Националне мањине: Да ли ме видите

Националне мањине: Да ли ме видите (10)

MOTIVACIONA VAKERIBA

O đuvlja taro nacionalna tikoripa po but izložime baši pobutengiri diskriminacija, em po but nane šukar o dikibe baši o Romnja, ked dikelape olengo patrijahalno amalipe baši o romano nacinalno tikoripe. Adalese valjani motivacija aso adala Romnja ko đivdipe te đan anglal po vazdime šereja sar bi ko šajipe anena pumare manglipa.

O Romnja valjani korkore pumendar te keren šajipe te vazden pumaro položaj, vakeri I Farija Kadrijević kojaj radološko tehničari ko kher e sastipaso ki Vranja em vakeri kaj o evrointegraciono procesi prilika aso po šukar socijalno integracija baši o marginalizovana kedipa. Palo olakoro vakeribe, o položaj e Romnjengoro but pharo em adava adalese soj čhorore, bibučako, nane but informišime, bizo sikavne, nane šukar olengoro aspekt baši olengiri tradicija, page olengere manušikane dikiba, em buteberšengoro pasivnost baši olengoro položaj. „Mora korkore amare keribnaja te ostvarina amare prava,po šukar položajese,em po šukar đivdipase baši Romnja “, vakeri i Farija. Adava šaj te kerelpe em inicirinipe, participacija em te denmen piko sa okole keribna baši o Roma em Romnja, arakiba taro mariba ko kerutnipe dikiba em rodiba šajipe baši o čhavorengoro pravo em rodno jekutnipe - motođa i Farija

I Država ko agorutne berša po intezivno kerela buti aso po šukar đivdipe baši status e Romengoro em baši olengiti integracija. „Đana kaj em amari strana valjani te del doprinos sar bi ovela po šukar o položaj e Romengoro ki amari diz. Angla amende baro em dlego proces baši e Evopake integracije em prilika po uspešno em kvalitetno te čuvenpe sa o modelija aso socijalno uključiba baši adava marginalizovano kedipe“, vakeri I Altena Asanović kojaj sekretari ki kancelarija baši ostvariba em arakiba lična em kolektivna prava baši romano nacionalno tikoripe ki Vranja. Vakeriba taro uključiba e Romane čhavorengro ko obrazovno sistemi, oj vakerđa kaj o sikavipe valjani te dikelpe sar ikeribaso anglunipe te ikljolpe taro čororipe. Te dikjlam o sikavipe sar klidesoro faktori aso but šukar amalikane em ekonomikane averčanipa, valjani te dikelpe šajipe te đalpe po anglal ko sikavipe baši o but čorore kedipa taro čhavore kola avena taro maškar kote nane šukaripe. Taro kherutne kote o dada em dija nanelen buti em isilen tikno stepen taro sikavipe. O Romane sikavne adalese soj čhorore, najbut adalese pumare avere amalendar ačavena sig o sikavipe em taro tiknipe kerena buča kolenge na rodelape stručno sprema sar bi arakena elementarno arakibe aso đivdipe.

I Tereza Šainović vakeri kaj slažinipe baši o konstatacije kola dinđe i Farije em I Altena. Oj vakeri kaj o sikavipe klidi aso uspeh em asi integracija baši o Roma em Romnja. Vakeri em kaj ked vakeripe taro po šukar položaj e Romnjengoro valjani te arakipe strateško barabipe em arakipe savez okole relevantna partnerenca kola aljona o problem e Romengoro. Šukar način aso arakiba adava cilj barabipe e Romnjengoro em o šerune NVO numa, em e politikane strankenca sova kerelape jek sistemi aso keriba kapacitetija aso kontinuirano sikavibe em mentorstvo. I Tereza motovela kaj valjani te barjaripe o genipe baši Romnja em kote o thana kote anenape šajipa ko lokalno em nacionalno nivo,em te barjaripe o gende Romnja kolen ka ovel motivacija ko politikane procesija em po but Romnja te oven NVO. „O Romnja valjani te ovelen po baro senzibilisano dikibe baši amalikano kedipe“, vakeri I Tereza .

MOTIVACIONE PORUKE

Pripadnice nacionalnih manjina su izložene riziku višestruke diskriminacije, posebno je nepovoljan položaj Romkinja, imajući u vidu izrazito patrijarhalno društvo romske nacionalne manjine. Zato je potrebna motivacija ovim ženama da kroz život krenu odlučnije kako bi ostvarile svoje ciljeve.

Romkinje treba sopstvenim delovanjem da doprinesu poboljšanju njihovog položaja, poručila je Farija Kadrijević radološki tehničar u Domu zdravlja u Vranju i dodala da je evrointegracioni proces prilika za uspešniju socijalnu integraciju te marginalizovane grupe. Prema njenim rečima, položaj Romkinja izuzetno je težak, a uzroci su siromaštvo, nezaposlenost, slaba informisanost, obrazovanje, negativni aspekti tradicije, kršenje osnovnih ljudskih prava i višedeceniska pasivnost u praćenju njihovog položaja.

„Moramo same svojim delovanjem doprineti ostvarivanju prava, poboljšanju položaja i kvaliteta života Romkinja “, naglasila je Farija. To je moguće ostvariti iniciranjem, participacijom i podrškom svih aktivnosti koje se tiču Roma i Romkinja, zaštitom od nasilja u porodici, promovisanjem i zastupanjem dečjih prava i rodne ravnopravnosti, zaključila je Farija.

Država posljednjih godina intenzivno radi na poboljšanju statusa Roma i na njihovoj integraciji „Svesni smo da i naša strana treba da doprinese kako bi se promenio položaj Roma u našem gradu. Pred nama je proces evropske integracije i prilika da se uspešnije i kvalitetnije postave modeli socijalne integracije prema toj marginalizovanoj grupi“, kaže Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine u Vranju.

Govoreći o uključenosti romske dece u obrazovni sistem, ona je navela da obrazovanje treba prepoznati kao jedini održivi način za izlazak iz siromašta. Ako obrazovanje razumemo kao ključni faktor za mnoge pozitivne društvene i ekonomske promene, neophodno je razmotriti mogućnosti za unapređenje obrazovanja najsiromašnije i najosetljivije grupe dece, koje najčešće dolaze iz okruženja nepodsticajnog za razvoj, iz porodica u kojima roditelji nisu zaposleni i imaju nizak stepen obrazovanja. Romski učenici, pod teretom nemaštine, češće od ostalih vršnjaka prekidaju školovanje i od najranijeg životnog doba rade poslove za koje se uglavnom ne traži posebna stručnost kako bi obezbedili elementarna sredstva za život.

Tereza Šainović se slaže sa konstatacijama Farije i Altene. Ona naglašava da je obrazovanje ključ uspeha ka integraciji Roma i Romkinja. Istakla je i da bi poboljšanju položaja Romkinja doprinelo postojanje strateške saradnje i pronalaženje savezništava sa relevantnim partnerima. Dobar način za ostvarenje tog cilja je saradnja Romkinja sa vodećim NVO i političkim strankama, postojanje sistema za izgradnju kapaciteta koji bi pružali kontinuiranu obuku i mentorstvo. Tereza smatra da treba povećati broj Romkinja i na mestima odlučivanja, na lokalnom i nacionalnom nivou, te da je jedan od prioriteta i povećanje nivoa motivacije Romkinja za veće učešće u političkim procesima i broja aktivistkinja u NVO. „Romkinje treba senzibilisati za aktivan odnos prema društvenoj zajednici“, zaključila je ona.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

PRIMERIJA TARO USPEŠNA ROMNJA

O Romnja sar pripadnice taro jek tiknipaso narodo ki Srbija ki teluni amalikani margina, numa ked vakeripe te delpe olenge piko šaj sar aver đuvlja te keren bare učipnase rezultatija.Ko amalipa dikenape bare predrasute ked vakeripe taro Romnja em stereotipno isi dikibe numa o Romnja sar aver đuvlja ni ari nane averčane taro aver đuvlja ko sveto. Ked i đuvli aktiviskinja Romni dela zoralipe asi bisikavni čorori Romni ki Romani mahala em oj ked lela te đal te rodel pe prava ke državake institucije, valjani adala udara te oven olake pravde te delpe ola piko taro sa amalipa.

Jek taro najuspešna Romnja ki Vranja i Farija Kadrijević kerela buti ko Kher e sastipaso sar radiološko tehničari ki stomatologija. Agorčerđa maškaruni medicinsko sikavni farmaceutsko tehničari em pala adaleste nakli dokvalifikacija aso radiološko tehničari. I Farija bare uspeheja bavinipe politika. Oj trito mandati odborniko ki Dizani Skupština ki Vranja em bare uspeheja dinđa šajipe baši integracija e Romengiri.Dinđa baro doprinos aso but infrastrukturna projektija kola kerđepe ko Romane mahale. Oj ko 2008 to berš inje ki lista Socijalističko partija e Srbijaki sar kandidati baši Republikako poslaniko. I Farija inje em člano ko Romano nacionalno savet ko 2010 to berš, em akana ko kedipe e dizanengoro”Forum e đuvljengoro tari Vranja” teleder i šeruni. Daj aso duj čhave ,o pureder čhavo agorčerđa uči elekrotehničko sikavni emu lo inžinjeri baši elektrotehnika, i čhaj agorčerđa maškaruni sikavni ekonomsko trgovačko.

I Altena Asanović sekretari ki kancelarija baši arakiba em ostvariba lična em kolektivna prava aso Romano nacionalno tikuripa em oj uspešno Romni. Završinđa Ekonomsko trgovačko sikavni em isila diploma taro stručno osposobljavanje kompjuterista ”Pravno birotehničko struka”. Isila panda jek sikavni Pouči sikavni aso vaspitačija strukovno studija taro oblast aso “Strukovna studije aso sikavipe vaspitači asi buti ko anglune sikavne ustanove.

Taro 2014 đi o 2016 berš inje šeruni sar koordinatori aso Mobilno timo baši inkluzija e Romengiri. Isila po but sertifikatija “Upraviba projektengre cikluseja”taro programi MIR2 2007, sertifikat „Dizano ,politika ,lokalno kedipe“, Dizani inicijativa Beograd 2008 Uverenje „Romano čhavoro em sikavni “ taro naklo program stručno usavršiba baši Savez e sikavnengoro ki Srbija Beograd 2009, sertifikat „Nasilje ko kherutnipe em institusionalno arakibe “Autonomsko đuvljano maškar Beograd 2010 ,sertifikat „Arakibe e čhavorengoro“ sertifikat „Upis ko matična lila pristupi baši o prava em arakiba tari diskriminacija, em pana but sertifikatija.Odgovorno em cenime, poštujme,sposobno asi timsko buti, lideri, isila baro bučarno iskustvo manušenca a po but čhavorencaAdate aso arakiba em rodiba te kerel buti em maksimalno te angažujinipe. I Altena jek taro retka Romnja koja uspešno sikljarđa pe trine čhaven. I najpurani čhaj agorčerđa master studije ko tehničko fakulteti ko unevirzitet ko Novi Sad, smer logistika i kvalitet, i maškaruni čhaj master Akademija baši umetnost ko Novi Sad, smer drama, o najterno čhavo đala ko studije ko Fakulteti.

I Terza Šainović sar i Altena uspešno em bučarni Romni. Završinđa maškaruni ekonomsko sikavni .Kerela biti sar sastipasi medijatorka ko kher e sastipaso ki Vranja. Nakli but obuke seminarja em edukacije em sa adava sar te integrišini i Romani populacija ko amalipe, te ostvarinen pumare prava ko sikljojbe, arakiba buti, bešibe, sastipe, em mariba te na ovel diskriminacija. I Tereza članica em aktivistkinja ki Romani đuvljani mreža ki Srbija, član baši o mobilno tim asi inkluzija e Romengiri ki diz Vranja, injenje angažovano ko but projektija taro po but nevladina kedipa. Ko avdisutno vakti angažujme ko programi taro Savet e Evropako ROMACTED, sar facilitatorka. But odgovorno, organizovano em spremno aso arakibe šajipe okola bučake koja kerela, komunikativno em uporno te ostvarini o zadaci kola dinde te arakipe šajipe. Adija olakiri buti koja šukar kerela anđa đi adaleste o Roma te mangenla adalese so diklje so oj kerela olenge šukaripe numa em mangenala o dizane tari lokalno samouprava em aver državake institucije kolenca isila borajba. Isila duj čhave kolen bare uspeheja sikljari.

Akala duj Romnja nane korkore ked vakeripe taro uspešna Romnja, isi pana but esavke. But Romnja sar I Altena em I Tereza isilen sikavne em buča . But Romnja isilen fakulteti terne Romane čhija studentkinje, amalikane isi Romnja kola aktivna em ekonomikano korkore pumen parvarena. Sa adala uspešna Romnja isilen obaveza em odgovornost te den pumaro piko aso integrcije e Romengere te đalpe anglal o Roma te sikljon te araken buti em te đivdinen po šukar.

PRIMERI USPEŠNIH ROMKINJA

Romkinje, kao pripadnice jedne manjinske zajednice u Srbiji, su na dnu društvenih margina, ali kada im se pruži mogućnost pokazuju da mogu, kao i drugi, da postižu vrhunske rezultate. U društvu postoje ogromne predrasude i stereotipi prema njima, ali se one ni po čemu ne razlikuju od drugih žena u svetu. Kada aktivistkinja, Romkinja osnaži nepismenu, siromašnu ženu u romskoj mahali, i kada ona krene u ostvarivanje nekih svoja prava, potrebno je da su joj vrata instititucija otvorena i podrška celog društva.

Jedna od najuspešnijih Romkinja u Vranju Farija Kadrijević radi u Domu zdravlja posao radiološkog tehničara u stomatologiji. Završila je srednju medicinsku školu farmaceutski tehničar i kasnije dokvalifikovala za radiološkog tehničara. Farija se uspešno bavi i politikom. Ona je treći mandat odbornik u Skupštini grada Vranja i sa velikim uspehom doprinela je integraciji Romske nacionalne manjine. Zaslužna je za mnoge infrastrukturne projekte koji su se realizovali u Romskim mahalama. Ona je 2008. godine bila na listi Socijalističke partije Srbije kandidat za narodnog poslanika. Farija je bila i član Romskog nacionalnog saveta 2010. godine, dok je u udruženju građana “Forum žena Vranja” njen podpredsednik. Majka je dvoje dece,stariji sin je završio višu elektrotehničku školu, inžinjer je elektrotehnike, ćerka je završila srednju ekonomsko trgovinsku školu.

Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine ubraja se u red uspešnih Romkinja. Završila je Ekonomsko trgovinsku školu i ima diplomu o stručnom osposobljavanju za zanimanje kompjuterista „Pravno-birotehnička struka“. Stečeno zvanje Visoka škola za vaspitače strukovnih studija, oblast: Strukovne studije za obrazovanje vaspitača za rad u predškolskim ustanovama. Od 2014. do 2016. godine bila je na čelu kao koordinator Mobilnog tima za inkluziju Roma. Poseduje niz sertifikata „Upravljanje projektnim ciklusom“ program MIR2 2007, sertifikat „Građanin, politika, lokalna samouprava“, Građanska inicijativa Beograd 2008, Uverenje „Romsko dete i škola“ o savladanom programu stručnog usavršavanja Saveza učitelja Srbije Beograd 2009, sertifikat „Nasilje u porodici i institusionalna zaštita“ Autonomski ženski centar Beograd 2010, sertifikat „Zaštita dece od zanemarivanja i zlostavljanja“ i „Integracija u zlostavljanju partnerskog nasilja“, sertifikat „Upis u matičnu knjigu rođenih, pristup pravima i zaštita od diskriminacije“, sertifikat „Izgradnja savezništva za inkluzivno obrazovanje” Centar za interaktivnu pedagogiju Beograd 2015, sertifikat „Trgovina ljudima-osnaživanje predstavnika lokalnih institucija za prepoznavanje i preventivno delovanje u oblasti trgovine ljudima“. Odgovorna, cenjena, poštovana, sposobna za samostalan i timski rad, stečeno veliko iskustvo u radu sa ljudima a posebno u radu sa decom. Spremna za bilo koji rad uz maksimalno angažovanje realizacijom kvalitetnog rada. Altena je jedna od retkih Romkinja koja je uspešno obrazovala svoju decu. Najstarija kćerka završila je master studije na tehničkom fakultetu unevirziteta u Novom Sadu, smer logistika i kvalitet,srednja kćerka zavšila master Akademiju umetnosti u Novom sadu, smer drama,najmlađi sin trenutno studira.

Terza Šainović takođe je veoma uspešna Romkinja. Završila je srednju ekonomsku školu. Radi kao zdravstveni medijator u Vranju. Prošla je kroz bezbroj obuka i edukacija u cilju unapredjenja, usavršavanja i primene stečenih znanja u praksi, a sve u cilju unapređenja integracije romske populacije, ostvarivanju njihovih prava u obrazovanju, zaposljavanju, stanovanju, zdravlju, u borbi protiv diskriminacije. Članica je I aktivistkinja Romske Ženske mreže u Srbiji, član mobilnog tima za inkluziju Roma u gradu Vranju, takodje je bila angažovana i na mnogobrojnim projektima preko nevladinih organizacija. Trenutno je angažovana i na programu Saveta Evrope ROMACTED, kao facilitator. Veoma je odgovorna, organizovana i spremna za obavljanje različitih vrsta poslova, komunikativna i uporna u ostvarivanju postavljenih zadataka. Svojim odgovornim i poštenim radom na terenu sa romskom zajednicom, stekla je veliko poverenje i poštovanje svog naroda, kao i prepoznatljivost u lokalnoj samoupravi u Vranju. Majka je dvoje dece, koje sa velikim uspehom obrazuje.

Sigurno da to nisu jedine uspešne Romkinje. Naprotiv ima ih još i ovo nije prava i nije jedina slika o Romkinjama, ali da je to slika koja preovlađuje u našem društvu, jer se nedovoljno zna i govori da Romkinje završavaju fakultete, da su odlične studentkinje, da su društveno aktivne, da su ekonomski samostalne. Na svima nama je obaveza i odgovornost da tu sliku menjamo. O uspešnim Romkinjama, njihovoj stručnosti, obrazovanju, i dalje se nedovoljno govori, jer se stalno ukazuje na teškoće i probleme romske zajednice.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

DIZANO AKCIONO PLANI BAŠI INTEGRACIJA ASO ROMA EM ROMNJA

Dikibnaja te barjarelpe, em te vazdelpe o položaj baši Roma em Romnja, ko sklado so dinđa preporuke i Vlada e Srbijaki baši strategija, i dizani samouprava tari diz Vranje ko 2016 berš lelja te kerel o proces baši o lokalno akciono plani aso Roma em Romnja. O šeruno tari diz Vranja anđa šajipe te ovel komisija baši adava pučipe aso lokalno akciono plani kote rodelape te vazdelpe o položaj e Romengoro em e Romnjengoro ko po učo nivo asi diz Vranja em asi opština Vransko Banja ko 06.10.2016. berš. O dokumenti baši akciono plani aso barjariba o položaj e Romengoro em e Romnjengoro asi diz Vranja em opština Vranjska Banja aso vakti taro 2018. Đi ko 2021. berš motovela o dokumenti kova kerđa i komisija aso lokalno akciono plani kote piko dinđe o manuša tari lokalno samouprava tari diz Vranja em o aver relevantna manuša.

Akale dokumenteja i komisija diklja te kerel sistematsko dikibe aso relevantna analize baši okova so valjani asi romani populacija taro nacionalno nivoi ,em analiza asi ciljno grupa, em taro sa adava te delpe predlog asi Skupština ki diz Vranja te anelpe esavko strateško dokumenti aso aniba lolalno akciono plani aso Roma em Romnja tari diz Vranja em Dizani opština Vranjsko Banja ko vakti 2018. – 2021. berš.

I diz Vranje akaleja đeli po anglal ki šukar praksa ki politika koja legari aso Roma em ko vakti so naklo ked prađape kancalarija aso arakibe em dikibe lična em kolektivna prava e Romengere ko 2005 berš, em adaleja vakerđape so ka đalpe po anglal te kerelpe šukaripe asi integracija e Romengiri, ked dikelape o Romane čhavore a sa adava ko sklado kobor šaj te delpe piko em te dikljaljenpe o problemijija. I diz Vranje dela po piko aso sa okova so kerela I država ked kerela po šukar te ovel sikljojbe em aver inlkuzija baši o Roma em Romnja.

Ađaar em ked dikelape o baro čororipe maškaro Roma I diz Vranja sar aver lokalna samouprave ki Srbija dikela te araki šajipe te del po piko aso po šukar đivdipe aso Roma em Romnja. Keribnaja akava lokalno akciono plani pravelape šajipe aso po anglunipe ko položaj aso Roma em Romnja sa ko sklado e penđarutne manglipaja, a sa adava taro šukar penđariba em definicije o problemija em o prioritetija e Romengere ki amari diz. Ked dikelape agorutno dejba ko buđeti anelpe šajipe kobor šaj te delpe baši akava lokalno akciono plani sar bi i diz Vranje o aktivnostija lena pumaro keribe.

O Dejan Ivanović o člano taro dizano veće aso resori nacionalna tiknipa,etnička kedipa em nevladina kedipa, ked inje gosto ki regionalno radio televizija Vranje em ko aver medija vakerđa kaj i diz Vranja đala anglal okoleja so lelja te kerel em adava so ko 2005 berš prađa kancalarija aso ostvariba em arakiba lična em koleltivna prava baši o Roma đelope anglal ko integracije baši Roma em baši romane čhavore kola đana ko sikavne em adaleja te tikljarenpe o problemija.

O istaknuto romengoro aktivista o Ivica Šainović slažinipe e Ivanovićeja numa vakeri kaj valjani panda te đalpe e integracija baši o Roma em Romnja. Ov pohvalinđa sa so kerela i lokalno samouprava aso Roma numa vakerđa kaj valjani akana o lokalno akciono plan te implementirinipe. O Lokalno akciono plani kerđape palo avdisuttno dikiba kova inje đi akana, palo podača kola isi em palo prioritetija kola čivde ki definicija ko vakti ked anelape o akti, numa ked ka avel ki realizacija o akti šaj te irinipe palo okova so valjani aso Roma em Romnja em aso dizane, adalese so o lokalna akciona planija jek taro razvojna dokumentija em adalese šaj te meninipe em te revidirinipe olesi implementacija. Aver akterja ko akava akti šaj te oven mukle ko dikibe sar đala i implementacija.

O Lokalno akciono plani zvanično dukumenti tari lokalno samouprava sova definišinipe o pravci sar ka đan ko oblasti sikljojbe, arakiba buti,sastipe,bešibe em kultura em informišibe baši Roma em Romnja. Adalaj konkretna mere sar bi barjaripe ko po šukar o đivdipe e Romengoro em e Romnjengo ko štar oblastija, em sova ikljona dikutne mehanizmija kolendar ka dikelpe i implementacija em đi kote alope ko akava projekti. Vakeripe taro dokumenti kova dinđape piko taro organja tari lokalno samouprava aso Roma em Romnja. O plan te anelpe ki praksa valjani ko buđeti te arakenpe donatorja sar bi arakenape sredstva asi implementacija.O lokalno akciono plani aso barjaribe o than e Romengoro em Romnjengo predstavini durevakteso arakibe aso pučipa e Romengoro em te arakibe adalese šajipe.

LOKALNI AKCIONI PLAN ZA INTEGRACIJU ROMA I ROMKINJA

Sa ciljem poboljšanja položaja Roma i Romkinja, a u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije datim u Strategiji, lokalna samouprava Grada Vranja je u 2016. godine pokrenula proces izrade Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja. Gradonačelnik grada Vranja doneo je Rešenje o obrazovanju Komisije za izradu Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja, 06.10.2016. godine. Dokument Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja za period od 2018. do 2021. Godine (LAP) predstavlja dokument koji je uradila Komisija za izradu Lokalnog akcionog plana i koju su činili predstavnici grada i drugih zainteresovanih strana.

Zadatak Komisije je bio da uradi sistematsku i pouzdanu analizu novousvojenih dokumenata na nacionalnom novu, kao i analizu potreba ciljnih grupa, i na osnovu toga predlože Skupštini grada Vranja donošenje Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja za period 2018. – 2021.godine. Grad Vranje u nastavku dobre politike koju je vodio u prethodnom periodu, a naročito nakon otvaranja Kancelarije za ostvarivanje i zaštitu ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine, 2005. godine, kroz ovaj napor pokazao da prepoznaje probleme romske populacije, naročito dece romske nacionalnosti i u skladu s mogućnostima da je svaku vrstu podrške i pomoći da se prevaziđu ili bar umanje.

Grad podržava napore države u vezi sa obrazovnom i svakom drugom inkluzijom Roma i Romkinja. Takođe, s obzirom na opšte i sve veće siromaštvo Grad Vranje, kao i druge lokalne samouprave u Republici Srbiji, prinuđen je da raspoloživa sredstva koristi za ublažavanje egzistencijalnih problema svih građana koji su u stanju potrebe.

Izradom Lokalnog Akcionog Plana stvaraju se mogućnosti za unapređenje položaja Roma i Romkinja, u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika, na osnovu dobrog poznavanja i definisanja prioritetnih potreba. S obzirom na ograničena budžetska sredstva kojima Grad Vranje raspolaže, potrebno je jasno i precizno utvrditi prioritete delovanja i usmeriti aktivnosti ka definisanim merama. Dejan Ivanović član Gradskog veća za resor nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije gostujući na regionalnoj radio televiziji Vranje i na drugim medijima više puta je naglasio da Grad Vranje u nastavku dobre politike koju je vodio u prethodnom periodu, a naročito nakon otvaranja Kancelarije za ostvarivanje i zaštitu ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine, 2005. godine, kroz ovaj napor pokazao da prepoznaje probleme romske populacije, naročito dece romske nacionalnosti i u skladu s mogućnostima da je svaku vrstu podrške i pomoći da se prevaziđu ili bar umanje.

Istaknuti Romski aktivista Ivica Šainović slaže se sa gospodinom Ivanovićem ali smatra da treba još mnogo uraditi kako bi se integracija Roma i Romkinja unapredila i implementirala u potpunosti. On je pohvalio napore lokalne samourave u vezi izrade lokalnog akcionog plana za unapređenje položaja Roma i Romkinja i kazao da je sad vreme za implementaciju. Lokalni Akcioni Plan je napravljen prema dosadašnjim iskustvima, aktuelnim podacima i prioritetima, koji su definisani u vremenu njegovog donošenja, ali u njegovoj realizaciji moguće je menjati pojedine segmente i prilagođavati ih potrebama građana, jer Lokalni Akcioni Plan predstavlja razvojni dokument i shodno tome moguće ga je dopunjavati i revidirati tokom implemetacije.

Ostali akteri uključeni u sam proces lokalnog akcionog planiranja su bili: predstavnici/ce različitih institucija, organizacija i grupa, uključujući i grupe potencijalnih korisnika/ca, koji su povremeno učestvovali u konsultativnom procesu. LAP kao zvanični dokument lokalne samouprave definiše pravce delovanja u oblasti unapređenja procesa obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravlja, kulture i informisanja Roma i Romkinja, konkretne mere i aktivnosti kojima bi se poboljšao sadašnji nepovoljan položaj u ove četiri oblasti, kao i jasne mehanizme pomoću kojih se može pratiti ostvarivanje postavljenih ciljeva. Reč je o dokumentu koji sadrži plan konkretnih mera i aktivnosti namenjenih Romima i Romkinjama, a koji su prihvaćeni od strane lokalnih organa vlasti.

Kako bi se plan sproveo u praksiu, neophodno je u budžetima lokalnih samouprava kao i kod donatora obezbediti sredstva za njihovu implementaciju. Lokalni Akcioni Plan za poboljšanje položaja Roma i Romkinja stoga predstavlja plansko i dugoročno rešavanje problema, koji su prepoznati kao rešivi od strane aktera.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Arakibe e Romnjengoro

Dikiba em disave istraživanja motovena kaj i romani populacija arakibe baši adava so nanelen šukar socio-ekonomikano pološaj adalese soj bi bućakoro so disave romen nane pumare lična lila em adalese so disave Roma nanelen sastipaso em socijalno dikibe. Sa akaleja šaj te pena kaj em diskriminacija koja kerelape baši o Roma numa taro institucije em taro po gendo narodo kote đivdinena. Jek taro dikibe sostar vakeripe ki akaja tema kaj o Roma em o dizutne averćane dićona ko jača e manušengere taro po baro narodo kote đivdinena, em kaj o arakibe e Romengoro ikeribe taro dizane kote isi roma.

Tro akava vakeribe kerđape skala te dikelpe save adala pretnje em alope đi ko dikipe kaj isi grupe ko amare Roma em Roma kola našle em selinđepe kola arakljepe ko baro problem sose nanelen lićna lila em sose nanelen egzistencija ko neve thana kote ale.Ko akava dikiba isi em dikibe ko rodno dikiba sose o Romnjapo but dikena o arakibe pumare čhavorengoro kola đana ko sikave em isilen dar taro aver čhavore.

Kerđape em dikibe e Romenca ki akaja tema em alope đi o rezultatija kola vakerena kaj po baro lejba ko integracije ka den aso Roma šukaripe em kaj olen averđane ka diken sova ka olen po šukar prava te aven đi pumare rodiba. Jek taro glavna prpreke sose adava nane ađaar o Roma kolenca kerđape anketa vakerena kaj adava soj o Roma bi sikavni em so nane obrazujme. Adalese vakeripe taro preporuke te đalpe anglal ko akala pučipa em te arakenpe mehanizmija aso po šukar sikavipe em arakiba buti aso Roma. Ko akava than valjani te len o nevladina kedipa kola kerena buti e Romencar em o lokalna koordinatorja taro Roma.

I Romani populacija jek taro najdiskrinimišime nacija ki Srbija. Ked dijelape o lično arakibe em o arakibe ko omano kedipe isi rodno averčanipe. Adalese o romnja ked vakeripe po but darana aso arakibe pumare čhavorengoro ko lokalno kontekst sar ka barjaren pumare čhavoren sar ka đan ko sikavne ten a oven kuvde em marde taro aver manuša.O Roma em o Romnja darana ten a avel đi adaleste em dikena pumare kherutnen.

I Lidija Kasemović jek taro poari gende Romnja koja adalese so araklja buti ko Pamučno kombinati ki Vranja ko ovtovardešta berša okole vekoste po socijalno – ekonomikano status kerđa te ovel po šukar pese em pe kherutnenge .O romnja kolen isi buti isilen em po šukar arakibaso dikibe adalese so socijalno-eknomikane trđona šukar - vakeri i Lidija.

- Phare aso Romnja kola na kerena buti em adala đuvlja na arakenape sar arakle adalese so nanelen nisavo financisko lejba. Olengo socijalno-ekonomikano status katastrofalno em đivdinena ko čhororipe. Našti te sikaven pumare čhavoren, em okova so but phare našti te araken normalno divesoro ajbe, bezeaj-vakeri i Lidija.

I Ramiza Jašarević nane bahtali sar i Lidija. Oj bi bučakoro em olako socijalno-ekonoikano status but pharo. Oj na arakipe ko arakibe baši adava.Kerela buti ko sezonska buča ko po but dizja ki Srbija dur pe kherestar.

- Šučur e devlese te ikerima o sastipe, te ovav sasti em te šaj te kerav buti. Ari but akaja buti so kerava lava pare te šaj te nakava akava jeven.Đi akana na arakljum buti adalese so nanema kvalifikacije. Po loke aso Romnja kolen isi buti em plata em adala Romnja isilen arakibe – vakeri i Ramiza.

Ko avdisutno vakti o položaj asi Romani populacija ki Srbija najšukar šaj te hramonipe sar jek socijalno ikljojbe em aniba arakibaske mehanizmija aso po šukar status ko akava pučipe,ko jek po baro nivo te anelpe manušikane konceptija baši arakibe sar bi aljolape so valjani asi akaja romani populacija. Akava koncept em uzo uključiba po but gende pretnje baši o pojedinco dikela ten a avl đi esavke situacije em te kerelpe po but te arakenpe o šajipa ko akava pučipe Akala pretnje relevantna ao diskusije baši o arakibe asi Romani populacija em adaleja ka dikelpe em sprovodinipe konkrtno politika kola ka avelpe đi o angljariba aso po šukar arakibe baši akaja populacija.

Bezbednost Romkinja

Nalazi istraživanja su pokazali da je za romsku populaciju ključna opažena bezbednosna pretnja nepovoljan socio-ekonomski položaj koji se ogleda u nezaposlenosti, problemima sa ličnim dokumentima i ostvarivanjem prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Sa ovim je usko povezana i opažena diskriminacija, institucionalna i ona koja dolazi od većinskog naroda. Jedan od najvažnijih nalaza jeste da romsko stanovništvo različito percipira bezbednosne pretnje u zavisnosti od lokalnog okruženja i stepena društvene integrisanosti. Skala opaženih pretnji između različitih podgrupa romske populacije se razlikuje, pa je tako za „domaće“ Rome karakterističan visok stepen integrisanosti u društvo, dok su raseljeni Romi suočavaju sa egzistencijalnim problemima.

U opažanju bezbednosti su prisutne i rodne razlike, pa su Romkinje nezavisno od lokalnog okruženja, zabrinute prevashodno za bezbednost dece. Preovlađujuće je mišljenje ispitanika romske zajednice da bi veća zastupljenost pripadnika romske manjine u institucijama sektora bezbednosti doprinela lakšem ostvarivanju prava i poboljšanju društvenog položaja Romkinja i Roma. Glavna prepreka u ostvarivanju toga je, prema mišljenju intervjuisanih pripadnika bezbednosnih struktura, nizak nivo obrazovanja romske populacije. Reč je o preporukama u pogledu postupanja, obrazovanja, obuke i zapošljavanja, kao i uspostavljanja mera monitoringa i izveštavanja u skladu sa zakonskim obavezama o zastupljenosti manjina u državnoj upravi.

Obzirom na značaj lokalnog konteksta preporučeno je formiranje ili jačanje lokalnih saveta za bezbednost, i uključivanje pripadnika romskih nevladinih organizacija i romskih koordinatora u njihov rad. Romska manjina predstavlja jednu od najranjivijih i višestruko onemogućenih društvenih grupa u Republici Srbiji. U opažanju vlastite bezbednosti i bezbednosti zajednice prisutne su i rodne razlike.

Tako su Romkinje, nezavisno od lokalnog konteksta u kojem žive, prevashodno zabrinute za odgoj i vaspitavanje dece i pretnje koje su u vezi sa tim, kao što je bezbednost dece u školama i vršnjačko nasilje. Romkinje i Romi pretnju od fizičkih napada organizovanih grupa ocenjuju kao neposrednu u sadašnjem momentu, ali i primarnu pretnju koju anticipiraju za budućnost, za vlastitu i bezbednost svojih porodica.

Lidija Kasemović jedna je od malobrojnih Romkinja koja je zahvaljujući zaposlenju u Pamučnom kombinatu Vranje ,osamdesetih godina prošlog veka, svoj socijalno-ekomonski status učinila povoljnijim za sebe I svoju porodicu.Romkinje koje imaju stalno zaposlenje imaju I povoljniji bezbednosni socijalno-ekonomski status-kaže Lidija.

- Teško je Romkinjama koje ne rade i one se ne osećaju bezbedno jer nemaju nikakva financiska primanja.Njihov socijalno ekonomski status je katastrofalan,žive u siromaštvu I nemaštini. Ne mogu da školuju svoju decu, a što je još otežavajuća okolnost ne mogu im priuštiti normalan dnevni obrok,žalosno je .kaže Lidija.

Ramiza Jašarević nije te sreće kao LIdija. Ona je nezaposlena i njen socijalno-ekonomski status je veoma loš. Ona se ne oseća bezbedno zbog toga.Primorana je da radi sezonske poslove po poljoprivrednim dobrima širom Srbije.

- Hvala bogu da me drži zdravlje ,da sam zdrava i da mogu da radim. Koliko toliko ovaj sezonski posao mi donosi pristojnu zaradu makar da prezimimo zimu. Nisam uspela da se zaposlim jer nenam nikakve kvalifikacije. Sigurno da je lakše zaposlenim Romkinjama jer imaju siguran posao i platu, te se osećaju bezbednije - zaključuje Ramiza.

Iako se položaj romske manjine danas u Srbiji najbolje može opisati kao stanje socijalne isključenosti, uvođenje koncepta ljudske bezbednosti omogućava nam da razmatranje bezbednosti i bezbednosnih percepcija te manjine postavimo u širi okvir, važan za bolje razumevanje položaja ove ranjive grupe. Ovaj koncept, i pored uključivanja velikog broja raznorodnih pretnji po bezbednost pojedinaca, omogućava i razmatranje neposredne fizičke pretnje kao primarne pretnje po njihovu bezbednost. Ova pretnja još je relevantna za diskusiju o bezbednosti romske zajednice u Srbiji danas, a time i za osmišljavanje i sprovođenje konkretnih politika koje bi trebalo da dovedu do unapređenja bezbednosti ovog dela populacije.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Problem ugovorenih brakova

новембар 29, 2019

PROBLEMI UGOVORIME LEJBA E ČHAVORENGORO

Rano lejba Rome,tiknipaso ugovorime lejba,ko amare thana panda akate tabu tema palo predrasude maškari romani populacija. Pali tradicija esavko lejba kerela te lenpe o tikne romane čijorja em tikne romane čavore sose delape diso ja pare sar mirazi numa adava sa motovto sar cena asi čhajori koja lela Rome.

Esavki praksa anela đi adava te pučelpe manuš soj adava tradicija ja bikibe e manušengoro . Maškaronarodosi definicija taro adava vakeribe baši o bikibe e manušengoro šaj te legari ko aver vakeribe a adava kulturaki praksa ko Romanipe. Isi dikiba ko akava vakeribe taro Roma kaj adava jek kulturaki tradicija kola tari koč ki koč kerđe olengere purane em on akava adava sar tradicija legarena anglal.

Ko adava sa isi averčanipe adalese so o romane čhijorja ovena eksploatišime taro pumaro jeri. Vakeribe ko sa adava kaj ki Srbija na delape esavko lejba adalese so adava čhavore em adalese so I Srbija hramonđa perdo deklaracije avrijal I puv em protokolija ked dikenape o prava e čhavorengere,mudariba o seksualno maribe, e čhavorengiri prostitucija,eksploatacija em bikiba e manušen.

Ko aver dikibe e kerutnengoro kanuni ki Srbija hramoni kaj načti te kuven te lenpe o tikne kolen isi po tele taro 18 berš numa o čhavore taro 16 berš adava šajipe dena o institucije tari maškar asi socijalno buti em o sudo numa em o dad em I daj.Posebno dikelape em dukala I činjenica so o tikne čijorja na dikena lošnipe ko adava rano lejba rome adalese so mislinena kaj adava ađaar valjani te ovel ko olengoro đivdipe. O stručna manuša akava problemi aso rano dejba o tikne čijorja dikena te arakibe vakeribe ko šukar adaleja so ka kerenpe edukacije aso čijorja em edukacije asi romani populacija numa em te šalpe ko sikljojbe sova ka sikljolpe po but ki adaja tema.

O adetija ked lenape o tikne zavisinena taro poreklo em taro thana kote đivdinena adala Roma numa dikelape I čajori te ovel šukar ked grdini ko lejba rome. Okova so valjani te vakeripe kaj adava adeti ko agorutne berša ačilo palal em ked o Roma na dena pumare čijorjen edobor ternen em ki amari diz ,adalese so grdinđe ki integracija. O terne tari Vranja na lenape terne,đana ki maškaruni sikavni em pala adaleste lenape sar bare manuša kola perđe pumare berša.

Bisera Zenković najpurani Romni ki Vranja. Oj dinđape ko 16 berš em vakeri kaj dinđape korkori bizo nikaso vakeribe. -Dinđuma but terni .Niko na vakerđa te lav Rome korkori mangljum. Amen o Roma tari Vranja na bikna amare čhijorjen korkore kas mangena olenge denape.O Roma taro aver dizja ki Srbija šaj rodena pare te den pumare tikne čhijorjen ki Vranja adava na kerelape. Amen o Roma akana injam emancipovana,đa ko sikljojbe kera buti em ađar - vakeri I Bisera.

Ko vakti so naklo ki Vranja akana lenape o terne ked perena pumare berša numa palo pumaro bijav.Te na lenape berš duj ke kanuneso lejba ked ovelalen tikno kuvena ke kanuneso lejba.

Niko taro avdisutne Roma ki Vranja na bikinđa pe tikne čhijorja vakerena o disutne tari amari diz.Palo sa vakerdo ava đi I konstatacija taro lejba maškaro tikne romane čhavore sar patrijahalno dikibe kaj adava akana nane sar angleder kaj šaj isi ari slučajevija numa but ari taro vakti so inje.Ari po ari berš palo berš nane sar so inje angleder ked vakera taro lejba e tikne romane čhavorengoro.Avdisutne strategije em o ekonomikano đivdipe e romengoro anđe ko adava šajipe. Lejba ko Roma em kujba ko lejbe ulo normalno sar ko aver nacije.

 

PROBLEM UGOVORENIH BRAKOVA

Rana udaja, maloletnički i ugovoreni brakovi na našim prostorima još uvijek su tabu-tema i prema predrasudama, vezani su uglavnom za romsku populaciju.

Prema tradiciji, takvi brakovi obično uključuju mlade neveste i mladoženje, koji razmenjuju robu ili novac, kao deo rituala darivanja putem miraza, a koji je predstavljen kao cena mlade, odnosno neveste. Ova praksa doprinosi zbunjenosti o tome šta je od toga slučaj trgovine ljudima, a šta nije.

Međunarodno priznata definicija trgovine ljudima može ponekad značiti da romske kulturne prakse budu pogrešno interpretirane kao slučajevi trgovine ljudima. Ovo bi značilo da se sistem miraza označava kao “prodaja mlade”.

Iako postoje slučajevi zloupotrebe ugovorenih brakova, većina Roma koji poštuju tradicionalni običaj smatraju ovu praksu kao dragocen deo sopstvenog kulturnog nasleđa isprepleten sa glavnim vrednostima romskog identiteta i dostojanstva kao grupe. Jasno je da se u ovom slučaju mora praviti razlika između autentičnih tradicija i onih koje su postale eksploatisane.

Treba napomenuti da su prisilni brakovi u potpunosti zabranjeni u našoj zemlji, naročito stoga što je Srbija potpisnica brojnih međunarodnih konvencija, deklaracija i protokola koji se odnose na prava deteta, suzbijanja seksualnog nasilja, kao i dečje prostitucije, eksploatacije i trgovine ljudima.

 S druge strane, Porodični zakon u Srbiji jasno propisuje da brak u našoj zemlji ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18 godina, odnosno maloletno lice koje je napunilo 16 godina, ali za koje su nadležne institucije procenile da je dostiglo "duševnu i telesnu zrelost za stupanje u brak".

Posebno zabrinjava činjenica što maloletne Romkinje ne vide ništa pogrešno u ranim brakovima jer odrastaju sa ubeđenjem da prve godine života predstavljaju praktičnu pripremu za bračni život. Stručnjaci, s druge strane, tvrde da je jedini način da se stane na put ranim i prisilnim brakovima edukovanje mladih Roma, kao i da društvo i država u celini treba da shvate ozbiljnost ovog problema kroz uključivanje pripadnika romskih nacionalnih manjina u obrazovni sistem od malih nogu.

Običaji venčanja, inače, zavise od porekla Roma i od slučaja do slučaja, ali ono što je svim takvim vrstama obreda zajedničko jeste propagiranje kulta nevinosti što je i osnovni simbol trgovine decom, ali takođe i činjenice da se mladenci od ranije nisu poznavali. Takođe treba napomenuti da poslednjih godina u Srbiji ovakvi brakovi su sve ređi, zato što se Romi integrišu u društvo. Ugovoreni brakovi među Romima gotovo da i ne postoje u našem gradu. Mladi rado završavaju srednju školu i tek onda stupaju u brak kao punoletna lica.

Bisera Zenković je najstarija Romkinja u Vranju. Ona se udala sa 16 godina i kaže da je dobrovoljno pristala na brak bez ičije prisile.

- Udala sam se veoma rano. Niko me nije prisilio to je bilo iz ljubavi. Mi Vranjski Romi ne prodajemo ćerke, sve je na dobrovoljnoj bazi-kaže Bisera. Romi iz drugih krajeva Srbije možda traže novac za udaju maloletnih ćerki, to u Vranju nikad nije bilo. Mi Romi smo sada emancipovani, školujemo se radimo i dobro snalazimo - zaključuje Bisera.

Za razliku od vremena koja su prošla u Vranju se nakon stupanja u brak i svadbe mladi odmah venčaju i žive u harmoničnom i zakonskom braku. Ukoliko se ne venčaju odmah nakon nekoliko godina dobiju dete pa se tada vančaju. Niko od ovdašnjih Roma iz Vranja ne pamti da je neki Rom ugovorio brak maloletne ćerke i da je tražio novac za to. Dakle, može se konstatovati široko prisustvo dečijih brakova kao tipičnog elementa tradicionalnog patrijarhalnog modela koji i dalje nesumnjivo postoji, ali čija stabilnost se polako urušava, usled uticaja šireg društvenog konteksta.

Pravci transformacije modela su različiti u različitim zajednicama, što pre svega zavisi od zatvorenosti/otvorenosti zajednice prema širem društvu, a odgovori na izazove modernizacije su različiti i zavise pre svega od ekonomskih uslova, ali i od usvajanja različitih strategija prilagođavanja opštim uslovima života u mestima boravka. Brak je u romskim zajednicama svaka zajednica muškarca i žene pod istim krovom, bila ona formalno ozvaničena ili ne i u tom smislu se nimalo ne razlikuje od shvatanja braka u drugim sredinama u Srbiji u kojima je u nekoj meri očuvana tradicionalna društvena struktura ili je ona obnovljena u procesima retradicionalizacije, tokom poslenje tri decenije.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

SAR INOVATNO TE LOČARIPE O PHARO ĐIVDIPE E ROMNJENGORO

O aktivnostija baši i realizacija Dekada e Romengiri najari dinđe rezultatija te ločaripe o đivdipe e Romnjengoro, kolaj pana but diskrinišime ked dikelape soj đuvlja em etničko dikibe. Ko patrijahalno kedipe ked dikelape o geniba o procentija nanelen sikljojbe, bibučako, em rano lena rome ,ačona ternja kamne, em ked purjona nanelen manuš zalo lende đivdinena korkore,ko čororipe, em nasvale. Sar bi adava ovela averčane e đuvljengo than ko amalipe te ovel po šukar valjani te kerelpe bare vakteso plani.

Adalese so but patrijahalno đivdinena ,so nanelen sikavni, em so o manuša tari olengiri mahala dikelalen averčane valjani te kerenpe šukar planija ko anglunipe sar bi po šukar ovella aso Romane đuvlja Valjani te vazdelpe o šajipe sar bi o planija aso kerute ko fokus lela sa o institucije taro lokalno kedipe em sa o lokalna bizo vladina kedipa numa em o manuša taro romano kedipe kolaj penđarutne e problemenca kolen isi o Roma te kernpe projektija aso po šukar đivdipe e Romengoro.

Đi akana i lokalno samouprave tari Vranja kerđa perdo aktivnostija sar te ločari o pharo đivdipe e romengoro, em uzo sa aktivirinđa e doktoren ko projektija aso po šukar sastipe baši o Roma ko olengo informišibe taro sastipe em aso planiriba aso kerutne,numa em kerđape edukacija maškaro Roma taro olengoro seksualno em produktivno sastipe. Taro baro šukaripe em so kerđape Mobilno tim asi inkluzija e Romengiri ,kote čuvde Roma te araken te planirinen projektija sova ka ovel po šukar aso Roma ki Vranja, ko but ko sikavipe em primarno sastipaso dikibe.O šerune tari diz Vranje jekta ki Srbija obrazujnđe kancalarija bašo arakibe em ostvariba lična em kolektivna prava e romengere.

Sekretari tari akaja kancalarija i Altena Asanović vakeri kaj I diz Vranja anđa lokalna akciona planija baši inkluzija e Romengiri a najbut ko sikavipe em ke sastipaso arakibe.Taro berš ko berš I lokalno samouprava baši I inkluzija e Romengiri dela po bare em po šukar rezultatija.

-Šaj te vakerav kaj ki Vranja o roma đana anglal ko sa sfere e đivdipase em najbut ko sikljojbe em ko sastipaso arakibe.Ked vakera taro arakibe buti adate I situacija ari po phari numa zahvaljujuči asi lokalno samouprava em aso projektija kola kerđepe em adate ka ovel pomak. Ki amari diz isimen po but pedagoška asistentija kola dinđe šukar rezultatia ko sikavipe e Romengoro.E sastipase medijatorja kerđe but aso po šukar sastipaso arakibe bašo o Roma em o Romnja-vakeri I Altena.

I Vlada e Republika Srbijaki ko 2016 berš anđa akti em strategijaaso socijalno uključiba e Romengoro em e Romnjengoro. Akava akti anđape sar bi kerenape uslovija aso olengoro socijalno uključiba te tiknjaripe o čororipe em I diskriminacija baši o Roma em o Romnja,num ate kerenpe uslovija em perdo dejba šajipe te denpe o manušikane prava aso Roma. Uzo sa adava soj vakerdo ki adaja strategija kerenape uslovija te avelpe đi ko strateška ciljevija. Angluni studija pali javno rasprava kote inje učestvujnđe em perdo manuša taro Romanipe ,nacionalno savet e Romengoro,em o kedipa taro civilno amalipe kola dikena o prava taro nacionalna tikoripa baši o Roma em Romnja numa em anđape šajipe aso akava državako akti aso po šukar đivdipe e Romengoro.

Adaleja alope đi ko načelno lejipe aso anglune strateška dokumentija kolenca anenape mere sar bi barjaripe perdo o kapaciteti ko javna uprave aso aniba amalikane jekutnipa maškaro roma em Romnja em aso ačajbe palal o čororipe uzo štar barabar javna politikane – sikavipe, bešibe, arakiba buti, em sastipe. Aso esavko pristup avelape adaleja ko standardna manušikane prava, poštujba, em dostojanstvo baši i ličnost manušesiri, numa em arakibe o prava e dizanengere ko maškar e đivdipaso ked dikelape o identiteti e Romengoro em e Romnjengo.

Maškaro sa adava but gende Roma em Romnja đivdinena ko baro čororipe em adalese valjani te delpe piko ko lolalna samouprave sar strateško oblast ko socijalno arakibe.

NA KOJI INOVATIVNI NAČIN SE MOGU UBLAŽITI TEŠKI ŽIVOTNI USLOVI ROMKINJA

Aktivnosti na realizaciji Dekade Roma najmanje su dale rezultata u poboljšanju životnih uslova Romkinja, koje su i dalje diskriminisane po osnovu roda i etničke pripadnosti. U patrijahalnoj zajednici, one su u ogromnom procentu nepismene, neobrazovane, nezaposlene, rano stupaju u brak, imaju rane i brojne trudnoće, a u starosti, dominantno, žive same, siromašne, bolesne i bez sredstava za život. Da bi se promenio položaj žene u Romskoj populaciji, neophodan je dugoročni program.

S obzirom na izrazito patrijahalni model života romske zajednice, potčinjenost žena, skoro potpunu nepismenost i nepoznavanje osnovnih ženskih, ljudskih, prava, za promjenu položaja žena potrebni su dugoročni planovi. Takođe je prevashodno potrebno raditi na opismenjavanju žena svih starosnih doba, a programe informisanja o ženskim, ljudskim, pravima i nasilju nad ženama potrebno je provoditi u kontinuitetu u naseljima gdje žive Romi, kao i u obrazovnim institucijama.

Potrebno je da se poveća pristup i poboljša kvalitet usluga planiranja porodice sa fokusom na mlade Romkinje. Imajući u vidu značaj multisektorske saradnje i uključivanje svih relevantnih aktera pre svih lokalne Romske organizacije, ustanove primarne zdravstvene zaštite, predstavnike lokalnih institucija, kao i predstavnike Romske zajednice koji su od samog početka kroz participativan proces uključeni u kreiranja samih projektnih aktivnosti.

Do sada, je lokalna samouprava iz Vranja u saradnji sa lokalnim državnim institucijama i predstavnicima Romske populacije realizovala niz aktivnosti, počev od realizacije projektnih aktivnosti koje se tiču angažmana lekara iz ustanova primarne zdravstvene zaštite za rad sa romskom populacijom na informisanju i podizanju svesti o dobrobiti korišćenja savremenih metoda planiranja porodice, s jedne strane, i mobilisanju Romske zajednice, kroz vršnjačku edukaciju i kreiranje grupa za podršku, koje će pružati informacije vezano za značaj očuvanja seksualnog i reproduktivog zdravalja. Od izuzetnog je značaja formirnje mobilnih timova za inkluziju iz redova Roma koji su u mnogome doprineli na ubažavanju teških životnih uslova Roma i Romkinja. Akcioni lokalni planovi su doprineli boljem i kvalitetnijem životu Roma u Vranju, pre svega u oblasti obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite.

Rukovodstvo Grada Vranje je prvi u Srbiji obrazovalo kancalariju za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine. Sekretar ove kancalarije Altena Asanović kaže da lokalni akcioni planovi za inkluziju Roma pokazuju odlične rezultate pre svega u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti Roma. Ona napominje da zahvaljujući lokalnoj zajednici iz godine u godinu inkluzija Roma u našem gradu napreduje.

- Mogu slobodno da kažem da u Vranju Romi napreduju u svim sferama života, posebno kada je reč o obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Kada govorimo o zapošljavanju taj problem se sporo rešava ali zahvaljujući lokalnoj samoupravi I projektima ima pomaka. Na teritoriji grada Vranja imamo nekoliko pedagoških asistenata koji su pokazali odlične rezultate u obrazovanju Roma. Zdravstveni medijatori svakako da su u mnogome doprineli boljoj zdravstvenoj zaštiti Roma i Romkinja - zaključuje Altena.

Vlada Republike Srbije 2016 godine je donela strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Osnovni razlog za donošenje Strategije je stvaranje uslova za njihovu socijalnu uključenost – smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti. Pored toga, razlozi zbog kojih se donosi ova strategija proizilaze iz potrebe da se stvore preduslovi za ostvarivanje pomenutih strateških ciljeva. Polaznu studiju je, nakon javne rasprave u kojoj su učestvovali brojni predstavnici romske zajednice, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i organizacija civilnog društva koje zagovaraju prava Roma i Romkinja, usvojio Savet za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma. Time je postignuto načelno opredeljenje da se budućim strateškim dokumentom mere usmere ka razvijanju punog kapaciteta javne uprave da se stara o ostvarivanju društvene ravnopravnosti Roma i Romkinja i eliminisanju uzroka strukturnog siromaštva kroz četiri međusobno povezane javne politike – obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravlje.

Duh i mere takvog pristupa zasnivaju se na standardima ljudskih prava, poštovanju dostojanstva ličnosti i zaštiti prava građana i građanki u neposrednom okruženju, slobodi od uskraćenosti, rodnoj ravnopravnosti i zaštiti i unapređenju etnokulturnog identiteta Roma i Romkinja.

Međutim, kako veliki broj Roma i Romkinja živi u izuzetno nepovoljnim socijalno-ekonomskim uslovima i potrebne su im različite vrste podrške, naročito u lokalnim samoupravama, kao strateška oblast je uvrštena i socijalna zaštita.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

SASTIPASO EM SOCIJALNO ARAKIBE E ROMNJENGORO

O socijalekonomikane uslovija em i marginalizacija baši Romengiri populacija isilen negativno stav kova nane ko šukar baši o sastipe em informišibe taro sastipe e Romengoro.

Ked dikenape sa o dizane o romnja em o čhavore najari isilen sastipaso dikibe em o perdo gende dikiba ki akaja tema vakerena kaj bute Romen nane sastipaso dikibe .

O Roma ko marginalizovana mahale nane šukar informišime tare sastipase rizici em taro pučipa taro sastipe taro repoduktivna organija em taro adava sar o HIV virus nakajpe taro manuš ko manuš.

Klidose dikibaja o čororipe e Romengoro asi olengi migracija tari Srbija ko puvlja ke Evropake puvja em I socijalno ikalibaso dikibe perdonengoro bibučakoro status .O dikibe e Romengoro sar jek taro najčorore nacije nane ič šukar sar ko institucije aso arakiba buti ađaar ko amalipe. Ko Romanipe dičola kaj po ari isilen ekonomikano dikibe perdo Roma nanelen buti em so kerena ,kerena phari nelen kvalifikacije em so nanelen sikavni aso po šukar buća.

O razlozija so kerena te ovel esavko položaj e Romen ko tržište aso arakiba buti adavaj so isilen po tikno nivo taro sikljojbe nanelen sikavni ,diskriminacija em soj isključime taro aver populacije.Ked dikelape o socialekonomikano dikibe e Romengoro I buti adate averčane nanenuma so o Roma đivdinena ko čororipe em diisave Roma ko but baro čororipe .

Taro akava tabljardo problem ko amalipe kova ulo ked peli I angluni Jugoslavija em ked pojavinđape o nacionalizam ,ksenofobija em šovinizam vakerena perdo podaci kola iklile taro dikiba numa em taro bibučakoro status e Romengoro.

O Roma đivdinena taro sezonska buča ki poljoprivreda ,građevina sivo ekonomija,em kediba sastrena em kartonija,numa em tari socijalno pomoć. Duj osnovna faktorja kola anđe ko esavko dikibe e Romengoro dikelape ko olengo tikno sikajbe. Ko sastipase khera angažujme sastipase medijatorke tari Romani populacija sar te vazden e sastipaso dikibe e Romengoro baši sastipaso arakibe em po but ked dikelape o đuvlja em o čhavore ,em te barjaripe o dostupnost tare sastipaso dikibe te ovel po šukar informišibe ki adaja tema em te uljajpe o bijekutnipe.

O kerde mere em o aktivnostija anđe đi o barjariba o gende Roma kolen isi sastipaso arakiba ,po but čhavore vakcinišime,po but Roma injelen sistematska dikiba,arakljepe lekarja kola ka sasčarenlen,po saste đivdinena,po arakle taro zarazna nasvalipa siklile taro duvaneso čuro kobor štetno em tari pravilno ishrana. I Tereza Šainović sastipasi medijatorka ke sastipaso kher ki Vranja vakeri kaj e sastipase medijatorke karika maškaro kher e sastipaso em maškaro Roma te edukujinenpe em te đanen pumare prava em obaveze.

-Pomožinava e Romen te birinen pumare doktore ,em te ostvarinen pumare dokumentija em sastipaso osiguranje ,sastipasi knjižica em pravo ko čhavorengo dodatak em socijalno pomoć.Kerava sistematsko obrada ko Romane porodice,dikava save problemija isilen em katane me em o patronažna penja dika te arakipe ko olengere problemija šajipe te rešinalen.Sarađujnava e maškareja asi socijalno buti em lokalno samouprava. Svako dive ikljovava ko mahale đava ko Roma em dikava te barjarav olengiri svest te araken pumaro ,em pumare kherutnengoro sastipe ,vakerava tari prevencija em taro hronična zarazna em bizarazna nasvalipa.-vakeri I Tereza.

Baši o barjariba ko ikeribe em baši I dostupnost ko kvaliteti baši e sastipasi zaštita asi Romani populacija palo vakerdo akciono plani predvidime aver aktivnosti baši keriba po but edukacije ked vakeripe tare Romengiri sastipasi zaštita,taro prava e Romengere ,keriba seminarija ko teme taro sastipe tare Republikako fond ase sastipaso osiguriba,numa specifično baši Romako sistemi baši obavezno sastipaso osiguriba,seminarija.specifično aso Roma po šukar komunikacija em radionice aso sastipase bučarne sar te barjaripe I buti so kerena o patronažna penja.

ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA ROMKINJA

Socijalekonomski uslovi i marginalizovanost romske zajednice imaju negativan uticaj na zdravlje i informisanost o zdravlju Roma.

U poređenju s opštom populacijom, Romkinje i deca imaju slab pristup zdravstvu, a brojna istraživanja pokazuju da veliki broj Roma u Srbiji nema zdravstveno osiguranje.

Romi u marginalizovanim naseljima lošije su informisani o zdravstvenim rizicima i pitanjima kao što su zdravlje repoduktivnih organa i poznavanje načina prenošenja visura HIV-a.

Ključni razlozi za siromaštvo Roma, migraciju Roma iz Srbije ka zemljama EU i socijalnu isključenost, je njihova masovna nezaposlenost. Položaj romske populacije, kao jedne od najzapostavljenijih etničkih grupa je izuzetno nepovoljan, kako na tržištu rada, tako i u društvu. Odlikuje ga nizak stepen ekonomske aktivnosti, velika zastupljenost rada u neformalnom sektoru, visoka nezaposlenost, obavljanje najtežih i najmanje pladenih poslova, nedovoljno inventivan i efikasan sitem na državnom i lokalnom nivou u sprovođenju planskih dokumenata. Razlozi koji uzrokuju nepovoljan položaj na tržištu rada su: nizak obrazovni nivo, diskriminacija i isključenost iz opšte populacije. U socioekonomskom pogledu, Romi žive u nemaštini i vecina njih je na granici egzistencijalne izdržljivosti.

O ovom gorucem društvenom problemu koji koincidira sa raspadom ex Yugoslavije i pojavom nacionalizma, ksenofobije, šovinizma i neskrivene diskriminacije govore mnogobrojni podaci koji ukazuju na obim i vrstu nezaposlenosti Roma.

Većina romskih domacinstava ima ograničene izvore prihoda, to su uglavnom prihodi od sezonskih radova u poljoprivredi i građevinarstvu, rad u sivom sektoru, sakupljanje sekundarnih sirovina, i socijalna pomoć od države.

Dva osnovna faktora koja doprinose nepovoljnom položaju Roma na tržištu rada i koja vecinu Roma ograničavaju na nisko placena i privremena zanimanja su: nizak nivo obrazovanja i stručne obuke i diskriminacija od strane potencijalnih poslodavaca.

U domovima zdravlja angažovane su zdravstvene madijatorke iz romske zajednice s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravene zaštite, nivo informisanosti o zdravlju i smanji nejednakosti. Sprovedene mere i aktivnosti dovele do povećanja broja zdravstveno osiguranih osoba, vakcinisane dece, sistematskih pregleda Roma uključenih u savetovališta i preventivne centre domova zdravlja, onih koji su izabrali lekara, usvojili zdrave stavove života, stekli znanja o kontroli zdravlja, zaštiti od zaraznih bolesti, planiranju porodice, štetnosti psihoaktivnih supstanci, pravilnoj ishrani i čuvanju namirnica, ličnoj i opštoj higijeni, značaju uklanjanja otpada, nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju, trogivni ljudima, pravima iz socijalne i zdravene zaštite, kao i zdravenstonog osiguranja.

Tereza Šainović zdravstvena medijatorka u Domu zdravlja u Vranju je istakla da je da su zdravstvene medijatorke karika sa Domom zdravlja i pripadnika Romske nacionalne zajednice, da ih edukuju i upoznaju sa njihovim pravima i obavezama.

- Pomažem Romima pri izboru odabranog lekara i ostvarivanju ličnih dokumenata i zdravstvenog osiguranja, odnosno zdravstvene knjižice, kao i ostvarivanju prava na dečiji dodatak i socijalne pomoći. Vršim sistematsku obradu Romskih porodica, sagledavam problem u romskoj populaciji i zajedno sa patronažnim sestrama radimo na rešavanju tih problema. Sarađujem sa Centrom za socijalni rad i lokalnom samoupravom. Svakodnevno na terenu obilazim romske porodice utičem na povečanje svesti romske populacije o očuvanju njihovog zdravlja i prevenciji hronićnih zaraznih i nezaraznih bolesti - kaže Tereza.

U cilju povećanja pristupačnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite za romsku populaciju, pomenutim akcionim planom predviđene su aktvinosti koje se odnose na organizovanje edukacije u vezi s pravima Roma u oblasti zdravstvene zaštite, i to: seminara za zaposlene Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o specifičnom položaju romske populacije u sistemu obaveznog zdravstveno osiguranja, seminara i radionica za zdravstvene radnike i saradnike radi upoznavanja sa specifičnim potrebama romske populacije, uspostavljanja bolje komunikacije i razumevanja, edukacije o pravima na zdravstvenu zaštitu i unapređenje rada patronažnih sestara.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

SAR TE BARJARIPE ARAKIBE BUTI BAŠI O ROMNJA

Arakibe buti jek taro pharo em pobut vakteso procesi.Valjani te delpe motivacija okolenge so dena buti barabar em katane te oven okolenca kola rodena buti em te delpe motivacija aso Roma kola rodena buti po aktivno te roden buti.Okova soj šukar ked vakera ki akija tema kaj isi but projektija tari nacionalno služba aso arakiba buti em taro nevladina kedipa , em kaj o but dikelape o pojedinco aso kandidati e bućakoro te đan po anglal te arakenpe kote najzorale em te sikljon aver kursija aver ćibja sar bi stažirinena okolende kola dena buti. Uzo sa adava te kerelpe buti ko samopouzdanje e Romengoro kola rodena buti em adaleja te roden I buti .O manuša taro romanipe nane jek jekestar ko averćanipe ked dikelape olengiri sikavibasi struktura.

Okova soj jekutno aso sa Roma kola rodena buti adavaj soj sare čorore . Olen isi tikni stopa taro sikavipe em adaleja I diskriminacija adajaj koja adate soj klideso problemi ked vakera taro arakiba buti so rodena o Roma.Isi lokalna akciona planija aso ranjiva grupe em aso Roma ked rodelape buti numa ,čivelape pučipe kobor adala akciona planija asi buti ki praksa anenape ko čačipe .Sar so vakerđam o nacionalna em o lokalna akcionja planija beršenca kerena jek mera tari politika baši o arakiba buti sar bi aso Roma arakipe buti numa samki adava sa trđola ko jek tan. Okova so adava trđari te na realizujinipe sar so mangena ko akciona planija em so nane podaci kola valjani te ovelen o institucije.Akava problemi po but isi maškaro Roma kola rodena buti em kola đivdineno ko čorore mahale kote but phare đivdinipe.Posebno uloga ko arakibe buti isilen o manuša kola privatniča ki Vranja isilen pumare firme em kote kerena buti o Romnja.

Numa o gende Romnja ko esavke firme but tikno . Jek taro privatniča koleste firmate kerena buti o Romnja tari Vranja em kova dinđa buti aso Romnja o Nenad Mladenović tari firma “Mladenović” tari Vranja.Ov vakeri kaj o Romnja s kerena oleste ki firma pumari buti kerena sar so valjani.

- Bučarne, em nane so te vakerav.Redovno avena ki buti em pumari buti kerena. Šukar arakljepe ko nevo bučarno than ,pumari buti kerena odgovorno em disciplinovano. Te uli prilika te primina neve bučarnen ka dkav te dav buti aso aver da Romnja, sose te na - vakeri o Mladenović.

I Nigera Kasemović koja kerela buti ki adaja firma vakeri kaj kerđa buti ki “Koštana” em kaj ked pandlili I fabrika ačili bi bučakoro, em but phare đivdinđa. Rodinđa buti dive palo dive numa niko na dinđala buti .

- Šučur aso devel akana kerava buti em šaj te parvarav me kerutnen .Inje but pharo ked ačiljum bi bučako ked pandlili I “Koštana”. Rodinđum dive rat buti numa niko na manglja te delma te kerav buti.Pala adaleste aljum ki avdisutni firma kote kerava buti em dinđema buti sose injum but bahtali.I plata redovno em injum čali-vakeri I Nigera.

Em adalese so isi politikane inicijative kola aso akala agorutne berša lelja te kerel I vlada em I država sar bi đalape anglal ko integracije e Romengere ,sar uvodiba ki buti sastipase medijatorja,pedagoška asistentija,em koordinatorja aso romane pučipa samki pana na kerđape but ko adala integracije.

Aso šajba anglal ko akala politikane pučipa em aso socijalno uključiba e romengoro o resorna ministarstvija ki vlada e Srbijaki dena po piko kobor šaj,numa panda valjani te kerelpe buti ko akaba pučipe te đalpe po anglal ko šukaripe. Isi but izazovija kolenca resnape o Roma em našti te arakipe sig šajipe sa adava te anelpe ko than, adalese o informacije valjani maškaro nadležna organija te denpe jek jekese.

 

KAKO POBOLJŠATI ZAPOŠLJIVOST MLADIH ROMKINJA

Zapošljavanje predstavlja složen i dugotrajan proces. Neophodno je motivisati poslodavce da sarađuju, ali istovremeno treba motivisati i romsku zajednicu da aktivnije traži posao. Ono što je dobro kada govorimo na ovu temu jeste da postoje mnogi projekti Nacionalne službe za zapošljavaje i nevladinih organizacija, i da se dosta pažnje posvećuje pojedincu, tj. kandidati imaju mogućnost da unaprede svoje veštine i da putem pohađanja različitih stručnih obuka i kurseva stranih jezika, kroz dokvalifikaciju, prekvalifikaciju ili stažiranje kod različitih poslodavaca iz javnog i privatnog sektora, unaprede svoja znanja i veštine i postanu konkurentniji na tržištu rada. Pored toga, radi se i na samopouzdanju Roma , tako da oni tokom vremena zaista postaju aktivni tražioci posla.

Pripadnici romske nacionalne manjine se ne razlikuju po nivou i strukturi stečenog obrazovanja. Ono što je zajednička karakteristika za sve njih jeste da dolaze iz jako siromašnih porodica. Niska stopa obrazovanja,pored prisutne diskriminacije, predstavlja jedan o ključnih problema kada govorimo o uključivanju Roma na tržište rada.

Postoje lokani akcioni planovi za zapošljavanje ranjivih grupa, pre svega Roma, ali se postavlja pitanje koliko se u praksi realizuju pomenuti lokalni planovi za zapošljavanje. Kao što je već pomenuto, i nacionalni i lokalni akcioni planovi godišnje utvrđuju mere aktivne politike zapošljavanja sa ciljem da se unapredi zapošljivost romske populacije radi što lakšeg uključivanja na tržište rada. Ono što često otežava osmišljavanje i sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja za ovu populaciju jeste nedostatak verodostojnih podataka. Ovaj problem je posebno izražen za romsko stanovništvo, pa samim tim i mlade, koji žive u podstandardnim naseljima, gde su problemi dodatno izraženi zbog siromaštva i neadekvatnih uslova stanovanja.Posebnu ulogu prilikom zapošljavanja Romkinja u Vranju imaju I privatni preduzetnici, koji u svojim kolektivima imaju zaposlene Romkinje. Ipak taj broj zaposlenih Romkinja u privatnim firmama je veoma mali.

Jedan od retkih privatnih preduzetnika koji je zaposlio Romkinje je Nenad Mladenović vlasnik firme “Mladenović” iz Vranja. On kaže da je zadovoljan radom Romkinja koje rade u njegovoj firmi.

- Vredne su i zaista nemam nikakvih zamerki. Redovne dolaze na posao i izvršavaju svoje poslovne zadatke. Dobro su se snašle, rade svoj posao odgovorno i disciplinovano. Ukoliko se ukaže prilika za novim radnim mestima rado bih zapolio još neku Romkinju, što da ne – kaže Mladenović.

Nigera Kasemović koja radi u ovoj firmi kaže da je radila u “Koštani” i da je nakon zatvaranja ove fabrike ostala bez posla i izuzetno teško živela. Tražila je konstantno posao ali nažalost nije uspela da se ponovo zaposli:

- Hvala bogu sada radim i mogu da prehranim moju porodicu.Bilo je veoma teško kada se “Koštana” zatvorila. Tražila sam i tražila posao ali uzalud. Onda sam konkurisala u firmi gde sada radim i bila sam presrećna kada su me primili. Plata je redovna i veoma sam zadovoljna - kaže Nigera.

Uprkos brojnim politikama i inicijativama koje su pokrenute u proteklih nekoliko godina u cilju unapređenja položaja romske zajednice, poput uvođenja zdravstvenih medijatora, pedagoških asistenata i koordinatora za romska pitanja na lokalnom nivou, spektar socijalnih usluga i inicijativa za promovisanje socijalnog uključivanja i dalje je neadekvatan u odnosu na potrebe i složenost problema.

Za sprovođenje postojećih politika u relevantnim sektorima delimično su nadležna resorna ministarstva, a delimično organi lokalne samouprave. Na lokalnom nivou je prepoznata potreba za tešnjom saradnjom između raznih državnih organa.

Mnogi izazovi s kojima se građani romske nacionalnosti suočavaju ne mogu da se reše jednom prostom intervencijom, već iziskuju “udruženi” pristup i razmenu informacija između nadležnih organa.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

SIKLJARIBE E ROMNJENGORO

Palo disave podaci taro nevladina kedipa o Roma ki amari puv ko sikljojbe ovena po ari vakti taro ekvaš so đana ko sikljojbe aver biromane čhavore taro dizja kote đivdinena.O Romane čhavore najbut ačavena o sikljojbe ked kuvena taro štarto ko panđto klaso ked isilen predmetno sikljojbe.Palo aver dikiba taro deš romane čhavore kola hramonenape ko jekto klaso ki osnovno sikavni, olendar panđ hramonena o panđto klaso em adava ekvaš taro okola deš em olendar jek đi o duj ga agorčeren o ovtoto klaso em I osnovno sikavni. Aso Romane čhavore po loke I sikavni taro Romane čhijorja .

O Romane čhijorja adala kolenca na mangena te bešen ko klupe motena kaj isilen đuva em kaj kandena. O sikljojbe usko katane povezujme baši o manušikano dikibe ,numa aso Romane čhija kola nanelen sikavipe adava sa ovela ko aljojba em na đanena aso adava. Ked dikelape o osnovno sikljojbe kaj inkluzivno em kaj ko osnovna sikavne lelje te oven Romane asistetija kola kerena buti disavo anglunipe dičola kaj isi ko sikljojbe maškaro Roma. Numa adava panda nane ko šukar vakti adalese so o Romane čhija panda palal ko sikljojbe. Oj ki sikavni čhavoro kola isi aver boja ki morti nanela šuže šaje nanela sa o lila em olate na avena o dad I daj ko kedipe.

I Mariola Bajramović jek taro Romnja koja agorčerđa i maškaruni sikavni em koja vakeri kaj uspešno Romni

-Završinđum maškaruni sikavni em pala adaleste leljum Rome. Inje phare numa nakljum em adava em završinđum o sikljojbe. Na injema ko plano te đav ko fakultet adalese so na injema pare em so mi financisko situacija esavki. Injema esavki baht te arakav buti palo mo sikljojbe ,te lav Rome em te ovenma čhave.So te vakerav tumenge po phare aso Romane čhija te završinen o sikljojbe . Numa me me čhaven mangava te obrazujnav . Isima mi buti em mangava te dav ko olengo sikljojbe.-vakeri I Mariola.

O arakibe ked vakera taro sikljojbe e Romengoro ke Pčinjako okrug akana po but šukar taro vakti so inje adalese so o lokalna samouprave anđe aktija aso po šukaripe e Romengoro asi integracija em aso aniba lokalna akciona planija baši o sikljojbe e romengoro sova valjani te avel aso po šukar komunikacija baši o Roma em o Obrazovna institucije ki Vranja em ko aver dizja ke Pčinjako okrug.

Ki Vranja palal disave berša sar isi Romane pedagoška asistentija kola po but vazdinđe o nivo baši o sikljojba e Romengoro. Ki Vranja isi sikavni aso bare manuša kola na agorčerđe I osnovno sikavni sova šaj adate te sikljon em sig te len diploma kaj isilen osnovno sikavni.

Jek taro Romnja koja angleder trijanda berš završinđa sikljojbe ki sikavni aso bare manuša em I Stana Bakić koja palo adava sikavipe araklja buti ko Pamučni kombinat ki Vranja.

 -Palo sikljojbe arakljum buti ko Jumko. Injema samo štar klasija sikavni em našti inje te kuvav ki buti adalese so rodinđe te ovelma osnovno sikavni ao arkiba buti. Adalese leljum te đav ko osnovno sikavni aso bare manuša em aso duj berš me leljum I diploma em arakljum buti.-vakeri I Stana.

Ko amalipe kote dikalape ko kobor isile sikljojbe ko esavko vakti najphare aso Roma numa aso đuvlja adalese so rodenape bučarne kolen isi kvalifikacije em kola završinđe pumare sikavne. Ked dikelape o sikljojbe adate isi aver ekonomikane em amalikane dobiti taro sikljojbe. Palo disave studije ked dikelape sar porediba o Roma kola isilen osnovno sikavni em o Roma kola isilen maškaruni ko pumare buča šaj te ovelen po bari zarada taro 52% kiSrbija.

Esavke prihodija isilen uticaj ko đivdipe em ko sastipaso status adalese so šaj po šukar te šivdinipe ked manuše isi po but love. Sa adava sostar vakera anela đi ko jek aver vakeribe em šajipe sova manga te vakera kaj I finansija anela po but aso sikljojbe aso pojedinco em aso kherutne.

 

OBRAZOVANJE ROMKINJA

Prema podacima nekih nevladinih organizacija, Romi u našoj zemlji provedu u obrazovanju samo polovinu vemena koje u školi provedu druga deca, nastanjena u istim mestima. Romska deca najčešće napuštaju školu na prelasku iz četvrtog u peti razred, kad počinje predmetna nastava. Prema raznim istraživanjima, od desetoro romske dece koja upišu prvi razred osnovne škole, petoro će upisati peti razred, a samo jedno sedmi i možda završiti osnovnu školu. Romskim dečacima je lakše da se prilagode školskoj sredini, što se ne bi moglo reći za romske devojčice. Romska devojčica je neko s kim niko ne želi da sedi, “ko uvek ima vaške, ko zaudara“. Obrazovanje je usko povezano sa konstatovanjem i razumevanjem osnovnih ljudskih prava, a pošto Romkinjama nedostaje obrazovanje, samim tim su i onesposobljene da shvate šta je to što u životu nemaju.

S obzirom na to da je u osnovnim školama inkluzivno obrazovanje uvedeno i da su zaposleni romski pedagoški asistenti i asistentkinje, neki nedostaci zaista jesu u manjoj meri otklonjeni. Ali je i dalje, tretman koji jedna romska devojčica u osnovnoj školi ima od strane svojih vršnjaka žalostan i jeziv.

Ona nije samo neko ko je druge boje kože u smešnoj odeći, ko nema sve knjige i ne dolazi joj niko na roditeljski.

Mariola Bajramović je jedna od Romkinja koje su završile srednje obrazovanje i koja smatra da je uspešna Romkinja:

- Završila sam srednju školu i tek tada se udala. Bilo je teško ali sam prebrodila sve i okončala završetak škole. Nisam imala nameru da nastavim školovanje na fakultetu, zbog finansiјske situacije u koјoj se nalazi moja porodica.Imala sam tu sreću da nađem posao, da se udam i stvorim porodicu. Šta da vam kažem, teže je рomskim devojčicama da završe školovanje, ipak ja moju decu želim da obrazujem. Imam stalan posao i spremna sam da ulažem u obrazovanje svoje dece - kaže Mariola.

Sutuacija kada govorimo o obrazovanju Romkinja u Pčinskom okrugu je daleko povoljnija zahvaljujući lokalnim samoupravama i donošenjem niza akata u vezi integracije Roma u lokalnoj zajednici.

Lokalni akcioni planovi u vezi obrazovanja Roma koji su usvojeni trebalo bi da doprinesu boljoj komunikaciji рomske nacionalne zajednice sa obrazovnim ustanovama u Vranju i ostalim gradovima Pčinјskog regiona. U Vranju nekoliko godina unazad postoje Romski tj. pedagoški asistenti koji su umnogome podigli nivo obrazovanja kod Roma. U Vranju, takođe posluje škola za osnovno obrazovanje odraslih, gde se vidi šansa da i odrasli Romi i Romkinje koji nisu završili osnovno obrazovanje to učine i dobiju diplomu osnovnog obrazovnog sistema.

Jedna od Romkinja koja je pre tridesetak godina završila školu za osnovno obrazovanje odraslih je i Stana Bakić, koja se odmah po završetku škole zaposlila u Pamučnom kombinatu u Vranju.

- Odmah nakon završetka škole zaposlila sam se u Jumku. Imala sam samo četiri razreda škole i nisam mogla da se zaposlim jer je uslov bila osmogodišnja škola prilikom zaposlenja. Tada sam odlučila da pohađam “Večernju školu”. Nakon dve godine uspela sam da uzmem diplomu i tada se zaposlila - kaže Stana.

U društvu koje se u sve većoj meri temelji na znanju i ekonomiji koja traži sve obrazovanije radnike, osoba bez obrazovanja ili osoba niskog nivoa obrazovanja znači veliki problem zbog slabih izgleda da nađe posao.

S druge strane, postoje različite društvene i lične dobiti od obrazovanja. Neke studije navode da, u poređenju sa Romima koji imaju osnovnu školu, Romi koji završe srednju školu mogu da očekuju zaradu veću za 52% u Srbiji.

Tako prihodi i zarade mogu imati velikog uticaja na zdravstveni status pojedinaca. Pritisak siromaštva je povezan sa povećanjem bolesti, zaraze i nezdravog načina života. Naravno, ovaj uticaj može delovati i u suprotnom smeru, tj. zdravstveni status može značajno umanjiti mogućnosti za obrazovanje i rad pojedinca, pa time i njegova primanja i produktivnost.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

DA LI ME VIDITE (1)   

Serijal tekstova na romskom jeziku

(Медијски пројекат „Да ли ме видите“ се реализује на ромском језику и обухвата серијал текстова које имају за циљ унапређење јавног информисања ове националне мањине у Врању и Пчињском округу. Посредством додатних медијских садржаја, информисаћемо о положају Ромкиња и истовремено разматрати стереотипе о ромској заједници као непродуктивној и необразованој групацији која је скрајнута из друштвено - политичког живота града и округа. Намењен је ромском становништву свих узраста како би се утицало на заједничком изналажењу решења за проблеме које маргинализују припаднике ромске заједнице.)

DISRIMINACIJA BAŠI O ROMNJA

Ko konferencije em ko kedime kedipa kote vakeripe taro ikeribe e Romengoro em taro nacionalna tikoripa šunenape penđarutne konstatacije taro but pharo položaj e Romnjegoro kolaj jek taro najbut diskrimišime em najranjiva grupe taro dizane ki Srbija.

O Roma penđarutne najranjivo amalikani grupa kojaj najbut diskrimišime –diskrimišime keda mangena te araken buti, ko sikavipe,em anglo organija ki javno vlast. O Roma nane ko jekutno dikibe ked hramonenape ko sikavipe baši anglino sikajba. Ko oblast aso socijalno arakibe ,bešibe em arakiba buti.

O gende prituđbe aso povereniko taro berš ko berš po bare em maškaro okova kote vakeripe tari diskriminacija baši I nacionalnost kolate pereja em baši adava so injan manuš tari romani populacija ,vakerena o agurutne podaci. Adalese ačola I činjenica kaj I Romani populacija najdiskrimišime ki Srbija ,numa kaj o Romnja ko po pharo položaj adalese so diskrimišime sar Romnja em sar đuvlja.

I Sudika Silistarević Romni kola isi trin čhave kola đana ko sikaipe . I čhaj agorčerđa I maškaruni sikavni , jek čhavo isili zanati o dujto đalo ki osnovno sikavni. Oj siklili o sikavipe ki ratutni sikavni. Diskriminacija vakeri adavaj so kop lo đivdipe marelape sa o đivdipe.

– Najbut dođakerđum diskriminacija so injum Romni ked rodinđum buti. Kote inje rodime bučarne asi buti me injumnje adari em vakerđum ko telefoni , vakerena inje te avav ,numa ked dikena kaj injum Romni vakerena: OK o vakeribe numa arakljam manuše adala bučake. Inje vakeri I Sudika pana perdo esavke primerija em baši I diskriminacija arakljuma ko po but thana adalese so injum Romni

- O Romnja najbut keren buti ki pijac em ki poljoprivreda sezonska buča em ko adala buča aračona ki diskriminacija em ko ucene. Numa adatar ni ari na đelope ko angunipe te arakipe šajipe te ovel po šukar aso sa akala berša-vakeri I Sudika.

O Romnja po but aračonape ko nasilje ko kher po angleder lena Rome,em đivdinena ko čororipe em ko biadekvatna bešimnase uslovija.Sa adava anela đi o zaprepastime podaci kola inje vakerde ko kedipa ko odborija aso ravnopravnost polova ki Skupština e Srbijaki-kaj o prosečno đivdipaso veko e romnjengoki Srbija 48 berš soj aso 30 berš po ari taro šuvlja tari aver populacija.

Po but vakeripe kaj o čororipe jek taro uzrokija aso tikno đivdipe maškaro Romnja ,numa em po angleder lejba rome ko tikne berša anena đi adaleste soste avela đi o pa angleder meriba em po tikno đivdipe maškaro Romnja. Amari aver sagovornica koja na manglja te vakeri po anav vakri kaj ko 14 berš lelja Rome em ko 15 berš bijanđa uli daj.

-Čhavoro bijanđa čhavore vakerđe o manuša. Adavaj čačipe so te vakerav , ked injema 17 berš injema duj čhavore. Đivdina but phare ko čororipe taro dive ko dive.Ko anglunipe mangava te đivdina po šukar me em me čhave-vakeri akaja terni daj.

O gende čhavorengere lejba kote đivdinena vanbračno kote I terni tare kanuneso minimum našti precizno te dikelpe numa isi procene kaj adava gendipe ko jek berš lela numera taro 2000 milje esavke lejba. Palo dikibe so kerđa o UNICEF, em o Praxis, po but taro 43% Romnja taro 15 do 19 berš inje dinde .Adava procenat vakeri kaj po but đuvlja taro čorore khera avena. Sa akala podaci vakerena kaj o čororipe jek taro razlozija sose o tikne čhija lena romen ko adala berša. Numa taro sa adava avelape ko okova kolestar vakerđam anglal ki akaja rubrika sova avela đi o sastipaso pučipe, terne sose nasvaljovena.

Sar so vakeripe taro Roma nane precizna podaci olendar ko sa segmentija, Jek taro primeri kaj ki Srbija đivdinena 150.000 Roma, numa palo podaci so kerđe o nevladina kedipa em o kedipa taro avrunipe motena kaj ki Srbija isi 400 đi o 600 milje.Maškaro olende isi manuša kola svako dive marenape aso kotor maro em pani. O podača kova kerđa o UNDP, 52% Roma ki Srbija đana ko sovejba bokale.

DISKRIMINACIJA ROMKINJA

Na konferencijama i organizovanim okruglim stolovima o položaju nacionalnih manjina čuju se uobičajenje konstatacije o veoma teškom položaju Romkinja, jedne od najdiskriminisanijih i najranjivijih grupa građana i gradjanki Srbije.

“Romi jesu društvena grupa koja je najčešće diskriminisana – diskriminisani su prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja i u postupcima pred organima javne vlasti”. Romi su u neravnopravnom položaju i kada se upisuju u školu, tokom daljeg obrazovanja, u oblasti zdravstvene zaštite, stanovanja i zapošljavanja.

Broj pritužbi povereniku se iz godine u godinu povećava i među onima u kojima je kao osnov diskriminacije navedena nacionalna pripadnost ubedljivo je najviša zbog diskriminacije romske nacionalne manjine, pokazuju podaci. Dakle, niko ne spori činjenicu da je romska nacionalna manjina najdiskriminisanija populacija u Srbiji, a još manje da su u posebno teškom položaju Romkinje, koje su diskriminisane dvostruko – i kao Romkinje i kao žene.

Sudika Silistarević je Romkinja. Ima troje dece, sva se školuju. Ćerka je završila srednju školu, jedan sin zanat, a drugi je još u osnovnoj školi. Ona sama, završila je večernju osnovnu školu. Diskriminacija je, kaže, nešto sa čim se i ona i njena deca bore čitavog života.

– Najčešće sam doživljavala diskriminaciju što sam Romkinja pri traženju posla. Gde god bi bilo posla i gde bih pozvala telefonom, rekli bi mi dođite odmah ili dođite na razgovor. Ja odmah dođem, ali čim me vide, kažu kao: OK je razgovor, ali da znate da smo mi već našli osobu za taj posao.

Bilo je, kaže Sudika još sličnih primera i na diskriminaciju je nailazila zato što je Romkinja.

- Romkinje najviše rade na pijacama i u poljoprivredi, nadniče, i tamo najčešće nailaze diskriminaciju i ucenjivanje, i tu se gotovo ništa nije promenilo za sve ove godine - kaže Sudika.

Romkinje veoma često trpe nasilje u porodici, rano stupaju u brak, žive u siromaštvu i krajnje neadekvatnim stambenim uslovima. Sve to rezultira zaprepašćujućim podatkom koji je iznošen i na sednicama Odbora za ravnopravnost polova Skupštine Srbije – da je prosečan životni vek Romkinja u Srbiji 48 godina, što je gotovo za 30 godina kraće od žena u ostatku populacije. Dosta se govori i o siromaštvu kao jednom od glavnih uzroka kratkog životnog veka romskih žena, ali i ranom stupanju u brak romskih devojaka koje, povratno, značajno utiče na zdravlje i položaj ovog segmenta romske populacije.

Naša sledeća sagovornica koja je želela da ostane anonimna kaže da se veoma rano udala, u 14 toj godini i da je već sa petnaest godina postala majka.

- Dete je rodilo dete pričali su poznanici. Istina je takva šta da kažem, već sa sedamnaest godina imala sam dvoje dece. Živimo izuzetno teško, maltene preživljavamo iz dana u dan. Nadamo se boljem životu, makar za budućnost naše dece - kaže ova mlada majka.

Broj dečijih brakova, odnosno broj vanbračnih zajednica u kojima je nevesta po pravilu mlađa od zakonskog minimuma nije lako precizno utvrditi, ali se procenjuje da se godišnje sklopi oko 2.000 ovakvih brakova.

U istraživanju višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima koje je 2014. sproveo UNICEF, a koje je u okviru svog izveštaja o dečijim i ranim brakovima objavila organizacija Praxis, čak 43% Romkinja uzrasta od 15 do 19 godina bilo je udato. Taj procenat se značajno uvećava kod devojaka iz najsiromašnijih porodica i dostiže 52%. Čak 17% žena u romskim naseljima uzrasta od 15 do 49 godina udalo se pre navršene 15.godine. Svi ovi podaci jasno pokazuju da je siromaštvo jedan od ključnih motiva za rano ulaženje u brak. A odatle slede mnoge druge negativne posledice – prekidanje školovanja, nezaposlednost, rani seksualni odnosi i narušavanje zdravlja, nasilje u porodici, produbiljvanje siromaštva.

Kao i uvek kada se govori o pripadnicima romske populacije, praktično je nemoguće doći do bilo kakvih preciznih podataka. O tome slikovito govori činjenica da po zvaničnim podacima u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a prema procenama velikog broja domaćih i međunarodnih organizacija taj broj se kreće od 400 do 600 hiljada. Među njima je ogroman broj ljudi koji se svakoga dana bore za hleb i vodu. Prema rezultatima istraživanja koje je prošle godine sproveo UNDP, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 52% Roma u Srbiji na spavanje odlazi gladno.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter