sa nepunih šest godina počinje da svira na ovom instrumentu. U osnovnoj školi “Vuk Karadžić” nastavnik muzičke kulture,čuveni Leštarević odmah je zapazio Canetov ogroman talenat i počeo da radi sa njim. Saveti nastavnika Leštarevića itekako su dobrineli da se Cane još više usavrši u sviranju harmonike. Na mnogim školskim priredbama Cane je bio nezamenljiv, svirao je redovno i veoma uspešno.

Po ceo dan je vežbao i iz dana u dan napredovao. Mnogi mladi Romi u Poljaničkoj ulici vežbali su na harmonici od jutra do mraka, a među njima je bio i Cane. Poznati harmonikaš Sale, redovno bi zastajao i slušao mlade harmonikaše. Posebno se izdvajao Cane. Sale je, takođe zapazio njegov ogroman talenat i njemu davao stručne savete. Cane je veoma rado prihvatao te savete i još više napredovao. Uporedo sa sviranjem harmonike ,Cane je iskazao svoj vokalni talenat. Pevao je prelepo.

Oženio se veoma mlad, imao je 17 godina. Sa suprugom Gordanom imaju dvoje dece, ćerku Fatimu i sina Mirka. Deci je dao imena po svojim roditeljima, što je bio i običaj kod Roma. Rano je počeo da svira na raznim veseljima i da zarađuje za život. Svirao je sa znatno iskusnijim i poznatim romskim muzičarima u najpoznatijim kafanama u to vreme: Đokino kafanče, restoran “Evropa”, hotel Vranje…..

Odlazak u vojsku u Prištinu desio se 1974. godine. Odmah je angažovan u vojnički klub, a kasnije u dom JNA. Svirao je na mnogim vojničkim priredbama i proslavama zajedno sa muzičkim starešinama koji su završili vojnu muzičku akademiju. Posle vojske nastavlja da se bavi muzikom. Svirao je u Skoplju, Prištini, Titovoj Mitrovici, Kragujevcu, Donjem Milanovcu… Ogroman uspeh postiže 1976. godine u Knjaževcu na Jugoslavenskom festivalu mladih narodne i zabavne muzike. Cane je osvojio prvo mesto. Ova vest je kao bomba odjeknula u Vranju, a posebno u Gornjoj čaršiji. Cane postaje popularan. Novine i štampa pišu o mladom vranjskom harmonikašu.

Ubrzo Cane nalazi posao u orkestru “Pamučni kombinat Vranje” i kao šef orkestra od 1980. do 1986. uspešno ga vodi. Sa orkestrom je učestvovao na zimskim Olimpijskim igrama 1984. godine u Sarajevu. Na mnogim kulturnim i ostalim manifestacijama širom bivše Jugoslavije Cane je sa orkestrom “Pamučnog kombinata Vranje” redovno bio učesnik. U Vranju su svirali priredbe, proslave i ostale manifestacije. Posebno je bilo organizovano 25. maja za “Dan mladosti” na Gradskom stadionu u Vranju. Orkestar PKV bio je nezamenljiv u to vreme.

Krajem sedamdesetih godina, Cane sa nekolicinom mladih, darovitih romskih muzičara formira orkestar ”ŠAMPIONI”. Ovaj orkestar u narednih tridesetak godina dominira na muzičkoj estradi u Pčinskom okrugu i šire. Razna veselja, svadbe, ispraćaji vojnika, krštenja, rođendani nisu mogli da proteknu bez orkestra “ŠAMPIONI”. Cane postaje vokalni solista i njegov muzički repertoar iz dana u dan biva sve bogatiji. Pevao je romsku, srpsku, makedonsku, bosansku muziku. Pevao je sa najpoznatijim romskim i ostalim pevačima, Šabanom Bajramovićem, Zvonkom Demirovićem, Mustafom Šabanovićem, Ramkom, Šabanom Šaulićem, Snežanom Đurišić, Nadom Topčagić i mnogim drugima. Dugogodišnju saradnju imao je sa legendarnim Bakijom Bakićem.

Posebno je ostao dosledan romskoj izvornoj muzici i njenom očuvanju. Pored harmonike svira klavijature i gitaru. Njegova ogromna popularnost uticala je da se bavi politikom i društvenim radom. Bio je podpresednik Društva “Rom” u više mandata, predsednik fudbalskog kluba “Radnički” i predsednik “ROMSKE STRANKE”. Radio je na integraciji i boljem položaju romske nacionalne manjine. I na kraju jedna anegdota Roma iz panađurišta: ”Če idemo li u Gornju Čaršiju bašalel o Cane”.

 

 STANISLAV RAČIPOVIĆ-CANE

O Stanislav Račipović-Cane bijando ko 25. 03. 1955. ki Vranja. Olesoro dad o Mirko inje muzičari, penđarutno harmonikaši. Manglipe baši I harmonika injele taro tikne pre, o Cane biperde šoveberšengoro lelja te bašali adava instrumenti. Andi osnovno sikavni “Vuk Karadžić” o nastavniko tari muzikaki kultura o prešundo Leštarević diklja o baro talenti kova legari o Cane baši bašalibe harmonika em lelja te kerel sikavipe oleja. O vakeribe kova dinđa aso Cane em po đandipe kerđe ov po šukar te bašali em te aljol o bašalipe baši harmonika. Ko perdo sikavne priredbe o Cane inje Bašali em inje bimeklo, bašali inje redovno em uspešno. Sa o dive inje vežbini em đala po anglal ko sikljojbe o bašaliba. But terne Roma bašalena inje ki Poljaničko ulica harmonika taro sabale đi ked račola, em zalo lende inje o Cane. O penđarutno harmonikaši o Sale ked nakela inje zalo lende trđola em šunela olen sar bašalena. Averčane diiklja kaj bašali o Cane. Inje po šukar sarinjendar, em dela inje ole godi em sikaj ole diso taro bašaliba. Uzo bašaliba o Cane inje šukar gilavela.

Ženinđape but terno ko 17 berš. Pe romnja e Gordana isile duj čhave i čhaj i Fatima em o čhavo o Mirko. Pe čhavenge dinđa anava pe dadesoro em pe dajakoro so inje em adeti maškaro Roma. Terno lelja te bašali ko veselja, em te zaradini aso po đivdipe. Bašalđa ko but penđarutne kafane em bute penđarutne romencar ko adava vakti: Đokino kafanče, restoran “Evropa”, hotel Vranje….. Đajba ki vojska inje ki Priština ko 1974. berš. So reslja leljele te bašali ko vojnički klub em pala adaleste ko dom JNA. Bačalđa bute priredbenge kote inje ki vojska kerelape em adava okole starešinenca kola inje ki vojno muzikaki akademija. Pali vojska lelja te bašali po but. Bašalđa ko perdo dizja avrijal I Vranja ani Skoplja, Priština Titova Mitrovica, Kragujevac, Donji Milanovac…

But paro uspeh kerđa ko1976. berš ki Knjaževca ko Jugoslavensko festivali aso terne baši narodno em zabavno muzika,o Cane lelja jekto than. Akava aberi sar bomba šundilo ki Vranja em ki Gornjo Čaršija. O Cene ovela popularano. O Novine em I štampa hramonena taro terno o vranjsko harmonikaši. Sig o Cane araki buti ko orkestar “Pamučni Kombinat Vranje” em sar šefo baši o orkestar taro 1980 đi ko 1986 berš, šukar legari olen. E orkestreja učestvujnđa ko zimska olimpiska igre ko 1984 berš ko Sarajevo. Ko perdo kulturake manifestacije ki angluni Jugoslavija o Cane e orkestreja “Pamučni Kombinat Vranje” inje redovno učesniko. Ki Vranja bačalđe priredbe proslave em aver manifestacije. Posebno inje organizovano baši o 25 maja aso “Dan Mladosti” ko Dizano stadion ki Vranja. O Orkestar PKV inje nezamnljivo ko adava vakti.

Ko agor ko evtavardešta berša okole vekoste o Cane romane terne šukar muzičarenca formirini orkestar”ŠAMPIONI”. Akava orkestar ko trijnda berša anglal inje dominantno ki muzičko scena ko Pčinsko okrug em po avrijal.Bašalđe bijava bijande dive banketija aso askerija bi olengoro o manuša na kerena inje veselje. O Cane ovela vokalno solista em olesoro muzičko repertoari taro dive ko dive ovela po barvalo. Gilađa Romani gađikani makedonsko bosansko muzika. Gilađa bute penđarutne pevačenca taro Roma em gađe: Šaban Bajramović, Zvonko Demirović, Mustafa Šabanović, Ramko, Šaban Šaulić, Snežana Đurišić, Nada Topčagić em bute averencar. But berša gilađa em e Bakija Bakić.

O Cane ačilo ko adava te gilaj Romani izvorno muzika em te arakipe adala purane gilja.Uzi harmonika bašali klavijature em gitara. Olesoro baro penđarutnipe em o popularnost kerđe te ovel šeruno ko romanipe. Inje podpresedniko ko amalipe “Rom” ko but mandatija, predsedniko ko fudbalsko klub “Radnički” em predsedniko ki “ROMSKO STRANKA”. Kerđa buti ki integracija em ko po šukar đivdipe e romengoro. Em ko agor jek anegdota taro Roma tari panađurišta: ”Če idemo li u Gornju Čaršiju bašalel o Cane”.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено недеља, 13 децембар 2020 10:44

Zenko Kadrijević je rođen 5. marta 1923. godine u Vranju. Otac Alija potiče iz siromašne porodice, majka Đžulistana iz bogate. Naime, Zenkov ujak Šerif Šerifović bio je poznati trgovac kožar koji je bio vlasnik čuvenog i na daleko poznatog zdanja “BELO JAGNJE“ u Gornjoj čaršiji. Tako je Zenko rastao u bogatoj porodici i od malih nogu, za razliku od ostalih romskih siromašnih mališana, živeo bezbrižno i u blagostanju.

Poput ostalih Roma rano je naučio da svira trubu. Rame uz rame sa čuvenim Bakijom Bakićem, Zenka je svirao mnoga veselja. S obzirom da mu je otac Alija mlad oboleo od teške bolesti, familija donosi odluku da se Zenko oženi mlad. Imao je samo 15 godina kada su ga oženili Anom. Iz tog braka nije imao dece ali je sa Anom usvojio sina Slobodana. Nakon očeve smrti, on postaje „glava“ porodice, majka se ubrzo preudaje te Zenko brine o porodici i o sestrama.

Muzičarski posao morao je da napusti jer zimi nije imao svirke, te se zapošljava u proizvodno prometnoj radnoj organizaciji u klanici. Drugi put se ženi 1959. godine sa Srpknjom Blagicom Stošić koja potiče iz stare vranjske familije „BUĆKE“. Iz tog braka imaju dva sina Dragana i Đoku i dve čerke Gordanu i Nacu. Za razliku od ostalih Roma koji školovanje rano završavaju, sva Zenkova deca završila su srednju školu što je u to vreme bila retkost među Romima.

Zenko je odmah nakon oslobođenja Vranja mobilisan od strane partizana od 07.09.1944 do 19.07.1945. godine. Vojsku je služio kao trubač, a kasnije kao mesar u periodu od 23.03.1948 do 03.05.1949. godine. Posao u klanici i veliko radno zalaganje rezultirali su unapređenjem i novim radnim mestom u mesari “PPRO“. Čuvena mesara preko puta bioskopa“Sloboda“ poznatija kao „Zenkova mesara“ bila je najposećenija od svih ostalih njihovih prodajnih objekata. Ubrzo, njegovo veliko radno zalaganje i požrtvovanost koje je uložio na novom radnom mestu u mesari, ispatilo se. Zenko postaje poslovođa mesare. Pod njegovim rukovodstvom, mesara donosi još veći profit. Mušterije su izuzetno zadovoljne. Asortiman i ponuda mesa i mesnih prerađevina je više nego zadovoljavajuča.

Zenko postaje ugledan i cenjen u Vranju i okolini. Ubrzo, Zenka postaje prvi odbornik u tadašnjoj Skupštini opštine Vranje iz redova romske nacionalne zajednice. Dao je veliki doprinos u integraciji Roma. Zahvaljujući njemu, žitelji Gornje čaršije u delu gde žive Romi, dobili su vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Kao istaknuti član društva dobio je mnoga priznanja, zahvalnice i priznanja za izuzetan doprinos u radu i razvoju radne organizacije. Najprestižnije priznanje svakako je MEDALJA ZASLUGA ZA NAROD. Naime, ukazom Predsedništva SFRJ za zalaganje u Socijalističkoj izgradnji zemlje, Zenka je odlikovan ovim priznanjem 11.aprila 1986. godine. Tadašnje rukovodstvo Opštine Vranje bilo je oduševljeno ovim priznanjem dodeljenom njihovom građaninu.

Zenka je bio veliki domaćin. Voleo je da pomaže ljudima. Romi su ga posebno cenili. U slobodno vreme najviše vremena provodio je u svojoj bašti negujući cveće. Imao je prelepo dvorište i posebnu pažnju pridavao bašti i cveću. Mnogi mladenci kao i svatovi, dolazili su da se slikaju u njegovoj bašti kraj cveća.

Čitav radni vek proveo je kao poslovođa u mesari preko puta bioskopa „Sloboda“ sve do penzije. Umro je 10.08.1988. Sahranjen je na romskom groblju u Vranju.

ZENKO KADRIJEVIĆ

O Zenko Kadrijević bijando ko 05. marta 1923. berš ki Vranja. O dad o Alija bijando ko čororo kher, I daj I Đžulistana barili ko barvalo kher. Ked vakera e Zenkaso ujko o Šerif Šerifović inje penđarutno trgovco kožari kova inje em penđarutno adalese so inje olesoro kher o “BELO JAGNJE“ ki Gornjo Čaršija. Ađaar o Zenko barilo ko barvalo kher em taro tiknipe ked dikenape aver romane čhavore kola barile ko čororipe ole inje barvalo em šukar čhavoripe.

Sar em aver Roma o Zenka taro tiknipe siklilo te bašali truba. Piko zalo piko bašalđa e penđarutne Bakija Bakićeja. O Zenka bašalđa but bijava em veselja. Olsoro dad ked ulo but nasvalo o jeri anđa šajipe ole terne te ženini. Injele 15 berš ked ženinđape e Ana. Taro adava lejipe na injelen čhave em on lelje usvojnđe čhave e Slobodane. Ked mulo olesoro dad ov ulo šeruno ko kher em I daj olesiri lelja avere rome ov araklja e kherutnen em e trinen penjen. Muzičarsko buti ačađa adalese so ko jeven na injele bašaliba ,em lelja te kerel buti ko proizvodno prometno radno organizacija ki klanica.

Dujto puti ženi nipe ko 1959 berš em lela gađija Blagica Stošić koja potičini tari purani vranjsko familija tari Vranja „BUĆKE“. Taro adava lejipe isilen duj murša čhave o Dragane em o Đoko em duj čhija I Gordana em I Naca. Averčane taro aver Roma kola na đana ko sikavne sa e Zenkase čhave siklile maškaruni sikavni so ko adava vakti na inje ađaar maškaro Roma.

O Zenko palo oslobođenje I Vranja mobilišime taro partizanija taro 07.09.1944. đi ko 19.07.1945. berš. Ki Vojska đelo askeri sar trubači em pala adaleste sar mesari taro 23.03.1948đi ko 03.05.1949. berš. Buti ki klanica em baro bučarnipe kova diklje e Zenkasoro kerđe te unapredinenle ko pošukar bučarno than ki mesara “PPRO“. I penđarutni mesara zalo bioskop“Sloboda“penđarutni sar „Zenkova mesara“ inje najposetime taro sa aver prodajna objekatija kola inje ko „PPRO“. Pala adaleste oleso baro bučarnipe dikljape em čiđele te ovel poslovođa ki mesara te legari I buti em e bučarnen. Palo lesoro legaribe I mesara anela po bare love em o buđeti barjola . O mušterije čhale o asortimani em o mas em keribe taro mas po but dena ko manglipe. O

Zenko ovela manglo em cenime ki Vranja em zali Vranja. Sig ole čhivena te ovel odborniko jekto taro Roma ki Skupština Opština ki Vranja. Dinđa baro doprinos te vazdel e romen em te ovelen integracija ko amalipe. Adalese so ov rodinđa o roma tari Gornjo Čaršija dobinđe panjesiri em kanalizaciono mreža. Sar istaknuto člano ko amalipe lelja but priznanja, zahvalnice em priznanja aso izuzetno doprinos ki buti em ko vazdipe ki bučarni organizacija. Najprestižno priznanje MEDALJA ZASLUGA ZA NAROD. Palo ukaz so dinđa o Predsedništva SFRJ aso zalaganje ki Socijalističko izgradnja ki puv o Zenka odlikujme akale priznaneja ko 11.aprila 1986. berš. Adale beršengore šerune tari Opština Vranje inje but oduševljena so o Zenka olengoro dizano lelja o baro priznanje.

O Zenka inje baro domaćini. Manglja buten manušen te pomožini. O Roma posebno ceninđele. Ko meklo vakti but inje borajini ki pi bača kote inje sadini šuže luluđa Ole injele but šuži avlija em šuže luluđa adate. But terne kola leljepe em o gostija taro bijava avena inje olese avlijate te slikinenpe zalo luluđa. Po bučarno đivdipe kerđa buti ki mesara sar poslovođa zalo bioskop „Sloboda“ đi i penzija. Mulo ko 10.08.1988. Parume ko romane limorija ki Vranja.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено недеља, 13 децембар 2020 10:39

Bekan Silistarević je rođen 11.11.1945. godine u Vranju u poznatoj porodici. Njegov otac Bektaš bio je veoma tražen vranjski muzičar, cenjen i poštovan. Pre Drugog svetskog rata i nakon toga svirao je u najpoznatijim vranjskim kafanama. On je naučio i krojački zanat i bio je poznati šnajder ne samo u Gornjoj čaršiji, njega su poznavali mnogi Vranjanci. Bekan je imao još tri brata muzičara, Silistara, Ratka i Jovicu koji su takođe bili poznati muzičari. S obzirom da potiče iz muzičke porodice, Bekan se kao mališan latio violine ali je ljubav prema gitari preovladala, te je odlučio da svira na tom instrumentu.

Njegova druga ljubav bila je fudbalska igra. Bio je sjajan fudbaler. Njegov talenat uvideli su i čelni ljudi fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Vranja. Nekoliko godina Bekan je sa velikim uspehom igrao za vranjske „ŽUTE“, sve do kobne nesreće. Naime, na jednoj utakmici Bekan je doživeo neviđeni peh. Protivnički igrač je grubo startovao i polomio mu nogu. To je bio i kraj njegove blistave fudbalske karijere.

Noga u gipsu ga nije omela da se oženi voljenom ženom. Bekan, iako u gipsu, ženi se Slavicom. Iz tog braka imaju dvoje dece, sina Fahrudina i ćerku Romanu. Bio je vatreni navijač „Partizana“ i sinu je ime dao po Fahrudinu Jusufiju velikom igraču voljenog tima, tadašnjem reprezentativcu Jugoslavije.

Bekan je na početku svoje muzičke karijere svirao van Vranja. Imao je angažmane u Makedoniji i Kosovu. Učestvovao je na mnogim takmičenjima za pevače amatere i uvek je bio na tronu pobednika. Kasnije sa poznatim harmonikašem Saletom svira u Leskovcu i Grdelici. Mnogi Vranjanci su zbog njihove svirke putovali do tih mesta kako bi ih slušali i družili se sa njima. Pošto su bili veoma popularni, čelni ljudi ugostiteljskog preduzeća iz Vranja, Bekana i njegove kolege muzičare zapošljavaju na neodređeno vreme. Stalan posao u hotelu “Vranje“ i kafani „Evropa“ i velika popularnost. U to vreme kafane su bile svako veče „dupke“ pune. Bekan je bio sjajan pevač bosanskih sevdalinki. Pevao je pesme Safeta Isovića, Zaima Imamovića, Neđžada Salkovića, Nedeljka Bilkića... Pesma „Ima jedna krčma u planini“ koju je pevao pomenuti pevač bila je hit u to vreme. Bekan je „skinuo“ pesmu u originalu. Pesma se tražila na bis po nekoliko puta u toku večeri. Novokomponovane pesme, Bekan je isto pevao sa velikim uspehom.Imao je raznovrsan i bogat repertoar.Mnogi fajronti nastavljali su se u domovima Vranjanaca koji su nakon ponoći angažovali Bekana da im peva.

Direktori, lekari, advokati, sudije, funkcioneri, svi su voleli Bekana koji je imao širok krug prijatelja. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka Bekan je na mnogim vranjskim veseljima pevao. Mnogi Vranjanci želeli su baš Bekana da im peva na svadbi ili drugom veselju. Nakon penzionisanja nastavio je da svira i peva sa velikim uspehom. Nekoliko dana u nedelji bio je angažovan na privatnim proslavama Vranjanaca.

Voleo je da pomaže ljudima. Bio je predsednik fudbalskog kluba „Radnički“ sa velikim uspehom. Organizovao je veoma posećen turnir u malom fudbalu „Cvetko“gde su se takmičile najbolje ekipe iz svih romskih mahala. Sa Bakijom Bakićem učestvovao je na mnogim „Vranjskim večerima“ koje su se održavale u Beogradu. Bio je akter i u pozorišnoj predstavi „Zavedena Zumka“ u režiji Duška Jašarevića. Bio je na mnogim kulturnim manifestacijama koje su prezentovale kulturu i tradiciju Roma. Ostaće upamćen po dobroti,iskrenosti i pesmi. Umro je 18.06.2008. godine. Sahranjen je na romskom groblju u Vranju.

BEKAN SILISTAREVIĆ

O Bekan Silistarević bijando ko 11.11.1945 berš ki Vranja ko penđarutno kher. Oleso dad o Bektaši inje prešundo vranjsko muzičari cenime em poštujme. Angleder o dujto Themalo mariba em pala adaleste bašalđa ko prešunde vranjska kafane. Ov siklilo em sijbnaso zanati em inje đando sar šukar šnajderi, na samo ki Gornjo Čaršija ole đanđe em po but manuša tari diz Vranja. E Bekane inje panda trin pralja o Silistari, Ratko em o Jovica sotrin muzičarja. Adalese so inje taro muzičarsko kher ov sar tikno lelja te sikljol te bašali khemana, numa manglja po but te bašali gitara em ađaar em siklilo adava instrumenti.

Olesoro dujto manglipe inje te kelel fudbalo. Ov inje but šukar fudbaleri. Olesoro talenti aso kelibe fudbalo diklje o šerune taro fudbalsko kedipe “Dinamo” tari Vranja. Disave berša o Bekane kelđa aso “ŽUTA”sa dok na injele bibahtalipe. Ko jek kelibe jek taro aver kelutne kuđa e Bekane em paglja olesoro pro. Adaleja em anđa ko agor olesoro kelibe fudbalo. O pro olesoro čiđe ko gips ,numa adava na ikerđale tana ženinipe,pe manglja e Slavica. O Bekane em adaleja so inje ko gips ženi đape e Slavica. Taro olengo lejbe isilen duj čhave o murš o Fahrudini em I čhaj I Romana. Inje jagakoro navijači bašo o Partizan em pe ćhavese dinđa anav kole inje e penđarutne fudbalere kova kelđa aso Partizan em asi reprezentacija o Fahrudin Jusufi.

O Bekane anglal ki pi muzičko karijera bašalđa avrijal tari Vranja. Injele angažmanja ki Makedonija em ko Kosovo. Inje ko perdo muzička takmičenja aso pevačija em lelja but jekta thana.Pala adaleste e penđarutne harmonikašeja e Saleja bašalđa ki Leskovca em ki Grdelica. But vranjanci inje đana adari te dikenlen,te šunen em olenca te keren amalipe. But inje popularna em adalese o šerune taro ugostiteljsko preduzeće dinđelen buti đi I penzija. Bašalđe ko hotel“Vranje“ em ki kafana „Evropa“ em inje but, but popularna. Ko adava vakti svako rat I kafana inje perdi manušenca. O Bekane inje šukar gilavno em šukar inje gilaj bosanska sevdalinke taro Safet Isović, Zaim Imamović, Neđžad Salković, Nedeljko Bilkić.. I gili.„Ima jedna krčma u planini“koja gilađa o vakerdo gilavno inje hit adava vakti em o Bekane uljađala original. I gili gilađape po but puti ki rat ko bis. Neve kompujme gilja o Bekane gilađa but šukar. Injele barvalo muzikako repertoari. But fajrontija inje đalape ko khera e gostonge sose angažujnena inje e Bekane te gilajlenge ko khera.

Direktorija,lekarija,advokatija,sudije funkcioneria sare inje amala e Bekaneja em sare ole manglje.Ko ovtovardešta em enjavardešta berša okole vekoste O Bekane ko but veselja ki Vranja gilađa. But vranjanci manglje o Bekane ko veselja em ko bijava olenge te gilaj.Ked iklilo ki penzija pale gilađa po but em po šukar. Po trin štar dive ko kurko inje angažujme te bašali em te gilaj ko privatna zabave em ko veselja.

Manglja te pomožini e manušen.Inje šeruno ko fudbalsko kedipe “Radnički”tari Vranja. Organizujnđa o turnir ko tikno fudbalo „Cvetko“ kote inje kelena o kelavne taro sa mahale ki Vranja em avrijal. E Bakija Bakić gilaj inje ko„Vranjska večeri“ kola ikerenape inje ko Beograd. Inje akteri ki pozorišno predstava „Zavedena Zumka“ kote režija kerđa o Duško Jašarević. Inje ko but kulturake manifestacije kote prezentujnđepe I kultura I tradicija e romengiri. Ka ačol pamtime palo po šukaripe em palo gilajbe. Mulo ko 18.06.2008. berš. Parume ko romane limorja ki Vranja.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Последњи пут измењено недеља, 13 децембар 2020 10:32

Bogomir Isimović je rođen 15.04.1921. godine u Vranju. Otac Dame i majka Nafa bili su imućni ljudi. Za razliku od ostalih Roma iz mahale koji su živeli u velikom siromaštvu, Dame je bio uspešan trgovac koji je posedovao nekoliko vinograda. On je proizvodio vino za sopstvene potrebe dok je neznatan deo prodavao.

Od malih nogu Bogomir je zavoleo trubu jer je njegov rođeni stric Milenko svirao na tom instrumentu. On je bio veoma dobar trubač, svirao je u tandemu sa Bakijinim ocem Fejzom. Pored trube Bogomir je  uporedoje svirao i violinu jer je ovaj instrument bio veoma popularan kod Roma. Posle završetka osnovnog obrazovanja, Bogomira upisuju u vojnu muzičku školu, te ubrzo postaje školovani muzičar.

Drugi svetski rat donosi velike strahote svim ljudima, pa tako i Bogomiru. Nakon formiranja partizanskog odreda Bogomir odmah odlazi među partizane. Prilikom ofanzive bugarskih okupatora biva zarobljen i deportovan u Bugarsku na prinudan rad. Tamo je proveo dve godine, do kapitulacije fašističke Nemačke i završetka Drugog svetskog rata 09.maja 1945. Iz zarobljeništva, vraća se u rodno Vranje.

Bogomir je imao dva braka. Prvi sa Ramizom iz koga ima dva sina, Mišu i Sašu. Taj brak je trajao kratko. Drugi put se ženi sa Šazom iz Surdulice i sa njom ostaje sve do smrti. Iz tog braka ima jednog sina i tri ćerke. Početkom 1950. godine Bogomir u Makedoniji u Kičevu nalazi posao u vojnom orkestru, te se sa porodicom ubrzo tamo preselio. S obzirom da je bio izvrstan muzičar, svirao je trubu, violinu i bubnjeve, dobija prekomandu u Skoplje u glavnom vojnom orkestru. Učestvovao je na mnogim vojnim paradama, manifestacijama koje je organizavala tadašnja JNA. Imao je bezbroj koncerata i nastupa širom nekadašnje SFRJ. Poseban pečat u njegovoj karijeri je nastup sa Makedonskom filharmonijom.

Bogomir je bio i sjajan šahista. Osvajao je mnoge turnire. Njegov sin Staniša ljubav prema šahu nasledio je od oca. On je, takođe sa velikim uspehom učestvovao na mnogim šahovskim turnirima, osvajajući nagrade. Mnogi ljudi kažu da je nadmašio oca i da je bio bolji šahista. Razoran zemljotres koji je zatresao Skoplje 1963.  godine pogodio je i njegovu porodicu. Zgrada u kojoj su stanovali značajno je bila oštećena. Bogomir odlučuje da porodicu vrati u Vranje dok on ostaje u Skoplju sve do penzionisanja.

Nekoliko godina nakon života kao podstanari, on i njegova porodica napokon dobijaju trosoban stan u zgradi pored bioskopa”Sloboda”. Kao penzioner on nastavlja da se bavi muzikom. Najpre svira u domu JNA u Vranju, a zatim u kafani “Evropa” i Hotelu “Vranje”. Čuveni Bakija Bakić angažovao je Bogomira da ih pripremi za takmičenje u Guči. Zahvaljujući njegovom podučavanju Bakija je sa svojim orkestrom osvojio najviša priznanja na Saboru u Dragačevu. Dugi niz godina bio je uz stalni ansambl vranjskog pozorišta “Bora Stanković” u predstavi “Koštana” gostujuči širom bivše Jugoslavije.

Bogomir se uvek oblačio veoma elegantno. Kupovao je odela najpoznatijih marki. Kad bi se pojavljivao u romskoj mahali ljudi su mu se divili. Bio je izuzetno tolerantan, iskren i rado je pomagao ljudima. Dugi niz godina bolovao je od šećerne bolesti. Preminuo je 23. decembra 1985. godine u vojnoj bolnici u Skoplju. Sahranjen je na Romskom groblju u Vranju uz najviše vojne počasti.

BOGOMIR ISIMOVIĆ

O Bogomir Isimović bijando ko 15.04.1921. berš ki Vranja. O dad o Dame em I daj I Nafa inje barvale manuša. Ked dikenape aver Roma tari mahala kola đivdinđe ko čororipe o Dame inje šukar trgovco kole inje vinogradija. Ov kerela inje taro draka mol pese em aso bikniba aso dizane. Taro tiknipe o Bogomir bašali inje truba adalese so oleso kako o Milenko inje but penđarutno trubači em bašali inje e Bakijase dadeja e Fejza.

Uzi truba ov bašalđa em kemana adalese so maškaro Roma adava muzikako instrumenti inje najmanglo em but rodime. Palo agorčeriba o osnovno sikavipe o dad e Bogomire upišinđa ki vojno muzičko sikavni em ov palo sikljojbe ovela sikavno muzičari. O dujto themutno mariba aso sa manuša anđa lošnipe em bokalipe em ađaar aso Bogomir. Ked formirinđape o partizansko odredi ki Vranja ov lelja olenca te marelpe e Bugarenca. Ki jek ofanziva kola kerđe o Bugarja e Bogomire zarobinđe em u lo deportujme ki Bugarsko te kerel buti ko logor. Adari inje ko pandlipe duj berš đi o oslobođenje ked I Nemačko kerđa kapitulacija ko dujto themutno mariba ko 09.maj 1945. berš. Taro zarobljeništvo irini ki pi bijandi diz ki Vranja.

O Bogomir duj puti ženinđape. Jekto puti e Ramiza kola injelen duj murša čhave o Mišo em o Sašo. Adava lejbe inje tikno. Dujto puti lelja e Šaza tari Surdulica. Ola injele štar čhave jek murš em trin čhija. Ko 1950. berš o Bogomir araki buti ki Makedonija ko Kičevo ko vojno orkestar, em pe romnja đala adari te kerel buti. Numa sar inje šukar muzičari em prešundo bašali inje truba, kemana em bubnjevija ovela prekomandujme ki Skoplja ko angluno vojno orkestri ki Republika. Ov učestvujnđa ko but vojna parade manifestacije kola inje ko aserengo rodipe ki JNA,injele but koncertija em nastupija ki angluni SFRJ. Posebno pečati ki olesiri karijera ked natupinđa e u Makedonsko filharmonija.

O Bogomir inje šukar šahista. Osvajnđa but turnirija. Olesoro čhavo o Staniša manglja o šah sose siklilo pe dadestar. Ov sar o dad kelđa šukar šah em osvojnđa but turnirija. But manuša vakerena kaj po šukar šahista inje em pe dadestar. O baro puvjakoro kinanipe kova inje ki Skoplja ko 1963. berš dolinđa em olesere kherutnen.I zgrada kote đivdinđe inje but kuvdi taro puvjakoro kinanipe. O Bogomir adalese pe kherutnen irini ki Vranja ov ačola ki Skoplja đi ki pi penzija.

Sar kiriđije đivdinđe ki Vranja duj berš ked dinđelen trinesobengoro stan zalo bioskop “Sloboda” ki Vranja. Sar penzioneri ov bašali. Bašalđa ko kher JNA em ko kafane ”Evropa” em hotel “Vranje”. O penđarutno Bakija Bakić angažujnđa e Bogomire te sikajlen aso takmičenje ki Guča. Adalese so ov sikađalen o Bakija em olesoro orkestar inje najšukar adari ko Dragačevo. But berša inje ko ansambl ko vranjsko pozorište “Bora Stanković” ki predstava “Koštana” gostujnđe ko but dizja ki anglini Jugoslavija.

O Bogomir inje najurjavdo maškaro manuša inje elegantno. Kinela inje sa najšuže odelija taro najpenđarutne marke. Ov ked avela inje ki romani mahala o roma inje sare ceninenale. Inje tolerantno em šukar manuš em sarinjen inje dikela šukar. But berša inje namborbr taro šečeri. Mulo ko 23 decembr 1985 berš ki vojno bolnica ki Skoplja. Parume ki romane limorija ki Vranja uzo najbare askerenge počasti.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено субота, 12 децембар 2020 22:15
Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter