Покушаји илегалних миграната да у товарима робе неопажено дођу до неке од западноевропских земаља настављају се и у 2019. години. Тако је на више граничних прелаза и царинских испостава током јануара спречено 73 миграната у тој намери.

Најупечатљивији случајеви забележени су на граничним прелазима Хоргош, Батровци и Шид, као и у царинској испостави Врање.

Последњи покушаји откривени су 29. јануара на излазу прелаза Хоргош и Батровци. Ту је мигранте прво регистровао скенер, да би потом цариници затекли пресечену, па наново залепљену сајлу.

Такво стање затечено је на северу земље у камиону српских регистрација који је превозио ауто-делове од Македоније ка Мађарској, али и три држављана Авганистана, а још двa су откривена у товару папирне и пластичне амбалаже коју је домаћи превозник транспортовао за француско тржиште. На Батровцима је скенер цариницима олакшао посао када је снимак показао четири људске силуете у шлеперу београдских регистрација натовареном лименкама за италијанско тржиште.

На Батровцима су два илегална мигранта откривена и 25. јануара, и то у камиону српских регистрација који је од наше земље ка Аустрији превозио товар металних полица и сандука, док су још двојица пронађена истога дана у турском шлеперу који је транспортовао текстил на релацији Турска – Швајцарска.

Када је дан раније камион панчевачких регистрација пристигао у испоставу Врање ради царињења товара свежих поморанџи, у његовој приколици цариници су затекли и 9 Авганистанаца.

Тога дана су и цариници на Хоргошу имали сусрет са Авганистанцима, којих је у четири камиона пронађено  укупно 11.

Тада је у шлеперу македонских таблица који је путовао ка Немачкој превозећи ауто-делове скенер открио двојицу „слепих путника“, а потом у товару дувана који је домаћи превозник транспортовао ка Белгији још тројицу. Ипак, то није било све јер је у још два српска камиона пронађено шест њихових сународника: тројица у товару багремовог меда који је транспортован ка Норвешкој и исто толико у товару хартије и фолије који је упућен ка Мађарској.

Илегалаца је пре тога на Хоргошу било три дана заредом, па су тако цариници 23. јануара у домаћем камиону који је превозио бакарне катоде пут Француске пронашли двојицу Авганистанаца, а дан раније у два наврата још шесторицу: четворицу међу детерџентима који је шлепер новопазарских таблица превозио на релацији Србија – Немачка, као и још двојицу у товару грађевинског материјала упућеног у истом правцу.

Још три људске силуете скенер је детектовао 21. јануара у македонском камиону натовареном расхладним уређајима које је превозио из Македоније за чешко тржиште.

На Шиду су цариници пронашли још два мигранта, и то у товару намештаја и алу-конструкција који је из Србије кренуо пут Француске, док су на Батровцима у турском камиону открили  још двојицу међу ауто-деловима и текстилом за немачко тржиште.

На Батровцима су илегалци откривени у још два наврата: један Авганистанац је пронађен 14. јануара у шлеперу врањских таблица који је превозио намештај на релацији Србија - Швајцарска, а још тројица пет дана раније у бугарском камиону који је транспортовао товар пасте за зубе из те земље ка Италији.

На Хоргошу су 15. јануара мигранати откривени у чак четири камиона: најпре у једном македонских регистрација који је, превозећи конфекцијске производе ка Немачкој, у товару имао и тројицу Авганистанаца, а затим у шлеперу београдских таблица који је за француско тржиште транспортовао храну за псе и још тројицу илегалних миграната. На северу земље тројица Авганистанаца пронађена су међу пластичним флашама и чеповима које је шлепер чешких регистрација превозио на релацији Грчка – Чешка.

На Батровцима су двојица откривена у товару електроопреме коју је турски камион транспортовао за швајцарско тржиште, док је један њихов сународник уочен у приколици шлепера новосадских таблица која је била пуна ручног алата и прибора за зидаре и молере.

Истога дана на истом прелазу и у словеначком камиону који је из Србије ка Чешкој превозио детерџент снимак са скенера је показао две људске силуете, а потом још две у товару расхладних уређаја који је упућен из Србије ка Аустрији.

10. јануара су на Хоргошу тројица држављана Пакистана покушала да се илегално пребаце преко границе скривени у товару јастука и постељина који је из Македоније транспортован ка Немачкој.

Први овогодишњи случај забележен управо на том прелазу, и то у турском камиону који је од Турске за немачко тржиште превозио разну робу, међу којом су се нашла и двојица илегалних миграната из Пакистана.

 

 

 

 

 

Локална самоуправа помогла је опремање кабинета за смер службеник у банкарству и осигурању у Економско трговинској школи. Град је у ове сврхе издвојио око 350 хиљада динара, док је сама школа обезбедила 450 хиљада динара. Тим поводом школу су обишли градоначелник Слободан Миленковић и градска већница Зорица Јовић. Миленковић је истакао да ће локална самоуправа наставити са улагањима у школе. Градска већница Зорица Јовић подсетила је да је ово прва генерација образовног профила банкарски и службеник у осигурању и да јој је драго што ученици имају потребну опрему, према којој треба да се односе домаћински. Директор Економске школе, Моме Андоновић захвалио се на подршци.

 

Председник Скупштине града Дејан Тричковић отворио је изложбу коју је приредио Историјски архив „31.јануар„ Врање у сарадњи са Међуопштинским историјским архивом Чачак. На отварању је говорила директор  Архива у Чачку и  аутор изложбе, Лела Павловић. 

Српско турски ратови или ратови за независност су називи за ратове који су вођени између 1876.и 1878. године против Османског царства од стране Кнежевине Србије и Кнежевине Црне Горе. Ратови су вођени у циљу ослобођења поробљених српских области и добијања пуне државне независности.  Ратови су вођени са промењивим успехом, а окончани су ослобођењем и прикључењем појединих српских области и стицањем пуне државне независности, која је Србији и Црној Гори призната на Берлинском конгресу.  Из овог периода  представљени су историјски документи из поседа чачанског и Војног архива.

Директорка Архива у Чачку и аутор изложбе, Лела Павловић истакла је најпре да су ови ратови значајни због панславенске идеје словенског јединства и културне заједнице.У овим ратовима стварао се и командни кадар који је касније био пресудан у Великом рату и ослобађању Врања.

Овакве изложбе подсећају нас на јунаштво наших предака и  преносе поруке које нам итекако много значе у времену у коме живимо.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић подсетио је да српски народ сада живи у времену изузетно компликованих међународних односа који утичу на све нас. Зато су нам поруке које стижу из не тако далеке прошлости путоказ у овим сложеним историјским околностима.

Изложба је отворена у Галерији Народног универзитета у Врању.

 

Најтежи пацијенти и здравствени осигураници из Пчињског округа и Косовског поморавља неће више путовати на конзилијум и терапије у Ниш, већ ће конзилијум једном недељно долазити у Врање, где ће се примати и терапија. О томе је данас у Врању потписан споразум између Kлиничко болничког центра Ниш и Здравствених центара Врање и Гњилане у присуству градоначелника Слободана Миленковића, директора Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зорана Радовановића, вд директора Здравственог центра Врање др Љиљане Антић и директор Здравственог центра Гњилане Зорана Перића.

Након покретања унутрашњег дијалога о КиМ, који је иницирао председник Александар Вучића, градоначелник Врања Миленковић, састао се са представницима Срба са КиМ.  Кроз разговоре се искристалисала заједничка потреба за решавање проблема одласка најтежих пацијената у Ниш. 

Захваљујући министру Лончару, убрзан је цео процес око рада онколошког конзилијума, и нашли смо решење, каже градоначелник Врања.

И заиста ми је сада драго да смо дошли до тога, да можемо да помогнемо и људима са КиМ, иако је у првом тренутку изгледало нереално. Овај проблем смо решили на задовољство свих и пацијената и осигураника из Пчињског округа и из Косовско поморавског. Консуслтанти из Ниша ће долазити у Врање, вршити прегледе, а овде ће пацијенти добијати и терапије, каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.

Оно што је битно за грађане је да ће Конзилијуми бити једном недељно за дојку, затим за гастро, гинеколошки, мешовити и пети у месецу плућни конзилијум. Значи до краја године сваке недеље ће овде бити екипа лекара, каже директор Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зоран Радовановић.

Ми већ следеће недеље крећемо са првим конзилијумом за дојку. Знамо да се број пацијента повећава. Све оно што је везано за њихову терапију, сем радиолошке, добијаће у нашој дневној болници. Скоро смо потписали и споразум са директором ренген службе из Ниша, који нам је дао три термина за магнет за болничке пацијенте, каже директорка Антић.

Пре свега, захваљујући градоначелнику Врања, а затим и нашим државним органима дошло се до овог договора који је направљен приликом посете председника Вучића Врању, каже директор Здравственог центра Гњилане Зоран Перић.

Осим што ће пацијенти бити поштеђени мука, смањиће се и велики трошкови у Фонду здравственог осигурања. Апарати који су стигли у нови Хируршки блок су савремени и моћи ће да се обављају сви прегледи, тако да пацијенти неће морати да плаћају услуге приватника.  

 

Врањски сликар, Мита Ристић отвориће сутра изложбу под називом „Незаборав“, у 13 сати  у Галерији Народног универзитета.

Прву самосталну изложбу имао је у Москви. Сликарством је почео да се бави 80-их година прошлог века. Ћилим, старе куће, бели мост су неки од мотива, које користи при сликању.

Слика на саргијама, тзв. ланеним платнима за вез. Фасцинирале су га шаре и боје на ћилиму. Имао је жељу да ћилиме оживи на платну и да у људима пробуди осећај за праве вредности.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter