Четвртком: Изреке и пословице на дијалекту - Ступни ву на ступку (8)

Разуме се, може се и наслутити да је ступка стопа, и то онај отисак стопе што остане у меком тлу или снегу где је нога стала, а то пише и у Речнику говора југа Србије проф. Момчила Златновића, коју он упућује на ступаљка, а тумачи као ,,отисак ноге човека или животиње“. Реч ступка потврђује пословицом ,,На ступку можеш да му станеш, али на срећу не можеш“ (Речник, 640). Ето сад је нешто јасније.

Поговорки, пословица, у обичај узетих речи има у сваком народу, оне су својина не једног народа, већ човечанства, иако је сваки народ општем фонду придодао плодове свога искуства, разума и веровања, па се и преносе, па и преводе.Неки овакве творевине прибрајају у усмену књижевност, други у сентенце народне филозофије, трећи у етнологију, четврти у комуникологију, стилисти у кратке форме дискурса, језичари у фраземе са дијалекатском подлогом.  Аутору кога ми предлажемо за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати.Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.

У језику ове књиге препознају се неке битне одлике говора врањскога краја, попут именичких и глаголских облика (запнало, чување старог датива на -е: кажеш мајке, употреба општег падежа: језик на жену, с`с убавињу,  прелаз финалног л у а и појава радног придева -ја, мамлаз остаја, навалија на њума, чалдисаја; треће лице множине презента на -ав, -ев, -ив: коло водив, сватови не чујев; инфинитивна основа бид- : човек да бидне; аорист од глагола срести, преко основе на сретн-: куде га сретна, итд.).

Занимљива су и творбена решења, замене глаголских основа (испаднало,  истрза,  свири, настојувује), појава великог број речи којима се карактерише човек по физичким особинама (слепча, гњездогуз, р`мпалија, дундураста), или по  по карактерним особинама (инатљив, растурикућник, суворукаста, у смислу невешта у раду, тутубанаста, живоједник).

Врло је занимљива лексика локалнога говора у књизи. Која, разуме се, носи и своја значање формирана у окружењу где су се ове пословице употребљавале.Потпуно смо сигурни, да хтео не хтео, свако ко посредством радио таласа чује  било коју пословицу, наћи ће себе у њој или изван ње. Ако је паметан, знаће где му је место, ако је мудар, знаће где му није место, што је рекао др Недељко Богдановић (на промоцији књиге Ступни ву на ступку, М. Костића, Врање 14. 11. 2019). Врховни задатак оваквих рубрика је управо да човека-слушаоца томе поуче. Ступни ву на ступку Милета Костића занимљива је и корисна књига која повезује свевремено искуство, преко локалног језика са општим ставовима о човеку, његовом каракатеру, дефинише  његово место у друштву и однос према природи, животу и смрти, која на свестран начин представља свога творца – а то је народ оплемењен историјом и награђен способношћу да мисли.

Ступни ву на ступку - пословице и изреке на дијалекту  говори аутор  Миле Костић - Дубница

Аутору за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, које је он записао и објавио, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати. Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.

Ми ћемо уз помоћ аутора, нашим слушаоцима представити изреке и пословице на врањском дијалекту, најчешће из моралне сфере, које исказују човеков однос према животу, смрти, слободи, муци, радости, а готово понајвише их је који се тичу карактерних особина и социјалног понашања човека. Нпр: «Ич неје л`ко да надуваш туђу кожу»

Ова рубрика Стипни ву на ступку, старијима који се у њој препознају  могла би значити пријатно сазнање и потврду нечега што су у души поимали, али нису били свесни да све то знају, иако су управо по томе живели, а младима као неке (макар и као СМС) поруке старијих да лакше наслуте путеве будућности и своју срећу у њој траже у односу са другим људима, ближњима, а ближњи су нам, како неке свете књиге уче, сваки човек на свету.

То национално самоизражавање – препознавање свог језика, свог животног искуства, своје заједнице у општој култури – није само важан елемент, већ неопходан предуслов за национално самопоуздање и осећај индивидуалног и колективног учинка.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter