Током 2017. године готово у свим школама на подручју града Врања, забележени су случајеви вршњачког насиља. Иако директори нерадо говоре о томе и најчешће представљају та дешавања као чарке деце или спорадичне инциденте, ипак признају да има и случајева које су пријављивали полицији.

''Данас ништа и не може да се сакрије, јер ученици све снимају'', кажу они. Таквих дешавања било је у централној градској школи ''Вук Караџић''. Лакше инциденте предавали су на решавање психологу и педагогу школе, односно тиму за злостављање и занемаривање, а теже пријављивали полицији. У једном случају води се поступак пред надлежним органима, иако се није догодио између њихових ученика. Тачније у насиљу је учествовала једна ученица из њихове школе, а друга из средње школе. Инцидент се није догодио у школи. У школама Доситејевој, Змај и  Радоје Домановић, забележени су случајеви насиља, које директори карактеришу, као чарке међу децом или инциденте, али не као вршњачко насиље. У школи '' Предраг Девеџић'' у Врањској Бањи родитељи су пријавили случај вршњачког насиља Школској управи. Процењено је да се ради о инциденту.

Углавном се такви догађаји решавају на нивоу школе у сарадњи са родитељима и тимом задуженим за ову област. Најчешће до таквих инцидената долази код ученика који су у периоду пубертета, дешавају се и међу дечацима и међу девојчицама. Није забележен случај насиља на националној или верској основи, као ни насиља над децом са сметњама у развоју. Директори нерадо говоре о овоме и сматрају да никакве податке не треба да дају како би заштитили приватност ученика. При том, имају своје мишљење о оваквим дешавањима и врло често као разлог оваквог понашања деце, наводе непримерене садржаје који се пласирају путем медија, интернета и видео игрица.

Наш циљ, приликом идејне концепције овог медијског пројекта био једа информишемо ученике врањских школа о свим облицима вршњачког насиља и начинима како да се заштите од насилника, као и корацима које треба предузети ако су постали жртве неког облика вршњачког насиља. Осим тога, пројекат има за циљ и да помогне породици да препозна понашање код деце било даје жртва насиља или насилник. То ћемо постићи обрадом следећих тема:

Шта је вршњачко насиље - Коме се обратити? Јасна порука надлежних је да уколико трпе насиље, ученици увек треба да се обрате ономе у кога имају поверења. То може да буде било ко из шире и уже породице; то могу да буду и запослени у школи: наставници, одељенски старешина, психолог, педагог. Млади се најчешће обраћају својим пријатељима вршњацима, али, нажалост, они не знају како да им помогну, па  је важно да се обрате некоме ко зна како може да им помогне и заштити их.

Алексин закон - Можда је најфаталнији пример и епилог вршњачког насиља у Србији случај четрнаестогодишњег дечака из Ниша, Алексе Јанковића, који је 2011. године себи одузео живот након осам месеци малтретирања које је трпео у школи. Родитељи тврде да су школу обавестили о томе и тражили решење, али да није било разумевања и праве реакције. Медијска пажња посвећена овом случају подстакла је и иницијативу о доношењу Алексиног закона, који би требало да ефикасније регулише рад стручних служби у школама, дефинише строже казне за несавесно поступање образовног особља, психолога, педагога и директора школа, као и родитеља деце која врше насиље.

Улога породице - Све потиче из породице, она је кључ. Насилници чешће долазе из дисфункционалних породица. Нема везе да ли су родитељи доктори или професори, није пресудан ни материјални статус. Битно је колико су пажње посветили свом детету и колико га познају. Родитељи би више требали да на себе преузму одговорност за дела својих малишана, него да криве друге.

Улога образовних институција у превенцији насиља - Школе све више постају образовне, а све мање васпитне установе, ипак, стручно особље у њима треба да реагује. Децу која се насилно понашају не треба измештати из њиховог окружења, како би се на тај начин привидно решио проблем. Са њима треба радити, указивати им на последице њиховог понашања. Са друге стране, деци која су жртве насиља потребна је подршка у оснаживању.

Систем -  Повезаност система нужан је предуслов успешности елиминисања насиља, јер се насиље прелива из породице у школу, из школе на улице, стадионе, мада су путање кретања насиља најчешће испреплетане, а не једнозначне. Насиље у једној сфери отежава одупирање насиљу у другој сфери.

Казне –да или не?  Неки заговорници опстанка дисциплиновања физичким казнама то виде као начин васпитања и потребу демонстрације моћи родитеља над децом. Oни тврде да то уопште нужно не доводи до насиља у школи, и да злостављана деца нису по дефиницији она која „деле правду“ у школском дворишту. Да ли бахати, ауторитарни родитељ, силеџија, развија исте пориве у свом детету, а да ли брижни родитељ који има разумевања за дете и његове развојне фазе, подстиче исто такво понашање код свог детета према окружењу?

Погодно место за насиље - Школа је погодно место за насиље због мноштва интеракција, притисака, такмичења, стреса, а онда и одсуства воље, мотивације и линије мањег отпора на страни одговорних у школи. Школа треба да подржава, а не да кажњава. Треба да укључује, а не да искључује, а томе се најчешће прибегава када се појави проблем. Магична реч је ’исписати’ из школе дете које има неки проблем, а који се манифестује повећаном агресивношћу, ремећењем дисциплине, изазивањем вршњачких сукоба. Потребна је подршка наставника, одељења, вршњака и вршњачког тима, велико поверење и стрпљење, али и веће учешће деце са ризичним понашањем у школским и ваншколским активностима.

Агресивност и цртани филмови - Вршњачко насиље родитељи често правдају тиме да деца гледају цртане филмове који су агресивни, уз коментар да раније омиљени дечији програм није био толико насилан колико је сад. Међутим, стручњаци тврде да само мала деца, до предшколског узраста, могу да имитирају модел понашања који виде уз своје омиљене анимиране ликове.

Заштита од сајбер насилника - Нове технологије довеле су и до појаве новог облика вршњачког насиља. Деца су све чешће изложена руглу преко друштвених мрежа. Зато ћемо посебно обратити пажњу на заштиту од сајбер насилника.

Улога правосуђа - Српски судови су болећиви према малолетницима и углавном се труде да им не изрекну најдраконскије казне - упућивање у неку васпитно - поправну установу или малолетнички затвор. Малолетницима се могу изрећи васпитне мере, казна малолетничког затвора или мере безбедности. Док трају, под контролом су суда, а у целу "акцију" укључени су и Центар за социјални рад, родитељи, наставници. Васпитне мере су и судски укор, мере појачаног надзора родитеља или старатеља, надзор уз дневни боравак у установи за васпитавање и образовање малолетника, као и упућивање у ВП дом или у установу за лечење и оспособљавање.

Школски тимови за борбу против вршњачког насиља -  Деци треба да је доступна информација о томе ко су чланови тима /то су најчешће наставници и ученици представници ђачког парламента/ Представићемо неколико таквих тимова.

Превенција - Деци треба да су доступне информације о томе који нивои насиља постоје, и која реакција спада у одређени ниво насиља.

 

Наставља се...

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 17 октобар 2018 14:56

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter