Обезбеђени су послови у свим Симповим фабрикама и ово је у односу на претходне године много бољи почетак пословне године, истичу у компанији. Посебно истичу послове на опремању хотела и склопљене уговоре за ову годину. Ради се пуним капацитетом, а у неким погонима је неминовно покретање друге смене.

Испред погона за припрему елемената за тапетарију дочекао нас је препуни плац припремљених сировина и репроматеријала. Све фабрике матичног предузећа раде пуним капацитетом, као и сва зависна предузећа, каже извршни директор производње Иван Илић.

"Фабрика плочастог намештаја има уговорене послове за наредних шест месеци на пословима опремања, а у току су завршни преговори за још шест месеци. У овој фабрици неминовно је формирање друге смене. Фабрика тапетарије има обезбеђену тромесечну производњу, као и фабрика душека у Бујановцу, која 70 посто производње извози", каже Илић.

Да посла има потврђују и радници, а многи међу њима провели су цео свој радни век у Симпу. Примања су кажу иста као у целој Србији, па и региону када је у питању производњи намештаја.

"Радим 20 година, посла има. Понекад због недостатка репроматеријала посао стане, али то надокнадимо радећи у две смене. Плате јесу мале, али су редовне што је много битно. Од руководства чујемо да имамо обезбеђене послове до краја године", каже радник Горан Стошић.

Марина Величковић, радница, каже да редовно примају зараде у два дела. Углавном раде опремање хотела, тренутно за Црну Гору, а следећи је посао за Ирску и за домаће тржиште.

Тридесет пет година радим у Симпу и има посла за оног ко жели да ради, каже Мирослав Марковић.

Има посла, имамо репроматеријал, и тако до пензије. Примања су редовна, каже Гордана Ђорђевић.

Компанија Симпо има фабрике у неколико неразвијених општина Пчињског округа, а ове године обезбеђени су послови и за све те фабрике.

"Раде и предузећа у Сурдулици и Прешеву, као и у Радовници, где је обезбеђена двогодишња производња. Тамо је проблем недостатка радне снаге. Ми свакога дана одавде шаљемо људе горе да помогну", истиче Илић.

Није лако, ово је нископрофитабилна грана, истичу у Симпу. Због дугова из прошлости отежана је текућа ликвидност и Симпо је прошао врло тежак пут, али успева.

Почетак пословне године у Симпу обећава боље дане, као и препуни паркинг аутомобилима запослених.

Пријатељска утакмица у малом фудбалу између омладинских селекција репрезентације Србије и Украјине, узраста до 19 година, биће одиграна 1. марта у Спортској хали у Врању. Утакмица ће почети у 19 сати.

Селектор Владимир Јовановић окупља играче сутра, 26. фебруара, у Спортском центру у Старој Пазови.

Организатори кажу да је за овај меч штампано 2.500 улазница, које ће се делити бесплатно у Спортској хали у току целе недеље и на дан сусрета, а апелује се на љубитеље фудбала да на време набаве бесплатне карте, јер без њих неће бити дозвољен улаз.

 

Удружење добровољних давалаца крви Полицијске управе у Врању традицонално је организовало акцију добровољног давалаштва крви. Ове године први пут су се придружили и  даваоци из Никшића, а традиционално и побратимско удружење из Будве. До сада је у оваквим акцијама прикупљено преко 12 хиљада јединица крви.

Акција добровољног давалаштва крви коју традиционално организује Удружење добровољних давалаца крви Полицијске управе у Врању је отвореног типа, тако да крв могу да дају сви који желе.

''Више и не знам по који пут дајем крв, годинама дајем крв, искључиво из хуманих разлога, а и мени чини добро, каже једна наша суграђанка. ''Ово ми је шездесето давање крви, а разлози су и хумани и лични,'' каже дугогодишњи давалац.

Ове године акцији су се први пут придружили и  даваоци из Никшића, а традиционално и побратимско удружење из Будве.

''Први пут смо овде код вас у Врање. Били смо у Јагодини неколико пута, у Ужицу, али први пут овде. Баш ми је драго кад знам да ће моја крв некоме да помогне'', рекао је Вељко Звиздић из Удружења добровољних давалаца ''Железара'' Никшић.

''Долазим  из Никшића, до сада сам дао крв 77 пута. Први пут сам дао крв за Херцеговачко ратиште и од тада до сада дајем стално крв'', додао је Радан Костић из Удружења добровољних давалаца ''Железара'' Никшић.

''Могу да кажем да дуго година долазимо и ми у Врање и друштво из Врања код нас, ми смо друштва побратими и овде се осећамо као код куће. Дуги низ година сарађујемо и надам се да ћемо и убудуће сарађивати као и до сад'', истакао је Машан Гиљача из Удружења ''Радивоје Пима'' из Будве.

Удружење добровољних давалаца крви Полицијске управе у Врању организује ову акцију од  2006. године а до сада је у овим акцијама прикупљено преко 12 хиљада јединица крви.

''У почетку је то била полицијски акција, где су само долазили полицајци, да би то касније постало масовније, придружила су се и разна врањска удружења, разне полицијске управе из Србије, а након тога дошло је и до сарадње на вишем нивоу, тако да већ можемо да кажемо да имамо међународни карактер'', рекао је Саша Стаменковић, председник Удружења добровољних давалаца крви ПИ Врање.

Из нишког Завода за трансфузију кажу да немају дефицит крви, али да увек мањкају негативне крвне групе. Они покривају читав регион, тј. 16 центара из југоисточне и централне Србије, а дневно из Завода за трансфузију крви у Нишу изађе и преко 150 јединица крви.

''Свака јединица крви коју бисмо данас прикупили доста би нам значила, јер по новом Закону о трансфузиологији нишки завод покрива читав овај регион, те су требовања крвних јединица велика'', истакао је др Драган Виријевић из Завода за трансфузију Ниш.

У данашњој акцији прикупљено је 98 јединица крви.

 

Почело је друго полугође али и припреме за мерење радиоактивног гаса у школама и вртићима. Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, наставља мерење концентрације радона на територији наше земље. Још увек није познато да ли ће детектори за радон бити распоређени и у школама и вртићима у Врању.

Ученици основних и средњих школа Пчињског округа, вратили су се у школске клупе. Почело је друго полугодиште, након што је због грипа, на препоруку Министарства здравља, школски распуст продужен за још пет радних дана.

Како ће се изгубљени часови надокнадити, школе ће одлучити самостално, али је сигурно да продужетка школске године неће бити, поручују из ресорног министарства.

Осим ове, из министарства најављују и почетак дистрибуције пасивних радонских детектора за више од хиљаду школа и вртића у Србији. Ово је најавио и Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.

Међутим, састанак са руководиоцима школских управа биће одржан данас у Министарству просвете, након чега ће се знати у којим школама и вртићима ће бити обављено мерење, каже Јовица Станковић, просветни саветник. То значи да још увек није познато да ли ће нека од школа или вртића на територији нашег града добити радонски детектор.

Планирано је да пет хиљада интегралних пасивних детектора за мерење концентрације радона, три месеца буду постављени по школама и  вртићима где ће се обављати мерења. По истеку тог периода, детектори ће бити послати у овлашћену лабораторију у Шведској, која ће након очитавања и обраде резултата податке доставити Директорату  за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.

У Србији је већ рађена оваква провера, током 2015. и 2016. године када је утврђено да је просечна годишња концентрација природног радиоактивног гаса радона у Србији 105 бакерела по метру кубном и она је у границама просека у Европској унији.

Радон је природни радиоактивни гас без боје мириса и присутан је у многим материјалима одакле може да доспе у животну средину. У организам улази респираторним путем.

 

Фестивал посвећен врањској песми и чувеној Стани Аврамовић Караминги, затворен је концертом који је уз пратњу оркестра Љубише Павковића окупио више вокалних солиста и љубитеља врањске песме. Под слоганом „Оћу да ви појем врањанско“ наступили су Весна Димић, Слободан Јовановић, Биљана Петковић, Тијана Вучковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић Митић и Чедомир Марковић.

Сам фестивал био је прилика да се подсетимо значаја врањског мелоса, истинитих прича и судбина од којих су саткане готово све врањске песме. Како кажу неки од вокалних солиста који су наступили на затварању фестивала „никада није лако певати врањску песму пред Врањанцима“.

„Увек имам трему као да први пут певам пред Врањанцима. Врањска песма је нешто што је непојмљиво за остала поднебља. Ту је помешана и љубав, и сета, и радост, и онај дерт који постоји само у врањској песми. Оне говоре саме о себи, али и о нама одавде“, каже Чедомир Марковић.

Весна Димић додаје да је јако тешко људима који нису из Врања да је својим извођењем пренесу онако како је Врањанци осећају. „Ваша песма има крв, душу, традицију, свака песма је прича за себе. Ти мораш да је осетиш“, објашњава она.

„Уживање је певати врањску песму и посебна одговорност“, рекла је Биљана Петковић.

Први фестивал врањској песми у част, изгледа да никог није оставио равнодушним. 

„Било је ово једно фантастично вече, вече пуно љубави, пуно емоција, подсећања на неко старо Врање, традицију, на нешто што морамо да негујемо“, каже градска већница Зорица Јовић.

На крају концертне вечери сви солисти извели су једну песму у заједничкој интерпретацији, и судећи по трајању и јачини аплауза, управо су то били моменти који су фестивал и људе са овог поднебља дефинисали речима - дух и душа.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пијачан дан у Врању уређен, без уличне продаје - Радио Телевизија Врање https://t.co/jdD6Xae3MK via @tripplesworld
Радови на изградњи атлетске стазе при крају - Радио Телевизија Врање https://t.co/VXNdMWkBCJ via @tripplesworld
Обележена храмовна слава манастира Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/E7uhz5oA7U via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter