РТВ

РТВ

У Галерији Народног Универзитета у Врању приређена је изложба ликовних радова насталих на овогодишњем 5. Летњем атељеу у Врању.

Посетиоци су могли да виде слике у уљу, акрилу, на папиру, у различитим техникама.

Сликали су академски уметници, али и они који се припремају да им сликарство буде позив, па до предшколаца.

Изложба ће бити отворена до краја ове године.

 

У организацији града и Фонда "Тијана Јурић" у Дому војске у Врању организована је трибина под називом "Украдена безбедност". На скупу посвећеном  заштити деце од педофилије, трговине људима и  другим опасностима која им прете на интернету, говорио је оснивач Фондације Игор Јурић. Упозорио је родитеље да више разговарају са својом децом.

Изнет је податак да је прошле године у Србији нестало 1.594 деце, од којих 11-оро још увек није пронађено. Трибини је присуствовао градоначелник Слободан Миленковић са сарадницима, бројни грађани, социјални радници, као и млади.

 

Професионално удружење новинара Србије ( ПРОУНС) оштро осуђује блокаду јавног сервиса и позива све актере политичког живота да се уздрже од било каквих притисака на новинаре и медијске раднике.

Блокада свих улаза у јавни сервис је нецивилизован и недемократски потез. Требало је одговорније размислити о људима који су на радном месту, а претворени су у таоце политичких играча.

У овом тренутку, од физичке блокаде је можда важнија психолошка игра и покушаји да се на уреднике и новинаре РТС-а утиче по сваку цену.  Арена за политичке битке су избори.

ПРОУНС поручује колегама у јавном сервису да смо уз њих и позивамо их да крајње професионално и у складу са законом обављају свој посао.  

 

 

Врање, 13.12.2019. године                                                                                                                                                                                                                  председник ПРОУНС-а

                                                                                                                                                                                                                                                                        Зоран Величковић                                                  

                                                                                                         

Поводом нетачних и произвољних информациjа о утрошку средстава за изградњу Позоришта у неким медијима, саопштењем за jавност огласило се руководство Града Врања. У саопштењу се каже:

„У своjоj непрестаноj жељи да се дискредитуjе оно што се дискредитовати не може, сведоци смо последњих дана покушаjа да се баци сенка на jедан од наjзначаjниjих и наjлепших обjеката изграђених у претходних неколико децениjа у Врању, а то jе нова зграда Позоришта „Бора Станковић“.

У посед уговора о изградњи Позоришта може да дође свако, jер се налази на званичноj страни Града Врања и Управе за jавне набавке. Уосталом као и сви уговори коjи се тичу и других проjеката коjе реализуjе локална самоуправа, дакле потпуно транспарентно и доступно свима. Уговор коjи се помиње само jе део jедне фазе из 2014. године у инач, вишефазном и сложеном проjекту. Њему jе претходила, то се заборавља, и фаза деконтаминациjе коjу jе спровео Институт „Винча“ из Београда и само она jе коштала 60 милиона динара. Прва фаза jе коштала 38 милиона, друга 146.900.000 а трећа 115.300.000 динара. И све то стоjи у уговорима коjи су доступни jавности. Читав процес jе урађен у консултациjи са надлежним републичким институциjама. Савремени обjекат jе подразумевао ротациону бину, специjалну опрему за позориште, односно сценску механику и расвету и аудио – видео опрему и само она jе коштала око 96 милиона динара. Ако изузмемо износ специjализоване опреме и деконтаминациjе, трошкове стручног надзора, техничког прегледа обjекта и израде проjектно – техничке документациjе, долазимо до цифре од 204.700.000 динара. Дакле цена квадрата потпуно нове и савремено опремљене зграде Позоришта jе 578 евра по метру квадратном. И то су чињенице. А колико Врањанцима значи нова зграда градског театра говоре и распродате представе, аплаузи задовољне публике, дечjи осмеси. Нашим грађанима дугуjемо извињење што су присиљени да сведоче огољеноj борби за власт у коjоj се не бираjу средства, по цену урушавања позоришне уметности и институциjа културе,“стоји у саoпштењу руководства Града.

 

 

 

Песник из Врања, Мирослав Цера Михаиловић, добитник је награде "Симо Матавуљ" коју додељује Удружење књижевника Србије.  Награда му је данас додељена на годишњој скупштини Удружења књижевника у Београду.

 

Одлагање рађања

децембар 13, 2019

Када говоримо о ниској стопи наталитета у оквиру нашег серијала емисија не смемо да заборавимо и на један врло важан моменат, а то је одлагање родитељства. По први пут у демографској литератури појам одлагања рађања јавља се половином 20. века, у контексту евидентирања промена у кретању специфичних стопа ферилитета. 1947. Џон Хајнал га је представио у виду концепта који би разјаснио неколико случајева наглих, краткотрајних промена у кретању специфичних стопа фертилитета различитих старосних група, а које притом могу, а не морају утицати на величину породице. Постоји синдром неприпремљености и неадаптираности у односу на муњевите промене у друштву у којима је појединац константно изложен у последњих неколико деценија. Један од видова његове манифестације се састоји у томе да се кључни догађаји одлажу.

Игњатовић узимајући у обзир ''продужену адолесценцију'' истиче да је тренд одлагања кључних животних догађаја у Србији резултат деловања, како каже ''структурних специфичности'' деведесетих година (2009:12). Продужено образовање, пролонгиран останак у родитељском дому услед недостатка материјалних средстава да се одсели и започне самосталан живот и висока стопа незапослености иницирали су ''закаснелу одраслост''. То подразумева да људи касније ступају у брак и касније долазе до сталног запослења и заснивање породице.

Добрила Шошкић, неонатолог у врањском Здравственом центру каже да су недавно у врањском породилишту имали 16 отпуста и да она овакав случај не памти у задње 2 године. ''То је савршено и мислим да ће се млади брачни парови коначно покренути да знају шта је у првом плану.''

Све више жене рађају након 35. године, што је повезано са потенцијалним суочавањем са низом негативних биолошких и здравствених последица. Смањење плодности, дуже чекање на зачеће, већа учесталост спонтаних абортуса, мртворођења, компликација током трудноће и превремених порођаја, као и повећан ризик за абнормалитет фетуса се најчешће наводе у литератури. (Stein, Susser, 2000.)  Жене се због усавршавања и школовања касније одлучују на мајчинство, а треба имати у виду и школску спрему као битну детерминанту фертилитета становништва. Ако посматрамо узорак жена између 50 и 54 године у Србији, оне без школске спреме и оне са непотпуном основном школом имају највиши фертилитет. Све остале групе жена, према школској спреми имају нижи ниво плодности. Разлике у нивоу плодности жена према школској спреми су проузроковане брачним варијаблама и социјалним нормама о величини породице у оквиру који важно место имају индивидуалне аспирације. Жене које се данас одлучују на мајчинство и рађање, углавном при порођају користе безболне методе рађања. У врањском породилишту од септембра су почели порођаји уз помоћ епидуралне анестезије.

Добрила Шошкић, неонатолог, гостујући и нашем програму рекла је да жене приликом порођаја не треба да стављају у први план бол и да се подвргавају безболним порођајима.

О епидуралу, безболним порођајима и царском резу говорила је др Гордана Ђорђевић, начелница врањског Одељења гинекологије. Она није заговорник царског реза и каже да се он може спроводити само у случају да је неопходно. ''Не постоји царски рез по жељи, то је операција, као и свака друга, и спроводи се само када лекар процени да тако мора.''

Што се емотивне стране родитељства тиче, једини валидан разлог  његовог одлагања – за неке стручњаке је недостатак емоција према партнеру, потенцијалном другом родитељу детета. Рађати дете да би се спасао брак, или рађање детета са тренутним партнером јер се ту задесио а другог на видику нема - углавном нису мудре одлуке. Ако у старту знате да ћете дете донети на свет и «осудити» га на живот у окружењу пуном трзавица и негативног набоја, размислите добро пре него што било шта учините.

Многи парови мисле да ће доласком детета у породицу романтика, авантура, изласци бити стављени у други план. Због константне жеље за слободом, али и комодитетом, родитељство се некада одлаже до последњег тренутка.

 

Изложба цртежа великог српског и југословенског сликара Лазара  Возаревића отворена је у Галерији Народног музеја у Врању. Исте вечери, отворене су и изложбе двојице сликара из Сремске Митровице,  слике у уљу Ивице Ковачића Штифле и цртежи Предрага Ковачића. Публика у Врању ће у наредне две недеље имати прилику да види цртеже једног од најистакнутијих  представника српског сликарства 20. века. Српско средњовековно сликарство и мотиви са фресака и мозаика оставили су трајан печат на његов сликарски језик. Свој бунт и уметнички дар доказивао је и у сликарским експериментима, створивши издашан опус, прекинут изненадним одласком.

Директор Галерије „Лазар Возаревић „ у Сремској Митровици Милан Маринковић  подсетио је на отварању изложбе да су 2014. године у Врању биле изложене слике на платну Лазара Возаревића, а сада приређују изложбу његових цртежа. Подсетио је да је у обнову Галерије у Митровици уложено 40 милиона динара, а сва његова дела су рестаурирана.

Возаревић јер поседовао изузетан цртачки дар и зато никада није правио скице и предлошке за већа дела. Историчарка уметности Марија Вукајловић из Сремске Митровице истакла је да је Лазар Возаревић сликар који је створио путеве „српске модерне“ . За ову изложбу одабран је 21 цртеж кроз које се могу пратити све његове развојне фазе.

У Галерији у Врању исте вечери отворене су и изложбе двојице уметника из  Сремске Митровице. Ради се о изложби  тридесетак уља на платну Ивице Ковачића Штифле  и цртежима вајара Предрага Ковачића. Инспирисан сремском равницама, Ивица Ковачић ствара дела која припадају апстрактном експресионизму и кубизму. Изложио је тридесетак дела који представљају пресек његовог стваралаштва које, као правац карактерише енформел.

Сликар и педагог Ивица Ковачић напомиње да су кубизам и стваралаштво Пабла Пикаса били његова велика инспирација, али је као и сваки уметник пронашао свој ликовни израз. На цртежима Предрага Ковачића уочава се вајарска матрица и потреба да се бави простором, кроз футуристичку архитектуру. Љубитељи сликарства моћи ће да погледају изложбе до 26. децембра.

Према последњем попису из 2011. године у Србији је било 2 125 772 породице, од тога брачних парова без деце чак 600 724, ванбрачних парова без деце 48 943, брачних парова са децом 1 040 177, ванбрачних парова са децом 67 971, мајки са децом 291 522, а очева са децом 76 435.  Из ових бројки јасно видимо да је број породица без деце незавидно велики.

Ако посматрамо Пчињски округ и Врање не налазимо овакве податке, али имамо податак да од укупног броја становника у Врању 50,05% чине мушкарци и 49,95% жене. Просечна старост становништва према последњем попису из 2011. године била је 40, 2 године, мушкараца 39, 3, а жена 41, 2. Удео особа старијих од 18 година је 80,5 %, код мушкараца 79,9%, а код жена 81,1%. Ови подаци довољно говоре о томе да највећи део становништва чине старија лица. То није случај само у Врању и Пчињском округу.  Према подацима из 2017. године број живорођених у Србији је 64 894, док је број умрлих износио 103 722. Природни прираштај је -38 828. На нивоу целе земље бележи се пад природног прираштаја, а можемо да се похвалимо да је Врање према подацима из 2002. године било један од 11 градова у којима је забележен позитиван природни прираштај, поред Новог Сада, Чукарице, Пријепоља, Гроцке, Прибоја, Сјенице, Бујановца, Новог Пазара, Тутина и Прешева. Природни прираштај у Врању износио је 0,7 промила. То је занемарљиво ако упоредимо општине Сјеницу (7,8 промила), Бујановац (9,7 промила), Нови Пазар (11,1 промила), Тутин (15,4 промила) и Прешево са чак 29 промила.

Наша саговорница, начелница Одељења гинекологије врањске болнице, др Гордана Ђорђевић каже да је број новорођених беба ове године већи у односу на исти период прошле године. ''709 беба рођено је до 13. јуна. Најмање би требало да буде по троје деце у породици, оптимално је чак четири ако желимо да говоримо о неком наталитету, али најмање троје да би имали неки помак,'' закључује саговорница.

Проблем недовољног рађања у Србији није нов. Још средином прошлог века оно је било испод потреба просте замене генерација у Централној Србији и Војводини. Почетком 21. века укупна стопа фертилитета стабилизована је на 1,57 и чак је изнад европског просека (1,4) што додатно показује колико је стање драматично. Измењен систем вредности, потенцирање економске подлоге и великог индивидуалног стремљења за самоостваривањем, неки су од главних проблема.

Економско улагање у децу, све већа немогућност усклађивања родитељства и професионалне активности, као и родитељства и задовољења личних интересовања, главна су баријера за реализацију ставова о идеалном броју деце и учешће становништва у репродукцији. У земљама које су ушле у процес социо-економске транзиције ови симптоми су још израженији. Политички одговор човечанства мора да се састоји од јаснијег и концизнијег сазнања у погледу достизања нивоа рађања потребног за обнављање генерација и политике подршке породици ради стимулација рађања (социјална сигурност, становање, запошљавање, финансијска давања ради покривања дела економског терета подизања деце, регулисање радног статуса и одсуствовање током трудноће и подизања детета и сл.)

Држава је почетком ове године расписала јавни позив за доделу бесповратних средстава општинама и градовима за мере популационе политике. За то је обезбеђено 650 милиона динара, 150 милиона више него 2018. године. Mинистарка без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић изразила је наду да ће ове године градови и општине посебну пажњу усмерити и на друге сегменте, посебно на усклађивање рада и родитељства, управљање миграцијама и питања старости и активног старења њихових суграђана.

"Ове године је приоритет усклађивање рада и родитељства", истакла је Ђукић Дејановић и рекла да је потребно учинити да гинеколог и педијатар буду доступнији мамама и бебама.

Проблем смањења броја живорођене деце последица је смањења контингента жена које учествују у репродукцији, одложеног рађања, као и све већег броја младих људи који емигрирају.. Ђукић Дејановић је навела као један од проблема популационе политике то што много младих одлази из земље.

Министарка је изнела податак да се повећава број породица са другим, трећим и четвртим дететом.

Најавила је и заједничку акцију коју спроводе Привредна комора Србије и Влада Републике Србије -  признање „Пријатељ породице“. То признање, како је планирано, биће уручено компанијама које су, уз добре пословне резултате у колективима, створиле породично и пријатељско окружење које запосленима омогућава усклађивање рада и родитељства.

 

У селу Полом у општини Владичин Хан у току је завршетак прве фазе радова на изградњи канализационе мреже у насељу Шаварика. Ради се деоница од километар и 250 метара. Вредност радова је 5 милиона динара, а финансирају се из локалног буџета. На пролеће је у плану и друга фаза. Због компликоване конфигурације терена и нерешених имовинско-правних питања овај део Полома није имао до сада прописну канализациону мрежу. Мештани су се сналазили како су стигли. Радови на првој фази се приводе крају.

"Ово је најтежа деоница у селу. Мештани су годинама чекали да се реше сви имовински проблеми. Напокон је обезбеђена грађевинска дозвола и посао ће бити завршен за који дан. Почетком идуће године реализоваћемо и другу фазу", каже Мирољуб Ђокић- члан Општинског већа.

"Радови добро напредују, време нам иде на руку. Од укупне дужине деонице остало нам је нешто више од стотину метара. Постављена је 31 од 36 шахти. За неколико дана посао приводимо крају. Остаће нам неки ситни детаљи за пролеће", каже Зоран Анђелковић- извођач радова.

А на пролеће би требало да буде реализована и друга фаза радова у делу села где ће бити посебно сложено да се поставе цеви. Мештани су Соломонско решење нашли тако што су канализацију увели у поток ризикујући да годинама буду изложени смраду.

"Сва домаћинства су канализацију пустила у поток и то нам прави изузетно велики проблем. Добро је што се кренуло са овом иницијативом и надам се да ће ускоро да се и наша ситуација реши", каже Часлав Стошић- мештанин.

Локална самоуправа је упозната са овим проблемом. Кренуло се, по плану, са једног краја насеља на други и очекују да ће успети да реализују све како треба.

"Ми смо се још 2016.год. са мештанима договорили да решавамо овај проблем. Они нису имали другог начина да реше проблем отпадних вода него да се улију у поток. Имали смо бројне проблеме око решавања правно-имовинских односа и са физичким лицима и комуникације са Дирекцијом за имовину. То смо решили и пројекат је конципиран у две фазе. Прва се приводи крају, а друга ће се радити на пролеће", каже Горан Младеновић- председник општине.

Младеновић каже да ће јавни позив за другу фазу бити расписан почетком године. Реч је и озбиљној инвестицији вредности 11 милиона динара које је неопходно издвојити из локалног буџета.

 

Квиз ''Забављај се и учи'' полако улази у завршницу. До сада је емитовано десет емисија и из недеље у недељу, на наше велико задовољство, он привлачи велику пажњу наших гледалаца. У недељу су се такмичиле екипе основних школа ''Доситеј Обрадовић '' и ''Светозар  Марковић'' која је овога пута однела победу. У досадашњем току сјајног квиза Радио телевизије Врање  ''Забављај се и учи'' такмичарске екипе из 12 основних школа са територије града Врања  су се показале у правом светлу. Из недеље у недеље школарци су бриљирали  и били све бољи. Најбољи у знању, сналажљивости, виспрености и брзини ипак опстају и припремају се за наредни круг такмичења, док екипе које губе стојички подносе пораз и надају се новој прилици у неком од наредних квизова. А наши гости овога пута били су ученици основне школе ''Светозар Марковић'', чланови победничке екипе у последњој емисији.

''Било је занимљиво борити се против таквих противника као што су ученици Доситејеве школе. Најбољи је ипак победио на крају, била је мала разлика у поенима. Посебно ми је драго што смо се сусрели са новим појмовима и током такмичења сам сазнала доста нових ствари из области спорта'', каже Љиљана Анђелковић.

''Честитам противницима, били су одлични. Питања смо знали и ми и они, али пресудиле су нијансе. Овај серијал је нешто што ћу памтити увек, жао ми је што се приводи крају, али надам се да ће се поновити. Сви желимо победу и идемо ка томе'', каже Василије Станковић.

''Чини ми се да у овој емисији било мање тензије него у првој, савладали смо трему и све је било лакше. Научила сам доста ствари. Боље сам певала у караокама него у првој емисији. Противници су били сјајни, честитам им, али пресудиле су нијансе. Надамо се уласку у финале и победи'', каже Меланија Станковић.

''Лепо смо се забавили, упознали нове другаре, научили нове ствари. Част ми је што сам учествовала у квизу и желим да се захвалим свима који су нам омогућили учешће'', каже Жељана Трајковић.

С обзиром да се приближава  завршница овог квиза, учесници се труде да се припреме што боље за следећи круг такмичења у коме ће се надметати ученици  основних школа ''Краљ Петар први ослободилац '' из Корбевца, ''20.октобар '' из Власа и ''Светозар Марковић'' из Врања. То трофинале на програму је у недељу, 15. децембра у 17 сати.

Подсећамо, најбоље очекују вредне награде. Прва награда у износу од 150.000 динара обезбедио је врањски Симпо, друга у износу од 90.000 Југоелектро и трећу у износу од 60.000 динара Аморети. Поред тога сваки учесник квиза добија слатки пакет врањске фирме Аморети, а такмичари победничких екипа са наставницима који су их припремали и подржавали, током јануара боравиће пет дана на Бесној кобили. Од туристичке организације града Београда, победнички тим добиће бесплатан викенд у српској престоници уз обилазак туристичких и културних дестинација.

Продукцију квиза Радио телевизије Врање, суфинансирало је Министартво кулутре и информисања.  

 

 

 

Страна 1 од 328

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter