РТВ

РТВ

Основни суд у Врању добитник је признања за допринос унапређењу ефикасности и квалитету судског система, објављено је у четвртак увече на свечаности одржаној у Врњачкој Бањи, у оквиру редовног годишњег саветовања судија. Врањски Основни суд добијао је ово признање и 2016. године. Најбоље судове у Србији, на свечаности у Врањачкој Бањи, прогласио је вршилац функције председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић. Осим врањског признања у овој категорији додељена су вишим судовима у Новом Пазару, Пироту и Прокупљу, као и основним судовима у Kрушевцу, Ужицу, Лозници, Аранђеловцу и Деспотовцу, те привредним судовима у Нишу, Чачку и Kрагујевцу. Привредни суд у Београду добитник је прве награде Врховног касационог суда у категорији повећања броја решених старих предмета. Друга је додељена Основном суду у Kрушевцу, а трећа Вишем суду у Београду. Привредни суд у Београду заслужио је и признање за допринос унапређењу ефикасности и квалитета судског система, а Виши суд у Београду за вођење електронске базе података о привремено и трајно одузетој имовини за потребе посебних одељења. За повећање броја укупно решених предмета у суду у односу на исти период претходне године, прва награда додељена је Привредном суду у Лесковцу, друга Привредном суду у Нишу, а Вишем суду у Ваљеву. Специјална признања за дугогодишње залагање за смањење броја старих предмета додељена су Вишем суду у Суботици, Прекршајном суду у Београду и основним судовима у Новом Саду, Сјеници и Kњажевцу. Првом основном суду у Београду додељено је признање за унапређење унутрашње организације рада, пословање, планирање и контролу. Основни суд у Kрушевцу добио је признање за праћење рада и активности судских извршитеља. "Циљ доделе награда и признања јесте подстицај за све судове да буду ефикаснији, иновативнији и креативнији", рекао је в.д. председника Врховног касационог суда и додао да награђивање судова подстиче остваривање најбољих резултата у раду.

800 година утемељења и самосталности Српске православне цркве обележено је у Врању у сали Гимназије предавањем историчара Дејана Ристића из Београда, једног од водећих стручњака у заштити културних добара. Ристић је говорио о 56 поглавара српске цркве од Светог Саве до патријарха Павла. Епископ врањски Пахомије отворио је изложбу под називом "Тамјан и плиш" коју су у холу Гимназије приредили историчар Ненад Стојиљковић и виши архивиста Мирољуб Миша Стојчић. Поставка ће бити отворена до 1. новембра.

Поводом обележавања Дечиjе недеље, Jавна Библиотека "Бора Станковић", организовала је интерактивне радионице са песником Властом Ценићем.

Велики број деце врањских основних школа окупио се да дочека и поздрави песника за децу, Власту Ценића. Они су уживали у интерактивним радионицама, а ово је била прилика и да мало попричамо о поезији, али и прози.

Деца кажу да воле поезију и песнике попут Љубивоја Ршумовића, Бранка Радичевића и друге, али има и оних који радије читају прозу, а ту се свакако издваја Гроздана Олујић.

Власта Ценић је песник југа, како га многи називају. Врањски основци и они мало старији уживају у његовој поезији, а он је овога пута одлучио и да свој рођендан, који је баш данас, прослави у Врању.

''Дуго нисам био у Врању, а сада када сам кренуо од једног Светог Саве пре пар година, онда сам често, и то је добро, ја се радујем због тога, зато што сматрам да деци југа недостају овакве ствари. Они заслужују да лепо раде, да им доведемо песнике из свих крајева земље, да им понудимо нешто лепо, ново, посебно, тако да се радујем сваком позиву, а када је он из Врања нарочито'', каже Власта Ценић.

Интерактивни сусрети су аутору и инспирација за нова дела, али оно што нас ускоро очекује од познатог песника за децу, није поезија, већ његов први роман који ће светлост дана угледати на овогодишњем Београдском сајму књига. Реч је о роману ''Немој никад рећи крај је.'' Ово је прво прозно дело аутора. ''И у том роману сам ја песник, ипак сам ја рођен као песник,'' истиче аутор.

Директор библиотеке Бора Станковић, која је и организатор интерактивних радионица, Зоран Најдић, поздравио је децу и госта и даривао му рођендански поклон, књигу ''Старинске куће Врања.''

Једна од мера развој креативних индустрија је конкурисање за грантове које Град у сарaдњи са екстерним финансијерима даје. Планирана су 12 гранта из сфере креативних индустрија. Пријавило се шест младих предузетника и преостало је још 6. Грантови су вредности од 1.500, 2. 400 и 3. 600 евра.

„Желим да позовем све грађане који желе да се баве неком предузетничком причом из сфере креативне индустрије. Крајњи рок је 15. октобар. Ја их позивам да до тада, а и пре тога дођу у моју канцеларију, сваког дана од пола осам до пола четири да поразговарамо. Имам те формуларе које треба да попуне и да их упутим, који су услови за добијање гранта. Сви грађани који су незапослени, а основни услов је да су на евиденцији Националне службе за запошљавање, јер је суштина да те образоване и креативне младе људе подстакнемо да се баве креативним предузетништвом и да сами себе запосле. Ми смо ту да им помогнемо у виду давања гранта, односно одређене своте новца коју ће искористити за куповину опреме. Ко год  да је незапослен, стављамо акценат на младе, али може и старији, може да добије грант, уз услов да запосли једно лице”,  каже заменик градоначелника Ненад Антић.

 

„Заједно у превенцији самоубистава” слоган је овогодишњег обележавања Светског дана менталног здравља. Око 800 хиљада људи годишње у свету себи одузме живот, а још је већи број покушаја самоубиства. У Србији  је регистровано хиљаду случајева самоубистава током једне године. Стрес услед финансијских проблема, прекида емотивне везе или хронична бол и неизлечива болест, најчешћи су окидачи суицида. На значај превенције али и лечења менталних поремећаја указао је неуропсихијатар, доктор Слободан Стаменковић, гостујући у програму Радио телевизије Врање.

Већини људи је веома непријатно да разговарају о самоубиству. У нашој култури је то табу-тема, као и уопште проблеми са менталним здрављем и друштво их углавном игнорише. Али због чињеница  да у свету готово милион људи годишње изврши самоубиство не би се требало устручавати да понудите помоћ ономе коме је потребна. Поред најближих чланова породице, у превенцију и очување менталног здравља појединца, неопходно је укључивање свих структура друштва, а не само психијатара, категоричан је доктор Слободан Стаменковић. Начелник Одељења психијатрије ЗЦ Врање, доктор Слободан Стаменковић рекао је да је психијатар крајња инстанца коме би особа са менталним проблемима требало да се обрати. Ту би требало да буду укључени најпре чланови уже породице, потом социјалне службе, психијатри у домовима здравља, организације цивилног друштва, па тек на крају психијатри. Јер њих је примера ради у округу десетак на више од 200 хиљада становника. Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година. Највећа учесталост суицида односно 79 одсто случајева јављају  се у земљама са ниским и средњим приходима. У земљама са високим приходима доказана је повезаност између самоубистава и других менталних поремећаја, нарочито депресије и злоупотребе алкохола. Доктор Стаменковић каже да нажалост често и најближи чланови породице не примећују да се њихов најближи бори са осећањем безнађа, да има перцепцију сопственог неуспеха  и да се бори са суицидним осећањима. Помозите им да схвате да су проблеми „решиви” и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Да схвате да неподношљиви унутрашњи доживљај који имају неће трајати вечно, и да самоубиство не мора бити решење. Ако сумњате да особа коју познајете има овакве или сличне, разговарајте са њом, покажите јој да није сама. Важно је бити стрпљив, јер је неким особама тешко да причају о својим осећањима. У нашој култури то се још увек доживљава као слабост.  

У оквиру „Дечје недеље” гости гимназије „Бора Станковић” у Врању били су ученици нижих разреда ОШ „1. мај” у Вртогошу. За њих су гимназијалци одиграли представу ''Бајка из парка''. Била је то прилика и да се, уместо улазница, прикупе добровољни прилози за помоћ сиромашним ђацима те основне школе. Гости су се још дуго након представе дружили са глумцима гимназијалцима и фотографисали се, импресионирани Црвенкапом, вештицом, вуком, Ивицом и Марицом, ружним пачетом... Иначе, овај текст непознатог аутора гимназијалци су на свој репертоар поставили прошле школске године и већ су гостовали у неколико основних школа, увек изазивајући одушевљење најмлађе публике, којој је и намењен. Кроз савремени тренутак и актуелности из свог живота, они шаљу експлицитне еколошке поруке, пријемчиве за публику.

 

Jавну библиотеку „Бора Станковић”, посетили су ученици сва три одељења четвртог разреда Основне школе „Jован Jовановић Змаj” из Врања. Они су том приликом разговарали о дечjим правима и дискутовали о књигама коjе се баве овом темом. Деца су, такође, била у прилици да се упознаjу са радом Библиотеке и Дечjег одељења, као и са актуелним октобарским попустом на упис у Библиотеку коjи jе снижен за 50%. Упис за децу jе 150, а породични упис jе 300 динара и траjе годину дана.

 

Међународни одбојкашки турнир под називом „Пехар европских шампиона 2019” организује се у суботу У Врању. Како организатори кажу, ово ће бити прави празник спорта. 14 одбојкашких екипа из Врања, Македоније и са Косова и Метохије долази у суботу у 10 сати на плато код бивше робне куће. Сви они учествоваће у Међународном одбојкашком турниру, а утакмице ће се након официјалног дела играти у Спортској хали. Организатор је Спортски савез града Врања у сарадњи са врањским одбојкашким клубовима, а уз подршку Града.

„Рекао бих да је за ово кривац председник Окружног одбора Пчињског округа за одбојку, Оливер Тончић, који је стицајем околности и био у Анкари и пратио наше одбојкашице, које су освојиле прво место, као и наши у Паризу. Спортска хала такође учествује у организацији, јер је уступила термин. Позивам све наше суграђане да дођу у што већем броју и да виде и пехар који ће доћи са делегацијом Одбојкашког савеза Србије. Најављен је и долазак генералног секретара Одбојкашког савеза Београда Игора Миљковића”, каже Братислав Антић, председник Спортског савеза

„Једна добра идеја, уз помоћ Града и клубова из Врања преточена у једну конкретну акцију, то је овај Међународни турнир. Циљ је, пре свега, омасовљење овог спорта, истицање његовог значаја, и све што би у будућности требало да допринесе развоју овога спорта и деце у Србији”, каже Љубиша Стојановић, председник ЖОК Врање.

Најбоље три екипе добиће пехаре и медаље, а циљ овог турнира није само такмичење и резултати, већ једно дружење на ширем нивоу и дочек самог пехара наше репрезентације.

Лепа вест данас је дошла из Здравственог центра Врање, који је од надлежног министарства добио 15 специјализација и једну субспецијализацију из гастроентерологије. Ово је велики добитак за цео Пчињски округ, за Косовско поморавље и цео југ Србије, речено је на конференцији за новинаре која је одржана у просторијама Српске напредне странке. Овим специјализацијама помажемо свим грађанима, да пре свега остану овде са својим породицама и да имају могућност лечења, каже директорка Здравственог центра, др Љиљана Антић.

„Добили смо 15 специјализација и једну субспецијализацију из гастроетерологије. Министарство је одобрило 4 специјализације за хирургију, 4 за урологију, по једну за гинекологију, анастезију, психијатрију и интерну медицину и 2 за неурологију. Вест је лепа и значајна, јер смо за прошлих 5 година добили укупно 10 специјализација”, каже директорка.

Све ово резултат је отварања новог Хируршког блока, када смо председнику Вучићу и министру изложили проблеме са којима се сусрећемо, пре свега, да ће у кратком року, око 60 посто лекара специјалиста отићи у пензију.

Министарство нас је на овај начин сагледало, каже Антићева. 

„Ево могу да се похвалим тим специјализацијама данас. Људи ће за кратко време отићи. Неки ће остати јер имамо менторе који ће их обучавати у Здравственом центру Врање, а неки од њих ће одабрати Клинички центар где ће специјализирати. Већина ће бити у Нишу. Тамо ће се едуковати и вратити како би пружали здравствену заштиту нашем становништву”.

У Здравственом центру ради 262 лекара, од којих је 58 лекара опште праксе, а остало су специјалисти. Све је постигнуто захваљујући држави, али и доброј сарадњи са Републичким фондом за здравствено осигурање. Имамо најаве да ће се на местима са којих лекари оду на специјализације запослити нови на одређено време, каже директорка. Помогао нам је и град запошљавањем 17 здравствених радника, 10 сестара и 7 лекара.

„Знате да смо почетком године добили повећање плата, имамо назнаке да ће од првог новембра бити ново повећање 10 посто за лекаре, 15 посто за медицинске сестре и 8 посто за нездравствене раднике”.

Став Министарства здравља је да треба штитити и унапредити државно здравство, док се приватно сматра здравом конкуренцијом. Сви апарати, осим ЕЕГ-е апарата који се прошле недеље покварио, раде, каже Антићева.

 

Храм Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика налази се у самом језгру општине Владичин Хан, на месту које се зове Чучуљке. Храм је високо на платоу, тако да се види са шире територије општине. Посебан доживљај је у вечерњим сатима, јер је црква осветљена. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Пахомија, 1997. године, започета је изградња цркве Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика у Владичином Хану, када су положени камен темељац и повеља. Овом свечаном чину присуствовао је Његова светост Патријарх српски господин Павле. Услед НАТО агресије на Републику Србију, 1999. године, изградња цркве је заустављена. Влада Републике Србије, заслугама тадашњег Министра вера проф. др Милана Радуловића, а на иницијативу Епископа врањског Пахомија и господина Зорана Стојановића, народног посланика у Скупштини Србије, одобрила је средства за наставак радова на изградњи цркве и изградња је настављена 2006. године. У месецу мају 2008. године, добротом господина Славка Стојановића из Ваљева и господина Драгана Новковића из села Полом код Владичиног Хана, постављени су Крстови на главној куполи чиме су створени услови за свакодневна богослужења. Средствима Општине Владичин Хан, у току 2015. и 2016. године, извршено је партерно уређење цркве, паркинг и прилаз цркви. Иконостас унутар храма је поклон манастира Свети Прохор Пчињски. Стар је преко тридесет година, али изузетно добро очуван, украшен дуборезом и иконама. Иако је општина Владичин Хан била једина у Србији која није годинама имала свој молитвени простор у самом граду, сада може да се похвали једним импозантним храмом, који својим изгледом и архитектуром многе подсећа на храм Светог Саве у Београду. Храмовну славу храм обележава 28. јуна, на Видовдан, који је и Крсна слава општине Владичин Хан. На Видовдан 1997. године, када је постављен камен темељац за нову цркву Светог кнеза Лазара, тај празник узет је уједно и за храмовну и градску славу.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter