Хански светионик

Хански светионик (4)

Храм Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика налази се у самом језгру општине Владичин Хан, на месту које се зове Чучуљке. Храм је високо на платоу, тако да се види са шире територије општине. Посебан доживљај је у вечерњим сатима, јер је црква осветљена. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Пахомија, 1997. године, започета је изградња цркве Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика у Владичином Хану, када су положени камен темељац и повеља. Овом свечаном чину присуствовао је Његова светост Патријарх српски господин Павле. Услед НАТО агресије на Републику Србију, 1999. године, изградња цркве је заустављена. Влада Републике Србије, заслугама тадашњег Министра вера проф. др Милана Радуловића, а на иницијативу Епископа врањског Пахомија и господина Зорана Стојановића, народног посланика у Скупштини Србије, одобрила је средства за наставак радова на изградњи цркве и изградња је настављена 2006. године. У месецу мају 2008. године, добротом господина Славка Стојановића из Ваљева и господина Драгана Новковића из села Полом код Владичиног Хана, постављени су Крстови на главној куполи чиме су створени услови за свакодневна богослужења. Средствима Општине Владичин Хан, у току 2015. и 2016. године, извршено је партерно уређење цркве, паркинг и прилаз цркви. Иконостас унутар храма је поклон манастира Свети Прохор Пчињски. Стар је преко тридесет година, али изузетно добро очуван, украшен дуборезом и иконама. Иако је општина Владичин Хан била једина у Србији која није годинама имала свој молитвени простор у самом граду, сада може да се похвали једним импозантним храмом, који својим изгледом и архитектуром многе подсећа на храм Светог Саве у Београду. Храмовну славу храм обележава 28. јуна, на Видовдан, који је и Крсна слава општине Владичин Хан. На Видовдан 1997. године, када је постављен камен темељац за нову цркву Светог кнеза Лазара, тај празник узет је уједно и за храмовну и градску славу.

 

Храм Светог Христовог Преображења налази се у селу Стубал, које је од Владичиног Хана удаљено 9 километара. За овај храм везују се бројне легенде, а најупечатљивије је предање које је везано за сам настанак ове светиње. Према једном предању, храм потиче с краја 14. века и задужбина је Краљевића Марка. Како се прича преноси генерацијама уназад, Марко Краљевић је са оближњег брда 3 пута бацао топуз да би одредио где треба да сагради цркву и сва 3 пута је пао на исто место, у врх брда, а потом би се откотрљао у подножје. Марко је више пута почињао да гради храм у подножју, али све што би мајстори изградили по дану, анђели би ноћу пренели на врх брда, где је топуз првобитно падао. Марко је тада одлучио да изгради цркву на брду где и дан данас стоји. Једне ноћи, на том месту указао се Исус Христ, по чему је храм добио име. Што се тиче саме грађевине, реч је о једнобродној згради која има правоугаону основу. Камени крст се налази на источној страни изнад висине крова. Он је постављен 1992. године, када је обнављана црква и тада је метални крст који се налазио на том месту постављен изнад главне капије. На јужном зиду се налазе полукружна врата са дрвеним оквиром. Два отвора представљају улазе у наос, иако је, по казивању свештеника, онај окренут ка западу функционисао као улаз, док је источни, на средини наоса, служио за излазак из цркве. Звоник је касније подигнут и налази се на западној страни зида. Поред звоника уз његову јужну страну је мања капија. Црква је подигнута на стени и саграђена од камених блокова. Налзаи се на врху увишења и може се сагледати са јужне, западне и северне стране. Источна страна је на самој ивици стрмог узвишења па је њу могуће видети само из даљине, односно са пута у подножју брда на коме се црква налази. У самој цркви налази се једна слика и то на јужном зиду наоса, између два улаза. Ту је представа Христовог Преображења. Укупно је у храму 21 икона. Црква је освећена 29. фебруара 1870. године од стране владике Пајсија, што је познато из натписа изнад улазних врата. Храм је под заштитом Завода за заштиту споменика Ниш.

У селу Лепеница, 8 километара од Владичиног Хана, налази се Испосничка црква Свете Петке. Ова црква је специфична по томе што је она дело природе, а не грађевина коју је направио човек. Реч је о стени са два отвора. У једном се налази извор воде, а у другом део за паљење свећа. Извор лековите воде који се налази у једном отвору сматра се лековитим, а посебно се верује да лечи главобољу и вид. Већина верника који дођу овде захвата лековиту воду или се њоме умива, а она је цревом спроведена од извора који се налази у стени, на петнаестак метара висине. Сви они који су пробали лековиту воду сложни су да она помаже, и кажу да се чак целокупно стање организма поправља након умивања лековитом водом. Највише верног народа у цркву Свете Петке у Лепеници долази 8. августа, на празник Преподобне мученице Параскеве, у народу познатији као Света Петка Трнова. Тада се окупе верници из целе Србије, јер сви знају за чудотворну моћ исцељења лековите воде. Испосничка црква Свете Петке у Лепеници назива се у народу и „латинском црквом”. Према народном предању, овакве испосничке богомоље постојале су на овим просторима и пре доласка Словена, што значи да датирају из раног средњег века.

Манастир „Богородичино успење” налази се у селу Мртвица, 14 километара од Владичиног Хана, на самом излазу из Грделичке клисуре, на левој обали Јужне Мораве. Мртвица је веће планинско насеље, високо на источним падинама Кукавице. Манастир се налази на каменом платоу који је једва шири од самог објекта. Одавде се пружа незабораван поглед на околину, али се и са аутопута види обележје у виду крста високог 8 метара, који се налази поред манастира. До манастира је лако доћи, јер се налази у близини старог магистралног пута и новог аутопута. До самог манастира може пешака или аутомобилом, што се не саветује у јесењим и зимским данима, јер пут није у добром стању. До самог манастира иде се каменим степеницама, које су недавно озидане, а у подножју манастира налази се и мали манастирски конак. Сматра се да је манастир саграђен крајем петог или почетком шестог века. Саградили су га цар Константин и царица Јелена. Свој пуни процват овај манастир доживео је у доба Немањића, од 12. до 15. века. Негде је забележено да су се у то време бројни српски витезови причешћивали баш у овом манастиру, а цео овај крај називан је светиоником православља, јер су ту била смештена три манастира, у Мртвици, Репишту и подно Кукавице,  у којима је било више од 1000 монаха. Сама зграда манастира Богородичиног успења у Мртвици постављена је правилно, у правцу исток – запад и представља једнобродну триконхалну грађевину без куполе. Дуж целе јужне, западне и дела северне стране грађевине је трем од масивних камених стубова. У цркву се улази са западне стране, кроз мала дрвена врата, изнад којих је представа Богородице са Исусом Христом. Иако је малих димензија унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора. Према изгледу наос припада рановизантијском градитељству 16. века, припрата је, највероватније из 17. века, а северни параклис и трем с краја 19. века. Верује се да је црква свој коначни облик добила управо у 19. веку. Источни део цркве, споља и изнутра завршава се полукружном апсидом, која је осветљена малим прозором и розетом постављеном изнад. Већи део крова цркве је од камених плоча, док се само изнад јужног дела трема налази цреп. Уз цркву, на западној страни налази се звоник подигнут 2012. године. Припрата цркве је пространа, живописана фигурама Светог Антонија Великог, Светог Саве и Светог Симеона, затим ту живописи Светог Архангела Михаила и Гаврила, сцене из Богородичиног акатиста, и сцене Богородичиног рођења. Верује се да је овај живопис дело путујућих сликара Грка из друге деценије 17. века. Наос је комплетно живописан, а представе су и дан данас врло јасне и очуване. Претпоставља се да овај живопис датира из 1866. године. Наос је од олтарског простора одвојен иконостасом који је судећи по изгледу веома стар, међутим нема података када је израђен и осликан. Манастир нема много посетилаца, а највише људи долази 28. августа када је слава манастира. Ова светиња категорисана је као споменик културе великог значаја.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter