РТВ

РТВ

Градски jавни правобранилац Ђурђица Ђорђевић саопштила jе да jе правоснажно окончан парнични поступак по тужби Града Врања против Привредног друштва за угоститељство, туризам и услуге “Врање Доо” у стечаjу.  

По пресуди, утврђено jе право своjине Града Врања на катастарским парцелама 2985, површине 8405м2 и 2986 површине 1424м2 у насељу “Ћошка”.

Према њеним речима, након промене више судова, од општинског, преко окружног, све до привредног, правоснажно jе завршен вишегодишњи поступак на овим парцелама.

“Град Врање, као власник, коначно ће имати правни основ за уређење излетишта “Ћошка” наредне године, што jе више пута наjављивао и градоначелник Слободан Миленковић. Евентуално инфраструктурно уређење ће бити прилагођено потребама грађана, али и првенствено научно – васпитном раду ученика основних и средњих школа, организовањем школа у природи”, истакла jе Ђорђевићева. Парнични поступак по тужби Града Врања траjао jе пуних 12 година.

 

Српски фармери  могу очекивати повећање цена  товљеника због  најављеног извоза свињског меса. До краја новембра, пут Кине требало би да крене први контингент од 50 хиљада тона ове врсте  меса.  Дугорочно, извоз ће бити могућ само уз удруживање фармера, кланичара и трговаца.

У Србији је у последњој деценији значајно смањен број фармера који се баве товом свиња. Разлог је велика осцилација  откупних цена , са тенденцијом смањења до испод произвођачке цене. Иако држава субвенционише производњу, тиме  што сточарима даје приоритет при закупу земље, то није довело до правог ефекта. Са друге стране, извоз првог контингента свињског меса из Србије на кинеско тржиште у количини од 50 хиљада тона требало би да покрене  стабилизацију цена  на домаћем тржишту. Та количина требало би да буде припремљена за извоз без значајнијих тешкоћа, али дугорочно , извоз је могућ само уколико се удруже фармери, кланичари и сточари.

Поред тога требало би да се измене услови под којима се месо откупљује. Наиме, у већини европских земаља откупна цена  формира се према оствареном проценту меснатости. Министарству пољопривреде предстоји усвајање законске обавезе да се товљеници плаћају фармерима на основу количине и квалитета меса, а не као до сада ,на основу живе ваге.

Цену месне јединице одређивала би на сваких седам дана координациона комисија  састављена од представника произвођача, кланичара и министарства пољопривреде, а на основу понуде и тражње. Меснатост свиња требало би да је 60 и више процената, а утрошак хране испод три килограма за килограм прираста.

Они који могу да испуне ове услове биће конкурентни на домаћем, али и светском тржишту. Кланичари би тада могли да се договоре са фармерима да планирају и заједнички финансирају тов на бази прираста. Власници кланица се морају придржавати свих законских прописа о сузбијању свињске куге, што значи да не смеју да прихватају товљенике без маркице и одговарајуће ветеринарске документације.

 

Спортски савез града Врања учествоваће од 22. до 25.новембра на Сајму спорта у Београду. Заједно са Спортском халом, први пут, ће се представити на свом штанду. Биће то прилика да се посетиоци упознају са резултатима врањских  спортиста и спортским дешавањима у граду. На штанду ће, осим руководства Савеза, бити присутни и представници клубова и такмичари.

Врањски спортисти одавно су заслужили да своје успехе представе на једном оваквом месту. У години која је на измаку било је и спортских резултата и догађаја на које смо поносни, каже Братислав Антић председник Спортског савеза града, зато је важно да се за њих чује у целој земљи. Град је препознао значај једног оваквог догађаја и подржао учешће. Припремљен је одговарајући пропагандни и видео материјал који ће се приказивати и делити на штанду. У Савез се надају доброј посећености.

"Ове године имали смо 5 нових пројеката које смо реализовали. Мислим да ће учешће на сајму бити круна свега. У току су припреме за одлазак у Београд. Позвали смо представнике спортских клубова да доставе спискове спортиста који ће нам се придружити. Град је обезбедио аутобус, каже Братислав Антић, председник Спортског савеза.

Врање је град са дугом спортском историјом. Према архивским подацима још 1895.године основано је прво гимнастичко друштво под називом „Душан Силни“, одмах после Београда. Фудбал се играо још 1919.године. То је оно на шта стављамо акценат, каже Антић.

"Ове године се навршава 100 година од тих важних спортских дешавања у Врању. Када је стигао позив за учешће на Сајму, одлучили смо да се први пут представимо на овај начин. Имамо клубове који се такмиче у савезном рангу такмичења, имамо добре појединце. Надамо се да ћемо уз још већу подршку града успети да забележимо још веће резултате", објашњава Антић.

Међународни сајам спорта и спортске опреме одржава се осми пут. Ове године најављен је рекордан број учесника.

 

Ненад Тасић,руководилац Одељења за буџет и финансије, одржао је у просторијама Српске напредне странке конференцију за новинаре на којој је било речи о финансијском извештају и о стању буџета Града Врања у 2019.години. Приходи и примања су ове године премашили износ од 2 милијарде динара, тачније до септембра ове године, приход у буџету је био 2 милијарде 100 милиона динара.

У наведеном извештајном периоду, текући приходи града су повећани за 390 милиона динара или 30% у односу на исти период прошле године. Изворни приходи града, у односу на претходни период су, такође повећани за 30% или за 140 милиона динара, рекао је Ненад Тасић, начелник Одељења за буџет и финансије.  

''Добро финансијско стање није дошло преко ноћи. На стабилизацији финансијског стања се радило интензивно претходне три године.Поред сређивања приходне стране у буџету, садашње руководство је радило и на расходној страни буџета и није генерисало ниједно дуговање које је остало неизмирено. Све своје обавезе регулисало је  у року од 45 дана, редовно исплаћивало плате, социјалну помоћ угроженим грађанима Врања, спортски клубови су функционисали несметано  и слично. Град Врање је  измиривао своје редовне обавеза, тако да је у августу први пут био у суфициту у износу од 20 милиона динара, у септембру  23,  а у октобру близу 30 милиона динара", рекао је Тасић.

Током претходне три године Град је вратио заостала дуговања у износу од 600 милиона динара, а само 2019. године 140 милиона динара. За сређивање 7 километара сеоских путева градско руководство је уложило 24 милиона динара, што значи да би то било у много већој мери да није било обавеза Града према заосталим дуговањима. И то није све , доста се улагало и на другим пољима, а у томе се успело захваљујући великој подршци Владе Републике Србије и ресорних министарстава, рекао је Тасић и додао да је држава током претходне три године дала Граду близу милијарду динара. Он је најавио већа улагања у инфраструктуру и сређивање водоводне и канализационе мреже наредне године.

''Држава је определила значајна средства за сређивање канализационе и водоводне мреже у сеоским подручјима и у наредном четворогодишњем периоду она ће уложити огроман новац у Пчињски округ у том смислу. Тако велике пројекте Град Врање не би могао сам да исфинансира. Да напоменем да је у току израда ребаланса буџета који ће бити на Скупштини до краја новембра. Овај ребаланс буџета је због усвајања закона о повећању плата у јавном сектору од 8 до 15 %'', објашњава Тасић.

По том основу, Град Врање ће имати веће приходе по основу пореза на зараде који је ове године био за 65 милиона динара већи у односу  на 2018.

Када је реч о пореским олакшицама Влада Србије је по новом Закону о порезу на доходак  дала предлог да буде великих ослобађања код оних привредника који запошљавају нова лица  испод 30 година. 

Дан телевизије установљен је због чињенице да је телевизија главни инструмент у информисању и утицају на јавно мњење.

Телевизија олакшава друштвену и културну комуникацију и подстиче сарадњу и партнерство у свету. Нагледаније емисије су глобални догађаји, као што су Олимпијске игре и Светска првенства у фудбалу.

Kао најраширенији медиј мора бити веродостојна и преузети на себе улогу чувара и заштитника од ширења непроверених информација, лажних вести и говора мржње. 

Данас је телевизија, као претеча свих накнадних усавршавања електронских медија, и даље важно средство информација о животу на планети, оном из прошлости, из садашњости и с погледом у будућност.

Дванаест сати и 30 секунди трајао је најдужи телевизијски интервју без престанка, приказан у Шпанији, и у њему су гостовале славне личности.

Из Јавног комуналног предузећа „Паркинг сервис“ добили смо обавештење да је у у улици Цара Душана обележавање паркинг места по новом Пројекту саобраћаја и саобраћајне сигнализације завршено, али да се неће вршити наплата паркирања до краја ове године.

У улици Народног хероја поново је дошло до хаварије на водоводној мрежи, овога пута испред броја 16.

Житељи ове улице у центру града немају воду синоћ од 20 сати. Из градског Водовода кажу да су екипе на терену и да ће водоснабдевање бити успостављено одмах по отклањању квара. 

Као и увек у оваквим ситуацијама, препоручује се грађанима да по нормализацији водоснабдевања не користе воду за пиће и припрему хране следећа два сата, док се не изврши испирање кућних инсталација.

*

Из градског Водовода сазнајемо и да ће данас возило за одгушење, чишћење и испирање канализационе мреже радити по позиву грађана.

 

Данас је Сабор светог Архангела Михаила или Аранђеловдан. Архангел Михаило је први међу анђелима, и војвода анђелске, небеске војске. Архангел Михаило се сматра чуварем православне вере и борцем против јереси.

Свети арханђео Михаило једна је од најчешћих српских крсних слава. Била је слава и српске краљевске лозе Немањића. То показује и слика из Храма Свете Тројице у Врању, где је одржана Света литургија у присуству великог броја верника. и обављено сечење славских колача. Велики број верника присуствовао је служби.

Сечење славског колача уследило је након литургије и трајало дуго, јер велики број наших суграђана слави, а они који не славе одлазе на славу.

Највеће заблуде које се дешавају у слављењу славе везане су баш за Светог Арханђела Михаила, каже свештеник Дејан Шкарић и додаје:

"Ако то остане на тај начин, значи да ми не идемо правим путем, како треба да буде и да се слава слави, онда ништа нисмо учинили. Свештеници су обишли парохијане освећена је вода и са том освећеном водом се спрема славски колач и жито, жито се апсолутно спрема. Нема живих и мртвих светитеља  према господу. Сви су живи и сви су ту".

Улога Светих анђела у нашим животима је да преносе добре вести. Свако на крштењу добија свог анђела чувара који га прати кроз цео живот.

SASTIPASO EM SOCIJALNO ARAKIBE E ROMNJENGORO

O socijalekonomikane uslovija em i marginalizacija baši Romengiri populacija isilen negativno stav kova nane ko šukar baši o sastipe em informišibe taro sastipe e Romengoro.

Ked dikenape sa o dizane o romnja em o čhavore najari isilen sastipaso dikibe em o perdo gende dikiba ki akaja tema vakerena kaj bute Romen nane sastipaso dikibe .

O Roma ko marginalizovana mahale nane šukar informišime tare sastipase rizici em taro pučipa taro sastipe taro repoduktivna organija em taro adava sar o HIV virus nakajpe taro manuš ko manuš.

Klidose dikibaja o čororipe e Romengoro asi olengi migracija tari Srbija ko puvlja ke Evropake puvja em I socijalno ikalibaso dikibe perdonengoro bibučakoro status .O dikibe e Romengoro sar jek taro najčorore nacije nane ič šukar sar ko institucije aso arakiba buti ađaar ko amalipe. Ko Romanipe dičola kaj po ari isilen ekonomikano dikibe perdo Roma nanelen buti em so kerena ,kerena phari nelen kvalifikacije em so nanelen sikavni aso po šukar buća.

O razlozija so kerena te ovel esavko položaj e Romen ko tržište aso arakiba buti adavaj so isilen po tikno nivo taro sikljojbe nanelen sikavni ,diskriminacija em soj isključime taro aver populacije.Ked dikelape o socialekonomikano dikibe e Romengoro I buti adate averčane nanenuma so o Roma đivdinena ko čororipe em diisave Roma ko but baro čororipe .

Taro akava tabljardo problem ko amalipe kova ulo ked peli I angluni Jugoslavija em ked pojavinđape o nacionalizam ,ksenofobija em šovinizam vakerena perdo podaci kola iklile taro dikiba numa em taro bibučakoro status e Romengoro.

O Roma đivdinena taro sezonska buča ki poljoprivreda ,građevina sivo ekonomija,em kediba sastrena em kartonija,numa em tari socijalno pomoć. Duj osnovna faktorja kola anđe ko esavko dikibe e Romengoro dikelape ko olengo tikno sikajbe. Ko sastipase khera angažujme sastipase medijatorke tari Romani populacija sar te vazden e sastipaso dikibe e Romengoro baši sastipaso arakibe em po but ked dikelape o đuvlja em o čhavore ,em te barjaripe o dostupnost tare sastipaso dikibe te ovel po šukar informišibe ki adaja tema em te uljajpe o bijekutnipe.

O kerde mere em o aktivnostija anđe đi o barjariba o gende Roma kolen isi sastipaso arakiba ,po but čhavore vakcinišime,po but Roma injelen sistematska dikiba,arakljepe lekarja kola ka sasčarenlen,po saste đivdinena,po arakle taro zarazna nasvalipa siklile taro duvaneso čuro kobor štetno em tari pravilno ishrana. I Tereza Šainović sastipasi medijatorka ke sastipaso kher ki Vranja vakeri kaj e sastipase medijatorke karika maškaro kher e sastipaso em maškaro Roma te edukujinenpe em te đanen pumare prava em obaveze.

-Pomožinava e Romen te birinen pumare doktore ,em te ostvarinen pumare dokumentija em sastipaso osiguranje ,sastipasi knjižica em pravo ko čhavorengo dodatak em socijalno pomoć.Kerava sistematsko obrada ko Romane porodice,dikava save problemija isilen em katane me em o patronažna penja dika te arakipe ko olengere problemija šajipe te rešinalen.Sarađujnava e maškareja asi socijalno buti em lokalno samouprava. Svako dive ikljovava ko mahale đava ko Roma em dikava te barjarav olengiri svest te araken pumaro ,em pumare kherutnengoro sastipe ,vakerava tari prevencija em taro hronična zarazna em bizarazna nasvalipa.-vakeri I Tereza.

Baši o barjariba ko ikeribe em baši I dostupnost ko kvaliteti baši e sastipasi zaštita asi Romani populacija palo vakerdo akciono plani predvidime aver aktivnosti baši keriba po but edukacije ked vakeripe tare Romengiri sastipasi zaštita,taro prava e Romengere ,keriba seminarija ko teme taro sastipe tare Republikako fond ase sastipaso osiguriba,numa specifično baši Romako sistemi baši obavezno sastipaso osiguriba,seminarija.specifično aso Roma po šukar komunikacija em radionice aso sastipase bučarne sar te barjaripe I buti so kerena o patronažna penja.

ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA ROMKINJA

Socijalekonomski uslovi i marginalizovanost romske zajednice imaju negativan uticaj na zdravlje i informisanost o zdravlju Roma.

U poređenju s opštom populacijom, Romkinje i deca imaju slab pristup zdravstvu, a brojna istraživanja pokazuju da veliki broj Roma u Srbiji nema zdravstveno osiguranje.

Romi u marginalizovanim naseljima lošije su informisani o zdravstvenim rizicima i pitanjima kao što su zdravlje repoduktivnih organa i poznavanje načina prenošenja visura HIV-a.

Ključni razlozi za siromaštvo Roma, migraciju Roma iz Srbije ka zemljama EU i socijalnu isključenost, je njihova masovna nezaposlenost. Položaj romske populacije, kao jedne od najzapostavljenijih etničkih grupa je izuzetno nepovoljan, kako na tržištu rada, tako i u društvu. Odlikuje ga nizak stepen ekonomske aktivnosti, velika zastupljenost rada u neformalnom sektoru, visoka nezaposlenost, obavljanje najtežih i najmanje pladenih poslova, nedovoljno inventivan i efikasan sitem na državnom i lokalnom nivou u sprovođenju planskih dokumenata. Razlozi koji uzrokuju nepovoljan položaj na tržištu rada su: nizak obrazovni nivo, diskriminacija i isključenost iz opšte populacije. U socioekonomskom pogledu, Romi žive u nemaštini i vecina njih je na granici egzistencijalne izdržljivosti.

O ovom gorucem društvenom problemu koji koincidira sa raspadom ex Yugoslavije i pojavom nacionalizma, ksenofobije, šovinizma i neskrivene diskriminacije govore mnogobrojni podaci koji ukazuju na obim i vrstu nezaposlenosti Roma.

Većina romskih domacinstava ima ograničene izvore prihoda, to su uglavnom prihodi od sezonskih radova u poljoprivredi i građevinarstvu, rad u sivom sektoru, sakupljanje sekundarnih sirovina, i socijalna pomoć od države.

Dva osnovna faktora koja doprinose nepovoljnom položaju Roma na tržištu rada i koja vecinu Roma ograničavaju na nisko placena i privremena zanimanja su: nizak nivo obrazovanja i stručne obuke i diskriminacija od strane potencijalnih poslodavaca.

U domovima zdravlja angažovane su zdravstvene madijatorke iz romske zajednice s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravene zaštite, nivo informisanosti o zdravlju i smanji nejednakosti. Sprovedene mere i aktivnosti dovele do povećanja broja zdravstveno osiguranih osoba, vakcinisane dece, sistematskih pregleda Roma uključenih u savetovališta i preventivne centre domova zdravlja, onih koji su izabrali lekara, usvojili zdrave stavove života, stekli znanja o kontroli zdravlja, zaštiti od zaraznih bolesti, planiranju porodice, štetnosti psihoaktivnih supstanci, pravilnoj ishrani i čuvanju namirnica, ličnoj i opštoj higijeni, značaju uklanjanja otpada, nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju, trogivni ljudima, pravima iz socijalne i zdravene zaštite, kao i zdravenstonog osiguranja.

Tereza Šainović zdravstvena medijatorka u Domu zdravlja u Vranju je istakla da je da su zdravstvene medijatorke karika sa Domom zdravlja i pripadnika Romske nacionalne zajednice, da ih edukuju i upoznaju sa njihovim pravima i obavezama.

- Pomažem Romima pri izboru odabranog lekara i ostvarivanju ličnih dokumenata i zdravstvenog osiguranja, odnosno zdravstvene knjižice, kao i ostvarivanju prava na dečiji dodatak i socijalne pomoći. Vršim sistematsku obradu Romskih porodica, sagledavam problem u romskoj populaciji i zajedno sa patronažnim sestrama radimo na rešavanju tih problema. Sarađujem sa Centrom za socijalni rad i lokalnom samoupravom. Svakodnevno na terenu obilazim romske porodice utičem na povečanje svesti romske populacije o očuvanju njihovog zdravlja i prevenciji hronićnih zaraznih i nezaraznih bolesti - kaže Tereza.

U cilju povećanja pristupačnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite za romsku populaciju, pomenutim akcionim planom predviđene su aktvinosti koje se odnose na organizovanje edukacije u vezi s pravima Roma u oblasti zdravstvene zaštite, i to: seminara za zaposlene Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o specifičnom položaju romske populacije u sistemu obaveznog zdravstveno osiguranja, seminara i radionica za zdravstvene radnike i saradnike radi upoznavanja sa specifičnim potrebama romske populacije, uspostavljanja bolje komunikacije i razumevanja, edukacije o pravima na zdravstvenu zaštitu i unapređenje rada patronažnih sestara.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

Општински одбор Социјалистичке партије Србије у Сурдулици објавио је саопштење за јавност у коме изражава  захвалност припадницима полиције на вишемесечној сарадњи и пружа пуну  подршку  специјалном тужилаштву за борбу против корупције. Саопштење је објављено у вези са акцијом хапшења више лица , међу којима је и бивши запослени радник у овој странци. Хапшења су уследила због сумње да је криминалним радњама Социјалистичкој партији Србије  нанета материјална штета у висини од 4,4 милиона динара. У саопштењу за јавност Сурдуличких социјалиста стоји да су  цео случај открили  интерно у странци средином прошле године. Да је новац „испарио“ са страначког рачуна  обавештени су органи странке и њен председник  Ивица Дачић. Потом је Главни одбор СПС-а донео одлуку да се формира трочлана комисија са задатком да утврди начин злоупотребе и висину штете. Комисија је саставила детаљан извештај, а страначком службенику који је био запослен на административним пословима, отказан је уговор о раду. Кривична пријава поднета је специјалном тужилаштву у Нишу, новембра прошле године. Ради се о легалном новцу који одбор Социјалистичке партије  Србије у Сурдулици приходује по основу издавања у закуп  пословног простора који користе мобилни оператери за  постављање антенских уређаја. Сумња се да је бивши запослени у странци, самоиницијативно, злоупотребљавајући свој положај, фактурисао трошкове закупа. Потом по приливу новца на страначки рачун, издавао је налоге за плаћање фиктивних  услуга предузетничких радњи, које СПС-у нису пружене у обиму који је фактурисан и наплаћен. Све трансакције су обављане експресно и у данима када страначки рачуни нису били у блокади. Нико у одбору није знао да су закупци платили трошкове закупа, све док из Главног одбора није стигао налог да се плате пореске обавезе, стоји у саопштењу за јавност Општинског одбора Социјалистичке партије Србије у Сурдулици.

 

Страна 1 од 311

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Славимо Светог Арханђела Михаила - Радио Телевизија Врање https://t.co/PgWXOPXY4P via @tripplesworld
РТВ Врање: 24 године ваш прозор у свет - Радио Телевизија Врање https://t.co/Y2CFaF7R8E via @tripplesworld
Душанова улица према Зеленој пијаци биће једносмерна - Радио Телевизија Врање https://t.co/6tRR9kOMFm via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter