Future jobs или (Не) Моћ креативне индустрије

Future jobs или (Не) Моћ креативне индустрије (9)

Kреативне индустрије у Републици Србији тренутно запошљава више од 100.000 људи, углавном старости од 25 до 44 године. Укупни приходи српске креативне индустрије чине 13,5 % бруто друштвеног производа, односно 4,7% милијарди евра у 2016.години уз просечни раст од 6,4% годишње у последње 3 године. Међутим, осим Београда и метрополитенске области и делова јужне Војводине креативне индустрије су у фази стагнације. Највећи разлог је депопулација Србије и миграција креативног капитала из малих градова ка Београду и иностранству. Чак и у Београду предузећа и предузетници се најчешће суочавају са оштром светском конкуренцијом, пиратеријом, присуством монопола и олигарха (нарочито у рекламној, телевизијској и радио делатности), недостатком професионалних вештина, знања и инвестиција, и ограниченим могућностима за финансирање продукције, дистрибуцијом производа и малим и ограниченим тржиштем. У Србији такође нема фондова за финансирање истраживања и развој у креативним индустријама, неопходног првог корака у правцу унапређења стања – израдом детаљне студије, односно мапе креативних индустрија, која би узела у обзир све културне, економске, правне и технолошке аспекте ових индустрија.

Mноги градови у Европи имају развојне студије и планска документа за развој креативне индустрије. Међутим, без обзира на недостатак планског документа који би пружио системске основе за развој креативних индустрија, изградити повољније окружење за њихов подстицај и развој могуће је и у садашњим околностима. Дакле, имајући у виду све значајније учешће креативне индустрије у бруто домаћем производу и извозу Србије и чињеницу да је реч о растућем сектору на глобалном нивоу.

Удружење за креативну индустрију Привредне коморе Србије активно учествује у изградњи законодавног оквира и амбијента подстицајног за инвестирање и пословање и пружа одговарајуће сервисе фирмама из ове области како би лакше савладале проблеме у свакодневном пословању и ојачале своје капацитете. Привредна друштва и предузетници Према проценама РЗС у 2018 години, у делатностима креативне индустрије пословала су 4006 привредна друштва, што чини 4,3% укупног броја привредних друштава у Републици Србији. Од тога, највише је регистрованих привредних друштава у рекламирању и истраживању тржишта (28,4%), потом у издавачким делатностима (23,1%) и штампању и умножавању аудио и видео записа (21,7%). С друге стране, послове у уметности, забави и рекреацији, према проценама обављало је 1.872 предузетника. Око 88% регистрованих привредних друштава чинила су микро предузећа док су највећи промет остварила мала привредна друштва, Запосленост Просечан број запослених у делатностима креативне индустрије, према подацима РЗС, у првој половини 2018. године је износио 42.129, што је за 2,3 одсто више у односу на број запослених у 2017.години. Највише је запослених у области штампања и умножавања аудио и видео записа (9.649), а највећи раст је забележен у области кинематографске и телевизијске продукције и снимања (10,5 одсто). У области издавачких делатности и програмским активностима и емитовању смањен је број запослених на међугодишњем нивоу за 2,6 одсто и 1,1 одсто, респективно Зараде У периоду јануар-јул 2018. године највиша просечна зарада у сектору креативне индустрије остварена је у делатности рекламирања и истраживања тржишта (за 43,5 одсто виша у односу на просек у Републици Србији), а изнад просека су и зараде у издавачким делатностима (за 10,1 одсто веће од просечне зараде у Републици Србији), као и програмским активностима и емитовању (за 3,1 одсто). Најниже су зараде у делатности штампања и умножавања аудио и видео записа (за 21,1 одсто испод републичког просека), а испод просека су зараде у стваралачким, уметничким и забавним делатностима (-9,8 одсто) и кинематографске и телевизијске продукције, снимање звучних записа и издавање музичких записа (-9,5 одсто испод републичког просека).

Може се закључити да у Србији не постоји системска подршка за развој креативних индустрија најчешће из разлога што не постоји ни јавна свест о значају и економски утицају овог сектора на развој економије. На основу званичних докумената и развојних стратегија, може се увидети да је приступ парцијалан, махом краткорочне временске димензије, те да не пружа основ за стратешко позиционирање сектора и успостављање знатно офанзивнијег и ефикаснијег развојног концепта који би омогућио да креативне индустрије постану мобилизатор економских, социјалних, демографских и других позитивних токова. Гледано са становништа стратешког позиционирања, мера и инструмената јавних политика, појам креативних индустрија се у националним оквирима најчешће заснива на њиховом ужем обухвату, односно традиционалним секторима који у европским размерама представљају тзв. културне индустрије (кинематографија, издаваштво, медији и дискографска продукција).

На основу свега изнетог, може се закључити да системске основе за развој креативних индустрија у Србији тренутно су у некој иницијалниј фази. Влада Републике Србије је донела Одлуку о оснивању Савета за креативне индустрије („Службени гласник РС бр. 23/2018, 25/2018 и 52/2018“). Савет је формиран са циљем да учествује у сарадњи са другим надлежним органима у предлагању и спровођењу јавних политика везаних за развој креативних индустрија у Републици Србији. Новоформиран Савет ће у сарадњи са надлежним државним органима директно учествовати и у изградњи правног и финансијског оквира за даљи развој овог сектора. Стога се о развоју креативних индустрија у правом смислу те речи може говорити, када развој заснујемо на стратешким основама и савременом и системском регулаторном оквиру. Дакле, имајући у виду хетерогеност креативних индустрија као и интерсекторску повезаност закључак је да је за развој креативних индустрија неопходно донети стратешка документа, комбиновани програми подстицајних мера који интегришу мере економске, културне и политике запошљавања које доприносе равномерном социо-економском развоју.

У многим развијеним земљама, креатори културне и економске политике, као и професионалци у области културног развоја, сматрају да су креативне индустрије кључни фактор за опстанак у „економији знања“. У овој новој економији конкурентске предности предузећа, градова и земаља темеље се на интелекту, идејама и машти (интелектуална свoјина). Судећи према пројектима који су до сада реализовани у овим земљама, креативне индустрије имају капацитет да регенеришу градске четврти или чак читаве градове. У том смислу, креативне индустрије се обично повезују са областима културног наслеђа и туризма. Да уметност има важну улогу у економском развоју градова и региона, као и да је катализатор за урбану регенерацију није ново откриће. Међутим, према мишљењу теоретичара економије као што је Дејвид Тризби (David Throsby), интереси истраживача и политичара су се проширили и сада постоје најмање 3 или 4, често истовремено улоге које култура игра у животу и развоју градова: - Симболичке функције – фестивали који стварају идентитет и међународни имиџ градова попут Салцбурга, Авиљона, Единбурга или Бејрута, или путем културних обележја као као што је Торањ у Пизи или Стара тржница у Кракову; - Културне или креативне четврти – чвориште урбаног развоја (као у Питсбургу или Даблину); - Културне и медијске индустрије – важан део градске економије; - Друштвена и интегративна функција културе – стварање друштвене динамике, колективног и индивидуалног идентитета.

Иако мерљив и резултати ових функција културе углавном доприносе развоју већ успостављених културних центара, доказано је да они остварују и следеће: - Директне приходе за локалну економију кроз потрошњу културних добара и услуга; - Индиректну потрошњу кроз приходе других бизниса (ресторани, хотели, транспорт); На пример процењује се да Единбуршки фестивал доприноси шкотској економији са око 135 милиона фунти и запошљава 2900 радника. Поред тога, локални и национални медији oстварују приходе од продаје огласног простора у износу од 12 милиона фунти. - Директно и индиректно утиче на запошљавање; - Друге економске доприносе – кроз урбану регенерацију; Као значајне карактеристике креативних индустрија за развој савремених економских токова могу се издвојити: - Могућност за развијање нових облика потрошње и дистрибуције; - Утицај високе технологије на измену у структури тржишне привреде; Могућност за раст запослености; - Потенцијали за примену нових техничко-технолошких достигнућа заснованих на дигиталној технологији за масовне комуникације; - Ширење и експанзија тржишта; - Нестандардни облик запошљавања и висок степен флексибилности запошљавања; - Висок степен склоности ка иновацијама у пословним подухватима и новим пројектима који стимулативно делују на привредни развој; - Интеграција сектора материјалне и нематеријалне производње; На макроекономском плану непосредни утицај креативних индустрија може се сагледати кроз директне и индиректне економске ефекте које оне имају на развој економије на локалном, регионално и националном нивоу.

У контексту индиректних економских ефеката креативне индустрије имају огроман утицај на: - Имиџа простора и градова који је од пресудног значаја за привлачење инвестиција и концентрацији пословних активности; - Јачању идентитета у локалним, регионалним и националним оквирима; - Јачању друштвеног капитала; - Унапређење стратегије хуманог развоја; - Регенерацију непривилегованих урбаних и руралних средина; - Промовисање социјалне интеграције; - Унапређење конкурентности региона; - Додавање креативних и иновативних елемената концептима урбаног развоја; - Јачање ендогених регионалних потенцијала;

Поред наведеног креативне индустрије имају и социјалну димензију, односно социјалну корист која проистиче из њихове улоге у јачању друштвене кохезије и партиципације, духовне обнове, самопоштовања и идентитета, решавању питање криминала и деликвенције, креирању алтернатива владајућем мишљењу и начину деловања у уметности, науци, медицини, политици, религији, односно из њихове улоге у стварању нових моралних и духовних основа.

 

Креативне индустрије постају значајан сегмент глобалне економије, а њихов допринос у формирању светског БДП-а непрестано расте. Процењује се да оне учествују са 7% у стварању светског БДП-а и да се у овом сектору остварује раст од 5% годишње. Како на глобалном, тако и на националном нивоу креативне индустрије појединих земаља представљају значајне генераторе њиховог економског развоја. Учешће креативних индустрија у бруто домаћем производу креће се од 2,8% у Сингапуру до 7,9% у Великој Британији, а просечан годишњи раст бруто домаћег производа овог сектора креће се од 7% у САД до 13,4% у Сингапуру.

Сектор креативне индустрије један је од главних покретача привредне активности у Европској унији, али и широм света. Посебно се примећује значај овог сектора у отварању нових радних места, односно смањења незапослености као последица светске економске кризе. Према спроведеној анализи Европске комисије сектор креативне индустрије чини 11,2% свих приватних предузећа и 7,5% запослених у целокупној привреди ЕУ. Овај сектор обухвата више од 3 милиона предузећа и запошљава 12 милиона људи. У доносу на додату вредност сектор кретаивних индустрија чини 5,3% европског БДП-а. Евидентно је да ЕУ настоји да подстиче паметан, одржив и инклузиван раст и и максимално користи потенцијал креативних индустрија у отварање нових радних места, примена иновације, дигитализације и стицање нових вештина. На основу тога, све привредне гране и читав економски систем треба да буду конкурентнији на међународном тржишту.

Креативна индустрија има кључну улогу у реиндустријализације Европе, да је покретач привредног раста и да утиче на ширење иновација на друге индустријске секторе као што је туризам, малопродаја и информационе технологије. Идеја је да носиоци економске политике узму веће учешће у промоцији ове привредне гране како би се више искористио главни бренд земаља чланица ЕУ, а то је њихова култура. Креативне индустрије су настале као политички концепт лабуриста у Великој Британији 1997.године, доласком Криса Смита на чело Одељења за културу, медије и спорт, и оне су заправо била алтернативна стратегија за развој за развој Лондона који је у том периоду ушао у фазу рецесије, а касније и за одређене регије у Великој Британији (Јокшир, Велс, Југоистична Енглеска, Западни Мидланд). Током 2000.године, Градска управа Лондона је препознала значај креативних ресурса и могућност да кроз инвестирање у креативне делатности увећа економско благостање Лондона. Проактивном политиком која је била фокусирана на развој креативних индустрија и стварање повољне климе за развој предузетништва, Лондонска економија је из фазе рецесије врло брзо ушла у фазу просперитета. Захваљујући томе, данас креативне индустрије у Лондону запошљавају преко пола милиона запослених и остварују око 21 милијарду фунти додате вредности, а просечан годишњи раст бруто домаћег производа овог сектора износи око 11%. Међународни оквири за развој креативних индустрија чине бројни међународни стратешки документи, међу којима је најважнија Есенска декларација, УНЕСКО-ва Универзална декларација о културној разноврсности, УНЕСКО-ва Конвенција о заштити и промоцији разноврсности културних израза, Резолуција Европском парламента о културним индустријама и Мишљење Европског комитета за економска и друштвена питања о европским креативним индустријама. Поред ових докумената, развојне оквире стварају и светске и европске организације попут Савета Европе, Европске инвестиционе банке, Светске организације за интелектуалну својину (WIPO), Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (UNCTD) и друге. За развој креативних индустрија најважнија су два УНЕСКО-ва документа: - Универзална декларација о културној разноврсности; - Конвенција о заштити и промоцији разноврсности културних израза; У овом првом документу УНЕСКО на индиректан начин националним владама даје препоруке у погледу третмана креативних индустрија или како стоји у документу културних индустрија. УНЕСКО „културне изразе“ дефинише као облике креативног изражавања појединаца, група и друштава који имају културни садржај.

Четири члана Конвенције о заштити и промоцији разноврсности културних израза су релевантна за развој креативних индустрија. Конвенција полази од тога да култура, као стратешки елемент, мора бити део националних и међународних развојних политика; да су права интелектуалне својине и њихово спровођење веома важни за развој стваралаштва; и да процеси глобализације, које убрзава развој информационих технологија, омогућавају брзу и сталну интеракцију између култура, али уједно, због огромних неједнакости богатих и сиромашних земаља, нарушавају културну разноврсност. Земље потписнице Конвенције се обавезују да ће кроз образовне програме и јавне кампање промовисати значај заштите и промоције разноврсности културних израза, као и да ће увести програме образовања, обуке и размене у области културних индустрија, како би подржале развој продукционих капацитета и креативности. Потписницима Конвенције саветује се да успостављају билатералну, регионалну и међународну сарадњу, како би створили услове за промоцију разноврсности културних израза и то кроз дијалог о културним политикама; професионалну размену и обуку, подстицаје стварању партнерстава између јавног, приватног и цивилног сектора, те кроз склапање коопродукционих и дистрибутерских споразума.

 

Развој креативних индустрија у директној је сразмери са растом креативног града, креативне регије и креативне класе. Конкурентност држава увек почиње од конкурентности градова, дакле од локалног нивоа. Град Врање располаже потребним ресурсима и има заиста, добре прилике за развој креативних индустрија које не би смеле да буду запостављене. Традиција и култура Врања представља богат извор за креативне индустрије. Музичари, књижевници, глумци, сликари, занатлије у Врању већ годинама црпе своју инспирацију из културне баштине овог града. Осим тога, Врање има већ “клицу” креативних индустрије која је никла у овом граду - ШАФ (Школу анимираног филма).

У граду постоји специфична, веома занимљива и инспиративна, култура која је саткана од традиције, обичаја, гастрономије, мелоса, дијалекта, књижевност и сл. Такође, број установа културе у Врању је знатно изнад републичког просека. Културно-уметничке манифестације у Врању већ су стекле одређену репутацију. На основу претходних напомена, лако је закључити да постоје добри предуслови за развој креативних индустрија. Рецепт за овакву креативност у граду је очигледан – треба улагати у културне институције, обновити историјски део града и неговати боемски дух у појединим деловима града, а све ово заједно је потребно за ширу економску основу града која ће привући потом инвестиције, омогућити бољу понуду услуга за слободно време, послове економије знања, веће зараде људи и сл. Поред наведеног, не смемо заборавити и још један веома важан сегмент за развој града, а то су људи.

Постоји велики број успешних Врањанаца који су створили значајне каријере у иностранству и већим универзитетским градовима у Србији. Пожељно је искористити њихова знања и утицај за развој појединих делатности кретивних индустрија новијег датума које су заиста слабо развијене у Врању, или их уопште нема. Ту, пре свега мислимо на информационе технологије – софтвер и компијутерске услуге, интерактивни софтвер забавног карактера, графички дизајн али и друге области креативних индустрија.

На основу Плана развоја креативних индустрија у Врању, закључено је да креативне индустрије у Врању треба развијати на 6 стубова:

1. Информационе технологије;
2. Архитектура, дизајн, ликовна и примењена уметност;
3. Аутентична културна баштина;
4. Туризам;
5. Историја и традиција;
6. Документарни и анимирани филм;

Подстицањем креативних индустрија, Врање би могло да постане креативни град. То захтева покретање креативне енергије у граду која је важно средство за постизање квалитетнијег интелектуалног, моралног, емоционалног и духовног живота и један је од битних елемената у преображају урбане и друштвене стварности. Задатак локалне самоуправе је да применом мера и инструмената подстиче, промовише и шири културна добра и услуге, унапређује креативну способност грађана, уметнички квалитет, а такође и да преиспитује интеракцију традиције и спровођење механизма менаџмента у култури.

 

 

 

Историја креативних и културних индустрија започиње са појмом културне индустрије, а тај појам су први употребили Адорно и Хоркхајмер у делу "Дијалектика просветитељства“ из 1947. године како би дали оштру критику културе масовне потрошње, стандардизације и комодификације. Према њиховом мишљењу третирати културну вредност као монетарну значи уништити њен критички потенцијал и њену аутентичност,  На неки начин своди се на противљењу уласку културне индустрије на тржиште.

Појам културне индустрије је средином 20 века чинио окосницу критике културе масовне потрошње и комерцијализације уметности од стране Франкфуртске школе. Током 1970. и 1980. године концепт „културне индустрије“ се значајно трансформисао и удаљавао од критике масовне културе и Франкфуртске школе. Услед незаустављивог технолошког развоја неминовно се мења не само начин креирања уметности, већ и начин комуницирања уметности са публиком, тако да се овај концепт значајно трансформирао. Под утицајем културне глобализације културне индустрије постају један од главних покретача културног развоја, односно посредник у елитне уметности са оним делатностима које комуницирају са већим бројем људи. Креативне индустрије су оне делатности које произилазе из креативности, вештина и талената појединаца, а које имају потенцијале за стварање богатства и радних места кроз производњу и експлоатацију интелектуалног власништва.

Веома важан аспект креативних индустрија лежи у повезивању културе са привредом, туризмом, образовањем, економијом, културном баштином, али и у њиховом међусобном преплитању. Ништа мање није значајан ни позитивни и конструктивни однос према идејама, талентима, знањима и искуствима појединаца који су тако у прилици да своје личне потенцијале у континуитету развијају и даље остварују значајне резултате на професионалном и личном плану.

Креативне индустрије не само да имају велики економски потенцијал, већ утичу на тo да наши људи остају у земљи, слободни изражавају своју креативност и овде развијају свој посао. У времену када софистициране технологије замењују човека, креативне индустрије афирмишу хумани капитал.

Креативност је способност решавања проблема и стварања новог знања. То је у ствари искуство мишљења, реаговања и деловања на начин ког карактерише висок ниво иновације, оригиналност и ризиковање. У основи, креативност се односи на стварање нових идеја или комбиновање старих идеја на јединствен начин и она је предуслов за иновацију. У питању је природни ресурс којим су све земље једнако обдарене, а ипак нису све земље једнако креативне и успешне у стварању и примени знања.

Као иманентни људски ресурс, креативност је у свим земљама равномерно распоређена, међутим то није случај и са знањем. Знање се концентрише у само неколико развијених земаља. Савремена знања су веома сложена и за њихов развој потребни су специфични услови: пре свега специјализовани кадрови, затим висока технологија и финансирање – које многе земље не могу да приуште.

Због тога у глобалној економији, сиромашне земље извозе креативност, односно образоване кадрове, док се у високо развијеним земљама знање претвара у вредност на тржишту, и коначно неразвијени увозе производе и услуге развијених.

 

 

Дигитализација, повезаност,  глобализација, експанзија економије засноване на знању, растућа потражња за економијом забаве и слободног времена и експанзија сектора који спадају под интелектуалну својину имају значајан утицај на традиционално разумевање уметности и културе. Kао резултат транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, термини као што су „креативне индустрије“,„културне индустрије“ и „креативна економија“ боје скорашње дискусије о култури, економији, технологији, урбаном планирању, културним политикама и политици уопште.

Термин „културна индустрија“ датира из послератне француске критичке теорије Теодора Адорна и Макса Хоркхајмера и била је коришћена као критика масовне и стандардизоване културне продукције. Економски потенцијал уметности и културе препознат је у Великој Британији током периода владе Маргарет Тачер, у извештају „Економска важност уметности у Британији“ и тиме је утврђен термин културне индустрије. /Termin je ovde korišćen u množini kako bi se razlikovao od adornovskih negativnih konotacija, kao i zato što množina bolje opisuje varijetet kulturne produkcije druge polovine XX veka./

Данас је негативна конотација која се односи на идеју мешавине културе и индустрије увелико напуштена. УНЕСКО третира културне индустрије као сектор високе важности и дефинише их као „оне индустрије које производе материјалне и нематеријалне уметничке и креативне производе, и које имају потенцијал за креирање богатства и генерисање прихода кроз експлоатацију културних добара и производњу робе и услуга (традиционалних и савремених) базираних на знању. Заједничко за све културне индустрије је коришћење креативности,знања из области културне и интелектуалне својине за производњу робе и услуга од друштвеног и културног значаја.“/[1]UNESCO, Backgrounder on Cultural Industries,10.November2010.http://www.unescobkk.org/fileadmin/user_upload/culture/Cultural_Industries/HK_Open_Forum/Backgrounder-FINAL.pdf /

Сектори који спадају у културне индустрије су сектори у култури који омогућавају умножавање уметничких дела, као што су издаваштво, телевизијска, радио и музичка продукција, кинематографија и адвертајзинг. Термин креативне индустрије се често користи наизменично са термином културне индустрије, али заправо обухвата много шире поље него културне индустрије, јер превазилази поље уметности и укључује све производе базиране на креативности.

Ипак, Велика Британија је била прва земља која се политички фокусирала на креативне индустрије и оснивањем Оперативне групе за креативне индустрије (Creative Industries Task Force) у оквиру Одељења за културу, медије и спорт (Department for Culture, Media and Sport)1997, почела да користи термин у оквиру државне културне политике. Оно дефинише креативне индустрије као оне индустрије које имају порекло у индивидуалној креативности, вештинама и таленту и које имају потенцијал за креирање богатства и радних места кроз генерисање и експлоатацију интелектуалне својине./ [1] World Investment Report: The Shift Towards Services, United Nati-ons Conference on Trade and Development, New York and Geneve 2004, str. 3./

Наведена дефиниција је најраспрострањенија и најприхваћенија дефиниција креативних индустрија, посебно у Европи, и укључује адвертајзинг, архитектуру, тржиште уметности и антиквитета, занате, дизајн, модни дизајн, филм, видео, фотографију, компјутерске игрице, музику, извођачке и визуелне уметности, издаваштво, телевизију и радио.

Прелаз од културних ка креативним индустријама променио је приступ у смислу економске оријентације, јер су активности које су до скоро претежно биле сматране непрофитним, препознате као потенцијално комерцијалне активности. Најновија тенденција је да се креативне индустрије не ограничавају уско на активности везане за културу, већ да се користи термин „креативна економија“ како би се нагласио значај услуга базираних на различитости садржаја, креативног размишљања и решавања проблема међу свим индустријским секторима.

Нови начин размишљања настао је због повећане потражње за садржајима доколице и доживљаја и због диференцијалне инфлације која је креирала пораст цена услуга и пад цена робе. Услед овога, развијене земље уочиле су потребу за реструктурирањем њихових економија на начин који би омогућио да се не ослањају на материјалне ресурсе и традиционалне индустрије, које постају све неодрживије, већ да их окрену ка коришћењу људских ресурса и знања и фокусирају се на нематеријалне производе. Овакав приступ водио је до препознавања потенцијала које имају култура, креативност, интелектуална својина и знање, и до стварања концепта као што је креативна класа.

Данас Светска банка препознаје културне и креативне индустрије као један од главних бизниса јер је процењено да оне генеришу више од 7% светског бруто домаћег производа и прогнозиран им је годишњи раст од 5%. [1] У економијама земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (Organization for Eco-nomic Cooperation and Development), креативне индустрије представљају једну од водећих економија, бележећи годишњу стопу раста од 5% до 20%.

/ International Measurement of the Economic and Social Importan-ce of Culture, prepared by John C. Gordon and Helen Beilby-Orrin OECD, Paris 9. August 2006, 10. November 2010, http://www.oecd.org/dataoecd/26/51/37257281.pdf /

Уз то, показало се да сектор има значајну стопу запослености и да стимулише друштвени и регионални развој, те због тога придобија све већу пажњу политичара. Kултурне и креативне индустрије углавном су привилегија развијених земаља, јер захтевају високу стопу иновативности, експертизе и употребу најновијих технологија. Такође, потенцијали за њихову дистрибуцију и развој уско су повезани са глобалном моћи одређене државе. При том, оне захтевају веома иновативне приступе када су у питању политике и правни подстицаји, из разлога што превазилаз надлежности само једне од политика – културних, економских, урбаних, итд.

Kултурне и креативне индустрије у Србији су у надлежности Сектора за савремено стваралаштво, културне индустрије и односе у култури у оквиру Министарства културе и обухватају издаваштво, визуелне и мултимедијалне уметности, музику, дискографију, извођачке уметности и кинематографију, иако, и не постоји официјелна дефиниција сектора. Медији и културно наслеђе су одвојени сектори унутар Министарства културе, док адвертајзинг и софтвер нису у надлежности овог Министарства.

Први корак за креирање културне политике у области културних и креативних индустрија је прикупљање података (мапирање) и њихова анализа. С тим у вези, председница Владе Србије Ана Брнабић основала је Савет за креативне индустрије и са првог састанка тог тела, одржаног у "Мокрин кући" у Мокрину(23.03.2018), поручила да су те индустрије најбрже растућа привредна грана у Србији и да представљају велику шансу за бржи развој земље, али и стварања бољег имиџа Србије. Савет за креативне индустрије окупља појединце и организације са богатим искуством у креативним индустријама, који ће премијерки помоћи да у потпуности разуме потребе тог сектора и у будућности доноси информисане одлуке за његов даљи развој, саопштила је Влада Србије. Премијерка је председавајућа Савету, а креативне индустрије обухватају: музику, филм, фотографију, радио, телевизију, дизајн, маркетинг, дигитализацију, ИТ софтвер, гејминг, старе занате и архитектуру, издаваштво, књиге, новине, магазине, издаваштво видео-игара, музеје и галерије, визуелне и извођачке уметности. Циљ успостављања Савета за креативне индустрије јесте омогућавање још бржег развоја тог сектора, који већ доприноси домаћој привреди више него поједини традиционални сектори.

Следећи корак могао би бити да се стратешки размишља, узимајући у обзир локалне специфичности и мапирати ресурсе креативног сектора с укључивањем много ширег спектра дисциплина од традиционалних. Такође, требало би израдити стандарде у дефиницијама сектора у складу с локалним специфичностима. / Ovo je učinjeno u Velikoj Britaniji i Španiji iako obe države imaju i širu nacionalnu definiciju./

У томе се огледа шанса за југ Србије и Врање! Јер, 11.03.2019. на седници Скупштине града Врања усвојен је План развоја креативних индустрија за период од 2019. до 2023. године. Заменик градоначелника Врања Ненад Антић, који је координисао Радном групом и израдом овог документа, истакао је да је овај план компатибилан са Стратегијом одрживог развоја града Врања, као и са већ усвојеном Бренд стратегијом, те да су њиме "одређене основне смернице развоја свих делатности које припадају овом сектору".

Овај стратешки документ почива на три "стуба". Први је истраживање и идентификација локалних креативних ресурса и инфраструктуре, дакле нека врста мапирања; потом стварање и унапређење планског правног и институционалног оквира и треће, али и најважније, креирање мера подршке које омогућавају одрживи развој креативних индустрија - казао је Антић за скупштинском говорницом. Он је појаснио да одлучујући аспект креативних индустрија лежи у повезивању културе и уметности са привредом, туризмом, образовањем, економијом, културном баштином и њиховом међусобном преплитању.

Једна од важних карактеристика креативних индустрија је да запошљава високообразовне кадрове, старости између 25 и 45 година, а ми у Врању знамо да имамо велики број образовних, младих људи који су без посла. Кроз развој креативних индустрија локална самоуправа верује да ствара услове за отварање нових радних места, помаже развоју Постоји податак да је у Србији из области креативне индустрије запослено око 100 хиљада људи и то није довољно, док је у Врању ситуација много гора предузетништва из области креативне индустрије и задржава младе људе у граду. и само је 2,35 одсто удео привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на целокупну привреду. Задатак је да се за пет година дође до 10 одсто привредних субјеката из ове области. Потребно је да се формира локални савет за креативне индустрије и такозвани креативни кластер. Потребна је сарадња привредника, али и уметника и свих људи који долазе из сфере креативних индустрија. У тим креативним индустријама издвојено је 13 делатности, и то реклама, архитектонске и инжењерске активности, уметничко и тржиште антиквитета, уметнички занати, дизајн, мода, филмска и видео индустрија, интерактивни софтвер забавног карактера, музичка индустрија, сценске уметности, издаваштво, израда софтвера и компјутерских услуга и производња медијског садржаја.

Град Врање већ увелико припрема и документацију за изградњу Креативно-иновационог центра (КИЦ). Реч је остварању стимулативног окружења у којем би млади могли да развијају предузетнички и истраживачки потенцијал. КИЦ би био заправо форма новог иновативног приступа у раду са студентима и надареним ученицима, окружење које подстиче креативно стваралаштво, развој идеја кроз тимски рад, развој иновација и предузетничког духа и подухвата. Позната је и локација за његову изградњу. То је једна старинска кућа која је легат града и налази се у самом центру, одмах поред Градске куће.

 

 

 

 



 

(Проjекат производње медијских садржаја за интернет медије у 2019. години суфинансиран на Конкурсу Министарства културе и информисања)   

Медијски пројекат "Future jobs", посредством мултимедијских садржаја има за циљ пружање информација о доприносу креативне индустрије српској и посебно врањској привреди. У фокусу има тзв. занимања будућности и трага за одговором на питање колико вреди српска идеја. Једна од тема пројекта је и "рушење стереотипа", које је од пресудног значаја за адвертајзинг индустрију, али и медије, као оне који имају улогу у креирању јавног мњења и вредности. Град Врање је у марту ове године усвојио петогодишњу Стратегију развоја креативне индустрије и на путу је да добије савремени Креативно иновациони центар.

Овај медијски пројекат доноси информације о томе: шта то вреди или значи Врањанцима и југу Србије.

                                                                   

Колико вреде наше идеје? Може ли Србија, може ли Врање да буде извозник идеја? Колико је конкурентна домаћа креативна индустрија? Можемо ли се на друга тржишта пробијати квалитетом, а не само ниском ценом? Да ли креативне индустрије доприносе развоју нових професија?

Креативне индустрије доприносе са око 4,6% бруто друштвеном производу и запошљавају преко 4% грађана Србије, објавила је Привредна комора Србије крајем прошле године. „То је много мање од просека на нивоу ЕУ где креативна индустрија учествује у БДП-у са чак 7 одсто и запошљава више од 10 одсто свих запослених. Ова разлика слична је и у другим земљама у региону, што показује да смо у развоју креативних индустрија у заостатку у односу на развијене земље. Са преко 25% раста извоза годишње, ова област има изузетан потенцијал и представља један од најбрже растућих сегмената српске привреде“./ [1] Časopis Novi magazin od 7.11.2018. str.12 „Tržišne komunikacije“, autorka Snežana Simin/

Како домаћу креативну и сродне креативне индустрије учинити потентнијим и конкурентнијим? Колико заиста вреди наша идеја?Колико креативне индустрије доприносе развоју нових професија и прихватању различитости у друштву?

То су само нека од питања на која ће одговоре наћи медијски пројекат "Future jobs" или (Не)моћ креативне индустрије. Тиме доприносимо повећању информисаности грађана, посредством поузданих и објективних информација од јавног значаја о могућности развоја креативних индустрија у Врању и Србији. Те индустрије као најбрже растуће привредне гране у Србији, представљају велику шансу за бржи развој овог краја земље, али и стварања бољег имиџа југа Србије.

Специфични циљ пројекта је да пружимо информације о доприносу креативне индустрије српској и посебно врањској привреди, покажемо успешне примере извоза домаћих идеја и са обиљем података, одговоримо на питање колико вреди српска идеја. Једна од карактеристика креативних индустрија, је да запошљава високообразовне кадрове, старости између 25 и 45 година. Наш специфични циљ је да те информације приближимо становницима, пре свега младим људима.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Мотком убио човека - Радио Телевизија Врање https://t.co/HQP2U0vhWY via @tripplesworld
Повећава се број оболелих од короне у Пчињском округу. Трговиште ново жариште - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zzudmMCR2f
Follow RTV Vranje on Twitter