Поводом обележавања  осам векова  утемељења  и  самосталности  Српске православне цркве , у сали Гимназије организовано је предавање под називом "Од Светог Саве до патријарха Павла- осам векова непрекинуте молитве. Историчар Дејана Ристића из Београда, један од водећих стручњака у области заштите  културних добара  говорио је о 56 поглавара српске цркве. Епископ врањски Пахомије отворио је изложбу под називом "Тамјан и плиш" коју су у холу Гимназије приредили историчар Ненад Стоиљковић и виши архивиста Мирољуб Миша Стојчић. Осам векова аутокефалности Српске православне цркве , историчар Дејан Ристић сагледао је са становишта поглавара односно патријарха који су предводили црквену организацију. Историја  српске цркве  нераскидиво је везана за историју српског народа. Међутим  услед бројних  ратних сукоба  и освајача који су боравили на овом простору, и црква је, као и народ, трпела последице. Историчар Дејан Ристић истакао је да је СПЦ основана  1219. одине у рангу аутокефалне архиепископије. Међутим њен континуитет је више пута прекидан тако да у континуитету постoји пола миленијума 1346. године уздигнута  је у ранг Патријаршије. Када је говорио о свим  патријарсима који су били на челу цркве током векова, посебно се осврнуо на оснивача Светог Саву, као и патријарха Павла. Ристић је истакао да када год  поменемо Светог Саву мислимо на оснивача, иако је током векова било пет патријарха под именом Сава, од којих двојица из директне Немањићке линије. Када је реч о патријарху Павлу, чини се да је он од народа највољенији поглавар СПЦ. О патријарху Сави Трећем говорио је и епископ врањски Пахомије отварајући изложбу "Тамјан и плиш" посвећену  великом јубилеју Српске православне цркве. Eписком Пахомије напоменуо је да је Сава 3. боравио у манастиру  Свети Парохор Пчињски који је у то време обновљен. Идуће године обележавамо 950 година од оснивања и из тог корена требало би да црпимо животодавну силу. Требало би то да поштујемо јер, ако сами себе не поштујемо то неће ни други чинити. Организатори изложбе историчар Ненад Стоиљковић и виши архивиста Мирољуб Миша Стојчић говорили су о изложби у коју су сажели осмовековну историју наше цркве. Ненад Стоиљковић рекао је да је током осам векова црква била уз свој народ, бранила га и образовала. Миша Стојчић истакао је да су од 10 паноа два посвећена патријарсима Светом Сави и патријарху Павлу. Поставка ће бити пред публиком до 1.новембра. Посебно изненађење вечери приредили су чланови хора Гимназије, који су ненајављено певали у славу Светом Сави, а којима се придружила и публика.

Основни суд у Врању добитник је признања за допринос унапређењу ефикасности и квалитету судског система, објављено је у четвртак увече на свечаности одржаној у Врњачкој Бањи, у оквиру редовног годишњег саветовања судија. Врањски Основни суд добијао је ово признање и 2016. године. Најбоље судове у Србији, на свечаности у Врањачкој Бањи, прогласио је вршилац функције председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић. Осим врањског признања у овој категорији додељена су вишим судовима у Новом Пазару, Пироту и Прокупљу, као и основним судовима у Kрушевцу, Ужицу, Лозници, Аранђеловцу и Деспотовцу, те привредним судовима у Нишу, Чачку и Kрагујевцу. Привредни суд у Београду добитник је прве награде Врховног касационог суда у категорији повећања броја решених старих предмета. Друга је додељена Основном суду у Kрушевцу, а трећа Вишем суду у Београду. Привредни суд у Београду заслужио је и признање за допринос унапређењу ефикасности и квалитета судског система, а Виши суд у Београду за вођење електронске базе података о привремено и трајно одузетој имовини за потребе посебних одељења. За повећање броја укупно решених предмета у суду у односу на исти период претходне године, прва награда додељена је Привредном суду у Лесковцу, друга Привредном суду у Нишу, а Вишем суду у Ваљеву. Специјална признања за дугогодишње залагање за смањење броја старих предмета додељена су Вишем суду у Суботици, Прекршајном суду у Београду и основним судовима у Новом Саду, Сјеници и Kњажевцу. Првом основном суду у Београду додељено је признање за унапређење унутрашње организације рада, пословање, планирање и контролу. Основни суд у Kрушевцу добио је признање за праћење рада и активности судских извршитеља. "Циљ доделе награда и признања јесте подстицај за све судове да буду ефикаснији, иновативнији и креативнији", рекао је в.д. председника Врховног касационог суда и додао да награђивање судова подстиче остваривање најбољих резултата у раду.

Једна од мера развој креативних индустрија је конкурисање за грантове које Град у сарaдњи са екстерним финансијерима даје. Планирана су 12 гранта из сфере креативних индустрија. Пријавило се шест младих предузетника и преостало је још 6. Грантови су вредности од 1.500, 2. 400 и 3. 600 евра.

„Желим да позовем све грађане који желе да се баве неком предузетничком причом из сфере креативне индустрије. Крајњи рок је 15. октобар. Ја их позивам да до тада, а и пре тога дођу у моју канцеларију, сваког дана од пола осам до пола четири да поразговарамо. Имам те формуларе које треба да попуне и да их упутим, који су услови за добијање гранта. Сви грађани који су незапослени, а основни услов је да су на евиденцији Националне службе за запошљавање, јер је суштина да те образоване и креативне младе људе подстакнемо да се баве креативним предузетништвом и да сами себе запосле. Ми смо ту да им помогнемо у виду давања гранта, односно одређене своте новца коју ће искористити за куповину опреме. Ко год  да је незапослен, стављамо акценат на младе, али може и старији, може да добије грант, уз услов да запосли једно лице”,  каже заменик градоначелника Ненад Антић.

 

„Заједно у превенцији самоубистава” слоган је овогодишњег обележавања Светског дана менталног здравља. Око 800 хиљада људи годишње у свету себи одузме живот, а још је већи број покушаја самоубиства. У Србији  је регистровано хиљаду случајева самоубистава током једне године. Стрес услед финансијских проблема, прекида емотивне везе или хронична бол и неизлечива болест, најчешћи су окидачи суицида. На значај превенције али и лечења менталних поремећаја указао је неуропсихијатар, доктор Слободан Стаменковић, гостујући у програму Радио телевизије Врање.

Већини људи је веома непријатно да разговарају о самоубиству. У нашој култури је то табу-тема, као и уопште проблеми са менталним здрављем и друштво их углавном игнорише. Али због чињеница  да у свету готово милион људи годишње изврши самоубиство не би се требало устручавати да понудите помоћ ономе коме је потребна. Поред најближих чланова породице, у превенцију и очување менталног здравља појединца, неопходно је укључивање свих структура друштва, а не само психијатара, категоричан је доктор Слободан Стаменковић. Начелник Одељења психијатрије ЗЦ Врање, доктор Слободан Стаменковић рекао је да је психијатар крајња инстанца коме би особа са менталним проблемима требало да се обрати. Ту би требало да буду укључени најпре чланови уже породице, потом социјалне службе, психијатри у домовима здравља, организације цивилног друштва, па тек на крају психијатри. Јер њих је примера ради у округу десетак на више од 200 хиљада становника. Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година. Највећа учесталост суицида односно 79 одсто случајева јављају  се у земљама са ниским и средњим приходима. У земљама са високим приходима доказана је повезаност између самоубистава и других менталних поремећаја, нарочито депресије и злоупотребе алкохола. Доктор Стаменковић каже да нажалост често и најближи чланови породице не примећују да се њихов најближи бори са осећањем безнађа, да има перцепцију сопственог неуспеха  и да се бори са суицидним осећањима. Помозите им да схвате да су проблеми „решиви” и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Да схвате да неподношљиви унутрашњи доживљај који имају неће трајати вечно, и да самоубиство не мора бити решење. Ако сумњате да особа коју познајете има овакве или сличне, разговарајте са њом, покажите јој да није сама. Важно је бити стрпљив, јер је неким особама тешко да причају о својим осећањима. У нашој култури то се још увек доживљава као слабост.  

У оквиру „Дечје недеље” гости гимназије „Бора Станковић” у Врању били су ученици нижих разреда ОШ „1. мај” у Вртогошу. За њих су гимназијалци одиграли представу ''Бајка из парка''. Била је то прилика и да се, уместо улазница, прикупе добровољни прилози за помоћ сиромашним ђацима те основне школе. Гости су се још дуго након представе дружили са глумцима гимназијалцима и фотографисали се, импресионирани Црвенкапом, вештицом, вуком, Ивицом и Марицом, ружним пачетом... Иначе, овај текст непознатог аутора гимназијалци су на свој репертоар поставили прошле школске године и већ су гостовали у неколико основних школа, увек изазивајући одушевљење најмлађе публике, којој је и намењен. Кроз савремени тренутак и актуелности из свог живота, они шаљу експлицитне еколошке поруке, пријемчиве за публику.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter