Да на Власини постоји 5 војних гробаља мало ко зна, не само у Сурдулици, него и у нашој земљи. Са овом проблематиком упознати су они којима је то струка, Завод за заштиту споменика из Ниша, представници ратних удружења добровољаца или они којима су домовина и жртве које су ту пале за одбрану, на срцу.

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Закон је донет, рок за подношење извештаја је истекао 2018. а у општини Сурдулица кажу да нису они ти који коче. А ко је одговоран?

У Другом балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили отаџбину од бугарских окупатора.

Завод за заштиту споменика из Ниша, уз помоћ Министарства за рад, истражио је историографски и архивски војничо гробље Власина Округлица из 1913.године, где је погинуло 54 добровољца.

Констатовано је да је гробље уништено приликом изградње пута и то у три наврата.

Археолози су лоцирали гробље и пронађен је споменик испод кога су била сахрањена два војника. Ту је постављен крст, као доказ и историјска веза да су овде положени животи.

Историјски подаци и истраживања указују да на Власини постоји још гробаља која су потпуно непрепознатљива и неистражена.

Недавно је стручна екипа Завода морала да реагује по пријави, због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија,такође на Власини.

На овом гробљу животе је изгубило 120 војника добровољачког одреда.

Одред је био састављен углавном од војника словенског порекла који су стигли из Русије и српских добровољаца. Прецизне катастарске границе још увек нису утврђене, јер је гробље необележено, а по закону ови ратни меморијали морали су бити пописани.

Александар Алексић, археолог Завода за заштиту споменика из Ниша објашњава: "Оно што би конкретно требало урадити када су у питању војничка гробља на Власини је спречавање њиховог уништења, као и пружање података који су потребни за планирање и спровођење изградње на одређеном простору".

Своју мисију и борбу за очување традиције и поштовање жртава води и Удружење ратних добровољаца од 1912-1918 године из Сурдулице.

"1915.године Бугари пробијају фронт и добровољци се укључују да спречавају то. Руски добровољачки одред са око 1000 војника дан после доласка бачен је у борбу како би вратили положај на Буковој глави. Преполовљени су, око 500 је избачено из строја. Од тог броја стотинак је погинуло,остали су били рањени и нису више могли у борбу. Све се десило у једном дану, а да нису ни знали где су дошли, али су добро знали шта бране и зашто гину. Сахрањени су у наставку гробља из 1913. на Власини", каже Драган Момчиловић, председник Удружења.

Сећања људи који су ишли некадашњим старим путем, пре изграње новог, сведоче о мору дрвених крстова на том потезу, али су временом нестали. Док су били ту, људи су знали да је ту гробље.

Чак је и архива после Другог светског рата уништена. Али после великих напора, Удружење је успело да део спискова са именима опет прикупи.

Рок за подношење извештаја о ратним меморијалима истекао је у новембру 2018.године. У сурдуличкој локалној самоуправи кажу да нису они одговорни због кашњења.

„Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација о ратним меморијалима из Првог светског рата. Ми смо се обратили 20.јула 2020.године Министарству за рад са захтевом за једним састанком или да представници посете општину и обиђемо војна гробља и стратиште Дубока долина и да тражимо њихову стручну и финансијску помоћ око утврђивања чињеница за ратне меморијалне на територији општине, истиче Драган Мицић, заменик председнице општине.      

Мицић објашњава да нису добили одговор из министарства. Такође, наводи да је за градњу на Власини надлежна држава, односно републичке инспекцијске службе, јер је Власина заштићено природно добро прве категорије.

Радио телевизија Врање, у циљу објективног информисања грађана, обратила се надлежном министарству тражећи одговоре на ову тему. Одговор очекујемо у току дана, о чему ћемо благовремено обавестити јавност.

Према неким подацима, чак је око 30 војника сахрањено и на гробљу у Сурдулици, међутим нико не зна шта се са њима десило, јер су на том месту сада неки други гробови.

„Наш проблем је што не мислимо о прецима и брзо заборављамо“, истиче Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

"Генерације које сада живе и генерације испред нас показале су један немар. Вероватно је то последица и политике која је била, да се заборави Први светски рат, и све институције, општина, удружења грађана, па и црква, сносимо одговорност због тога. Занемарили смо све оно што стоји у архиви и на тим местима изградили викендице, путеве, насипе. То је неодговорност и са духовне стране, јер ми не чувамо наше претке, не чувамо спомен на њихову жртву, а огромна је њихова жртва", јасан је Петров.

Због свега овога грађани ове општине, али и комплетна јавност не знају где се налази сурдуличко културно наслеђе и ратни меморијали.

Можда би требало да се угледају на друге општине и градове, како брину о онима који су своје животе положили да би ми данас живели слободно.

Најсвежији пример је град Пирот који је уредио Грчко војничко гробље из 1918.године и генерацијама које долазе оставио залог да не забораве.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter