Временске прилике омогућавају воћарима да ових дана  почну  са подизањем нових засада воћа. Најважнији су правилан одабир парцеле, агрохемијска анализа земљишта, ђубрење и дубока обрада земљишта и набавка садница од регистрованих произвођача. Према статистичким подацима производња воћа у Србији чини 11 одсто пољопривредне производње.   

Регионализацијом Србије у воћарству, очекује се да југ наше земље буде означен је као изразито погодан за производњу воћа. Како би се стало на пут непланском подизању воћњака, министарство пољопривреде ради на изради карте воћних регија. Ова карта показиваће које врсте воћа и где у Србији треба узгајати. Свако ће моћи да узгаја на свом земљишту било коју врсту воћа жели, али ће исплата државних подстицаја зависити од тога да ли је поштована препорука о сортама  предвиђеним за  регију у којој се воћњак подиже. Рано пролеће, када земљиште није замрзло, као ових дана, право је време за подизање нових засада. Они који то сада раде, требало је да на јесен изврше агрохемијску анализу земљишта, ђубрење на основу те анализе и дубоку обраду. У зависности од воћне врсте врши се распоред по коме ће се садити, односно копати јаме за садњу.

Сузана Јеркић стручњак за воћарство подсећа да приликом садње на коренов систем најпре се постави трошна земља, потом мешавина земље и стајског ђубрива, а онда од 100 до 120 грама комплексног минералног ђубрива по свакој садници. То би требало да буду комплексна минерална ђубрива са већим процентом фосфора и калијума.

Приликом садње обавезно је додавање комплексних минералних ђубрива и наводњавање. На подручју Врања се поред винове лозе, по традицији, највише узгајају шљиве, малине, јабуке и вишње. Важно је да саднице буду набављене од регистрованих произвођача.

Приликом набавке и транспорта садница веома је важно да се обрати пажња да коренов систем буде заштићен од струјања ваздуха, односно да буде обмотан пластичном фолијом. Тиме се штите најфиније коренове жилице које се врло лако исуше услед струјања ваздуха.

Уколико земљиште није припремљено за садњу, саднице се морају оставити покривене земљом и заливене. Стручњаци увек препоручују јесењу садњу, али уколико није обављена може се урадити и с пролећа. Потпуно су погрешна уверења да у преступним годинама не би требало подизати засаде воћа.

Тезге на пијацама препуне су свежег воћа и поврћа. Својим изгледом просто маме пролазнике да купе неки производ. Међутим, оно што се углавном занемари и против чега се не може, јесте чињеница да је све прскано и да има доста пестицида. Употреба пестицида на нашим просторима већ одавно је ван контроле и више нема смисла питати пољопривредног произвођача има ли пестицида у поврћу и воћу које продају. Многи пољопривредници више и не знају чиме прскају биљке и земљу, чак не воде рачуна ни о начину на који то раде. Купци су свесни тога, али немају избора.

„Мислим да ниједно воће и поврће не може да успе без прскања. Међутим, од пољопривредног произвођача зависи да ли ће по упутствима и правилима третирати производе пестицидима. Мислим да једемо доста прскано воће, али то не можемо да променимо”, каже Душан Стефановић, купац.

„Није здраво, све је прскано. Здравље нам је угрожено, поготово то важи за децу”, каже Благица Недељковић, купац. 

Стручњаци кажу да се прска све како би се поспешио развој воћа и поврћа, и уништиле штеточине. Највише се прскају јабуке а најосетљивији производи су јагодичасто воће-јагоде и трешње.

Стручњаци саветују да воће и поврће добро оперемо пре конзумације. Један састојак који сви имамо у свом дому помаже у темељном прању пестицида који се користе у производњи воћа и поврћа.  Амерички научници су истраживањем утврдили да је употреба сода-бикарбоне при прању воћа и поврћа ефикаснија од обичне воде.

Научници упозоравају да воће апсорбује пестициде и да их је са површине могуће испрати содом бикарбоном, али нико досад није измерио колико су дубоко у воће пестициди продрли и у којој мери их сода бикарбона може уклонити.

„Ми домаћице се трудимо да ставимо воће и поврће увек у хладну воду са содом бикарбоном. Нисам сигурна у којој мери она може да неутралише пестициде, али вероватно делимично има ефекта”, каже Благица Канкараш, купац.

„Чула сам за то, зато увек када купим воће прво га ставим да неколико сати одстоји у воду са раствореном содом бикарбоном, али нико не зна да ли пестициди могу да се уклоне. То је одувек била мистерија”, каже Ковиљка Костић, купац.

Истраживања показују да се пестициди не могу у потпуности уклонити једноставним прањем. Иако пестициди допиру и у саму воћку, највећи део се налази споља и задржава се у кори. Зато се препоручује темељно прање и гуљење коре биљке. Што се тиче увоза воћа и поврћа фитосанитарне инспекције на граници врше контролу и често се дешава да оно садржи недозвољене и количински веће вредности пестицида.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter