РТВ

РТВ

Према последњим подацима, на ковид 19 тестирано jе 296 особа са териториjе Пчињског округа. Анализе су показале да jе 96 заражено коронавирусом. Од овог броjа 56 jе из Врања, 20 из Владичиног Хана, 15 из Сурдулице и 5 из Трговишта. У осталим општинама Пчињског округа у протекла 24 часа ниjе било новозаражених ковидом 19.

*

У ковид амбуланти АТД током јучерашњег дана обављена су 200 прегледа, од чега су 94 прва. Такође, урађена су 3 ПЦР и 112 антигенских тестова. Од тога 43 су позитивна на коронавирус.

*

У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализовано је 114 пацијената, сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док су на кисеонику 62 пацијената. На болничко лечење примљено је 7, а отпуштена су 3 пацијента.

Представа ''Ана Карењина'' Новосадског позоришта у режији и драматизацији Дејана Пројковског, буквално је врањску публику оставила без текста, и то понајвише због набоја емоција које су се смењивале невероватном брзином. ''Редитељ је имао циљ да ово дело осавремени, а начин на који су је донели глумци овог ансамбла чини је универзалном,'' рекао је Горан Ибрајтер и додао да је представа врло богата знацима и метафорама. 

Све фазе које пролази главна јунакиња, од мирног живота, до лудачког заљубљивања, растанка са сином и мужем, до осуде, губитка части и положаја, воде је до стања безнађа и трауме. Све ово на сцени је верно представила Марта Береш, која истиче да је рад на овој представи један од најлепших процеса: ''У животу нисам осетила да је нека улога толико јака, моћна и мрачна улога, на тренутак сам мислила да ћу потонути. Ни са једном другом представом нисам била толико посесивна, она је као неки црни драгуљ који гута све у себе,'' рекла је глумица.

Велики терет, али и трансформацију пролази и њен супруг у представи, Алексеј Карењин, кога игра Атила Немет. Наоко хладан човек-машина долази такође до емотивног краха и на сцени пролази кроз бројне емотивне фазе: ''Ово ме је баш дотакло, што би рекао и сам Карењин. Савршено написан комад, 25 година радим у позоришту и никада нисам радио овако нешто на овакав начин,'' рекао је Немет.

Улогу Вронског тумачио је Арпад Месарош који истиче да је сарадња са редитељем била сјајна: ''Важно ми је кад ме редитељ током процеса убеди,'' нагласио је он.

Интензивна, жива представа никога није оставила равнодушним, а како каже и сам модератор округлог стола, Горан Ибрајтер, предана игра је карактеристика Новосадског ансамбла.

Промовисана монографија о Милени Дравић, глумици која је награђена на 18. Бориним позоришним данима

У склопу пратећег програма Бориних позоришних дана промовисана је монографија ''Милена Дравић или кључ снова'' ауторке Аните Панић.

Ово дело представља сведочанство о познатој српској глумици, која се остварила играјући у 170 филмова и 12 представа, бројним ТВ драмама, серијама и емисијама. Кроз седам поглавља ауторка монографије прича о глумици, која је, како каже, била врло скромна, упркос богатој биографији. О Милени Дравић говорили су славни глумци, костимографи, филмски радници и све то нашло се у овој обимној књизи.

Књига је настајала у периоду док је глумица била јако болесна, али упркос томе дала је све од себе да учествује у њеној изради, и то је још једном потврдило колики је она професионалац, чуло се на промоцији.

''Била сам у прилици да годину дана комуницирам са њом док сам радила на књизи. Она је била једна топла, нежна, приступачна жена,'' рекла је ауторка.

На промоцији су приказане и аутентичне фотографије које је глумица уступила Анити Панић, а које до сада нису објављиване.

Публика је била у прилици и да погледа инсерте из филмова у којима је Милена глумила, од ратних до оних новијег датума.

Њена прва улога била је у филму ''Врата остају отворена'' 1959. године и од првог играња до последње улоге била је врло предана свему што ради. Иако је играла у мало представа, носилац је бројних признања, од којих је једно добила управо у Врању, на 18. Бориним позоришним данима 1998. године за најбољу женску улогу у представи ''Ћелава певачица.''

Ауторка монографије, Анита Панић, позната је као ТВ аутор, документариста и писац, а медијску каријеру започела је на Радио Београду. Аутор је бројних емисија, документарних филмова и неколико драмских текстова, као и монографије о Петру Краљу. У овој едицији најављује још једну монографију која ће сведочити о лику и делу Неде Арнерић.

Радио Врање и ове године се нашао на списку награђених на Интернационалном фестивалу репортаже и медија - ИНТЕРФЕР Златна НИКА, и то са репортажом ''Ступни ву на ступку'' коју потписује уредница Радио телевизије Врање Љубица Здравковић Џонов. 

Репортажа је награђена дипломом Интерфера у конкуренцији преко 200 радова из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Холандије, Италије, Шведске, Сирије, Либана и многих других земаља. 

У видео обраћању, уредница наше медијске куће рекла је на свечаности доделе награда,  да "као што је југ Србије познат по Врању, Врање по свом специфичном дијалекту, односно говору који је први забележио и дао му поетски тон Бора Станковић, тако је и Радио Врање одлучан у погледу очувања великог блага. Зато је "Ступни ву на ступку" репортажа о лепоти врањанског дијалекта. 

Жири ИНТЕРФЕР-а је посебно тражио да се учесницима фестивала и колегама, објасни шта значи назив репротаже. 

"Ступни ву на ступку" је изрека нашег краја коју је у својој књизи записао Миле Костић Дубница. У преносном смислу изрека значи да је нешто толико добро, да је готово недостижно. У буквалном смислу - стани јој на траг, објаснила је Љубица Здравковић Џонов и додала, да је управо то одлика нашег говора - дијалекта.

- Толико је поетичан, јединствен и оригиналан да му ретко "шта и ко" може стати на пут. У овој репортажи, врањски песник Жикица Димитријевић подсетио је да су само два града у ондашњој "великој Југославији" била специфична по говору и музици, а то су Дубровник и Врање. Наша редакција је стварајући ову репортажу промишљала о препознавању свој језика, свог животног искуства, своје заједнице у опшој култури. Све је то предуслов за национално самопоуздање и осећај индицидуалног и колективног деловања, рекла је Здравковић Џонов.

Осим радијске репортаже која је награђена, строгу селекцију 26. ИНТЕРФЕР-а "прошла" је и друштвено одговорна репортажа "Предео изузених одлика", Телевизије Врање, аутора Србољуба Николића. 

Добитник ГРАНД ПРИ-ја овогодишњег ИНТЕРФЕР- а и највишег признања, је прослављени редитељ Емир Кустурица за репортажу "Секс, спорт и вјера у вјечну садашњост" у продукцији редакције Спутњик. 

Интернационални фестивал репортаже и медија – ИНТЕРФЕР Златна НИКА, ове године је одржан 26. пут, а реч је о јединственом медијском фестивалу у земљи и региону, који кроз репортажу промовише највише вредности новинарства. Церемонију доделе највиших признања емитовало је више од 70 локалних и регионалних телевизија, а извештавале су телевизије са националном фрекфенцијом, више десетина радио станица, новина и интернет портала. 

 

 




Према последњим подацима, коронавирусом у Србији зараженe су још 5. 733 особе међу тестиранa 17.354 узорка.

Од последица инфекције преминула је 61 особа.

На респираторима се налази 289 пацијената.

 

У знак сећања на докторку Изабел Емсли Хтон, крај  споменика „Жене шкотске“ испред Дома здравља, одата је почаст свим хероинама Првог светског рата.

Градоначелник Слободан Миленковић је рекао да су храбре жене Шкотске предвођене докторком Изабел Емсли Хатон поставиле темеље здравственог система у Врању и да су прави пример људског и племенитог. Истакао је да је оно што су оне учиниле за наше претке, храбре борце са фронта један је од најсветлијих примера у историји нашег града и подсетио да је један од најпознатијих хроничара овог доба, др Вукашин Антић сачувао успомену на њихову солидарност и пожртвовање.

 ,,Тог суморног октобра 1918. године, у Врање долази шеста јединица ,,Болнице жена Шкотске'', коју су углавном чиниле докторке и медицинске сестре из Аустралије и Новог Зеланда. Оне су несумњиво већ носиле највећи терет санитетских служби током борби на Солунском фронту. На челу јединице „Америка“ била је др Изабел Емсли Хатон, која о свом боравку у Врању говори као - најзначајнијем периоду у рату, а можда и у целом животу. Обнављање рада Болнице у Врању био је мукотрпан посао јер су окупатори скоро све болнице у Србији опљачкали и опустошили, а неке и спалили. Др Емсли Хатон, иако млада, са свега 30 година, успела је да од старе касарне оронулих соба, из пепела подигне болницу налик на оне у Британији’’, нагласио је градоначеник и додао:

„Докторка Изабел Емсли Хатон затражила је од своје централе у Единбургу да у Врању буде формирана трајна болница. Њена иницијатива није наишла на разумевање. Јединица „Америка“, напустила је Врање 16. октобра 1919. године. Међутим, пре одласка готово цела болница са опремом, хируршким инструментима, лабораторијом, поклоњена је Врању. Ово милосрђе било је основа за стварање послератног здравственог система у нашем граду. И управо због тога, наша је обавеза, да са дубоким поштовањем памтимо славна имена докторке Хатон и њених сарадница из „Болнице жена Шкотске“. У мрачним данима нашег Врања, храбре докторке и сестре из јединице „Америка“ биле су онај тренутак у времену, који ће заувек остати урезан у сећање житеља једне мале вароши. Њихова доброта  и племенитост сада су део вечности'', истакао је Миленковић.

Др Саша Ђорђевић, директор врањског Здравственог центра, такође је подсетио на значај и величину волонтерског рада докторке Изабел Емсли Хатон и њених колегиница.

На споменик ,,Жене Шкотске'' венце су положили градоначелник Слободан Миленковић са сарадницима, начелник Пчињског управног округа Срећко Пејковић, представници Четврте бригаде Копнене вијске, делегације општине Младеновац, борачких организација, Здравственог центра Врање и Медицинске школе.

Обележавање годишњице доласка санитетске јединице „Жене Шкотске“ уједно је и дан Медицинске школе у Врању.

 

У оквиру пратећег програма Бориних позоришних дана у 18 сати биће промовисана монографија "Милена Дравић или кључ снова", ауторке Аните Панић, која ће говорити на самој промоцији.

Промоција ће се одржати у позоришту Бора Станковић.

Вечерас је на програму фестивала представа ''Ана Карењина'' Новосадског позоришта у режији и драматизацији Дејана Пројковског. Све представе почињу у 20 сати. 

Примена и контрола ковид пропусница почела је синоћ у 22 сата. То значи да сви који након овог времена бораве у затвореним угоститељским објектима морају да имају ковид пропусницу. 

У појединим локалним угоститељским објектима видно је било да су појединци нешто пре 22 сата напуштали ресторане, док је у другим гужва била редовна и након 22 сата. 

Ковид пропусница подразумева потврду о примљеној другој вакцини у периоду до седам месеци – 210 дана, или трећој дози после највише седам месеци од друге, или негативан ПЦР тест не старији од 72 сата, или антигенски не старији од 48 сати, или потврду о прележаном ковиду у периоду до 210 дана.

 

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуације, на ковид 19 тестирано је 456 особа са територије Пчињског округа. Анализе су показале да је 131 заражена коронавирусом. Од овог броја 84 је из Врања, 19 из Владичиног Хана, 15 из Сурдулице, 6 из Бујановца, 4 из Босилеграда, 2 из Прешева и један из Трговишта.

У ковид амбуланти АТД током јучерашњег дана обављена су 274 прегледа, од чега 107 првих. Такође, урађено је 119 антигенских тестова. Од тога 62 су позитивна на коронавирус.

У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализовано је 111 пацијената, сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док је на кисеонику 69 пацијената. На болничко лечење примљено је 12, а отпуштена су 3 пацијента.

Мелодрамом “Пучина” Бранислава Нушића отворени су 41. ''Борини позоришни дани.''

Манифестацију је отворио градоначелник Врања, Слободан Миленковић, који је истакао да је ова манифестација синоним за успешност, раст и развој: “Град Врање и градско руководство ће, као и до сада, пружати безрезервну подршку реализацији свих пројеката и програма позоришта, а посебно ''Бориних позоришних дана,” истакао је градоначелник.

Публику је поздравила и председница жирија за доделу награда, глумица Милена Павловић: ''Tреба наградити сваки подвиг, охрабрити сваку мисао и слику о пролазности у садашњем тренутку, у свакодневници таквој каква је.'' 

Представа ''Пучина'', која је отворила традиционалну манифестацију, публику је водила од смеха до суза. Кроз свевремену тему људске похлепе и тежње за високом позицијом на друштвеној лествици, приказан је живот једне породице.

Ненад Јездић у улози превареног мужа, Владимира, измишља сопствену превару да би сачувао женину, породичну и личну част. Истовремено, стални напредак на пословном плану, управо као последица те преваре, чини да лични интерес надвладава емотивни крах. ''Ова драма се ослања и сукобљава са оним што је традиционално,'' рекао је Јездић. Глумац је истакао да се, као што то и бива код Нушићевих дела, кроз представу прожима питање мере коју ће човек себи да дозволи због каријере. 

Слобода Мићаловић игра Јованку, која има аферу са министром и тиме доводи у питање углед породице, али и себе и мужа пење до врха у друштвеној хијерархији.

''Тешко је правдати такав лик, али ја сам морала као глумица да станем иза ове улоге и ове жене и стала сам,'' рекла је глумица.

''Све је стављено у један естаблишмент, не бирају се средства да се дође до циља, који је материјалан,'' додао је глумац Љубомир Бандовић. 

На репертоару Бориних позоришних дана сутра је ''Ана Карењина'', коју игра Новосадско позориште. 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва радна искуства на пучини тржишта рада за младе људе - Радио Телевизија Врање https://t.co/cNw6cRcfOH via… https://t.co/MB9QI6MJgF
,,Ана Карењина''наjбоља представа 41. Бориних позоришних дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/HzbSUyvlTu via… https://t.co/KxH6hGr13w
''64'' – савремена прича о породици која се ломи под теретом очекивања - Радио Телевизија Врање… https://t.co/kXTmkCME4q
Follow RTV Vranje on Twitter