Градска управа обавештава грађане да jе од  данас почело  постављање електронских услуга локалне самоуправе на званичном националном порталу еУправе (www.euprava.gov.rs), а  у складу са активностима Владе Републике Србиjе усмереним ка дигитализациjи свих jавних сервиса и Закона о електронскоj управи.

На порталу се налазе све електронске услуге Одсека за локалну пореску администрациjу, док ће се постављање свих осталих услуга коjе пружа Градска управа вршити континуирано до комплетног  увођења система електронске управе.

Грађанима ће на оваj начин, бити омогућено електронско управно поступање и електронско комуницирање са надлежним службама Градске управе без чекања на шалтерима.

Сам поступак електронског подношења захтева jе веома jедноставан и детаљно описан на самом порталу еУправе за сваку услугу понаособ.

На оваj начин биће унапређене електронске услуге на локалном нивоу, што ће допринети већоj ефикасности и бржоj реализациjи захтева грађана.

 

Због радова на електроенергетским објектима сутра, у среду, 20. фебруара, без напајања електричном енергијом ће остати села Мечковац, Балиновац и Клашнице, саопштила је врањска Електродистрибуција. Струје неће бити у периоду од 10 до 13 часова, са прекидима.

 

Према првобитном плану, ђачки распуст је требало да траје до 18. фебруара, међутим почетак наставе пролонгиран је услед епидемије грипа, па све основне и средње школе у Србији почињу са радом следеће седмице 25. фебруара, седам дана касније него што је планирано. А да ли је све спремно за почетак наставе, као и то како ће се пропуштено надокнадити сазнајемо у наредном прилогу.

Како директори већине основних и средњих школа у граду кажу, све је било спремно и очишћено за почетак наставе и овог понедељка када су школе након распуста требале да почну са радом. Ипак, неки нису задовољни грејањем за време распуста и како кажу „ и да треба нешто додатно да се среди, не бисмо могли због хладноће“. Тренутно, само курирска служба борави углавном у свим школама. Подсећамо, нису све школе прикључене на систем грејања Новог дома, али већина њих јесте.

„Ми смо у претходном периоду имали сукоб мишљења о томе да ли треба да грејемо или не за време распуста и викенда. Ја и овом приликом подсећам да када смо у оно време правили анализу и ставили школе на наш систем грејања, у обрачунском периоду смо ставили 115 грејних дана, а сезона има 180 грејних дана. Ту су изузети викенди и распусти. Ми тада одржавамо једино ако су спољне температуре јако ниске. А када има неких активности у том периоду директори нас обавештавају, наша стручна служба процени колико нама треба времена да загрејемо, и ако нисмо у обавези да то радимо“, каже Горан Петровић, директор Новог дома.

Логични след догађаја у овој причи са грејањем је обустава рада неких школа уколико га не буде било, али до тога неће доћи, бар не због грејања.

„С обзиром на то да ће температуре ићи у минус, ми нећемо имати другог избора него да у недељу у јутарњим часовима пустимо грејање и загрејемо школе тако да у понедељак све буде у реду, и загрејано онако како и Закон налаже, са преко 20 степени температуре“, додаје Петровић.

Осим тога да ли је у школама све спремно како би се деца вратила у школске клупе, и шта је са грејањем, оно што вероватно највише интересује и наставни кадар и ученике је начин на који ће се надоместити пропуштена настава. Како сазнајемо од Мирјане Савов, шефице Одсека за образовање, информисање, културу и спорт, начин није системски уређен, и о томе ће одлучити наставно веће са својим директорима, а тек онда обавестити Министарство просвете.

Повртари  често у овом периоду имају озбиљне проблеме са производњом расада.ради се углавном о појави гљивица услед увећане влаге у пластеницима, као и појави инсеката. Стручњаци за заштиту биља подсећају да све мере које се сада предузму на спречавању и лечењу биљних болести имају позитиван ефекат и на комплетну фазу вегетације.

Душан Ђорђевић у Вртогошу један је од  најуспешнијих произвођача поврћа у пластеницима. Под седам пластеника укупно је 30 ари земље. Ту производи комплетну понуду поврћа.Са сетвом расада почео је крајем децембра, а прве плодове изнеће на пијацу већ крајем априла.

Душан Ђорђевић каже да је за рану понуду поврћа припремио расад од 30 хиљада коренова слатке паприке и 10 хиљада љуте, посејао је три хиљаде коренова парадајза,краставца и купуса по хиљаду.Половину произведеног расада  посадиће у сопственим пластеницима а остатак ће продати другим произвођачима.

Захваљујући дугогодишњем искуству, сталној сарадњи са стручњацима и примени нових сазнања стечених на бројним  стручним семинарима, Ђорђевић готово да нема проблема у производњи. Али они који тек почињу да се баве овим послом и немају довољно искуства и знања сада имају озбиљне проблеме у производњи расада.

Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић каже да највеће проблеме узрокује гљивица питијум која доводи до труљења стабљика и такозвано полегање расада.Зато је неопходно урадити сада обавезно један третман расада  хемијским препаратима, као и пре  преношења у други простор. 

Такође је мора обратити пажњу на присуство инсеката, ларви и пужева. Предуслов је   обезбедити  биљкама  одговарајуће климатске услове и сталним проветравањем смањити влагу, која омогућава развој патогених гљива.

Законом из 2009. године свој деци омогућено је образовање у редовним школама. Инклузија деце у образовни систем изазвала је најразличитије реакције. Сада, након одређеног времена од како је уведена, може да се говори и о конкретним резултатима њене примене. Како све то изгледа у пракси, најбоље ће сведочити они који раде са децом са инвалидитетом.

У Врању и округу релативно успешно се реализује инклузија деце са инвалидитетом у образовни систем. У основним школама у прошлој школског години било је укупно 77 ученика са инвалидитетом који су похађали редовну наставу, док је у средњим школама било 24 ученика обухваћених ИОП-ом 1 или 2. Мишљења наставничког и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

''Из прве генерације ученика, која је завршила 2018. године основну школу један је уписао Економску, један је отишао у Специјалну, један у боравак за децу са сметњама у развоју. Ево то дете има много већи напредак него од првог до осмог разреда код нас, дакле има школованих људи који раде са том децом, који су се школовали за рад са том децом и ти људи треба да раде са њима. Ја не кажем да деца са инвалидитетом треба да се искључе из редовне школе, они треба да буду ту и да се социјализују, али да буду са децом, на пример, на часовима као што су физичко, музичко, ликовно'', рекао је Ненад Стефановић, директор ОШ ''Радоје Домановић''.

''Инклузија би требало да заживи у школама, али она ће моћи да истински живи једино ако широка друштвена заједница предузме неопходне корака на различитим нивоима, од непрестаног усавршавања наставника за рад са децом са посебним потребама преко обезбеђивања додатних средстава, рецимо уџбеника'', истакла је Марина Стојановић, директорка ОШ ''Вук Караџић".

Дефектолози, са друге стране, сматрају да деца потпуни третман добијају тек у школи која је у потпуности прилагођена њиховим потребама.

''Сматрам да инклузија није организована на адекватан начин, сматрам да је све неприпремљено, ваљда су и родитељи увидели, па последње две три године имамо прилив деце већи него раније. Ми у односу на редовне школе радимо са мање деце у одељењу, групе су мање, имамо могућност да се посветимо сваком детету појединачно, према њиховим способностима. Настава се организује по редовном плану, али за сву децу се израђује ИОП 2, с тим што имају и могућност индивидуалних часова'', рекла је Ивана Цветковић, ШОСО ''Вуле Антић''.

Нажалост, има и деце са инвалидитетом која не похађају ни једну образовну установу и таква деца углавном су корисници других удружења или дневног боравка. Највећи проблем је то што многа деца са инвалидитетом живе у руралним подручјима, и они ни на један начин нису социјализовани, и из најразличитијих разлога не уживају ни један вид васпитно образовног рада.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter