Поглед на задњи део аутомобила, односно издувне системе, довољан је показатељ колико возила учествују у загађењу животне средине.

У свакодневном животу, општем метежу и јурњави, не размишљамо о томе, али промене у природи нас наводе да се проблем актуелизује и посвети посебна пажња.

Kада бензин сагорева у моторима аутомобила, долази до емисије полутаната. Нежељени гасови се мешају с ваздухом чак и када точимо бензин у резервоар.

Поменути полутанти из „ауспуха“ доприносе различитим типовима загађења ваздуха. Сви смо чули за „озонске рупе“. Kада се угљоводоници и азот-оксид споје на сунчевој светлости, они производе озон. Високо у атмосфери, овај гас нас штити од штетних ултраљубичастих зрака сунца. Kада рупе у озонском омотачу омогуће озону да дође ближе површини, он доприноси смогу и изазива респираторне проблеме.

Издувни гасови из аутомобила, али и камиона, пољопривредних машина, бродова и др.повећавају ризик од појаве карцинома, могу утицати на проблеме са дисањем, астмом, срцем, довести до иритације очију и др.

Супстанце из возила, али и других загађивача  подижу ниво угљен-диоксида, који је главни кривац за стварање ефекта „стаклене баште“, што даље доводи до глобалног загревања.

Најопасније је што је загађеност највећа у урбаним срединама.

Развијене земље већ годинама уназад интензивно размишљају о решавању овог проблема. Значајан искорак направиле су забраном кретања аутомобила у ужем градском језгру и промоцијом бицикла, као еколошки безбедног и функционалног средства.

Бициклизам у значајној мери утиче на заштиту животне средине. Нема штетних издувних материја а самим тим ни смога, здравље грађана није угрожено, а користи је много. Бициклизам смањује опасност од болести срца и крвних судова, дијабетеса, па чак и рака. Такође, овакав вид физичке активности снижава ниво холестерола, нормализује се крвни притисак и поправља тонус мишића, што посредно повећава жељу за физичком активношћу и смањује стрес.

Европа је одавно увидела који су бенефити вожње бицикла за становнике, као и ширу друштвену заједницу. Око 30% путовања аутомобилом обави на растојањима краћим од 3 километра, док чак 50% на растојањима краћим од 5 километара.

Осим промоције овог спорта, од најранијег узраста се утиче на децу да заволе бицикл. Истраживања показују да је просечан бициклиста, који три пута недељно вози бицикл по 6 километара здрав и потенцијално млађи, односно здравствено стање му је као код 10 година млађе особе.

Осим здравственог бициклизам има и социолошки ефекат. Вози се најчешће у друштву, што доприноси социјализацији, дружењу, интеракцији са светом око нас. У појединим земљама вожња бицикла је животни стил, јер се највећи део људских потреба човека завршава с њим. Од посла до набавке намирница и свега осталог, дружења, уживања у природи, здравља. 

Зато, уколико још увек нисте осетили чари овог превозног средства, или немате храбрости, времена или слично покушајте да то промените. Врло брзо ћете примети како неке ствари не морају бити сложене да би биле добре.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 02 децембар 2020 22:16

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter