РТВ

РТВ

Привилегија је и велика част да је изложба Паје Јовановића дошла у Врање. То није случајно и догађа се у тренутку када почињемо са обележавањем ослобођења града у Великом рату. Ово је на отварању изложбе слика и ентеријера атељеа Паје Јовановића рекао градоначелник Слободан Миленковић. О стваралаштву сликара који је оставио преко хиљаду слика током седам деценија успешне иностране каријере говорила је Исидора Савић, кустос музеја града Београда и Саша Стаменковић, директор Народног музеја у Врању.

Виши суд у Врању постаје део пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији”. Осим Врања, овим пројектом који треба да допринесе владавини права и јачању правосудног система Србије ради бољег усклађивања са међународним и европским правним стандардима, биће обухваћена још 4 виша суда Србије. Виши суд у Врању је истакнут као пример добре праксе на Конференцији која је одржана почетком лета у Београду. Овај суд спроводи праксу заштите жртава кривичних дела и сведока, кроз њихово одвојено саслушање у посебној за то прилагођеној и опремљеној просторији. Посредством овог пројекта Виши суд у Врању добиће вредну опрему за аудио – визуелну видео везу између просторије у којој борави жртва кривичног дела и суднице у којој се одржава главни претрес. Пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији” траје три године, а предвиђено је да успостави свеобухватни национални систем информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима у оквиру кривичноправног система у Србији. Успостављање оваквог система у складу је и са међународним стандардима и правним тековинама Европске уније и предвиђено је Акционим плановима за Поглавља 23 и 24 за придруживање Србије Европској унији. Рад на овом Пројекту допринеће и већем остваривању права оштећених на основу гарантованих минималних међународних стандарда који се односе на подршку жртвама/сведоцима и приступ услугама помоћи у оквиру кривичног правосудног система у Србији. Посебна пажња биће посвећена рањивим групама које су изложене секундарној виктимизацији, као што су жртве родно заснованог насиља, трговине људима или малолетне жртве.

У саопштењу Српског покрета Двери које је достављено нашој редакцији, обавештавају грађане о бесплатној правној помоћи. Потписник саопштења је председница правног савета и члан Председништва Српског покрета Двери, адвокат из Врања, Маја Митић. Бесплатна правна помоћ је она помоћ коју стручни људи - правници треба да пруже и оној категорији становништва која није у могућности да за ту помоћ плати. Управо сиромашни људи често трпе насиље у породици, деци је потребна заштита из области права детета, ти људи се појављују као корисници свих видова услуга, за њих важи претпоставка невиности и врло често су тужени. Држава, до јучерашњег  дана  није препознала интенцију и потребу да Уставом гарантовано људско право заштити, стоји у саопштењу Српског покрета Двери. Међутим, додаје се, правну помоћ коју неће плаћати од 1. октобра моћи ће да добију: корисници новчане, социјалне помоћи или дечијег додатка, као и они који то нису, али би због финансирања из сопственог џепа видно осиромашили. Ово право имаће и припадници осетљивих група: деца, о чијем се праву, обавези или интересу одлучује пред судом или другим органом, жртве насиља у породици, особе које траже азил, избеглице, лица под супсидарном заштитом, интерно расељени, особе са инвалидитетом, они који остварују заштиту од тортуре и нечовечног поступања или трговине људима. Грађанин се прво обраћа органу управе у јединици локалне самоуправе. Овлашћени службеник разматра његов захтев и упућује га на регистрованог пружаоца бесплатне правне помоћи. Трошкови поступка и услуге пружаоца помоћи биће финансиране из републичког и буџета локалних самоуправа, као и из пројектног финансирања и донација.

Берба грожђа у највећем броју винограда  у  Пчињском округу  је при крају. Ове године виноградари  могу бити задовољни родом и квалитетом грожђа. На хиљаду 240 хектара винограда  на југу Србије берба грожђа завршена је на око 60 одсто површина. Рачуна се да ће у потпуности бити завршена најкасније до 10. октобра. Ове године количина рода је од 8 до 9 тона по хектару, што представља  добар принос. Укупан квалитет и  количина шећера у грожђу су задовољавајући. Откуп грожђа и даље је проблем за оне виноградаре који имају веће површине, тако да је пласман углавном на самим газдинствима или на пијацама. Mр Небојша Младеновић из Пољопривредне службе каже да ће са подизањем нових винограда и отварањем нових капацитета за прераду грожђа бити створени услови за даљу реорганизацију у овом сектору. Наиме, тиме се стварају услови за добијање вина са заштићеним географским пореклом. Познато је да су на југу Србије изузетно повољни услови за гајење грожђа, поготову црних сорти. Након завршене бербе следе даљи радови у виногорју пре свега обрада земљишта и прихрана стајњаком. Младеновић појашњава да се дубока обрада земљишта препоручује због инкорпорирања органског ђубрива, тиме се уништава коров, уништавају се земљишни инсекти у коминацији са дејством првих мразева, а такође се одржава одговарајући водни режим земљишта. Вртогошко и Буштрањско виногорје на подручју града, познато је и по квалитету грожђа и по бројности винограда, што је истина, мање него пре пола века. Али  традиција се и даље одржава а млађи произвођачи наслањају се на породично искуство. 

Смањен је број оних које је инспекција пронашла у раду на црну у првих осам месеци ове године на подручју округа. У години безбедности и здравља на раду регистровано је и мање повреда на раду, али и један смртни случај. Седморо инспектора за рад за целу територију Пчињског округа је мало, но из године у годину успевају да повећају број контрола. За то добијау налог из централе, јер постоји телефон на који могу да се пријаве они који запошљавају раднике на црно.

„Укупан број извршених надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду је 756, што је за 50 више него прошле године. Затекла је 475 радника у раду на црно, од тога је 464 је пријављено на обавезно здравствено осигурање и закључен је уговор о раду на неодређено време. Број радника на црно у односу на прошлу годину је смањен, прошле је био 560”, каже Милетије Стојановић, шеф Одсека инспекције рада.

Највише запослених на црно било је у грађевинарству, угоститељству и трговини. Изречене су казне послодавцима у износу од скоро 8 милиона динара. У истом периоду нађено је и 14 нерегистрованих правних субјаката. У години безбедности и здравља на раду регистровано је и мање повреда на раду.

„Укупан број повреда у 2019. години је 12, у 2018. је било 17. Ова година је година безбедности и здравља на раду. Дошло је до смањења повреда, а сви ми тежимо томе. Била је једна смртна повреда, 10 тешких и једна лака. Смртна повреда је била у области грађевинарства, јер је то једна од најризичнијих делатности, где се и најчешће дешавају такве повреде.”

Прописе најмање поштују послодавци из Бујановца и Прешева. У време пољопривредних радова у Прешеву су у једном винограду пронашли 12 радника на црно. Има и оних послодавца који понављају пропусте, без обзира на казне.

Запослени у Компанији Јумко обележили су ових дана 59 година постојања и рада. Јумко наставља да шири своју мрежу и у припреми је отварање погона у Дрвару у Босни и Херцеговини, почетком наредне године. У Jумку  је организована скромна прослава у оквиру колектива, без званица са стране, јер није јубиларна година, каже председник Надзорног одбора компаније Бранислав Поповић.

„Било је, оно што је већ традиционално задњих неколико година, награђивање најбољих радника из свих целина Јумка, почев од погона у Ресавици, Црне Траве, Бујановца, Хана. Из сваког погона најбољи радници добили су награду, просечну зараду компаније. Настављена је та традиција са жељом да људи виде да неко обраћа пажњу на најбоље раднике”, каже Поповић.

Осим тога направљен је пресек стања и констатовано да компанија ради све боље и боље, а све захваљујући максималној помоћи државе, пре свих председнику Александу Вучићу, каже Поповић.

„Очекујемо да ће ове године вредност завршених послова бити 50 посто већа него прошле године. Успели смо да супституишемо кооперанте. У једном периоду прошле године нисмо успели све послове да завршимо па смо ангажовали кооперанте за шивење.”

У Јумку ради хиљаду 800 запослених и припремају се за реорганизацију, након усвајања УППР-а. За наредну годину већ су обезбедили послове, а има изгледа да се и број вредних уговора повећа када је у питању производња балистике, јер се ради о скупим производима.Такође ће бити остварен и план продаје. Јумко наставља да шири своју мрежу и у припреми је отварање погона у Дрвару у Босни и Херцеговини, почетком наредне године.

„План је да се упосли 100 радника. Тканина ће се производити у Врању, шиће се у Дрвару за потребе њихове индустрије. То ће бити заједничка сарадња.”

У наредној години, када Јумко слави јубилеј, очекује се и усвајање УППР-а. Након тога ће се знати да ли ће Јумко ићи у приватизацију или остаје државно предузеће.

 

 

Интерно расељеним лицима и повратницима са територије града Врања  ускоро би  требало да буду донирана материјална средства за покретање посла уколико су заинтересовани за повратак на Косово и Метохију. На овај начин биће им олакшан почетак рада уколико желе да се баве приватним бизнисом и уколико испуњавају све  неопходне услове. Овим програмом омогућено је интерно расељеним лицима и повратницима са територије града Врања да конкуришу за опрему, машине и алате вредности од 2 и по хиљаде евра као и за обуку за покретање посла. Конкурс је отворен до 15.октобра, а у плану је подела 54 донације у виду опреме, материјала и машина за покретање пословања. Опрема и програми обука ће интерно расељеним лицима побољшаће могућности за запошљавање и стварање прихода, како би се допринело одрживости њиховог повратка.

 

 

У улици Краља Стефана Првовенчаног, дошло је до хаварије на водоводној мрежи. Станари зграде „Браћа Баjић” из Ц1 и Ц2, су без воде, а надлежни кажу да ће тако бити до санирања квара.

                                                      

Изложба слика, личних предмета и сликарских реквизита из бечког атељеа  Паје Јовановића, једног од најзначајнијих српских сликара, вечерас  ће бити  отворена у Галерији  Народног музеја у Врању. И овом изложбом,  Народни музеј у Врању наставља традицију организовања  изложби  наших најрепрезентативнијих уметника. Изложба под називом „Поглед изблиза- атеље Паје Јовановића” посвећена  је оживљавању ентеријера и атмосфере Јовановићевог бечког атељеа. Слике и предмете из овог атељеа Јовановић је 1952. године предао на чување Музеју града Београда, а сада ће се наћи  пред публиком у Врању. Исидора Савић кустошкиња Музеја града Београда напомиње да се ради о 32 експоната мећу којима су слике, лични предмети и сликарски реквизити, светски признатог академског сликара Паје Јовановића. Изложена  је и монументална слика „ Крунисање цара Душана” која је на Светској изложби у Паризу награђена златном медаљом. Такође су изложени и аутопортрет уметника као и портрет његове супруге Муни која је била његова муза, инспирација за бројне актове које је урадио. Изложбу отвара градоначелник Слободан Миленковић. О значају изложбе и стваралаштву Паје Јовановића, говоре Саша Стаменковић, директор Народног музеја у Врању и Исидора Савић, кустос музеја града Београда. Отварање је заказано за 19 сати. Народни музеј у Врању организовао је изложбу у сарадњи са Музејом града Београда, а до сада је изложба гостовала у Горњем Милановцу, Крагујевцу и Чачку.

Градоначелник Слободан Миленковић са сарадницима обишао је деоницу пута у селу Доњи Вртогош где се одвијају радови на асфалтирању некатегорисаних путева  у оквиру реализације овогодишњег комуналног програма. По основу пројекта и грађшевинске дозволе овогодишњи комунални програм обухватио је и асфалтирање дела некатегорисаних путева у сеоским месним заједницама на територији града.У складу са потребама и предлозима самих житеља одређене су трасе које ће бити асфалтиране. Градоначелник Слободан Миленковић истакао је да ће данас бити завршена ова деоница у Доњем Вртогошу дужине  800 метара   кроз махалу у овој месној заједници. Током викенда завршено је и асфалтирање трасе дужине 735 метара у Горњем Вртогошу. Укупна вредност ових радова је око седам и по милиона динара. Извођач радова је предузеће „Саба Белча”, а житељи нису крили задовољство што ће убудуће са својим породицама живети у много уређенијој средини. Милош Станковић, заменик председник МЗ Доњи Вртогош, Србољуб Тасић, пољопривредник из овог села и Звонимир Милић, житељ махале кроз коју се асфалтира траса пута захвалили су руководству града и градоначелнику на испуњеном обећању о асфалтирању пута у овој месној заједници. Следи реализације овогодишњег комуналног програма која ће наредних дана обухватити радове на асфалтирању у селима Катун и Миливојице.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter