Теретни воз усмртио је мушкарца старог око 40 година на железничкој прузи у селу Миратовац код Прешева, сазнајемо незванично. Мушкарца, за кога се претпоставља да је мигрант, ударио је воз и усмртио га на лицу места. Несрећа се догодила јуче у раним јутарњим часовима.

 

Возови су некада били синоним за дуга путовања на којима су се склапала нова пријатељства, рађале нове љубави, путовало и уживало. Данас ретко ко путује возом.  Да ли више журимо, па бирамо друга превозна средства или је разлог за избегавање железнице комплекснији, тешко је наћи одговор. Једно је јасно. Железничка станица у Врању и ако реновирана и даље је без заинтересованих путника.

Долазак на железничку станицу  подсећа на обилазак некаквог музејског простора. У холу зграде поред  паноа са подацима након недавног реновирања зграде, уредно је истакнут и ред вожње. Све је како треба, само путника нема. 

Станица је отворена 24 сата, а једини превоз, који је на располагању онима који имају живаца, а немају довољно новца за неко брже превозно средство, је путнички воз који саобраћа на релацији од Прешева до Ниша.  Поласци су два пута дневно, у сат и 50 минута иза поноћи и 11 часова и 10 минута,  а овакав ред вожње важи и за радне дане и викендом.  

За трочасовно путовање до Ниша платићете  392 динара за карту у  једном правцу или 628 динара за повратну.  А ако и закасните на воз, па карту не купите на шалтеру благајне, то можете учинити и у возу с тим што ће ова авантура коштати  30 посто скупље,  што је опет неупоредиво мање у односу на цене превоза свих осталих превозних средства.

Али џабе. Данас је веома мали број оних који би да путују возом.

Да ли зато што је време новац, па сви негде журе или је железница ипак остала заглављена у времену, тек путника је све мање. Да се такво стање поправи не помаже ни реконструкција железничке инфраструктуре о којој се стално говори. А уложен је новац и у ревитализацију станичних зграда. И ова у Врању је дотерана.

Станична зграда изграђена 1889.године озбиљније је реконструисана последњи пут након Другог светског рата. Под заштитом је Завода за заштиту споменика културе. Прошле године у јуну почели су радови на реконструкцији фасаде, чекаонице, вестибила, службених просторија, кровне конструкције и столарије. Потрошени су милиони, али то није мотивисало путнике.

Али, то се бар може израчунати. Генерације оних који никада нису сели на плишано седиште прве класе, провозали се другом класом или са гомилом непознатих судбина у вагону треће класе, ипак нема цену.  Кошта и то што данас имамо оне који не знају како је путовати у вагон-ресторану и какав је звук металне шипке којом  отправник возова удара по шинама, док заглушујућа бука локомотиве најављује полазак . 

Можда, када досањамо  сан о брзим пругама, све буде другачије. До тада, добро дошли на станицу која буди успомене.  Пролаз је слободан, што и пише на згради станице. Да,  вестибил управо то значи – слободан пролаз.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Одлични резултати врањских клубова - Радио Телевизија Врање https://t.co/aqS7OFgfgF via @tripplesworld https://t.co/aq04OZ1pqT
РК Врање: Добар старт, идемо даље - Радио Телевизија Врање https://t.co/m4DsnOnvuV via @tripplesworld https://t.co/Q3aFaIAjW1
Follow RTV Vranje on Twitter