РТВ

РТВ

Градоначелник Слободан Миленковић са сарадницима обишао је стамбени блок Пошта –банка у центру града, где почиње чишћење подова и степеништа на површини од око две хиљаде квадрата. Комплетно чишћење овогa блока спроводи се на иницијативу Удружења „Стамбене заједнице блок Пошта-банка”. Град  је подржао уређење овог блока са милион динара из буџета, а чишћење ће обавити лиценцирана агенција. Градоначелник Миленковић рекао је да данас почиње акција чишћења која се реализује  преко конкурса у области екологије. Опредељено је милион динара из буџета за удружење „Стамбене заједнице Блок Пошта Банка”. Иако  чишћење овог блока није у ингеренцији градске управе намера нам је да  као део целине у центру града овај простор буде чист и уређен. Тиме ће овај простор поново добити функцију мањег тржног центра. Градоначелник је истакао да градска управа планира да настави да учествује у  уређењу  и других стамбених заједница на подручју града. Председница Удружења „Стамбене заједнице Блок Пошта –Банка”  Наташа Стоиљковић  напоменула је да ће бити извршена, дезинфекција, дезинсекција и дератизација целокупног простора, кречење зидова, оправка  и чишћење крова, евентуално посликавање мурала и постављање украсног зеленила, као и затварање свих улаза. Ово ће бити добар пример сарадње цивилног сектора и локалне самоуправе, а на корист власника станова и пословног простора и свих грађана Врања, с обзиром да се простор налази у самом центру града. Један од дугогодишњих житеља блока Станиша Стоиљковић подсетио је да је изградња овог стамбеног блока почела 9.септембра 1972 а завршена је јануара 1979. године. И сада је градоначелник Миленковић наследио све оне лоше ствари које су се у међувремену десиле. Рок за комплетно сређивање овог простора је крај године.

Радна биографија врањског учитеља Миомира Дејановића, једног од најбољих едукатора Србије и носиоца признања „Најбољи наставник EX YU“ , нашла се у Лексикону стваралаца у образовању који обележавају српску просвету. Сврха Лексикона је да јавности представи стручна и научна достигнућа просветних радника који активно стварају и који се, по објективним резултатима, издвајају у својој професионалној популацији. Дејановић се више од двадесет година бави едукацијом и васпитањем  деце. Долази из породице просветних радника и одувек је знао да ће се бавити школом и образовањем.

„Ја сам 24 године  у просвети. Отац ми је био професор књижевности. Доносио је вежбанке кући, он је то прегледавао, био сам стално окружен књигама, тако да се у мени јавила жеља да се и ја тиме бавим”, каже Миомир Дејановић- просветни радник.

Дугогодишњи рад, усавршавање, креативност, посвећеност деци, признања, бројне награде на домаћим и иностраним конкурсима у области васпитно-образовног рада условили су да се његова радна биографија нађе у Лексикону стваралаца у образовања. На овај начин остаће забележен интелектуални капитал и квалитет који поседују људски ресурси у образовно-васпитним институцијама Републике Србије.

Каже да је за њега ово велико признање јер се нашао међу 1000 најбољих просветних радника у Србији. Еминентни стручњаци, доктори наука, професори, вредновали су рад свих који су се нашли у овом значајном издању, а посебно му значи што је неко уочио и његов рад и достигнућа.

„У Лексикону не може да се нађе свако. То су људи који су предани свом раду, прави посвећеници свом послу и они који су забележили неке битне резултате. Они одударају од осталих колега и издвајају се по посебном, савременом приступу настави. Свако од наставника и учитеља треба да нађе свој пут и освоји срца ученика. Ја сам тај пут нашао и веома сам срећан због тога”, каже Миомир Дејановић.

Дејановић истиче да деца најбрже и непогрешиво препознају онога ко је искрен и ко са посвећеношћу ради свој посао. Поносан је на однос који има са својим ученицима. Формула доброг успеха, по њему, је:

„Бити са децом у истом свету, не стварати баријеру између себе и ученика, имати слична интересовања . На срећу, оно што интересује мене, интересује и моје ученике, тако да смо се нашли у истом свету”. 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Врању, по налогу Основног јавног тужилаштва у овом граду, поднеће кривичне пријаве против тројице мушкараца из Врања, старости 21, 35 и 57 година, због постојања основа сумње да су извршили три тешке крађе и крађу. Сумња се да су они током јуна, јула и августа ове године, три пута провалили у једну породичну кућу у Врању из које су украли телевизор, алкохолна пића и  новац. Њих тројица се сумњиче и да су у августу ове године провалили у још једну кућу у Врању из које су украли око 50.000 динара. Полиција је приликом претреса куће тридесетпетогодишњег мушкарца у Врању  пронашла мању количину лекова са листе психоактивних супстанци, па ће против њега бити поднета и кривична пријава због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога.

Португалски стручњак Жозе Мурињо добио је фудбалски терен у Србији, односно терен који ће носити његово име у Убу! Жеља људи у фудбалском Убу да терен носи име родила се због његовог односа пуног поштовања према Србији, а главни посредник био је српски репрезентативац Немања Матић ког је Мурињо тренирао у Челсију и Манчестер јунајтеду. Матић је пренео Мурињу молбу, а Португалац је прихватио да терен понесе његово име. Уз најаву скорије посете Убу, док ће се у наредних неколико дана Убљанима обратити видео поруком. Терен се налази наспрам улице ''Немања Матић'' и парка ''Раћа Петровић'', а удаљен је око 300 метара од стадиона ''Драган Джајић.'' Поседује најмодернију вештачку траву и рефлекторе, као и велики видео бим-семафор. Трибина је капацитета 500 седећих места, а тренутно се уређује партерни део око трибине. Поменућемо и то да је у току изградња Музеја фудбала поред самог терена.

Из врањске Полицијске управе сазнајемо да је од Митровдана до јуче на подручју нашег округа регистровано седам саобраћајних незгода. Нажалост, две особе су изгубиле живот, а  три су задобиле лаке телесне повреде. Овог викенда је због управљања возилом под дејством алкохола задржано и пет особа.

Стојана Ђорђевић, рођена је у вишечланој породици у Пољаначком селу Секирје, 1943.године.  У Врање живи од 1970. године, а у Прихватилишту Центра за развој локалних услуга социјалне заштите је пола године. Иако невољна, стара и особа са инвалидитетом, Стојану није напустио оптимизам. Ведрину духа је и поред свих невоља успела да сачува, па иако прича о томе да нема кров над главом, нема суза.

„Немам кров над главу и зато сам смештена у Прихватилиште. Овде су ме људи лепо прихватили, лепо нам је, дружимо се добре су службенице. Посете нас, чувају нас. Обилазе нас и ноћу питају како смо. Ми  сарађујемо са њима. Има хлеба, храна је добра и кров над главом имамо. Имам 76 године и добро је”, каже Стојана са осмехом на лицу, са ведрином која плени и која изазива дозу чуђења код саговорника. И на тежа питања, одговара спремно и са лакоћом, својственом људима, који живот схватају једноставно, помирени са судбином.

                                                                   

„Била сам удата за човека, нисмо имали децу, а живели смо од социјалне помоћи, коју је он примао. Живели смо под кирију. Он је умро, ја сам наставила да живим по приватним становима. Кирију сам могла да плаћам док ми је била жива сестра, која ме финансијски помагала. Међутим и она је умрла и онда сам морала да се обратим Центру за социјални рад и да затражим помоћ. Ишла сам неколико пута код њих и на крају су ме довели овде. О мени нема ко да брине, зато хвала људима који су ме довели овде и и који су ми дали кров над главом”, са осмехом говори Стојана.

Никада нигде није радила. Рођена је као инвалид, нога је при рођењу била искривљена. Касније кроз живот је сломила баш ту ногу, што јој је још више отежало кретање. И о томе Стојана говори без туге, навикла се каже, јер када се тако родиш, само можеш са тиме да се помириш, њене су речи.

„Нисам могла да радим, нису хтели да ме запосле. Ја мислим да је то због ноге, не зна други разлог не знам због чега другог. Међутим, видела сам да неки још гори од мене раде и зато сада немам своја примања.”

Каже и да је здравље помало напушта, али да долази кућна нега у Прихватилиште и да има редовне терапије. Иако има само речи хвале за људе који јој помажу, ипак има жељу, а она се зове дом.

„Желела бих да имам кров над главом, само једну собу и купатило и то би ми било довољно”, каже Стојана.

Дијабетес је обољење које је се јавља углавном код  људи  у позним годинама живота, међутим, пракса каже да је у последње време све већи број младих људи који болују од ове болести, рекла је гостујући на нашој телевизији др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог. Она упозорава да се ради о доживотном обољењу које захтева стално лечење и праћење. Лечење дијабетеса је комплексан процес који укључује тим лекара, почев од ендокринолога, нутриционисте, неуролога, офталмолога, психолога и лекара других специјалности, објашњава др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.

„На нашем подручју дијабетес је много заступљен. То је једна хронична, масовна, незаразна болест која има епидемиолошке карактеристике. Велики је број оболелих и све је више деце. Углавном се јавља између 40.и 50. године живота, мада није ни то правило. Циљ лекара у примарној здравственој заштити и нас у секундарној је што раније откривање дијабета. То је заправо картица за дужи живот. Уколико игноришемо симптоме попут губитка телесне тежине, појачан жеђ и мокрење, чињенице да у породици постоје особе које болују од дијабетеса, онда не чинимо добро себи. Потребно је реаговати што пре како  не би дошло до метаболичких поремаћаја и компликација”, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.

На дијабетес треба посумњати и када постоје кожне инфекције, свраб спољашњих гениталија, мокрење у кревет код деце, каже Цветковићева. Она каже да је врло важно да се прати стање и редовно узима прописана терапија како не би дошло до проблема.

„Здравим особама се препоручују редовне контроле на шест месеци . Генетика је главни показатељ да треба обратити пажњу на   здравствено стање. Уколико у породици , ужој или широј постоји особа која болује од дијабетеса , то је знак да постоје велике могућности да оболе и остали чланови породице.  Свест о исхрани и здравом начину живота и физичка активност су најбитнији у очувању здравља и спречавању појаве дијабетеса. Оболелима се саветује да поштују савете лекара”, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.

Пацијенти са дијабетесом се у почетку лече углавном лековима који доводе до снижавања глукозе у крви. Не треба заборавити да је дијабетес прогресивни поремећај који с временом захтева примену више хипогликемичких лекова а често и инсулин, каже Цветковићева.

 

 

У току је рализација „Програма промоције предузетништва и самозапошљавања” или популарних старапова, који спроводи Министарство привреде. Позив за учествовање у програму је отворен док се средства из програма не утроше, а најкасније до 31. децембра 2019. године. О томе смо разговарали са државним секретаром Драганом Стевановићем у Министарству привреде у Београду. Кроз програм подршке стартаповима биће подељено 300 милиона динара. Први пут програм се спроводи у партнерским односима са пословним банкама. Постоје ваљани разлози због чега се иде преко банака, каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

„Оне имају велики број запослених, имају своје разрађене процедуре, посебне јединице. Са друге стране Филијале, највећег броја банака су присутне у готово свакој средини, лакше је информисати грађане, привреднике, потенцијалне апликанте за кредите, такође њима је лакше да се обавесте и онда то иде добро и ефикасно”, каже Стевановић.

Програми коју су реализовали преко Фонд за развој и који су били повољнији, имали су једну отежавајућу околност. Фонд је лоциран на две адресе, седиште му је у Нишу и има своју Филијалу у Београду и то је грађанима отежавало посао. Програм се фокусирао на привреднике који најдуже раде две године и те најтеже године треба да им олакша.

„Постоји пракса коју смо успоставили. Анализирамо две године након повлачења кредита. Уочили смо у другој години по реализацији кредита, раст прихода преко 12 посто, раст продаје на домаћем тржишту 17 посто, појављивање на страном тржишту порасте за преко 30 посто, на годишњем за 15 посто. И то покаже да има смисла ово што радимо.

У истом периоду негде око 12,3 посто порасте и број запослених. Ове године и износ бесповратних средстава био је за 10 посто већи за девастирана подручја. За 2020. годину направљен је програм са значајним средствима за инфраструктурне пројекте у индустријским и туристичким зонама, који предвиђа и до 100 посто финансирање пројекта.

 

У саобраћајној незгоди која се десила јуче на Власини настрадао је сувозач у камиону марке ТАМ, док је возач задобио лакше телесне повреде.

Како сазнајемо из Полицијске управе Врање, несрећа се догодила када је теретно возило сурдуличких регистарских ознака слетело с пута, при чему је возач, 1972. годиште из Сурдулице задобио лаке телесне повреде, док је сувозач, 1957. такође Сурдуличанин, са тешким телесним повредама пребачен у Здравствени центар у Сурдулици, где је и преминуо од задобијених повреда.

Увиђај су извршили заменик Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану и саобраћајни полицијски службеници.

Интонирањем државне химне, минутом ћутања, почасном паљбом и полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама бугарског окупатора од 1915. до 1918. године обележен је Дан примирја у Првом светском рату.

На данашњи дан, пре више од века, у железничком вагону близу француског града Компијен, потписано је Примирје између силе Антанте и Немачке, којим су окончана страдања у Великом рату, због чега се овај дан прославља као Дан примирја у Првом светском рату.

За четири године трајања рата зараћене стране мобилисале су око 70 милиона војника, а према неким проценама страдало је приближно 20 милиона људи.

Помен страдалим жртвама код споменика жртвама бугарског окупатора служио је Преосвећени епископ врањски Пахомије уз саслужење свештеника епархије врањске.

Венце и цвеће положили су градоначелник Врања Слободан Миленковић са сарадницима, командант 4. Бригаде Копнене војске, пуковник Слађан Стаменковић са сарадницима, начелник Пчињског управног округа Срећко Пејковић, делегација Градске општине Врањска Бања, начелник Полицијске управе Врање, Игор Живковић са сарадницима, представници Центра Безбедносно информативне агенције у Врању. Венце и цвеће положили су и представници Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, представници СУБНОР-а, као и представници Градских одбора Српске напредне странке у Врању, Социјалистичке партије Србије у Врању, као и представници средњих школа са територије града Врања.

Присутнима се обратио председник Скупштине града Врања, Дејан Тричковић који је подсетио на велико страдање српског народа: ''Васкрс Србије у Првом светском рату показао је свету да права снага нашег народа лежи у непобитној вољи да буду своји на своме и у вери да једино мир може бити опште добро. Ако као друштво тежимо миру, морамо да покажемо народно јединство. Пред новим изазовима времена, само јединствени можемо да одолимо искушењима и очувамо национални идентитет и територијалу независност. Већа солидарност међу нама гради државни просперитет, гради државни континуитет. Наша је морална обавеза да изнова говоримо о страдалним и славним данима херојске прошлости наших предака. Положене жртве јесу темељне вредности које су нам завештане , али и аманет да сав рад и  напоре улажемо за благостање, добробит и спокој нације.''

У програму обележавања Дана примирја у Првом светском рату учествовали су ученици и професори музичке школе Стеван Мокрањац из Врања, као и млади глумац Душан Томић.

 

Страна 1 од 304

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Државни секретар Гајовић посетио нашу медијску кућу - Радио Телевизија Врање https://t.co/JCeyPvpy5j via @tripplesworld
Симпо на сајму намештаја у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/eT9mkAG8kz via @tripplesworld
Шанса више: град награђује 40 најбољих студената, ове године 10 више - Радио Телевизија Врање https://t.co/sEu9iVsJNb via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter