РТВ

РТВ

У Србији је у последња 24 сата регистровано 2.282 новозаражених вирусом корона, док је умрло десет пацијената.

Тестирано је 12. 947 грађана, а на респираторима у болницама широм Србије налази се 74 пацијента.

Чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић саопштила је данас да је тренутно хоспитализовано 2.307 ковид пацијената, a највише њих налази се на лечењу у Београду.

Boško Redžepović se rodio 15. oktobra 1937. godine u Vranju, u siromašnoj porodici. Otac Ramiz i majka Zimka imali su sedmoro dece, tri sina i četiri ćerke. Rođen nekoliko godina pre Drugog svetskog rata, Boško je imao teško i turbulentno detinjstvo. Nakon završetka rata završio je osnovnu školu i odmah upisao kurs za obućara. U tadašnjoj „MODI“ izučio je zanat i vrlo kratko radio tamo.

Po majkinoj liniji, Boško je u srodstvu sa Bakijinim ocem Fejzom, poznatim trubačima. Takođe u srodstvu je i sa poznatim vranjskim klarinetistom Kurtom Ajredinovićem.Po očevoj pak liniji, u srodstvu je sa najpoznatijim harmonikašem iz tog vremena Rašom Bakićem. Otuda i ne čudi veliki talenat i muzičko obrazovanje koje je Boško imao.

Poznanstvo sa jednim poznatim vranjskim funkcionerom, na visokom položaju, bilo je presudno za Boškov životni cilj. Uz pomoć njega on upisuje Vojnu muzičku školu u Vukovaru, te postaje vojni pitomac. Ogroman talenat i muzički repertoar podigao je na viši nivo pohađajuči četvorogodišnju Vojnu muzičku akademiju.

Nakon završetka školovanja, Boško postaje aktivno vojno lice, muzičar i odmah stupa na dužnost. Čitav radni vek je proveo u reprezentativnom orkestru garde od 01.03.1958. do 31.12.1991. godine, kada je penzionisan sa činom majora. Boško je među 3000 vojnih pitomaca iz čitave bivše Jugoslavije iz svih krajeva zemlje, Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, koji su konkurisali za reprezentativan orkestar garde, uspeo da bude primljen jer je imao najviše ocene. Znao je da svira nekoliko instrmenata: trubu, klavir, kontrabas i violinu.

Oženio se sa gazdaricom kod koje je bio podstanar, Milevom službenicom u banci koja je po nacionalnosti bila Slovakinja. Imali su dvoje dece, sina i ćerku. Nažalost, sin je preminuo u petoj godini dok je ćerka bila veoma upešna i obrazovana. Govorila je devet stranih jezika.

Boško je sa reprezentativnim orkestrom garde učestvovao na brojnim manifestacijama, vojnim paradama, kulturnim i sportskim dešavanjima. Širom zemlje , u bivšoj Jugoslaviji imao je nastupe u brojnim kasarnama, na mnogim manifestacijama na otvorenom prostoru, u najeminentnijim koncertnim dvoranama. Nastupali su u Šumaricama na „Velikom školskom času“, na manifestaciji „Užička Republika“, “Pozdrav prazniku“, “Dan mladosti“ na stadijonu JNA, “Ohridsko leto“, “Dubrovačke letnje igre“, “Vukov Sabor“ u Tršiću, zimskoj olimpijadi u Sarajevu...

U programima popularnog sadržaja orkestar garde i Boško nastupali su sa poznatim estradnim umetnicima: Arsenom Dedićem, Zdravkom Čolićem, Duškom Jakšić, Zafirom Hadžimanovim, Biserom Veletanić, Bebom Selimović, Nadom Knežević i mnogim drugima. Boško je sa orkestrom nastupio i na prvom i poslednjem samitu nesvrstanih zemalja 1961. i 1989. godine u Beogradu.

Reprezentativni orkestar garde je imao čast i dužnost od dana osnivanja da bude u službi protokola predsednika i predsedništva SFRJ. Orkestar garde i Boško su reprezentovali našu umetnost na brojnim misijama gde je gostovao Josip Broz Tito, gradeći tako nove mostove razumevanja i saradnje među nacijama.Dobitnik je brojnih odlikovanja, pohvalnica, zahvalnica, za odgovoran rad u obuci, vaspitanju i političkom uzdizanju, jačanju borbene gotovosti i moralno-političkog stanja.

Umro je 2010. godine. Sahranjen je na romskom groblju u Vranju. Na sahrani je prisustvovala vojna delegacija iz Beograda, uz počasnu paljbu vojske Srbije.

 

BOŠKO REDŽEPOVIĆ-VOJNI MUZIČAR

O Boško Redžepović bijando ko 15. oktobra 1937. berš ki Vranja ko čhororo kher.O dad o Ramizi em i daj i Zimka injelen evta čhave ,trin muša em štar čhija. Bijandno ari berša angleder o dujto themutno mariba o Boško injele pharo em turbulentno čhavoripe. Palo agorčeripe o mariba agorčerđa I osnovno sikavni em upišinđa kurs aso obučari. Ki Moda siklilo o zanati em ari jek tikno vakti kerđa buti.

Tare dijakoro jeri o Boško familija e Bakijasere dadeja e Fejza penđarutne trubačenca .Ov em jeri e klarenista e Kurta Ajredinovičeja. Tare dadesi strana jeri e najpenđarutne harmonikašeja adava vakti e Rašoa Bakičeja. Adalese em dičola o baro talenat em e muzikako sikavipe kova injele o Boško. Penđariba jeke penđarutne manušeja kova inje baro funkcioneri inje presutno aso đivdupaso cilj e Boškosoro.

Baši adava funkcioneri ov upišini vojno muzikakiri sikavni ko Vukovar,em ovela vojno pitomco. Olesoro baro talenti em muzikako repertoari barilo ked siklilo adala štar berš I vojno muzikaki akademija. Palo sikljojbe I sikavni o Boško ovela aktivno vojno manuš muzičari ki buti kuvela tari sikavni. Bašalđa em kerđa buti ko vojno reprezentativno orkestr ki garda taro 01.03.1958 đi ko 31.12.1991 berš ,ked iklilo ki penzija sar majori. O Boško maškaro 3000 vojna pitomaci tari angluni Jugoslavija taro sa dizja tari puv ;Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, kola konkurišinđe aso reprezentativno orkestar garde grdinđa sar najšukar kandidati adalese so injele najšukar ocene em so bašalđa po but instrumentija truba klaviri,kontrabas em kemana.

Lelja romnjake pe gazdarica kolate beštino sar kirejđija,o anav lako Mileva em oj pali nacija inje Slovakinja em kerđa buti ki Banka sar službenica. Injelen duj čhave murš em čhaj. Bezeaj o čhavo mulo ked injele panđ berš, I čhaj siklili sikavne em inje obrazovano đanđa enja themutne čhibja te vakeri.

O Boško em o reprezentativno orkestar tari garda učestvujnđa ko but gende manifestacije, vojna parade, kulturake em isportsska ikeriba. Ki sa puv ki angluni Jugoslavija injele nastupija ko but kasarne ko perdo manifestacije ko pravdo avrunipe ,ko najeminentna koncertna dvorane. Nastupinđa ko Šumarice ko „Velikom školskom času“,ki manifestacija „Užička Republika“, “Pozdrav prazniku“, “Dan mladosti“ ko stadijonu JNA, “Ohridsko leto“, “Dubrovačke letnje igre“, “Vukov Sabor“ko Tršiču, jevendesi olimpijada ko Sarajevo...

Ko programija baši popularno sadržaj o orkestar garde em o Boško nastupinđe e penđarutne estradn umetnikonca: Arsenom Dedićem, Zdravkom Čolićem, Duškom Jakšić, Zafirom Hadžimanovim, Biserom Veletanić, Bebom Selimović, Nadom Knežević em bute averenca. O Boško e orkestreja nastupinđa ko jekto em poslednjo samit aso nesvrstana puvja 1961 i 1989 berš ki Beograd. O Reprezentativno e orkestar gardako injele čast em dužnost taro dive ked inje osnujme te ovel ki služba ko protokol je baši o Predsedniko em Predsedništva SFRJ.

O Orkestar e gardako em o Boško reprezentujnđe amari umetnost ko perdo gende misije avrijal I puv kote đelo o Josip Broz-TITO adaleja gradinđe neve purtča barabaripe em jekutnipe avere narodonca.

Dobitniko but nagrade, odlikovanja, pohvalnice, zahvalnice asi odgovorno buti ki obuka vaspitanje em politikano barjariba zoralipaso maribnaso em morlno polikako dikibe.

Mulo ko 2010. berš parume ki Vranja ko romane limorja.Ko paruniba inje delegacija vojno tari Beograd em inje počasno parjariba tari Vojska e Srbijaki.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Како изгледа достава пошиљки, обавештења, позива или  рачуна без адресе и кућног броја, знају само они који до скоро, нису имали адресу. Због тога је са државног нивоа покренут пројекат ажурирања адресног регистра. Иницијативи се прикључио и наш град.

Републички геодетски Завод је граду доставио елаборат, који је прецизно садржао улице које треба да добију назив и бројеве катастраских парцела. Почео је посао који је трајао годину и по дана, а Комисија града за промену назива улица, проширила се  на ниво радне групе која је давала предлоге за називе улица.

''Поред те радне групе укључене су на првом месту сеоске Месне заједнице, затим удружења и све остале друштвене организације које су имале жељу да дају предлоге,'' каже председник Комисије Дејан Тричковић.

Након утврђивања предлога, 87 улица у Врању, 49 у Врањској Бањи, 600 улица и 313 засеока у сеоским срединама, добило је називе. Чак 220 улица је у катастру вођено са незваничним називом што је недавно усвојеном скупштинском одлуком озваничено. Укупно 1. 354 улица и засеока сада има називе.

''Када су предлагани називи улица, издвојило се неколико група личности по којима су се додељивали називи. Једна група су били истакнути Врањанци у новијој историји, затим истакнути спортски радници и уметници на нивоу целе земље, називи по нашим суграђанима који су страдали у ратним сукобима 90- тих, војници и полицајци,'' истиче Тричковић. 

По традицији нашле су се ту и историјске личности из ранијег периода или ратова, које су на тај начин отргнуте од заборава. У овом тренутку у Врању нема улица без имена, али постоји иницијатива да се називи неких улица замене другим.

''У том историјском тренутку то су биле важне личности и улице су добиле називе по њима. Време је учинило своје и  дешавања на просторима бивше Југославије, тако да се наметнула потреба да се неке улице преименују. Важно је да трошак замене документа за грађане чије улице добијају нове називе иде на терет Републике,'' закључује наш саговорник.

 

На аутопуту код Лесковца цариници су јуче у сарадњи са полицијом запленили преко 130 килограма резаног дувана.

Прекршај је откривен када је ради ванредне царинске контроле заустављен аутомобил „ауди А4“ врањских регистарских ознака, за чијим је воланом био 31-годишњи српски држављанин.

На питање да ли има нешто да пријави возач је одговорио да нема ништа, иако је већ на први поглед било видљиво да је задње седиште „затрпано“ великим црним кесама са робом.

Испоставило се да је реч о оригиналним паковањима од 500 грама резаног дувана „Slim Sheldia“, „Lucky Strike Slims“ и „Pura Aromatik“.

Пртљажник аутомобила је такође био дупке пун истих таквих кеса са резаним дуваном страног порекла, за који возач није имао никакву документацију.

Задржано је укупно 268 паковања резаног дувана, а возач је предат у даљу надлежност полиције и тужилаштва.

 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Врању ухапсили су Б. С. (1987) из околине Босилеграда, због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и неовлашћено држање опојних дрога.

Полиција је, како наводе у саопштењу, у породичној кући осумњиченог пронашла 32 пушчана метка и две кутије барута, као и 10 грама материје за коју се сумња да је марихуана.

По налогу заменика тужиоца Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану, осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужилаштву.

 

Од како је почела грејна сезона, ватрогасна служба у Врању је чак 62 пута интервенисала. Како да се заштитимо од пожара, како да поступимо ако до њега и дође, о свему томе разговарали смо са командатом батаљона ватрогасне станице. Он још једном упозорава да приликом изласка из куће не остављамо укључене електричне уређаје.

За свега месец дана од како је почела грејна сезона у граду је и те како било интервенција ватрогасне службе. У већини случаја реч је о паљењу димњака. Командант ватрогасног батаљона у Врању каже да димњак изазива ширење ватре на кровну конструкцију и тавански део просторија, а да је оваква врста пожара учестала код старијих типова кућа.

"Димоводни канали се морају очистити пре почетка грејања, као и након, да би се избегло паљење и стварање материјалне штете", каже Дејан Станојевић, командант батаљона. 

Један од највећих изазивача пожара је продужни кабал, каже Станојевић и наглашава, да треба обратити пажњу при одабиру продужног кабла и никако не треба жалити новац, јер последица може да буде - велика материјална штета.

"Наше искуство и дугогодишња пракса нам говори да треба користи сертификоване, проверене продужне каблове и грејна тела. Не треба се играти са тим, не треба остављати грејна тела и напуштати просторије на дуже време", објашњава Станојевић.

У току ове године, у нашем граду је било 609 интервенција, од којих 508 пожара.Страдало је 8 лица, а спашено 35. Повољно је, како Станојевић каже, да је у односу на прошлу годину ипак смањен број пожара.

"Савет грађанима је да пре свега позову 193, а онда одмах напусте просторију, никао се не треба играти ватром. Најбоље позвати 193 и напуистити просторију", саветује Станојевић.

На нивоу града, ватрогасна служба има 54 ватрогасца, а на нивоу батаљона 108. Дугогодишње искуство говори да знање које имају никада није довољно и да стално нешто ново уче. Од тренутка када добију позив, само 30 до 40 секунди им је потребно да крену путем неизвесности.

 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Врању ухапсили су Врањанца Д. В. (2000) због постојања основа сумње да је извршио кривична дела изазивање опште опасности и угрожавање сигурности.

Сумња се да су 14. августа ове године он и М. К. (1978) из Врања, који је истог дана ухапшен, металном шипком разбили стакло на возилу четрдесетогодишњег мушкарца који је био у аутомобилу, а потом унутра убацили запаљену бакљу.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужилаштву.

Удружење књижевника Врања објавило је треће допуњено издање књиге „Одрони душе“ аутора, професора доктора Бошка Стаменковић. Овај лирски роман је романсирана биографија писца, који је љубав према родном месту, Златокопу, преточио у приче из детињства и младости.  

Удружење књижевника Врања наставља да препознаје  и окупља поетске и прозне ствараоце, који су квалитетом писане речи обезбедили подршку овог струковоног удружења. Међу њима је и проф. др Бошко Стаменковић чије је допуњено треће издање књиге „Одрони душе“ управо изашло из штампе.

Аутор каже да је мотивација за ову књигу настала још у његовим студентским данима. Тада се, због чежње за завичајем, када су све његове мисли летеле на југ, у њему разбуктала жеља да начини омаж свом родном крају и његовим лепотама.

Уредник издања, један од рецензената истовремено и лектора издања, објављеног у едицији „Облик“ је Жикица Димитријевић.

Он наглашава да је роман „Одрони душе“ романсирана алегорија одрастања и сазревања једног младог човека у приградском насељу, у Златокопу. На један фини начин књига вас нагони да је читате до краја, што и јесте циљ сваког писца.

Удружење књижевника Врања тренутно ради на припреми новог романа нашег суграђанина, др Срђана Томића којем ово није првенац.

Жикица Димитријевић, који је заступник Удружења, каже да је реч о роману “Деца у магли“. Роман би требало да изађе из штампе за 20-ак дана. Са том књигом, Удружење књижевника Врања завршиће овогодишњи издавачки опу, каже Димитријевић.

Аутори који су окупљени око Удружења књижевника Врања, истичу колико је драгоцена струковна подршка поготову сада, у времену свеопште кризе.

 

 

Педагошки факултет у Врању организовао је први онлајн интернационални научни скуп на коме су, осим колега из Јагодине, учествовали научни посленици из Велике Британије, Уједињених Арапских  Емирата, Канаде, Француске, Хрватске, Словеније, Бугарске и Северне Македоније. Учесници су разменили искуства о начину рада, актуелном тренутку и изазовима и будућим перспективама у научном свету.

Тема скупа била је „Стратешки правци унапређења високог образовања, изазови и дилеме“. Педагошки факулет упустио се у изазов да први пут организује један овакав међународни скуп. Око 20 учесника је припремило научне радове и презентовали су их, искористивши прилику и да се виде и поразговарају са својим колегама.

Зоран Момчиловић, декан Педагошког факултета у Врању овом приликом истакао је да они размењују информације, да су радови теоријског и емпиријског карактера, што је врло значајно. ''Сва искуства значајна су због амбијента у коме се налазимо и пандемије. Очекујем да ће све то имати доброг одјека, не само у Врању и Јагодини и међу учесницима из ових земаља, већ на ширу друштвену, културну и научну јавност у Србији,“ каже Зоран Момчиловић, декан Педагошког факултета у Врању.

Ефекти овакве сарадње, размена искуства и научни приступ теми требало би да се виде ускоро.

Продекан за науку, Александар Стојадиновић каже да су ефекти овог научног скупа унапређење наставе, пре свега високог образовања, који ће дати рефлексију на сво образовање почевши од предшколског до универзитетског образовања.

Припремљени научни радови налазе се у зборнику који је већ урађен у електронској форми, на енглеском језику, а ускоро ће бити и штампано издање.

Организатори скупа истичу да ће овакав вид размене искуства бити будућа песпектива и начин рада и комуникације са осталим стручним и научним светом, ако се има у виду актуелни тренутак. Зато је важно ухватити корак са развијеним земљама. Педагошки факултет има капацитета и жели да, заједно са својим студентима, напредује константно. Организација овог догађаја говори у прилог томе.

Зорица Јовић заменица градоначелника је. гостујући у Јутарњем програму. рекла да је ситуација у школама и вртићима на територији града Врања и градске општине Врањска Бања за сада стабилна.

''Максимално се поштују све епидемиолошке мере како би се спречило ширење вируса. Просветни инспектори редовно обилазе образовне установе и свакодневно достављају извештаје надлежнима. Има спорадичних случајева у већини школа на територији града Врања, било да је реч  о ученицима или о наставном особљу. Међутим, аутоматски се реагује по упутствима Кризног штаба и особе сумњиве на корону се одмах стављају у изолацију, а потом се ипитују контакти. Нема везаних случајева оболевања што је добра ствар. Врло су дисциплиновани и запослени и ђаци. Упркос појединачним случајевима, могу да кажем да су деца најбезбеднија у школама. Вирус узима маха и мора да се води рачуна. Апелујем на ученике да, поред тога што носе маске, воде рачуна о држању дистанце, не само у школи, већ и ван ње,'' каже Зорица Јовић заменица градоначелника.

 

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter