РТВ

РТВ

Компанија Knauf Insulation у Сурдулици организовала је отворени дан за медије, на коме је било речи о пословању саме фабрике, која следеће године бележи 15 година пословања у Србији. Овом приликом руководство компаније демантовало је оптужбе да је фабрика у Сурдулици одговорна за загађење животне средине, позивајући се на резултате мерења који су јавно доступни. Knauf Insulation следеће године бележи 15 година рада у Сурдулици. За ово време инвестирали су преко 30 милиона евра и подигли производне капацитете на 50 тона камене вуне годишње.

''Изузетно смо поносни на наше резултате, прошле године је фабрика у Сурдулици проглашена најбољом фабриком камене вуне у оквиру Кнауф инсулејшн система, тако да честитам запосленима на том успеху, каже Тихомир Цивкароски, генерални директор Knauf Insulation за земље Балкана, Кипар и Малту.

Knauf Insulation је један од светских лидера у производњи термоизолационих материјала, послује у 40 земаља света, а у преко 30 земаља света има производне погоне. Део је Knauf групације која у свету има производне објекте на преко 200 локација.

(ИЗЈАВА: Јовица Мишић, директор фабрике у Сурдулици:

''Оно на шта смо поносни је да поседујемо све сертификате, прво наше влакно је биораствориво, вршимо редовну контролу хемијског састава готовог производа, свака 24 сата, сви наши производи имају Це знак, тако да могу да иду на тржиште Европске уније и на тржишта на којима радимо", каже Јовица Мишић, директор фабрике у Сурдулици.

У плану су и нова улагања у фабрику, у износу од преко четири милиона евра, чуло се на отвореном дану. Фабрика у Сурдулици упошљава 110 радника, а укупно је у Србији 139 запослених. Овом приликом, одговарајући на питања новинара руководство компаније Knauf демантовало је оптужбе да је фабрика у Сурдулици одговорна за загађење животне средине, позивајући се на резултате мерења који су јавно доступни. Knauf Insulation у свим фабрикама има технологију која је по принципу БАТ (најбоља доступна технологија), а на исти начин послује се и у Сурдулици. Пословање је у потпуности усклађено са Законом Републике Србије, чуло се на отвореном дану.

''Све емисије гасова које имамо су у оквиру законских лимита, и такође се редовно мери квалитет емисије на нашем димњаку, два пута годишње имамо законску обавезу да то радимо и до сада нисмо имали ситуацију да прекорачујемо лимите. Мери се и квалитет земљишта и воде које излазе из фабрике, тако да апсолутно нема потребе за паником, просто мислим да је јавност беспотребно узнемирена", каже Тихомир Цивкароски, генерални директор Knauf Insulation за земље Балкана, Кипар и Малту.

Сви резултати мерења су јавно доступни на сајту Агенције за заштиту животне средине Републике Србије нагласио је Цивкароски, тако да свако може да се увери у тачност ових података. Јовица Мишић, директор фабрике у Сурдулици истакао је да се отпадни чврсти материјали рециклирају и враћају у процес производње. Компанија осим о безбедности процеса производње брине и о безбедности својих запослених, који имају редовне годишње систематске прегледе и приватно здравствено осигурање. Осим тога, Knauf Insulation се труди и да одговори на захтеве локалног становништва, те су недавно извезли 1500 тона материјала на овлашћену депонију у Лесковцу, јер је становништво сматрало да такозвано ''брдо'' ружи изглед града. Руководство компаније је и у преговорима са локалном самоуправом о куповини или изнајмљивању земљишта за паркирање камиона.

 

Радови који су почели на више локација на подручју града, а које изводи врањски Водовод, теку по плану. Нека градилишта су затворена јер су радови завршени, а нeгде су још увек у току. Ради се и у доњем и у горњем делу града, тамо где се годинама није радило, као и у неким сеоским срединама. Нека градилишта на којима ради Водовод већ су затворена јер су радови завршени. То се пре свега односи на Змај Јовину улицу, где је мали део тротоара преостао, али је пуштена за саобраћај. Завршени су и радови у Лењиновој на тргу испред пензионерске зграде, као и водоводна и канализациона мрежа у улици Отона Жупанчића, где следи асфалтирање.

„Чињеница је да су неких педесeтак година тамо били дивљи прикључци и канализација која је улазила директно у Врањску реку. То је непосредно испод манастира Светог Николе. Смогли смо снаге, а било је тешко извести те радове, јер се ради о самој периферији града и неприступачном терену, да их повежемо на канализациону мрежу”, каже директор Водовода Горан Ђорђевић.

Завршена је хидранстка мрежа на стрелишту и почела је да се користи, чека се само употребна дозвола. У улици Партизански пут изграђена је нова канализациона мрежа од Аутобуске станице до надвожњака, што ће коначно зауставити бројне изливе који су били ранијих година.

„Ми то радимо већ четири месеца, комплетно смо спровели цеви, фи 400, мрежу која има капацитета,  до надвожњака. Друга фаза је прикључење сваког објекта у тој улици на мрежу. Да спречимо да после сваке кише град буде један велики канализациони излив. Грађани примећују да је све мање и мање канализационих излив”.

Канализациони изливи су неминовност, каже Ђорђевић, јер је овде таква култура, баца се у канализацију свашта. Када се слегне терен улица ће се вратити у претходно стање и до краја октобра ће бити асфалтирана. И не само у доњем, почели су радови и у горњем делу града.

„Ми ћемо после 50 година ту воду да ставимо у канализациони слив. Почели смо радове, копамо. Ради се о атмосферској води, то ћемо да ставимо у канализациону мрежу. Одкада знам за себе та вода у насељу Горња Чаршија постоји и слива се до центрa”. 

Завршен је и пут ка Кривој Феји, а реновиран је и добар део пута према Пољаници. Отворен је стари пут према Врањској Бањи, каже Ђорђевић.   

Више од четири деценије, наш суграђанин Драган Митић, познатији по надимку Певац, бави се украсним живинарством. У тој области достигао је највеће домете у одгајању украсне кокице, познате као „Сомборска капорка“. Страст и љубав, руководили су Драгана Митића у свему чиме се у животу бавио. То су пре свега песма и певање по којима је и добио надимак „Певац“  а онда и украсно живинарство. Пре више од четири деценије заинтересовао се за аутохтону расу кокица познату као „Сомборска капорка“ која данас спада у високо угрожене врсте. Драган Митић каже да је то врста кокошака створена од четири расе,три стране и једне домаће. Људи су и пре 200 година били паметни па су укрштањем добили расу која је и естетски лепа и економски корисна и тако су добили ову расу. Од самог почетка бављења овим послом знао је шта жели. Да створи колекцију у више боја и да као и у свакој раси укрштањем створи линију патуљастих примерака. Митић напомиње да је  почео са ригорозном селекцијом и да је то био јако тежак рад. Иако није генетичар уз помоћ литературе проникао је у тајне укрштања. 1997. године написан је стандард за ову расу, а он је исте године на сајму у Сомбору изложио колекцију ових кокица у 9 боја што није успело ником ни на простору тадашње Југославије. За своја достигнућа  добио је бројне пехаре и признања на свим великим сајмовима на којима је излагао примерке. Данас их чува код родбине у Нишу. Иначе ове кокице у чистој раси се мало гаје по салашима у Војводини. Процене су да је њихово тренутно бројно стање  испод  хиљаду јединки. Признање за очување драгоцене популације  сомборске капорке  припада управо одгајивачима ентузијастима попут Драгана Митића који живину држи из љубави и који је, мада у малом броју, успео да сачувају критичан број јединки.

Празник Велика Госпојина посебно свечано обележен је у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице у Собини. Велики број верника окупио се у порти, али и у самом храму како би заједно прославили сећање на дан упокојења и успења Пресвете Богородице.

''Православна црква и њени верници данас обележавају Успеније Пресвете Богородице. Велика Госпојина успомена је на смрт Богородице и према јеванђељском предању дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке спаситеља. У Србији се верује да је Богородица заштитница свих живих бића, али посебно породиља и мајки, зато на данашњи дан не би требало ништа да раде, већ да дан посвете поштовању Богородице. Данас се завршава и двонедељни Госпојински пост, који је најкраћи од четири велика годишња поста, али по строгости одмах је након Васкршњег.''

Много народа окупило се данас у цркви Успења Пресвете Богородице у Собини. Традиција је да се данас долази у овај храм, а тај обичај неки негују деценијама уназад, било да живе у Србији или дијаспори.

''Ја радим у Немачкој, али сваке године дођем на овај празник у Врање и обавезно у овај храм,'' каже један наш суграђанин који годинама ради у иностранству."

Свештенство Епархије врањске служило је Литургију након чега је уследило резање славских колача и причешћивање верника који су постили Госпојински пост.

''Данас се завршава само физички део поста, од сутра почињемо да мрсимо, али се данас и никако не завршава и духовна димензија поста. Ако се и духови део поста данас заврши онда нешто са нашом вером није добро. Ми и даље настављамо духовно да постимо, као што смо се претходне две недеље уздржавали од свих лоших мисли и дела, тако и да наставимо, духовни пост се никада не прекида", каже свештеник Небојша Стојадинов.

Храм Успенија Пресвете Богородице у Собини следеће године слави 200 година од обнове храма, а припрема се и монографија о храму тим поводом.

Воћарство и виноградарство, рурални туризам и овчарство и козарство, области су у којима пољопривреда у овом крају може интензивније да се развија. Ово је оцена градског већника за пољопривреду Небојше Стаменковића, на основу досадашњег сагледавања стања у аграру на  територији Врања. Прикупљање података о  пољопривредницима  на подручју града, обиму  и врсти производње којом се баве и  њиховим плановима развоја, први је корак који се мора предузети како би се направила пројекција укупног развоја аграра на територији Врања. Ово је процена сектора за пољопривреду у градској  управи. Градски већник за аграр Небојша Стаменковић напомиње да се тек на основу тога може знати са којим количинама производа по гранама располажемо.То ће одредити да ли је пољопривредницима потребна едукација, финансијска помоћ, подршка око пласмана или удруживања. Оно што је  познато је да су најважнији проблеми неповољна старосна структура становништва на селу, њихово недовољно познавање технологије рада и  недостатак одговарајуће инфраструктуре због чега млади  најчешће напуштају села. Из досадашњих сагледавања  већ се могу одредити правци  у којима се може развијати  пољопривреда на југу Србије. Већник Стаменковић напомиње да су то воћарство и виноградарство, рурални туризам и екстензивно сточарство, односно овчарство и козарство. Постојеће и новоформиране задруге могу да помогну у евентуалном пласману, али је организовање едукација  у самој технологији производње оно што је најнеопходније и у чему ће градска власт настојати да помогне пољопривредницима.

Једна особа тешко је повређена у саобраћајној незгоди која се догодила синоћ на државном путу у селу Суви Дол код Врања. Мушкарац стар 52 године, управљајући мотоциклом марке „Јамасаки“ ударио је у заштитну ограду поред пута и пао на коловоз. Том приликом задобио је тешке телесне повреде и збринут је у Здравственом центру Врање. По овлашћењу заменика тужиоца Основног јавног тужилаштва у Врању, увиђај су извршили полицијски службеници Полицијске управе Врање.

 

 

Због радова на електроенергетским објектима сутра, у среду, 28.08.019.године, ће у Општини Прешево без напајања остати села Рајинце, Букуревац, Црнотинце, Буковац, Шошаја и Госпођинце у периоду од 09 до 12 часова.

Књижаре су пуне деце и родитеља који се увелико припремају за предстојећу школску годину. Књиге су већ купљене, а сада се школарци снабдевају школским прибором и осталим потрепштинама. Школско звоно само што се није огласило, а последње дане августа ученици и родитељи користе за финалне припреме за нову школску годину. Деца кажу да су спремна, књиге су одавно купили, а сада купују прибор, ранчеве, а чак и нову обућу и одећу. Срећни су што полазе у школу и радују се сусрету са другарима.Родитељи су са друге стране, углавном сложни да је удар на кућни буџет велики, посебно они који имају прваке и који се први пут сусрећу са оваквим трошковима. У градским књижарама кажу да припреме увелико трају последњих десетак дана, а они који су били вредни за нову школску годину припремили су се још на крају претходне. Цена свезака креће се од 25, па до преко 100 динара. Књиге за ниже разреде коштају од 6 до 10 хиљада динара.

 

Радови на шеталишту у Врањској Бањи теку планираном динамиком. Ради се на пешачкој зони, дуплим тракама, мосту на реци Бањштици, у улицама Јужноморавских бригада и код амбуланте, завршена је Партизански пут, а средиће се и саобраћајница од асфалтне базе до Железничке станице. О току радова и планираној динамици изјаву за наш дневник дао је председник Градске општине Врањска Бања Драган Сентић.

„На пешачкој зони је ископана коловозна конструкција десног тротоара у пуној дужини од 170 метара. У наредна три дана очекује се завршетак радова на ископу и наставак бетонских радова. Укупна вредност радова износи 56 милиона 269 хиљада динара. Бања је постала велико градилиште, имамо укупно седам градилишта на терену.  Раде се дупле траке, уклоњен је стари асфалт и на реду је асфалтирање новим у дужини од по хиљаду и 700 метара по свакој коловозној траци. Завршени су радови на бетонирању плоче на мосту преко реке Бањштице. Очекује се у наредних седам дана да се уради хидроизолација и асфалтирање. Мост би требало да буде пуштен за саобраћај за петнаестак дана, што је у складу са роковима, не пробијамо рокове за зваршетак моста. Раде се и тротоари у улици Јужноморавских бригада  зваршава се постављање ивичњака и асфалтирање у дужини од 560 метара. Вредност радова је око 8 и по милиона. Ради се и улица поред амбуланте пошто ће на њу бити преусмерен саобраћај са шеталишта у новопросеченој улици поред амбуланте у Врањској Бањи. Ту се завршава ископ земље и измештање инсталације и очекује се бтонирање потпорних зидова и асфалтираље саобраћајнице.  Укупна вредност је 14 милиона динара. Асфалтирана је улица Партизански пут у дужини од хиљаду  280 метара. Ради се и прилазна саобраћајница од асфалтне базе до Железничке станице, ту се планира скидање старог и асфалтирање новим асфалтом” , рекао је у изјави за нашу кућу Драган Сентић, председник Градске општине Врањска Бања.

 

Присуство полена амброзије у ваздуху на подручју Врања средњег је интензитета. У наредних месец дана полен ове и других коровских биљака, код осетљивијих особа изазваће алергијске реакције, углавном дисајних органа. Од свих поленских алергија, полен амброзије изазива алергијске реакције код људи у 50 до 70 одсто случајева. Највећа концентрација полена у ваздуху је у преподневним сатима, због чега се осетљивим особама не препоручује боравак на отвореном. Инжењер Миодраг Недељковић каже да је у ваздуху на територији Врања измерено 30 до 100 зрна полена у кубном метру ваздуха. То је средњи интензитет концентрације. У ваздуху је евидентирано присуство и других поленових зрна коровских биљака као што су штир, конопља, односно канабис, коприва. Особе које имају алергију, а и оне осетљивије, требало би да прате информације о кретању полена у ваздуху, да примењују савете лекара и узимају прописану терапију. Поленске алергије најчешће изазивају упале дисајних органа. Др Слађан Станковић подсећа да се јавља  сузење очију, носа, разне врсте бронхитиса, промене на кожи, а уколико се више година не лечи може се јавити хронични бронхитис или астма. Најбитније је узимати превентивну терапију пре него што се јави полен у ваздуху. Осетљиве особе требало би да чешће перу косу, да се туширају, да перу одећу али да је не суше на отвореном. Полен амброзије и других коровских трава биће интензивније присутни све до средине септембра. 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter