Престанак вегетације у касну јесен и делом у зимском периоду прави  је тренутак за подизање нових воћњака или винограда. Статистика говори да је тада  већи проценат примљених  младих стабала. Сада произвођачи  ваде саднице  у расадницима, а време без кише иде им на руку.

На имању породице Јовановић у Вртогошу увелико се ради. Бобан Јовановић и отац Раде са  радницима  почели су да из расадника ваде саднице воћа. Има их око 40-ак  хиљада, а ради се о свим врстама воћа које се на овом подручју уобичајено саде. Од сваке врсте имају по неколико сорти.

Бобан Јовановић каже да  најважније правилно обележавање извађених садница, тако да свако стабло буде тачно оне врсте и сорте, како и пише у декларацији. Та  декларација и сертификат истовремено значе да је садни материјал квалитетан, здрав, без вируса  и сортно исправан.

То је утолико значајније за неког ко подиже воћњак на већој површини. Неки од купаца,  воћари и виноградари аматери, често траже да им продавци купљене саднице одмах припреме за садњу, тако што скрате корен и летораст што је сасвим погрешно. По правилу корен треба скраћивати непосредно пред садњу у јамиће како би се сачувала свежина.  Kод засађених воћних садница прекраћивање летораста, на висину на коју се жели формирати круна, треба обавити тек на пролеће пред кретање вегетације  За оне који саде и једну садницу на окућници, овај млади, али искусни произвођач објаснио је и како да то учине.

Бобан Јовановић истиче да би требало обратити пажњу да коренове жиле буду рачвасте, да би их пре садње требало мало скратити и да се онда постави у јаму величине 50 са 50 сантиметара. Потом се земља која је била на површини непосредно ставља на корен, преко тога требало би нанети око 200 до 250 грама  вештачког ђубрива или стајског, онда опет земљу која се око корена добро угази, како би стабло чврсто прионуло у земљу.

На крају се свака засађена садница добро залије. Kод ове садње, током зиме, могу се јавити оштећења од глодара, па младе саднице треба заштитити на одговарајући начин.

 

Породична традиција у производњи на сеоским газдинствима, најчешће је кључ успеха пословања. Тако је и Бобан Јовановић у Вртогошу успешни настављач породичног посла не само у воћарству, већ и у производњи садница воћа, као и садница ружа.

По струци менаџер, Бобан Јовановић определио се да настави породични посао производње воћа, као и садница воћа и ружа. Ово је период када се припремају калеми за наредну годину а већ окалемљене саднице из прошле године спремају се за пласман.

Бобан Јовановић каже да се на парцели налазе подлоге које се калеме, а најчешће се као подлога користе шљива и дуња. На парцели у непосредној близини налазе се већ окалемљене саднице шљиве, брескве, јабуке, крушке, кајсије, трешње и то више врста од најранијих до каснорађајућих.

У воћарским крајевима  пословима калемљења некада су се бавили готово сви мушкарци а такође и женски чланови домаћинства. Данас је та врста заната помало заборављена. Због тога калемари најчешће долазе из других крајева Србије. Сазнали смо да су у потрази за послом радили не само у Србији и околним земљама већ и у Холандији. Интересантно је да они раде и на калемљењу воћа, као и цвећа.

Саша Сибиновић, вођа калемара из села Коњух у околини Крушевца, каже да нема велике разлике у калемљењу воћа и ружа. На садницама се ради такозвано чиповање, а на ружама окулирање. Посла има много, а млађи људи нису заинтересовани за тај рад, иако дневно може да се заради и до 150 евра. Са својим колегом може да окалеми и до 3 и по хиљаде садница дневно.

Око 55 хиљада садница биће окалемљено за највише десетак дана. Ништа мање није захтеван ни пласман.

Бобан Јовановић каже да најпре готове производе продају на југу Србије а остало, пре свега саднице јабуке и шљиве, иду у извоз , најчешће у Русију. И ове године део је уговорен за извоз на руско тржиште.

Тако се породична традиција газдинства Јовановић не само наставља, већ и обогаћује новим садржајима. 

 

 

Међу више од 500 произвођача и прерађивача, на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства који јуче отворен у Београду, представила су се удружења, задруге и појединци из Врања и Пчињског округа. Град Врање организовао је њихово учешће на сајму како би током ове тродневне манифестације промовисали производе и потенцијале југа Србије, уз повезивањем са домаћим и страним купцима. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је први специјализовани сајам воћарства, виноградарства и повртарства на београдском Сајму, на коме су се окупили произвођачи, прерађивачи, задруге, произвођачи опреме и механизације, семенских кућа, расадника, као и експерата из области заштите биља.

Mинистар Недимовић рекао је да нас очекују велике ствари које би требало да нам донесу највећи профит, а то су несумњиво воћарство и виноградарство, што уз сточарство представља један потпуно заокружен систем. Очекују нас најпре пројекат комасације а друга ствар је електрификација поља која ће појефтинити производњу. Владимир Живановић директор Агро сајма истакао је да ова манифестација показује пун потенцијал наше прелепе, плодне земље, која би требало да постане регионални лидер у производњи и преради хране.

Сајам је обухватио комплетан ланац, од производње, преко технологије до пласмана производа. Сајам је окупио око 500 произвођача и прерађивача из Србије, региона и Европе. У три дана Сајма они ће имати прилику да представе своје производе и успоставе контакте са дистрибутерима, као и да размене искуства.

А на Сајму су се у организацији града Врања представили и произвођачи са југа Србије.

Градски већник за пољопривреду Небојша Стаменковић каже да је циљ градске управе био да нашим пољопривредницима пруже прилику да се представе на сајму, тако да је присуство 10 излагача из Врања, Асоцијација пољопривредника Пчињског округа, земљорадничка задруга из Пољанице, манастир Свети Стефан из села Горње Жапско као и партнери из Македоније.

Председник Асоцијације пољопривредника Пчињског округа, Станиша Петковић истакао је да њихов циљ није само присуство на београдском тржишту, већ и излазак на страна тржишта. За тако нешто потребни су им производи на бази јединствене технологије а тако нешто већ имају. Већ сутра пут Београда, у организацији града, на овај Сајам кренуће око 140 пољопривредника Врања. Они ће имати прилику да обиђу и Сајам пчеларства који се на београдском сајмишту отвара сутра.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је на Београдском сајму први међународни сајам воћарства, виноградарства и повртарства. На сајму своје производе поред 5 стотина других излагача, излажу и произвођачи града Врања и представници асоцијације пољопривредних произвођача Пчињског округа. 

 

Представници града Врања из сектора аграра учествоваће на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства “Агро Београд 2020“, који се одржава од 30. јануара до 01. фебруара ове године на Београдском сајму. Овај сајам представља водећу манифестацију у региону Западног Балкана и Југоисточне Европе. На 25.000 квадрата изложбеног простора биће присутно 1.000 излагача, међу којима и произвођачи из Врања, а очекује се око 50.000 посетилаца. Град Врање организоваће и одлазак пољопривредника на сајам у Београду.

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter