SASTIPASO EM SOCIJALNO ARAKIBE E ROMNJENGORO

O socijalekonomikane uslovija em i marginalizacija baši Romengiri populacija isilen negativno stav kova nane ko šukar baši o sastipe em informišibe taro sastipe e Romengoro.

Ked dikenape sa o dizane o romnja em o čhavore najari isilen sastipaso dikibe em o perdo gende dikiba ki akaja tema vakerena kaj bute Romen nane sastipaso dikibe .

O Roma ko marginalizovana mahale nane šukar informišime tare sastipase rizici em taro pučipa taro sastipe taro repoduktivna organija em taro adava sar o HIV virus nakajpe taro manuš ko manuš.

Klidose dikibaja o čororipe e Romengoro asi olengi migracija tari Srbija ko puvlja ke Evropake puvja em I socijalno ikalibaso dikibe perdonengoro bibučakoro status .O dikibe e Romengoro sar jek taro najčorore nacije nane ič šukar sar ko institucije aso arakiba buti ađaar ko amalipe. Ko Romanipe dičola kaj po ari isilen ekonomikano dikibe perdo Roma nanelen buti em so kerena ,kerena phari nelen kvalifikacije em so nanelen sikavni aso po šukar buća.

O razlozija so kerena te ovel esavko položaj e Romen ko tržište aso arakiba buti adavaj so isilen po tikno nivo taro sikljojbe nanelen sikavni ,diskriminacija em soj isključime taro aver populacije.Ked dikelape o socialekonomikano dikibe e Romengoro I buti adate averčane nanenuma so o Roma đivdinena ko čororipe em diisave Roma ko but baro čororipe .

Taro akava tabljardo problem ko amalipe kova ulo ked peli I angluni Jugoslavija em ked pojavinđape o nacionalizam ,ksenofobija em šovinizam vakerena perdo podaci kola iklile taro dikiba numa em taro bibučakoro status e Romengoro.

O Roma đivdinena taro sezonska buča ki poljoprivreda ,građevina sivo ekonomija,em kediba sastrena em kartonija,numa em tari socijalno pomoć. Duj osnovna faktorja kola anđe ko esavko dikibe e Romengoro dikelape ko olengo tikno sikajbe. Ko sastipase khera angažujme sastipase medijatorke tari Romani populacija sar te vazden e sastipaso dikibe e Romengoro baši sastipaso arakibe em po but ked dikelape o đuvlja em o čhavore ,em te barjaripe o dostupnost tare sastipaso dikibe te ovel po šukar informišibe ki adaja tema em te uljajpe o bijekutnipe.

O kerde mere em o aktivnostija anđe đi o barjariba o gende Roma kolen isi sastipaso arakiba ,po but čhavore vakcinišime,po but Roma injelen sistematska dikiba,arakljepe lekarja kola ka sasčarenlen,po saste đivdinena,po arakle taro zarazna nasvalipa siklile taro duvaneso čuro kobor štetno em tari pravilno ishrana. I Tereza Šainović sastipasi medijatorka ke sastipaso kher ki Vranja vakeri kaj e sastipase medijatorke karika maškaro kher e sastipaso em maškaro Roma te edukujinenpe em te đanen pumare prava em obaveze.

-Pomožinava e Romen te birinen pumare doktore ,em te ostvarinen pumare dokumentija em sastipaso osiguranje ,sastipasi knjižica em pravo ko čhavorengo dodatak em socijalno pomoć.Kerava sistematsko obrada ko Romane porodice,dikava save problemija isilen em katane me em o patronažna penja dika te arakipe ko olengere problemija šajipe te rešinalen.Sarađujnava e maškareja asi socijalno buti em lokalno samouprava. Svako dive ikljovava ko mahale đava ko Roma em dikava te barjarav olengiri svest te araken pumaro ,em pumare kherutnengoro sastipe ,vakerava tari prevencija em taro hronična zarazna em bizarazna nasvalipa.-vakeri I Tereza.

Baši o barjariba ko ikeribe em baši I dostupnost ko kvaliteti baši e sastipasi zaštita asi Romani populacija palo vakerdo akciono plani predvidime aver aktivnosti baši keriba po but edukacije ked vakeripe tare Romengiri sastipasi zaštita,taro prava e Romengere ,keriba seminarija ko teme taro sastipe tare Republikako fond ase sastipaso osiguriba,numa specifično baši Romako sistemi baši obavezno sastipaso osiguriba,seminarija.specifično aso Roma po šukar komunikacija em radionice aso sastipase bučarne sar te barjaripe I buti so kerena o patronažna penja.

ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA ROMKINJA

Socijalekonomski uslovi i marginalizovanost romske zajednice imaju negativan uticaj na zdravlje i informisanost o zdravlju Roma.

U poređenju s opštom populacijom, Romkinje i deca imaju slab pristup zdravstvu, a brojna istraživanja pokazuju da veliki broj Roma u Srbiji nema zdravstveno osiguranje.

Romi u marginalizovanim naseljima lošije su informisani o zdravstvenim rizicima i pitanjima kao što su zdravlje repoduktivnih organa i poznavanje načina prenošenja visura HIV-a.

Ključni razlozi za siromaštvo Roma, migraciju Roma iz Srbije ka zemljama EU i socijalnu isključenost, je njihova masovna nezaposlenost. Položaj romske populacije, kao jedne od najzapostavljenijih etničkih grupa je izuzetno nepovoljan, kako na tržištu rada, tako i u društvu. Odlikuje ga nizak stepen ekonomske aktivnosti, velika zastupljenost rada u neformalnom sektoru, visoka nezaposlenost, obavljanje najtežih i najmanje pladenih poslova, nedovoljno inventivan i efikasan sitem na državnom i lokalnom nivou u sprovođenju planskih dokumenata. Razlozi koji uzrokuju nepovoljan položaj na tržištu rada su: nizak obrazovni nivo, diskriminacija i isključenost iz opšte populacije. U socioekonomskom pogledu, Romi žive u nemaštini i vecina njih je na granici egzistencijalne izdržljivosti.

O ovom gorucem društvenom problemu koji koincidira sa raspadom ex Yugoslavije i pojavom nacionalizma, ksenofobije, šovinizma i neskrivene diskriminacije govore mnogobrojni podaci koji ukazuju na obim i vrstu nezaposlenosti Roma.

Većina romskih domacinstava ima ograničene izvore prihoda, to su uglavnom prihodi od sezonskih radova u poljoprivredi i građevinarstvu, rad u sivom sektoru, sakupljanje sekundarnih sirovina, i socijalna pomoć od države.

Dva osnovna faktora koja doprinose nepovoljnom položaju Roma na tržištu rada i koja vecinu Roma ograničavaju na nisko placena i privremena zanimanja su: nizak nivo obrazovanja i stručne obuke i diskriminacija od strane potencijalnih poslodavaca.

U domovima zdravlja angažovane su zdravstvene madijatorke iz romske zajednice s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravene zaštite, nivo informisanosti o zdravlju i smanji nejednakosti. Sprovedene mere i aktivnosti dovele do povećanja broja zdravstveno osiguranih osoba, vakcinisane dece, sistematskih pregleda Roma uključenih u savetovališta i preventivne centre domova zdravlja, onih koji su izabrali lekara, usvojili zdrave stavove života, stekli znanja o kontroli zdravlja, zaštiti od zaraznih bolesti, planiranju porodice, štetnosti psihoaktivnih supstanci, pravilnoj ishrani i čuvanju namirnica, ličnoj i opštoj higijeni, značaju uklanjanja otpada, nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju, trogivni ljudima, pravima iz socijalne i zdravene zaštite, kao i zdravenstonog osiguranja.

Tereza Šainović zdravstvena medijatorka u Domu zdravlja u Vranju je istakla da je da su zdravstvene medijatorke karika sa Domom zdravlja i pripadnika Romske nacionalne zajednice, da ih edukuju i upoznaju sa njihovim pravima i obavezama.

- Pomažem Romima pri izboru odabranog lekara i ostvarivanju ličnih dokumenata i zdravstvenog osiguranja, odnosno zdravstvene knjižice, kao i ostvarivanju prava na dečiji dodatak i socijalne pomoći. Vršim sistematsku obradu Romskih porodica, sagledavam problem u romskoj populaciji i zajedno sa patronažnim sestrama radimo na rešavanju tih problema. Sarađujem sa Centrom za socijalni rad i lokalnom samoupravom. Svakodnevno na terenu obilazim romske porodice utičem na povečanje svesti romske populacije o očuvanju njihovog zdravlja i prevenciji hronićnih zaraznih i nezaraznih bolesti - kaže Tereza.

U cilju povećanja pristupačnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite za romsku populaciju, pomenutim akcionim planom predviđene su aktvinosti koje se odnose na organizovanje edukacije u vezi s pravima Roma u oblasti zdravstvene zaštite, i to: seminara za zaposlene Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o specifičnom položaju romske populacije u sistemu obaveznog zdravstveno osiguranja, seminara i radionica za zdravstvene radnike i saradnike radi upoznavanja sa specifičnim potrebama romske populacije, uspostavljanja bolje komunikacije i razumevanja, edukacije o pravima na zdravstvenu zaštitu i unapređenje rada patronažnih sestara.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter