Одштампајте ову страницу

Средом: 40 најбољих песама југа Србије (6)

Позната по севдаху и мераку, са мало текста, а много емоција, песма је симбол града Врања и надалеко чувене музике овога краја. Она описује живот, обичаје и љубави које су се овде рађале и нестајале, а лаганим и спорим ритмовима буди најдубље осећаје. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати.

Приликом проучавања народне песме треба узети у обзир и чињеницу да је миграциона композиција становништва јужне Србије врло сложена. ''Насељавање опустошених предела јужне Србије (Пчиње, Врањског Поморавља, Грделичке клисуре, Пољанице, Иногошта и др.) било је у другој половини 18. и првој половини 19.века (М. Златановић: Чланци и студије 1, Врањске, Врање, 2007, стр. 227.) .

Унутрашња миграција смањила је разлике у култури па и у језику, али није могла потпуно да је елиминише. Зна се да је Пчиња лингвогеографска целина, али говор није свугде исти.Из тог разлога је и променљивост једна од најбитнијих одлика народног стваралаштва и песништва.

Без врањске градске песме која се нашла на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије ниједно славље и весеље не може да се замисли, а пева се и у радости и у тузи. Уз врањску песму се најлепше весели и најболније пати. Врањске народне песме некада су певали Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић, Василија Радојчић. Стана Аврамовић је била певач преносилац, али и певач стваралац. Своју најпопуларнију песму Димитријо, сине Митре спевала је 1919. године. Певала је деценијама и неке стихове је мењала, тако да постоји неколико варијанти ове песме.

Данас врањску песму од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, Слободан Јовановић, Данка Стојиљковић, Дејан Пешић и други. Најистакнутији представник врањског мелоса је певач изворне музике Станиша Стошић, чија је најпознатија песма ''Лела Врањанка''. Песма и игра Врања препознатљиве су као врањски мелос, а Врањанци су познати по својој веселој природи. Уз песму иде и игра, па су тако познати врањски чочек и врањанска свита, које негују звук трубе, гоча и даира. У Врању се још могу чути топле мелодије староградских песама. За неке се поуздано може рећи да су настале у овом граду и да су у вези са стварним догађајима и личностима. О староврањским песмама, нарочито о онима које су заступљене у приповеткама, романима и драмама Борисава Станковића, изречене су многе оцене.

У погледу заступања ових вредности које сте управо прочитали, доносимо и још један важан аргумент. Одговор на питање шта млади данас слушају? Да ли постоје културни стубови у музици? Где је црта између добре музике и шунда?

Многи тврде да је шунд преплавио данашњу музичку сцену.Одговор је да ће тај шунд за тридесет година бити класика.Оно што је пре тридесет година било нешто чему смо се смејали, данас слушамо са поштовањем, зато што време увек чини своје. Оно што нам у овом тренутку смета, за тридесет година ћемо за тиме жалити. Ваљда постоји та нека носталгија за оним временом које је прошло.Музика је одувек била јасан вредносни показатељ друштва. Мењали смо се ми, мењала се и она, а некада су је и циљано обликовали да би она обликовала нас, њен утицај никада није био за подцењивање.

Шта се слуша данас? Млади нису никада одрастали уз горе и опасније поруке. Љубавне жалопојке и мелодраме из Грандове кухиње, оскудне хаљине, кич и ниске страсти. Сценографије које су више биле тв пилуле за мушку потенцију него музичке композиције, заменили су – дрога и криминал. Новац, по коме се гази, и са којим се газе сви они који га немају или имају мање. Преплићу се синхронизовано.

“На грудима панцири, моја браћа наоружана ко војска. Мама каже немој тамо где пара нема. Из гараже иде само бела Панамера. Бела кола, бели град, и бела дрога”. (Реља – Латино Европа, 20 милиона прегледа). “Воле оне у кешу, оне воле са нама да пију, кад алкохол их савлада мало да шију (кокаин прим. прев), с кревета на сплавове са сплава на киту. Кока и сепаре, бесна кола и кураве”. (Coby & Marlon Brutal, 8M). Колико је кокаин наратив који продаје прегледе на јутјубу очигледно зна и Римски (“Црни џип”, 7М): “Навучен на њу као на бело Диего. Поред ње је увек сумњив тип, каже да спава сама, али сања увек црни џип”. Па ред мафије. Јала Брат има песму која је ода криминалцима и зове се “Мафиа” (27М). “Не ваља за срце, он је дечко мафија (Теодора – Кристијан Греј, 28М).“Фолираш мафијаш, зна те сваки мафијаш”  (Buba Corelli – Balenciaga, 40M).

Дакле, најважнији чинилац је кокаин,звук који долази из дечијих соба док родитељи крчкају бећарац у кухињи. Тинејџери се едукују да је мера вредности већ у двадесетим скуп аутомобил, шампањац, и ципеле од 600 евра.

Маја Беровић у песми “ВИП” младим средњошколкама, чији родитељи финансијским акробацијама купују на снижењу у Zari  и HM-у поручује: “На мени само Gucci, D&G s’ ревије из Милана, а ја танана са облинама к’о кубана”.

У земљи и региону где људи једва преживљавају, прича о успеху који долази ниоткуда, скупој гардероби, колима, буквално је вакцина за срећу, анестезија за сиротињу.

Али, сматрамо, ово није питање укуса, и авангардности, ово је питање опстанка.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 23 септембар 2020 14:56

Сродни чланци