Дајмо педалама ветра

Дајмо педалама ветра

Актуелна епидемиолошка ситуација појачала је савете лекара да је боравак у природи лек и изузетно важан за све, од најмлађих до најстаријих.

Физичка активност, у тој комбинацији може да да још боље резултате. Ако сте помислили на бициклизам, у праву сте!

То је један од спортова који се посебно препоручује, јер подразумева боравак напољу, нема блиског контакта са другим људима, испоштована је физичка дистанца (о којој се толико говори), а бенефити по здравље су немерљиви.

Доктор Горан Поповић, специјалиста спортске медицине Здравственог центра у Врању каже да се приликом вожње ангажује велики број мишића, посебно ноге, и предњи и задњи мишићи потколенице, бутни мишић, мишићи карлице и доњи мишићи леђа.

„Темпо вожње се може дозирати, могу се правити јачи напори, као и мањег интензитета, што је добро за бициклисту“, објашњава др Поповић. На тај начин он сам одређује шта му прија, усмерава и организује вожњу, а поврх свега стиче кондицију.

 Са развојем мишића долази до боље кординације покрета, прокрвљености мишића, до затегнутости. Не долази до повећања обима мишића код бициклиста, јер је то спорт брзине, али се мишићи дефинишу и затежу.

Спорт је одличан и за мушкарце и жене. Бициклизам јесте индивидуалан спорт, додаје Поповић, али се вози у друштву и то је важно због социјализације детета, младих, али и старијих. Дружење је важно.

Исто тако, због велике гужве у градовима, загађености и опасности које вребају бициклисте од неопрезних возача, значајно је, да се бицикл вози на периферији, по мање прометним путним правцима, у природи.

„Мој предлог је да свака породица има бицикл. Не један, него сваки члан породице. Знам да је због финансијске ситуације то теже изводљиво, али барем један за женски, а други за мушки део породице, каже др Поповић.

Нашој земљи је потребна једна озбиљна стратегија развоја бициклизма као спорта. Не само због физичког здравља становништва, већ и због његових еколошких бенефита“, закључује наш саговорник .

Велики број европских земаља учинио је управо то, и бициклизам ставио на прво место што је утицало на смањење емисије штетних гасова значајно.

Познато је да чак 70% загађења потиче од издувних гасова моторних возила. Високо развијене земље, а посебно нордијске учиниле су значајне кораке на том пољу, посебно у великим градовима.

У Холандији се око 27% укупног превоза на годишњем нивоу обави бициклом, од чега највише за одлазак на посао.

У Данској се око 18% саобраћаја остварује бициклом, а број бициклиста се сваке године повећава. У ову групу спадају Норвешка, Финска, Шведска, Немачка, Јапан.

Значајан проценат становништва у Швајцарској такође преферира бицикл, пре него аутомобил за одлазак на посао, али и друге активности.  

Зато је изузетно велики значај зеленог транспорта као еколошког превозног средства које доприноси здравијем начину живота, не загађује ваздух и помаже у борби против климатских промена.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено четвртак, 26 новембар 2020 17:31

Бициклизам, омиљени спорт многих. Посебно љубитеља природе, али и оних који физичку активност и кондицију желе да одржавају ангажовањем свих мишића, а посебно ногу.

Поставља се питање: Када је најбоље почети са тренирањем?

Да ли су одређене године погодне за почетак бављења овим спортом, или је касно? Да ли у средњим или озбиљним годинама можемо возити бицикл и како то делује на наш организам?

Ако сте заинтересовани искључиво за рекреативну вожњу, онда за то у суштини никад није касно, зато што пратите искључиво свој ритам и кондицију развијате колико вам прија, а и животном добу у ком се налазите.

Не морате слепо да се држите правила спорта, будући да то радите искључиво ради вашег ужитка.

Професионално бављење овим спортом, захтева много озбиљнији приступ.

Већина професионалних бициклиста почела је са тренинзима од најранијег детињства, односно у периоду од 11. до 13. године.

Није касно кренути ни у средњем тинејџерском периоду, са 15, 16 или чак са 17 година, само што је сложеније,односно теже прећи у виши ранг такмичења.

Разлог томе је што вам је, ако крећете мало касније, више од свега потребна подршка, јер је бициклизам изузетно скуп спорт.

У Европи постоје многи бициклистички клубови за развој малдих тркача, који су ту да обезбеде спонзоре, тренере и администраторе који су ту да развијају младог спортисту и пруже му сва неопходна средства и подршку. Штавише, од младог спортисте се не очекују резултати у првих 5 година тренирања, због чека им је главни фокус на тркању и зато им и треба друштвена и емотивна подршка.

Постоје случајеви изузетних спортиста који су започели своју каријеру касно по мерилима бициклизма, односно у периоду од 22. до 25. године, али имајте у виду да су то углавном били у питању људи који су пре тога били изузетне атлете у неком сличном спорту, или се једноставно показало да припадају малом проценту изванредно талентованих људи.

Почeтак тренирања бициклизма у раним двадесетим се не охрабрује ако желите професионално да се бавите овим спортом из простог разлога што бициклизам захтева посебан режим исхране, рад на издржљивости, као и озбиљну посвећеност, што је све много лакше стећи кад почнете са грађењем ових навика док сте мало дете и још сте у фази формирања тела и личности.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено уторак, 24 новембар 2020 16:21

Сведоци смо константних препорука свих оних који брину о здрављу људи,али и екологији да се бицикли требају користити као алтернативно превозно средство у односу на аутомобиле како би побољшали здравствену слику становништва, како би се смањиле саобраћајне гужве, али и загађење ваздуха. Нажалост, те препоруке није лако спровести у дело јер у нашој земљи има мало градова који озбиљно брину о развоју овог спорта или стварању адекватних услова за бављење бициклизмом.

Врање је град са 33.000 регистрованих аутомобила и са 1.100 обележених паркинг места. У тој гужви аутомобила на улицама, паркинзима, па и тротоарима, уз недостатак бициклистичких стаза, бициклисти су једноставно протерани из града. Град има само једну обележену бициклистичку стазу која иде поред Техничке школе и која је занемарљиве дужине од 350 метара, која је пресвучена асфалтом у септембру 2013. године.

Добробити овог једноставног превозног средства су вишеструке - индивидуалне (здравствене, материјалне)и колективне (смањење емисија загађујућих материја). Нажалост, на нашим просторима ови бенефити нису у великој мери препознати од стране оних који доносе одлуке, те се наша земља не може похвалити заступљеношћу бицикла у свакодневном животу наших суграђана. Врање није изузетак по том питању.

Почела је реализација Пројекта регулисања саобраћаја у граду. Реномирана кућа је урадила пројекат за који је град платио 4.000.000 динара. Да саобраћајна инфраструктура у граду није на завидном нивоу, одавно знамо, но коначно се предузимају конкретни кораци. Они би требало да допринесу смањењу уских грла, смањењу броја теретних возила која пролазе кроз град и бољој проходности у свим деловима града.

Тим пројектом је предвиђено да неке улице из двосмерних пређу у једносмерне, као и да дође до проширења на уштрб тротоара. Оно што нико не помиње су бициклистичке стазе и немогућност безбедне вожње бициклиста ни у ужем ни у ширем подручју града. За бициклисте је остављена вожња по периферији и ван града. Нема довољно ни држача (постоји држач у шеталишту, али их нема испред јавних предузећа и установа), па се бициклисти сналазе – наслањају их на зидове или везују за стубове.

Надлежни најављују да је у наредном периоду у плану да се више пажње посвети развоју овог спорта кроз изградњу или адаптацију стаза за бициклисте, обезбеђивању опреме и стварању услова и за профедсионално и рекреативно бављење бициклизмом свих заинтересованих.

„Град Врање, поред едукација константно ради на унапређењу физичко техничких мера у зони школа, као и опремање најмлађих учесника у саобраћају, прслуцима, светлима за бицикле, доделом ауто седишта, бицикала и кацига. Овим се активно укључујемо у активности на смањењу броја саобраћајних незгода, са посебним акцентом на децу. Локална самоуправа преко Савета за безбедност саобраћаја града Врања, 5 година за редом традиционално организује и ликовни конкурс на тему безбедности у саобраћају. На овај начин, путем игре и забаве стимулишемо децу да додатно развијају знања и позитивне навике како би додатно уобличили свест и размишљање, за правилно понашање у саобраћају“, изјавио је Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено уторак, 10 новембар 2020 18:30

Јесте ли размишљали о свим благодетима вожње бицикла?

Нисте?

Можда би могли да размислите на ту тему.

Зашто?

У ери скупих, брзих, елегантних аутомобила, напредак јефтиног, чистог бициклизма био би користан свима, а посебно становницима више милионских градова, којима је смог постао нормално стање ваздуха.

Бицикл је возило које не загађује околину, не прави буку, не заузима много простора, није скупо одржавати га.

Конструкција је врхунски ефикасна: код разних бицикала 85% до 99% енергије дате педалама преноси се на точкове. Благо се напињући као да шета, корисник лако одржава брзину неколико пута већу од брзине хода.

Јесте ли размишљали о положају вашег тела док возите бицикл и аутомобил? Шта више користи људском организму? Физичка активност док возите бицикл или седећи положај у аутомобилу!

Веома важна ставка је и екологија.

Све гласније се говори о високом степену загађености и ефекту стаклене баште. Сведоци смо драстичних климатских промена.

Нафтни деривати и издувни гасови из аутомобила у врху су загађивача и узрочника поменутих промена.

Производња и пренос људске хране, „горива“ за бицикл, стварају само 1/10 део угљен-диоксида који издувава најефикаснији аутомобил на истој дужини пута.

Дода ли се масовно загађење од производње и одржавања аутомобила наспрам ситног загађења те врсте од бицикала, бициклизам постаје још хуманији.

У циљу заштите животне средине многе државе одлучиле су се да у ужем градском језгру забране употребу возила.

То је дало позитивне резултате. У многим земљама попут Холандије, Шведске, Немачке, Јапана, Кине, бицикл се користи у великој мери. Он није само превозно, односно путничко, већ и теретно возило.    

Када би прихватили нешто од њихових навика, макар за почетак и повећали коришћење бицикла у рекреативне сврхе, значај би био велики.

Можемо ли педалама да дамо ветра? Могу ли 2 точка бицикла да замене четвороточкаше?

Могу!

Пробајте. Видећете да ћете уживати.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено уторак, 29 септембар 2020 17:47

Не постоји место на планети где се бицикл не користи. У многим земљама је део традиције и културе.

Добар је за кондицију и здравље а по речима светског првака, бициклистичког маратона Мат Госа: "вожња бицикла је најлепши начин да се виде и обиђу многа места".

У неким градовима је тешко замислив живот без овог начина превоза. Бицикл је од самог настанка до данас остао феномен, начин превоза који је увек у тренду. Неисцрпна је инспирација многих уметника, истраживача и научника. Вожња бицикла је добра за нашу кондицију и здравље а са еколошког аспекта апсолутно прихватљив начин превоза.

У неким државама бицикл је веома корисно и коришћено превозно средство. На првом месту је свакако Кина. Многољудна земља, са великим бројем становника, али и возила. Зато је бицикл прави спас у милионским градовима попут Шангаја, Пекинга и других.

Према подацима око 60 процената локалног становништва у Шангају, користи бицикл за одлазак на посао. Значи у граду који има око 23 милиона становника, више од 9 милиона користи бицикл.

Белгија је такође једна од земаља у којој је бицикл омиљен. Истраживања су показала да се 8 процената превоза у земљи оствари бициклом. Просечна дистанца која се бициклом пређе у овој земљи на дневном нивоу је 0.9 км. Бициклизам је национални спорт Белгијанаца.

И Швајцарци се такође могу похвалити да здраво живе и не загађују средину аутомобилима. У овој држави 5 процената превоза у земљи оствари се бициклом, а нешто више од 10 процената становништва користи га као превозно средство до посла. Швајцарска је у самом врху по коришћењу бицикла.

У последњих неколико година у Јапану се прода више од 10 милиона бицикла годишње. Приликом одласка на посао 15 процената Јапанаца користи бицикл.

Употреба бицикла као алтернативног начина превоза је широко распрострањена. У већим градовима постоји пуно станица за изнајмљивање бицикала.

Јапанци као три главна разлога за вожњу бицикла наводе: здравствени, избегавање гужве, препуне возове и метрое. Оно што је посебно интересантно, посебно за наше прилике је, да велики број становника на станицама не закључава своје бицикле.

Статистички подаци су показали да се у Финској бицикл користи између 9 и 10 процената. У овој земљи бицикл користе сви друштвени слојеви, од пензионера, фармера, студената, до банкара и бизнисмена.

Чак ни клима, коју карактерише хладније време, не ремети уживање у вожњи Финцима. Сезона бициклизма почиње почетком пролећа и траје до касне јесени.

Још једна од нордијских земаља у којој је бициклизам изузетно заступљен спорт је Новешка.

У држави од око 5 милиона становника процењује се да има око 3 милиона бицикла.

По подацима али и по ситуацији која се може видети широм земље очигледно је да становници ове скандинавске државе користе сваки леп дан за вожњу бицикла. Продаја бицикала је на завидном нивоу, али за разлику од Јапанаца познати су и по крађи истих.

У овој држави се годишње украде 60.000 бицикала, па тако носе славни рекорд у Европи.

Лопови су толико искусни да закључани бицикл могу да откључају и за 10 до 30 секунди. Власти покушавају да реше овај проблем али нажалост већина украдених бицикли се не пронађе.

У Шведској се око 9 процената укупног превоза на годишњем нивоу обави бициклом.

У овој земљи бицикл поседује свака кућа, а по продаји су једна од водећих земаља у Европи. За много становнике бицикл има већу вредност од телевизора. Просечна породична кућа има неколико различитих модела у зависноти о старости чланова и потреба.

У Немачкој готово да нема домаћинства које не поседује макар један бицикл. Око 10 посто Немаца вози бицикл свакодневно.

Љубав према овом превозном средству  преноси се генерацијама, отуда и велико разумевање возача, пешака и бициклиста у саобраћају.

Данска се по много чему разликује од других европских земаља, посебно када су у питању европске вредности.

У овој земљи бицикл је у саобраћају заступљен са 18 %. Просечна километража по становнику износи 1.6 км дневно.

Бицикл се у земљи сматра као здравији, јефтинији, еколошки прихватљив, али често и бржи начин превоза.

Број оних који користе бицикл за одлазак на посао, у школу, факултет или у куповину, се из дана у дан повећава.

Влада Данске схватила је овај тренд веома озбиљно и изашла у сусрет грађанима, али и туристима тако што је обезбедила бицикле за изнајмљивање на дневном нивоу.

Највише се користе у главном граду Копенхагену, где око 37 посото становника вози популарни бајс.

Веровали или не, Холандија је земља која је на убедљивом првом месту када је у питању вожња бицикла.

Око 27% укупног превоза на годишњем нивоу обави се бициклом. Од тога 25% су они који га користе за одлазак на посао.

Холанђани воде и када је куповина бицикала у питању. Годишње се потроши скоро милијарда евра само за то.

Главни град Холандије, Амстердам је први по броју бициклиста на свету.

Као ретко ко могу да се похвале и по уређеној инфрастуктури. У граду је изграђено више од 400 километра бициклистичких стаза.

Међутим, као и Норвежани никако не могу да изађу на крај са крадљивцима бицикала. Сваки пети бицикл се годишње украде тако да је просечан број крађа 20 % у односу на број продатих.

И поред свега тога Холанђани важе за изузетно срећну нацију и у самом су врху земаља по здрављу својих становника.

Сматрају да осим користи по здравље, вожњом бицикла штеде, јер не користе аутомобиле, не загађују животну средину, а и у сталном су контакту са комшијама, пријатељима, пролазницима.

Нису отуђени, па је популарни бајс један од симбола Холандије.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 29 септембар 2020 17:43
Страна 2 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter