SIKLJARIBE E ROMNJENGORO

Palo disave podaci taro nevladina kedipa o Roma ki amari puv ko sikljojbe ovena po ari vakti taro ekvaš so đana ko sikljojbe aver biromane čhavore taro dizja kote đivdinena.O Romane čhavore najbut ačavena o sikljojbe ked kuvena taro štarto ko panđto klaso ked isilen predmetno sikljojbe.Palo aver dikiba taro deš romane čhavore kola hramonenape ko jekto klaso ki osnovno sikavni, olendar panđ hramonena o panđto klaso em adava ekvaš taro okola deš em olendar jek đi o duj ga agorčeren o ovtoto klaso em I osnovno sikavni. Aso Romane čhavore po loke I sikavni taro Romane čhijorja .

O Romane čhijorja adala kolenca na mangena te bešen ko klupe motena kaj isilen đuva em kaj kandena. O sikljojbe usko katane povezujme baši o manušikano dikibe ,numa aso Romane čhija kola nanelen sikavipe adava sa ovela ko aljojba em na đanena aso adava. Ked dikelape o osnovno sikljojbe kaj inkluzivno em kaj ko osnovna sikavne lelje te oven Romane asistetija kola kerena buti disavo anglunipe dičola kaj isi ko sikljojbe maškaro Roma. Numa adava panda nane ko šukar vakti adalese so o Romane čhija panda palal ko sikljojbe. Oj ki sikavni čhavoro kola isi aver boja ki morti nanela šuže šaje nanela sa o lila em olate na avena o dad I daj ko kedipe.

I Mariola Bajramović jek taro Romnja koja agorčerđa i maškaruni sikavni em koja vakeri kaj uspešno Romni

-Završinđum maškaruni sikavni em pala adaleste leljum Rome. Inje phare numa nakljum em adava em završinđum o sikljojbe. Na injema ko plano te đav ko fakultet adalese so na injema pare em so mi financisko situacija esavki. Injema esavki baht te arakav buti palo mo sikljojbe ,te lav Rome em te ovenma čhave.So te vakerav tumenge po phare aso Romane čhija te završinen o sikljojbe . Numa me me čhaven mangava te obrazujnav . Isima mi buti em mangava te dav ko olengo sikljojbe.-vakeri I Mariola.

O arakibe ked vakera taro sikljojbe e Romengoro ke Pčinjako okrug akana po but šukar taro vakti so inje adalese so o lokalna samouprave anđe aktija aso po šukaripe e Romengoro asi integracija em aso aniba lokalna akciona planija baši o sikljojbe e romengoro sova valjani te avel aso po šukar komunikacija baši o Roma em o Obrazovna institucije ki Vranja em ko aver dizja ke Pčinjako okrug.

Ki Vranja palal disave berša sar isi Romane pedagoška asistentija kola po but vazdinđe o nivo baši o sikljojba e Romengoro. Ki Vranja isi sikavni aso bare manuša kola na agorčerđe I osnovno sikavni sova šaj adate te sikljon em sig te len diploma kaj isilen osnovno sikavni.

Jek taro Romnja koja angleder trijanda berš završinđa sikljojbe ki sikavni aso bare manuša em I Stana Bakić koja palo adava sikavipe araklja buti ko Pamučni kombinat ki Vranja.

 -Palo sikljojbe arakljum buti ko Jumko. Injema samo štar klasija sikavni em našti inje te kuvav ki buti adalese so rodinđe te ovelma osnovno sikavni ao arkiba buti. Adalese leljum te đav ko osnovno sikavni aso bare manuša em aso duj berš me leljum I diploma em arakljum buti.-vakeri I Stana.

Ko amalipe kote dikalape ko kobor isile sikljojbe ko esavko vakti najphare aso Roma numa aso đuvlja adalese so rodenape bučarne kolen isi kvalifikacije em kola završinđe pumare sikavne. Ked dikelape o sikljojbe adate isi aver ekonomikane em amalikane dobiti taro sikljojbe. Palo disave studije ked dikelape sar porediba o Roma kola isilen osnovno sikavni em o Roma kola isilen maškaruni ko pumare buča šaj te ovelen po bari zarada taro 52% kiSrbija.

Esavke prihodija isilen uticaj ko đivdipe em ko sastipaso status adalese so šaj po šukar te šivdinipe ked manuše isi po but love. Sa adava sostar vakera anela đi ko jek aver vakeribe em šajipe sova manga te vakera kaj I finansija anela po but aso sikljojbe aso pojedinco em aso kherutne.

 

OBRAZOVANJE ROMKINJA

Prema podacima nekih nevladinih organizacija, Romi u našoj zemlji provedu u obrazovanju samo polovinu vemena koje u školi provedu druga deca, nastanjena u istim mestima. Romska deca najčešće napuštaju školu na prelasku iz četvrtog u peti razred, kad počinje predmetna nastava. Prema raznim istraživanjima, od desetoro romske dece koja upišu prvi razred osnovne škole, petoro će upisati peti razred, a samo jedno sedmi i možda završiti osnovnu školu. Romskim dečacima je lakše da se prilagode školskoj sredini, što se ne bi moglo reći za romske devojčice. Romska devojčica je neko s kim niko ne želi da sedi, “ko uvek ima vaške, ko zaudara“. Obrazovanje je usko povezano sa konstatovanjem i razumevanjem osnovnih ljudskih prava, a pošto Romkinjama nedostaje obrazovanje, samim tim su i onesposobljene da shvate šta je to što u životu nemaju.

S obzirom na to da je u osnovnim školama inkluzivno obrazovanje uvedeno i da su zaposleni romski pedagoški asistenti i asistentkinje, neki nedostaci zaista jesu u manjoj meri otklonjeni. Ali je i dalje, tretman koji jedna romska devojčica u osnovnoj školi ima od strane svojih vršnjaka žalostan i jeziv.

Ona nije samo neko ko je druge boje kože u smešnoj odeći, ko nema sve knjige i ne dolazi joj niko na roditeljski.

Mariola Bajramović je jedna od Romkinja koje su završile srednje obrazovanje i koja smatra da je uspešna Romkinja:

- Završila sam srednju školu i tek tada se udala. Bilo je teško ali sam prebrodila sve i okončala završetak škole. Nisam imala nameru da nastavim školovanje na fakultetu, zbog finansiјske situacije u koјoj se nalazi moja porodica.Imala sam tu sreću da nađem posao, da se udam i stvorim porodicu. Šta da vam kažem, teže je рomskim devojčicama da završe školovanje, ipak ja moju decu želim da obrazujem. Imam stalan posao i spremna sam da ulažem u obrazovanje svoje dece - kaže Mariola.

Sutuacija kada govorimo o obrazovanju Romkinja u Pčinskom okrugu je daleko povoljnija zahvaljujući lokalnim samoupravama i donošenjem niza akata u vezi integracije Roma u lokalnoj zajednici.

Lokalni akcioni planovi u vezi obrazovanja Roma koji su usvojeni trebalo bi da doprinesu boljoj komunikaciji рomske nacionalne zajednice sa obrazovnim ustanovama u Vranju i ostalim gradovima Pčinјskog regiona. U Vranju nekoliko godina unazad postoje Romski tj. pedagoški asistenti koji su umnogome podigli nivo obrazovanja kod Roma. U Vranju, takođe posluje škola za osnovno obrazovanje odraslih, gde se vidi šansa da i odrasli Romi i Romkinje koji nisu završili osnovno obrazovanje to učine i dobiju diplomu osnovnog obrazovnog sistema.

Jedna od Romkinja koja je pre tridesetak godina završila školu za osnovno obrazovanje odraslih je i Stana Bakić, koja se odmah po završetku škole zaposlila u Pamučnom kombinatu u Vranju.

- Odmah nakon završetka škole zaposlila sam se u Jumku. Imala sam samo četiri razreda škole i nisam mogla da se zaposlim jer je uslov bila osmogodišnja škola prilikom zaposlenja. Tada sam odlučila da pohađam “Večernju školu”. Nakon dve godine uspela sam da uzmem diplomu i tada se zaposlila - kaže Stana.

U društvu koje se u sve većoj meri temelji na znanju i ekonomiji koja traži sve obrazovanije radnike, osoba bez obrazovanja ili osoba niskog nivoa obrazovanja znači veliki problem zbog slabih izgleda da nađe posao.

S druge strane, postoje različite društvene i lične dobiti od obrazovanja. Neke studije navode da, u poređenju sa Romima koji imaju osnovnu školu, Romi koji završe srednju školu mogu da očekuju zaradu veću za 52% u Srbiji.

Tako prihodi i zarade mogu imati velikog uticaja na zdravstveni status pojedinaca. Pritisak siromaštva je povezan sa povećanjem bolesti, zaraze i nezdravog načina života. Naravno, ovaj uticaj može delovati i u suprotnom smeru, tj. zdravstveni status može značajno umanjiti mogućnosti za obrazovanje i rad pojedinca, pa time i njegova primanja i produktivnost.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Град Врање уврштен је на Унескову листу креативних градова у 2019.години у области музике у конкуренцији још 65 светских центара, једини из Србије. За врањску музику и фестивале градске песме, трубе, Пиано самер и Мај месец музике сазнаће и остале чланице Мреже кративних градова. Радиће се на промоцији постојећих фестивала и подизању квалитета као и на десетогодишњем плану деловања. То је прилика и за обезбеђивање средстава из европских фондова. Врање је на иницијативу градоначелника Слободана Миленковића конкурисало за област музике, јер су  врањска градска песма и труба надалеко познати. Од пре 5 година и фестивал „Пиано самер“ добио је своје место у културној понуди града. У наредном четворогодишњем периоду град, ће бити предмет посматрања Унескових стручњака и у обавези да континуирано шаље извештаје о томе шта се урадило на пољу музике. То је прилика за обезбеђивање додатних средстава, али и развој туризма.

„Врање је једини град из Србије, као и са Балкана на овој листи.У наредном периоду бићемо промотери поменутих музичких фестивала. Оно што је веома важно је да ћемо моћи да користимо лого Унеска и да аплицирамо ка многим европским фондовима. Кроз овај облик култура и музика неће бити само стратегија и нешто посредно већ смо је ставили у центар пажње као носиоца креативне индустрије и развоја манифестационог  туризма”, каже Слободан Миленковић, градоначелник. 

Чланство у Мрежи креативних градова Унеска подразумева и још неке детаље.

„Задатак нам је да урадимо  десетогодишњу стратегију развоја на пољу музике, да успоставимо контакт са свим члановима Мреже из ове или сличних области  и подигнемо организацију својих фестивала на још виши ниво. Имаћемо пуно обавеза јер морамо да оправдамо поверење које нам је Унеско указао”, каже Зорица Јовић- градска већница.

Постоји вероватноћа да остали градови поменуте Унескове мреже буду учесници или део музичких фестивала у Врању , али и обратно. Изузетно је значајно и што се град нашао на сајту Унеска овим поводом и што ће бити предмет разговора на њиховим конференцијама и скуповима.

Киша која се најављује почетком наредне недеље омогућила би ратарима да заврше њихов најважнији посао- сетву јесењих озимих житарица. Земљишту у овом тренутку недостаје најмање 15 до 30 литара  влаге по метру квадрaтном. Приближава се и 10. новембар када истиче и последњи оптимални рок за сетву. Сви ратари су забринути и надају се да ће киша, која је најављена следеће недеље, најзад стићи и до наших  поља. Управо због кашњења сетвених радова у Пољопривредној служби процењују да ће површине под житарицама бити значајно смањене. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе каже да је ово већ друга сушна година  како пољопривредници не могу да у оптималном року засеју озиме житарице. Раније је током 10 година била свега једна сушна година, а сада су то 3-4 такве године. Очигледно је да ће нам бити потребна селекција нових сорти, које ће моћи да се сеју и до почетка јануара. Најгоре је што ће бити посејано свега 20 до 30 одсто декларисаног, квалитетног семена, а остало ће ратари користити из својих амбара. То ће свакако смањити квалитет и укупну количину добијеног рода  за наредну годину. Нада Лазовић Ђоковић оцењује да је земљиште сиромашно влагом до дубине од једног метра и   потребно је најмање 15 до 30 литара влаге по метру квадратном, јер је земљиште до дубине од једног метра суво. Оптимално, потребно је око 70 литара падавина у овом тренутку. Уколико буде и минимума кише у наредним данима, препорука  ратарима је да предсетвену припрему земљишта обављају у касним поподневним сатима како не би дошло до испаравања  и ово мало влаге колико још има у земљишту. Сетва би требало да буде обављена  у року од дан-два како би се сва влага сачувала.

Центар за социјални рад у Врању добио је закључак Владе Србије о исплати једнократних помоћи најугроженијим грађанима нашег града, међу којима су и бивши радници „Коштане”. Тим поводом изјаву за нашу медијску кућу дала је директорка Центра, Драгана Арсић.

„Најпре да искористим прилику да се захвалим председнику Александру Вучићу,  Влади Републике Србије и ресорном министру Зорану Ђорђевићу. Они су имали  слуха за наше раднике и кориснике, који су се у већем броју у претходном периоду јављали, јер су у лошој материјалној ситуацији, а међу њима су и бивши радници Коштане. Јуче смо добили закључак Владе у коме стоји да су обезбеђена средства за све материјално угрожене грађане, наравно и раднике Коштане. У току је процес прикупљања документације и у наредном периoду ће бити исплаћени, када дође до реализације тог процеса, а све у складу са Законом о социјалној заштити” , каже директорка Центра за социјални рад Драгана Арсић.

Српска православна црква и њени верници данас празнују Светог Прохора Пчињског. Ово је и манастирска слава једног од највећих манастира на југу Србије. Након синоћњег празничног свеноћног бденија, јутрос у 9 сати почела је Света архијерејска литургија у манастиру. Окупља се велики број људи, верника и гостију из православних епархија. Након литургије пролази литије око манастира, а након тога биће освећење славских колача и трпеза љубави.

*

А догодине, манастир Преподобног Прохора Пчињског обележава два велика јубилеја: 950 година од оснивања манастира и 700 година од обнове манастира. Тим поводом, у манастиру ће данас на крсну славу, бити одржана конститутивна седница Организационог одбора на којој ће бити предложен Програм обележавања ових важних датума. Обележевање јубилеја биће под покровитељством председника Србије Александра Вучића. Директор и главни и одговорни уредник РТВ Врање Зоран Величковић, позван је да учествује у раду Организационог одбора.

 

Страна 1 од 313

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

РТВ Врање: 24 године ваш прозор у свет - Радио Телевизија Врање https://t.co/Y2CFaF7R8E via @tripplesworld
Душанова улица према Зеленој пијаци биће једносмерна - Радио Телевизија Врање https://t.co/6tRR9kOMFm via @tripplesworld
Засађено две хиљаде 600 стабала на локалитету „Гоч“ - Радио Телевизија Врање https://t.co/UeumEhFjyJ via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter