Oд 1. jануара следеће године граница за одлазак у старосну пензиjу код жена се помера за два месеца, тако да ће жене у 2021. години у старосну пензиjу моћи да иду са 63 године и два месеца живота и наjмање 15 година стажа осигурања.

Из Републичког фонда за пензиjско и инвалидско осигурање подсећаjу и да ће за мушкарце важити исти услови као и ове године, дакле 65 година живота и наjмање 15 година стажа осигурања.

Сваки 15. октобар у свету се већ четврт века обележава као дан сеоских жена. Установљен је  резолуцијом Генералне Скупштине  Уједињених нација, како би се и тиме показала кључна улога жена у развоју села. Но чини се да ни код нас ни у свету то није много допринело да  се њихов неповољан положај значајније поправи.

Ако је тачно да је жена највећи ослонац сваке куће и породице, на селу је то још изразитије. Практично, једно домаћинство на селу готово да не може да функционише без жене, која поред послова домаћице, мајке и супруге, често брине и о старијим члановима породице, ради све послове везане за пољопривреду, а неретко је и запослена у некој фирми.

Вера Станковић из села Требешиње пример је такве жене која је паралелно радила у фабрици и уз то и све послове у пољопривреди. Сада је у пензији, али каже да сада и више ради на пословима пољопривреде и уз то је и сваки дан на пијаци где продаје поврће. Зато оцењује да је женама на селу најтеже.

Статус жена у руралним подручјима представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Статистика показује да је  више од једне трећине жена на простору Европске уније  укључено у производњу хране и  више од половине, у услуге повезане с производњом хране. Али, међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29 одсто, док у  Србији оне чине 12 процената.

Верица Јовановић из села Ћуковац и Јаворка Милосављевић из Власа кажу да иако су ушле у осму деценију живота и даље морају да раде у пољопривреди, а најчешће да продају на пијаци. А кад су биле млађе уз сав посао, преле су вуну, ткала ћилиме, па је њихов радни дан почињао у пет сати ујутру, а завршавао касно увече.

Иако жене својим радом чине велики проценат производње у пољопривреди, статистике показују да  оне  добијају много мању финансијску помоћ и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.

 

 

 

Када говоримо о наталитету не можемо а да се не дотакнемо и важности очувања репродуктивног здравља. О овој теми ваља говорити од најмлађег узраста, те се у вези са тим и организују бројне едукације из ове области на територији целог Пчињског округа. Спроведене су бројне активности и у оквиру Здравственог центра у Врању, где су млади волонтери, вршњачки едукатори, прво учили, а затим и саветовали своје вршњаке о значају очувања репродуктивног здравља.

Појам репродуктивно здравље је уведен на петој по реду Међународној конференцији о становништву и развоју која је одржана у Каиру 1994.  године под покровитељством Уједињених нација. У Плану акције, који је на овој конференцији усвојило  179 националних делегација, репродуктивно здравље је дефинисано, полазећи од дефиниције здравља Светске здравствене организације, у најширем контексту као стање потпуне физичке и менталне способности, а не само одсуство болести или неспособности,  у свим областима које се тичу репродуктивног система и његових функција и процеса. Овај појам је уведен с намером да се подвуче значај здравственог аспекта планирања породице и истовремено смање отпори за прихватање државне интервенције у сфери рађања.  Увођење појма репродуктивног здравља у План акције сматра се и одразом новог концептуалног приступа у сфери популационе политике који је утемељен у тежњи да се успостави равнотежа између репродуктивних потреба на микро и макро нивоу и индивидуалних права и одговорности у сфери здравља, партнерских односа и родитељства.

Докторка Биљана Поповић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље у Врању, каже да млади људи пре него што ступе у први сексуални контакт треба да дођу на превентивно саветовање.

Мада доминира уверење у јавном мњењу да је српско друштво традиционалније и конзервативније у односу на друге европске земље, сексуална активност младих је реалност и у Србији. Тако су, на пример, резултати Истраживања здравственог стања становништва Србије 2013. године које је спровео Институт за јавно здравље Србије (2014) показали да је медијана узраста ступања у први сексуални однос 16 година у старосној групи 15-19 према 18 година у старосној групи 20-24 године. Доктор Горан Радојчић, гостујући у нашој емисији, каже да се ова граница често помера и испод 16 година, те се негде налазе и подаци о првом ступању у сексуални однос са тек 10 година, што је недопустиво. Овакво понашање, уз често мењање партнера може довести до многих проблема, а као последица ХПВ вируса могу се развити и различите врсте малигнитета, ако се редовно превентивно не контролишемо, каже доктор.

Такође ризично понашање може проузроковати и преношење вируса ХИВ-а. ''Превентивно понашање подразумева да разговарамо са децом и треба вратити у основне школе здравствено васпитање и саму тему сексуално образовање и те информације деца би требало да добију у петом или шестом разреду основне школе и то ће их касније пратити кроз живот. Основно што треба да савладају је употреба кондома. Млади се на тај начин штите од сексуално преносивих инфекција, али и ХИВ-а,'' каже докторка Поповић.

Поред раног ступања у сексуалне односе и други видови ризичног понашања су присутни међу младима у Србији, који директно или индиректно угрожавају њихово репродуктивно здравље. Налази низа истраживања то показују. Навешћемо резултате везане за процену броја и исхода трудноће у адолесценцији као и налазе интернет анкете међу девојкама старим 19-20 година које су попуниле упитник постављен на вебсајт Удружења за репродуктивно здравље Србије. Број адолесцентних трудноћа током једне календарске године се процењује на најмање 50 на 1000 девојака, од којих се половина одлучује на рађање детета, а половина на намерни прекид (Rašević, Sedlecki, 2006). На основу издвајања одговора на поједина питања ко је изабрао значајани део корисница интернета, сагледано је више проблема који могу да угрозе сексуално и репродуктивно здравље адолесценткиња у Србији. Наиме, 29% адолесценткиња је прво сексуално искуство доживело са 16 и мање година, 25% је имало четири или више сексуалних партнера и 24% је остварило сексуални однос у вези која је трајала до 7 дана. Контрацепцију не користи или примењује метод прекинутог сношаја 28% испитаница. Готово једна трећина испитаница (31%) никада није доживела оргазам или га доживљава ретко, а 36% није задовољно или је збуњено својим сексуалним животом. Злостављање у партнерској вези искусило је 15% девојака. Са искуством које поседује, 39% њих би одложило почетак сексуалне активности.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

У овом издању емисије Гледај да чујеш бавићемо се женом која се у модерној ери налази у средишту преамбициозних захтева друштва. Жена у последње време треба да понесе улогу мајке, стручњака, радника, домаћице и многе друге. Она овде остаје растрзана између жељеног и очекиваног и могућег.

Жена је кроз историју била део патријархалног колектива од кога је било тражено и у мирним и у ратним данима да се жртвује ради опстанка нације, државе, победе револуције, обнове и изградње, али и осталих „виших циљева, идеала и идеологија“. Њена је мисија била оваплоћена у улози родитељке људског материјала, у ратовима трошеног, што је било последица ниског степена политичког, економског и социјалног развоја друштва, али и инертности жена и пристајања на додељену улогу (Софронијевић 2003, 223-228; Stefanović 2000, 45-50).

Амбивалентан став жена према свом властитом положају, подељеност у процењивању и прихватању модела традиционалне, патријархалне или модерне жене, самоограничавање модерности у смислу некоришћења својих објективно постојећих права, класна подељеност по женским друштвима, подела друштава по политичкој оријентацији и идеологији (хуманитарни рад: еманципација жена) – друштвени су контекст у коме су жене у Србији усвајале европски модни образац на прелазу између два века. Основа такве специфичне перцепције модерности у српском друштву је била улога жене – мајка нације, добра супруга и домаћица, добра мајка која негује и преноси традицију (национални дискурс). Током целе прве половине двадесетог века ова улога је, као и идеја Југословенства и улога Југословенке, подржавана традиционалном поделом родних улога.

Двадесет први век обележила је еманципација жена. Оне су укључене у све сфере друштва, али њима се остале улоге које су кроз историју имале не умањују. Дакле, оне напредују и постају донекле равноправне са мушкарцима на тржишту рада, у послу, политици, науци, али оне и даље остају и мајке и домаћице. Њихове се обавезе само умножавају.

Упркос свему овоме резултати последње Анкете о радној снази Републичког статистичког завода из 2017. године говоре да је стопа запослености мушкараца 54 посто, а жена 39,1 посто. Студије о положају жена на тржишту рада Србије спроведене у последњих неколико година указују на присутну родно засновану дискриминацију на тржишту рада, а које се односе на велику стопу незапослености, смањењу економске активности и повратку традиционалној улози жене домаћице. Младе жене су у неповољнијем положају него млади мушкарци. У 2016. години стопа незапослености жена између 15 и 24 године била је виша него код мушкараца исте старости, што је посебно било изражено у јужној и источној Србији.

''Кад ви анализирате жене које су егзистенцијално потпуно обезбеђене, које имају посао, а не доносе одлуке о рађању и питате их због чега је то тако, једна трећина њих, између 30 и 33 године каже немам поверење у партнера, у примарну породицу и у државу. Држава је подстакла многе мере како би мотивисала жене да рађају, држава је финансирала 81 општину и град да уложе у програме популационе политике, '' рекла је гостујући у једној емисији министарка Славица Ђукић Дејановић.

''Мушкарац, средњих година, са наочарима, окружен бочицама и епруветама, у белом мантилу. Посвећен је каријери, а када стигне кући занемарује жену, не игра се са децом.'' Овако већина људи замишља научника. Тако ће га нацртати и готово сваки ученик у основној или средњој школи било где на свету. И тачно то је слика коју је неопходно променити уколико желимо да жене у науци постану видљиве. Једна од оних које се боре против оваквих стереотипја је и Клариса Бехар Молад, доктор наука, добитник Фулбрајтове стипендије и консултант америчке владе, притом мајка четворо деце.

Али да не бисмо ишли толико далеко, из прича успешних жена, које су остварене и као мајке и као професионалци чули смо да није нимало лако бавити се науком у данашње време, јер околина уме жене да доживи на погрешан начин. ''Ми имамо потребу и да се остваримо у науци и професији, али и да се посветимо подједнако породици,'' сложне су оне.

Конфликт посла и породице се најчешће објашњава преко теорије улога. Особа у току живота може имати различите улоге, као што су улога детета, брата, сестре, мајке, оца, баке, деке, пријатеља, брачног партнера, професионална улога, итд. Неке улоге добијамо самим рођењем, док друге стичемо током живота.

Многи истраживачи су се трудили да што боље објасне овај конструкт. Међутим, једну од првих дефиниција конфликта посла и породице дали су Гринхаус и Биутел (1985, према Херст, 2003). Ова дефиниција спада у најцитираније дефиниције конфликта између посла и породице, и односи се на „облик конфликта међу улогама где су притисци који потичу из пословне и породичне улоге некомпатибилни у неком делу“. Према овом моделу, конфликт између посла и породице је двосмеран и вишедимензионалан. Двосмеран је зато што посао може да утиче на породицу, али и породица може да утиче на посао.

Дакле, да не бисте имали утисак да су вам пословне и породичне улоге у конфликту, према могућностима организујете своје време, тако да испуните и радне и породичне обавезе и у одређеним периодима направите приоритете у животу, те на основу њих улажите више напора у један или други животни домен. И запамтите, као што се незадовољство преноси из једног животног аспекта на други, тако се и задовољство на једном животном пољу прелива на функционисање у осталим.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

 

Здравствени центар Врање наставља са организовањем превентивних прегледа, без заказивања термина, али овога пута само за жене. Поводом Међународног дана жена и у оквиру кампање „Март-месец борбе против рака“ у петак ће све заинтересоване припаднице нежнијег пола моћи да ураде скрининг програм, односно прегледе и тестирања, а у договору са изабраним или лекаром Центра за превенцију.

Скрининг се односи на рак грлића материце, рак дојке и колоректални карцином.

Познато је да су превенција и рано откривање рака, најуспешније оружје у борби против  ове опаке болести.

"Обзиром на значајну улогу коју жене имају данас у породици и друштву, на многобројне захтеве које пред њих свакодневно поставља живот, најважније је да жене, мајке, сестре, баке данас буду здраве. Здравље је оно што им ми у Здравственом центру желимо и поклањамо за 8. март!", изјавила је директорка Здравственог центра Врање, др Љиљана Антић. Она је  позвала  све жене да се одазову позиву на превентивне  прегледе.

Скрининг прегледи представљају редовну  примену прегледа или теста, у циљу раног откривања болести код људи који још немају симптоме те болести и који се налазе у просечном ризику оболевања. У том циљу Здравствени центар Врање позива све жене да на овај дан ураде нешто најбоље за себе и своје здравље, да учествују у програмима раног откривања рака.

Прегледи и тестови нису непријатни нити болни, рано откривање и лечење доводе до излечења. Највећем броју скринингом откривених оболелих особа омогућено је да применом одговарајућих метода лечења, продуже животни век.

Све жене које желе да ураде скрининг прегледе могу да се консултују са својим изабраним лекаром или да посете Центар за превенцију, где могу да добију савет.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обележен дан oслобођења Криве Феје - Радио Телевизија Врање https://t.co/8AoGv1mkNY via @tripplesworld https://t.co/e5vSRkPgw7
Два ковид пацијента преминула у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/s4fNmm44lR via @tripplesworld https://t.co/Zk9fClHV38
Масовна вакцинација благотворно делује и на психу - Радио Телевизија Врање https://t.co/j4Yl6tEsP7 via… https://t.co/G5nMbkorkh
Follow RTV Vranje on Twitter