РТВ

РТВ

Три првопласирана тима и наставници координатори из школа које су се такмичиле у  квизу „Забављај се и учи“, отпутовали су на наградно зимовање на Бесну Кобилу. Реч је о великом пројекту Радио телевизије Врање који је подржан од стране министарства културе. Деца су узбуђено дочекала прилику да се друже и уживају, a превоз победника до планинарског дома обезбедила је Полицијска управа Врање. Деца из основних школа „Светозар Марковић“ из Врања „Краљ Петар Први ослободилац“ из Корбевца и „20.октобар“ из Власа са нестпљењем су дочекали време за полазак јер ће моћи да се одморе, уживају и друже се са својим вршњацима. Посебно су били одушевљени што ће полицијским џиповима поћи на пут, јер је врањска Полицијска управа понудила помоћ нашој кући да одвезе победничке тимове на заслужени одмор. Деца су одушевљена и тиме што на Бесној Кобили има снега, што је још један од разлога за добар провод.

"Веома смо узбуђени, драго нам је што имамо прилику да сви заједно идемо јер сигурна сам да ће бити добро дружење и добра забава. Ја сам била породично на Бесној Кобили, а овако са другарима нисам", каже Жељана Трајковић – ОШ „Светозар Марковић“.

"Узбуђени смо и радујемо се. Ја нисам до сада био на Бесној Кобили и баш ми је драго што идем први пут баш са друговима и другарицама", каже Ђорђе Андрејевић – „20.октобар“  Власе.

"Узбуђени смо, једва чекамо да дођемо на планину, да кренемо да скијамо, а наравно и да се дружимо са осталим другарима", каже Меланија Станковић- ОШ „Светозар Марковић“.

На Бесну  Кобилу иду 3 наставника, координатори школа које су освојиле прва три места и по четворо ученика из свих школа које су учествовале у такмичењу. Награда је дар Туристичке организације Врања.

"Деца су узбуђена једва чекају да оду да се скијају, пошто су чули да има снега", каже Галабина Миленковић – наставник у ОШ „Светозар Марковић“.

Првопласирани тим школе „Светозар Марковић“ награђен је и путовањем у Београд. Овај одмор са друговима из осталих школа ће им итекако добро доћи. Иако су до сада много пута били учесници квизова, на једном оваквом нису и носе више него позитивне утиске.

"Наша деца имају искуства са квизовима, али са једним оваквог типа први пут су се сусрели. Радовали су се унапред, припремали се, надали наградама и оне су стигле", каже Галабина Миленковић – наставник у ОШ „Светозар Марковић“.

Сличног су мишљења и остали представници школа. Било је ово дивно искуство за све. Медијски пројекат „Забављај се и учи“ је још један велики искорак ТВ Врање у погледу производње дечјег образовног програма. Кроз наш студио прошло је 12 наставника- координатора, 48 – оро такмичара и више од 120- оро деце у публици која су бодрила своје тимове. Квиз је био погодан за децу свих узраста, али и за целу породицу. Садржао је питања везана за градове, државе, али и специфична питања за напреднију децу и љубитеље географије, спорта, науке, природе, животиња. У Квизу је постављено скоро 400 питања, откривено више од 24 града и држава Европе у игри Европомиме, а у караокама отпевано више од 25 песама.

 

 

 

Према подацима Завода за јавно здравље у Врању у децембру су 7 дана забележене повећане концентрације чађи у ваздуху на два мерна места на којима се мери загађеност. Мерења се врше на крају месеца па података за јануар нема, али према речима надлежних у Заводу, магла је знак да је повећана влажност ваздуха, а самим тим и присуство загађујућих честица. У Врању се контрола ваздуха врши на 2 мерна места, у Заводу за јавно здравље и Основној школи „Светозар Марковић“. Дозвољена концентрација чађи је 50 микрограма на метар кубни а у Врању је у децембру забележена максимална концентрација од 77 микрограма на метар кубни, али не свих 7 дана колико је било загађења. Треба бити озбиљан и усвојити препоруке лекара како би се заштитили.

" С обзиром на повећане концентрације чађи становништву се препоручује да хронични болесници, деца, старији и труднице избегавају излазак на отвореном, а здрави људи продужену и напорну физичку активност. Загађење потиче од сагоревања фосилних горива у индивидуалним ложиштима и котларницама. Ниске температуре, повећана влажност, атмосферски притисак и смањено струјање ваздуха погодују појави загађења", каже др Невенке Станојковић специјалисте хигијене у ЗЗЈЗ у Врању.

Становницима Врања у највећем броју случајева смета влажно време и магла и имају здравствене тегобе.

Загађен ваздух опасан је за болесне, али и здраве људе.

"Загађење утиче на хроничне болеснике, посебно оне који болују од респираторних и кардиоваскуларних обољења, али и на здраве особе. Изазива кашаљ, гушење, стезање у грлу, секрецију из носа, сузење из очију", каже др Невенка.

На повећане концентрације загађености ваздуха утичу потрошња фосилних горива, а највише угља, али и дрвета. Затим издувни гасови из аутомобила, индустрија. Најздравије би било грејати се на гас или обновљиве изворе енергије, повећати енергетску ефикасност у становима, смањити коришћење аутомобила. Међутим док се не испуне услови да се све то промени треба применити прву помоћ, односно заштитити се сам.

Хируршке маске о којима се говори нису заштита за загађујуће честице чађи јер су оне величине 5 микрона и изузетно су мале да би маска могла да их заустави. За сада није измишљено неко друго средство које би могло да нас заштити, па је тако најбоље послушати савете и избегавати боравак на отвореном претерано.

 

Висока школа за пословну економију и предузетништво, Центар за студије на даљину у Врању, у 2020. годину улази са новим погодностима за садашње и будуће студенте. Висока школа за пословну економију и предузетништво, познатија као ПЕП, ове године планира увођење новог смера, а то је пословна информатика. ''Очекујемо акредитацију до краја месеца, с обзиром да су сви рокови за жалбе, процедуре прошли, испоштовали смо све,'' каже доктор Милош Николић, менаџер ПЕП Центра за студије на даљину у Врању.

''Ми смо то најављивали и прошле године, међутим, Комисија за акредитацију је мало пооштрила своје критеријуме, тренутно се то налази у Националном просветном савету као другостепени орган, према Закону о високом образовању и акредитацији студијских програма, тако да се надамо да ћемо у 2020. години бити богатији за још један нови смер, а то је пословна информатика, који сви ми знамо да је јако атрактиван и да млађе генерације желе том сфером да се баве. Пратећи тржиште рада, како у земљи, тако и у иностранству, све су траженији сектор информационих технологија, те с тим у вези ми се надамо да ћемо добити акредитацију у наредних месец до два дана од другостепеног органа и моћи ћемо да понудимо у првом уписном року у јуну и тај студијски програм'', каже др Милош Николић, менаџер ПЕП Центра у Врању.

Студијски програм пословна информатика обухватаће основне студије у трајању од 4 и мастер студије од годину дана. Високошколска установа за пословну економију и предузетништво наставиће да школује и студенте по постојећим студијским програмима, а то су, подсећамо: за основне академске студије смерови пословна економија и предузетништво; финансије, банкарство и осигурање; право и мастер академске студије, смерови пословна економија и предузетништво и финансије, банкарство и осигурање, са могућношћу студија на даљину. Сви студијски програми акредитовани су од стране Комисије за акредитацију Националног савета за високо образовање Републике Србије. ПЕП ће и ове године понудити бројне погодности садашњим и будућим студентима у виду породичних, предузетничких и стипендија на основу успеха, али и умањења школарине.

''Сви студенти који имају просек 5,00 или су добијали неке награде они ће имати прву годину бесплатно на нашем факултету, затим сви студенти који су завршили нашу трећу, четврту годину и желе да наставе основне академске или мастер студије имаће умањење школарине у значајном износу, тако да желимо заиста да дамо допринос да наши студенти могу да студирају код нас, како у граду, тако и у земљи, а да са друге стране Високошколска установа задржи свој респект, стабилност, пословање и омогући и наставном кадру и ненаставном особљу да и ми сви несметано функционишемо у оквиру тог система'', каже др Милош Николић, менаџер ПЕП Центра у Врању.

Николић истиче да ће се трудити да Врање добије акредитацију високошколске јединице, што је његов циљ у наредном периоду како би се заокружила једна целина пословања. Ове године Високошколска установа за пословну економију и предузетништво, Консултативни Центар за студије на даљину у Врању, обележава пету годишњицу рада у Врању, а у претходне четири године уписано је преко 300 студената.

Настављају се такмичења на Спортским данима чији је покровитељ град Врање. Захуктава се такмичење у стоном тенису, али и у баскету и фудбалу.

На турниру у стоном тенису одиграна су 4 кола. Ове године пријавило се укупно 32 такмичара из Врања, Сурдулице и околине, који су распоређени у 4 групе. Могли су да дођу сви и да се опробају, зато је и интересовање велико. Много веће него прошле године. Играју и професионални такмичари и рекреативци. Интересантно је да је деци до 12 година пружена могућност да играју равноправно са одраслима без плаћања котизације.

Групна фаза завршава се у четвртак када су на програму још 3 кола. 16 најбољих такмичара обезбедиће пласман у осмину финала. Полуфинални и финални сусрети биће одиграни у недељу, када ће се знати и ко су најбољи појединци.

Циљ овог, као и свих турнира у оквиру Спортских дана је да мотивише људе, пре свега децу да се баве спортом. Председник Спортског савеза Братислав Антић желео је и својим примером да позове све спортисте и рекреативце да дођу до Спортске хале и узму учешће. Сада је већ касно за такмичење, али могу да прате надметања. Антић је 40 година у стоном тенису и још увек воли да се нађе за стонотениским столом.

Мештани месне заједнице Оџинка традиционално су обележили славу, Светог Василија Великог. Резањем колача у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице у Собини отпочело је празновање које је настављено у просторијама месне заједнице у присуству мештана и гостију. У културно – уметничком делу програма наступили су вокална солисткиња Тијана Вучковић и маестро на хармоници Слободан Јовановић, Цоби.

Православни Роми данас славе Васуљицу, први дан Српске Нове године. Овај празник је, поред Ђурђевдана, најпознатији празник православних Рома у Србији.

Васуљица се обележава сваке године 14. јануара на дан Светог Василија Великог. Роми кажу да традиционално кољу живину на овај дан, припремају купус, баклаву, месо и дочекују госте. Наши саговорници тврде да је све мање Рома који обележавају овај празник, али има појединаца који настављају традицију својих дедова. Међу њима је и породица Идић.

''Дочекујемо као што је ред, са купусом, који стављамо увече, исто и пите, то спремамо, дочекујемо полазнике ако има, они иду после 12 сати, он долази да пожели здравље, доноси берићет у Нову годину, седимо неколико сати за столом, веселимо се и испраћамо полазника. Традиција је да се припрема купус, живина, баклава, пуњене паприке од данас, па сутра већ излазимо на гробља наших покојника,'' каже Мевљуде Идић.

Супруг, Дене Идић, каже да они прослављају Васуљицу онако како налаже православна вера. Кућа је пуна деце, трпеза обилна и сви у радости и весељу славе овај дан. Међутим, како он каже, многи Роми одрекли су се празновања овог датума:

''Има много разлика од пре 40 година. Много је људи који су отишли у неке секте, сада слави само 5 посто становништва. Раније је свако домаћинство на овај дан клало по 5 или 7 или 9 живина, од тога сад нема ништа, сад је све измењено, нема онога што је било раније.''

На тргу у Горњој Чаршији није било организације за прославу Православне Нове године или Васуљице, а Роми који славе окупили су се скромно у својим домовима.

Лаћко Бекташевић каже: ''Сваке године славимо, малтене три дана и увек буде лепо, увек спремамо све што треба, кољемо гуске, ћурке, данас у свакој кући има баклава, торти, свега, али није као раније, раније се много боље славило него данас.''

Васуљицу Роми славе више дана, данас спремају трпезу, а пре него што почну са јелом певају пригодне песме.

Василицу, свој највећи празник Роми објашњавају на различите начине, а у њеном прослављању уочљиви су комплексни слојеви бројних култура. Први сегмент празновања састоји се у припреми, дочеку и прослављању Василице и траје отприлике од 12. до 17. јануара, а други сегмент, такозвано ''испраћање гуске'' свако домаћинство прославља у дан који изабере. У последње време православни Роми празник углавном славе три дана.

 

Пред препуном салом Дома Војске у Врању , мешовити хор музичке школе „Стеван Мокрањац“  приредио  је традиционални  Божићни концерт.

Поруке мира, љубави и благостања ,као симбола Божића  и ове године послали су кроз свој наступ чланови хора музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Врању. Под диригентском палицом Александре Савић, хор састављен од деце из Врања и Сурдулице, певао  је десетак песама  посвећених  Божићу. Поред тога певали су и духовне песме, што је додатно одушевило бројну публику,која је испунила салу Дома војске до последњег места.

Програм је био обогаћен и балетском нумером Софије Арсић. .

Овај хор који води Александра Савић, вредно ради годинама и  чак и они који су завршили школовање радо долазе да наступају са новим члановима.

Директорка музичке школе Тања Близнаковски Јовановић  оцењује да је концерт био успешан, а да су у хору деца узраста од 3. до 20. Године. Учествоваће и на отварању предстојеће манифестације „Светосавска недеља“.

Иначе, музичка школа „Стеван Мокрањац“  ,која више од четири деценије музчки образује надарену децу, у основној и средњој школи има око 400 ученика из Врања и  околине.

 

 

Град Врање наставиће и у овoј години са мерама популационе политике. Наталитет је препознат као изузетно важан не само за град већ и целу државу, каже помоћник градоначелника Александар Стајић. За поступак вантелесне оплодње у овој години опредељено је 5 милиона динара, а неће се одустати ни од осталих мера помоћи родитљима и деци. Новина су издвајања за тројке и дупле близанце.

Година је почела на најлепши начин. Првих 8 беба које су на свет дошле истог дана добиле су по 50 хиљада динара од града.Међу њима су били и близанци рођени уз помоћ вантелесне оплодње коју финансира град. Са оваквим активностима наставиће се и у наредном периоду, каже Александар Стајић, помоћник градоначелника за здравство:

''То нам је омогућила стабилна ситуација у градском буџету. Говорили смо да ће издвајања бити већа и стабилнија када се среде финансије у граду. То се десило и сада ћемо повећати издвајања за популациону политику. Оно што ме посебно радује да су почетком године рођени и близанци уз помоћ поступка вантелесне оплодње. Град Врање  од 2012.године издваја средства у те сврхе и тако ће и наставити. До сада је тако рођено више од 30 беба.''

За ту децу обезбеђени су и симболични поклони које им је градоначелник лично уручио.Све ове активности показују да итекако водимо рачуна о мерама популационе политике и настојимо да сваке године одемо корак даље, истиче Стајић. У 2019.години рођено је 100 беба више у односу на претходну што нам даје за право да верујемо да смо на правом путу.

''Издвајамо новац за свако новорођено дете  у календарској години. То је ваучер у износу од  100 евра,  у динарској противредности. Дајемо по 5000 динара за ђаке прваке. Новина је да ће се у наредном периоду материјално помагати родитељи који имају тројке и дупле близанце на месечном нивоу. То велики број градова већ ради у Србији, сматрамо да је то заиста добра мера, додаје Стајић.

 Свим овим показујемо да се озбиљно бавимо популационом политиком и наталитетом и да су деца будућност нашег града и Републике Србије, закључује Стајић.

 

 

Министарство привреде позвало је локалне самоуправе да се пријаве за програм подршке развоју пословне инфраструктуре за чију реализацију је ове године издвојено 1,12 милијарди динара.

Средства су намењена за инфраструктурно опремање зона пословања и њихово повезивање са окружењем, као и за унапређење инфраструктурних капацитета у циљу развоја туризма и других привредних делатности

Циљ програма је унапређење развојног потенцијала локалних самоуправа кроз стварање повољних услова за привлачење инвестиција, унапређење привредног амбијента и отварање нових радних места.

У неразвијеним општинама постоји могућност финансирања пројеката и до 100 одсто вредности, док је у општинама са првим и другим степеном развијености максимално учешће Министарства привреде до 60 одсто.

Јавни позив је расписан 10. јануара, а рок за подношење пријава траје до 27. јануара.

Све информације и документација доступни су на интернет страници Министарства привреде.

Град Врање уназад неколико година ради на опремању Индустријске зоне у Бунушевцу. Изграђене су унутрашње саобраћајнице и кружни токови. Са министарством привреде почела је и изградња Обилазнице која се састоји из две фазе и након одређених проблема током прошле године, ове године ће бити настављена изградња. План је да она послужи за повезивање зоне са аутопутем на Коридодру 10. Локална самоупрваа је откупила и део земљишта ради проширења зоне, а до изградње главне обилазнице асфалтиране су улице у том делу града које би служиле као мини обилазница.

 

У низу функција које је породица имала током историје и које данас има, репродуктивна функција заузима једно од врло видних места. Ова мисија породице заснива се на биолошком нагону одржања врсте и представља природну последицу односа између мушкарца и жене који су основни темељ сваког брака.

Друштвена заједница, без обзира на карактер својих политичких институција, своју државноправну организацију и природу економских односа, који у њој доминирају, одувек је имала потребу да се стално обнавља и да ток своје репродукције обавља у сређеним, унапред одређеним и контролисаним оквирима. У том смислу друштво је заинтересовано за стварање физички снажних, умно развијених и етички формираних младих генерација које ће бити у стању да преузму на себе одговорне дужности у друштвеном животу.

Мањи број склопљених бракова резултира и мањом стопом наталитета. Неповољне тенденције у природном кретању становништва Србије, а посебно регионалне разлике, могу се потпуније сагледати на нивоу градова, односно општина. Од укупног број локалних самоуправа у Србији, стопа природног прираштаја у 2018. била је позитивна у само шест градова или општина, и то Тутин, Нови Пазар, Прешево, Бујановац, Нови Сад и Звездара. Из РЗС наводе да су највећи број деце, 19.598, родиле жене старости од 30 до 34 године. Просечна старост мајки при рођењу детета је 30 година, док је просечна старост мајки при рођењу првог детета 28,6 година. У градским насељима просечна старост мајке је 30,8 година, а у осталим насељима 28,3 године.

''Данас парови често одлуче да чувају децу у ванбрачној заједници,'' каже докторка Гордана Ђорђевић. Важно је да се они поштују и воле и да рађају децу, а како многи и сами кажу – папир је мање битан.

Статистички подаци из 2016. године показују и да број закључених бракова бележи пад за 2,8 одсто у односу на 2015, што је за око хиљаду мање, али и број првих бракова је мањи за четири одсто у односу на 2015. и износи 29.048. Број развода је такође опао, за 3,6 одсто и износи 9.046, а у просеку разводе се жене старе 40 година и мушкарци стари 44 године. Просечно трајање брака разведеног у 2016. износио је 13,3 године. Највећи број развода, 55 одсто (5.001 брак), чинили су бракови са децом која су, уколико су издржвана, у 72 одсто случајева додељена мајци.Када је реч о годинама, мушкарци се први пут жене у просеку са 31,2 године, а жене удају са 28,2 године.

У 2018. у Србији је закључен 36.321 брак, 0,8 одсто више него претходне године, док је развода у том периоду било скоро осам одсто више. Подаци Републичког завода за статистику показују да мушкарци и жене све касније улазе у брак, али се касније и разводе. Разлика у годинама између супружника у просеку износи нешто више од три године (мушкарци су старији од жена и приликом закључења брака и приликом развода). Прошле године разведено је 9.995 бракова, и то је, према подацима РЗС, за 7,9 одсто више него претходне године. Број закључених првих бракова је 29.005 и они бележе раст од 0,3 одсто.

Српски младожења је на венчању у просеку стар 34,2 године, а невеста има 31,1 годину. У Србију су најчешћи етнички хомогени бракови, односно бракови закључени између супружника исте националности - 88,1 одсто.

Уместо да се бавимо правим узроцима и последицама појаве "касних бракова" у Србији, друштво је и даље на нивоу осуде, а нарочито према женама, због одлука да касније ступе у брак или да уопште у исти не ступе. Жене се због одлагања ступања у брак и даље прозивају себичним, уображеним, мушкарци неозбиљним и несамосталним, а шира јавност узбуђује се информацијом да ћемо, као нација, нестати, нарочито зато што смо већ веома стар народ, с ниским наталитетом, одливом мозгова и огромним бројем пензионера.

Међутим, стручњаци који нису у јавности окарактерисани као строго породично, традиционално оријентисани имају другачији став - крива је вишедеценијска лоша политика вођења државе, њене економије и социјалне заштите.

Иста званична статистика показује да смо све сиромашнији, али и боље образовани и, природно, заинтересованији за посао, што традиционалистима служи као добар повод да критикују момке и девојке у касним двадесетим и раним тридесетим за неспремност да започну брак. 

Најчешћи разлози за одлагање бракова заправо су економске природе, али и они наилазе на осуду. Најчешће се представљају као "усвајање стандарда са Запада" и несналажљивост данашње омладине јер, како се сматра, некад су људи били много спремнији да без ичега оснују породицу.

Рана или случајна трудноћа често се спомиње као разлог за улазак у брак. И даље се често спомиње у пракси и то са собом носи додатне тешкоће.

На крају, битно је напоменути да највећи број склопљених бракова последњих година чине супружници који су запослени. На другом месту по бројности налазе се бракови у којима супруг ради, а супруга је издржавана.

У протеклих 30 година, појам и вредност породице много су се променили. Људима брак и деца више нису једна од највећих жеља и све је више људи који бирају да буду сами. Много фактора је утицало да људи почну да размишљају на овај начин.

Млади се широм света одлучују за прво дете много касније него што су то радили наши родитељи и старији преци. Ова тенденција нарочито је изражена у развијеним земљама - просечна старост у којој жена одлучи да постане мајка јесте између 30. и 34. године. Број жена које се нису оствариле као мајке између 40. и 44. године удвостручен је, као и број људи који су одлучили да никада немају децу. Наталитет је у развијеним земљама драстично опао. Током шездесетих, просечна жена имала је шесторо деце, данас је тај број сведен на четворо, у неким регионима двоје.

Људи данас раде много више него што правила налажу. 73 одсто људи ради више од 40 сати недељно, а 25 одсто чак више од 50 сати. Упркос томе што раде више него што би требало, ниво прихода је значајно пао последњих 30 година.

Раније су младе генерације желеле да уче из искуства старијих, али данас је ситуација потпуно другачија. Тридесетогодишњаци истражују нове хобије којима се баве људи у двадесетим. Живот у самоћи сматра се једноставнијим и финансијски исплативијим, а ту је и више шанси за путовање светом, јер гледате само себе.

Истраживања су показала да многи мушкарци не желе да имају децу ако то значи да морају да жртвују свој хоби или могућност да путују. Жене имају слично мишљење, али се многе плаше да га искажу како их друштво не би осуђивало.

Не бира свако да буде сам зато што жели; многи не могу да пронађу идеалног партнера. Студије су показале да 85 одсто слободних људи старости од 18 до 34 године желе да заснују породицу, али не желе да ступе у брак само зато што друштвене норме тако налажу. Пре него што пронађу праву особу, спремни су да буду сами уместо да имају везу тек ради реда.

Онима који су у вези сада треба много више времена да се одлуче да ли желе да се венчају, што је још један од разлога зашто људи улазе у брак и имају децу све касније.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Даница Крстић: Одушевљена сам врањском градском песмом - Радио Телевизија Врање https://t.co/f9AQyG6qHQ via @tripplesworld
Приведен због физичког напада - Радио Телевизија Врање https://t.co/PLakJpqJ4P via @tripplesworld
Амбасадор САД Ентони Годфри посетио Дом ученика и уручио компјутерску опрему - Радио Телевизија Врање… https://t.co/UDiwqDA3aG
Follow RTV Vranje on Twitter