Општински одбор Српске напредне странке у Сурдулици пружа пуну и недосмислену подршку Влади Србије, Министарству просвете и новоизабраним директорима основних и средњих школа и ученичких домова у Сурдулици који се данима налазе под рафалном паљбом и хајком коју против њих воде Новице Тончев и његови сатрапи, стоји у саопштењу ОО СНС у Сурдулици.

Разумемо и разлоге ових бруталних напада на директоре који су постављени у складу са законом, након скандалозних налаза просветних и буџетских инспекција, јер су се све те неправилности и десиле под директним налогом или уз знање и одобравање истих од стране Новице Тончева. Новици Тончеву, који се у сврху бескрупулозних напада на директоре просветних установа, користи искључиво Ђиласовим и Шолаковим медијима, поручујемо да коначно схвати да он више није господар живота и смрти у Сурдулици и да никога више не може да уплаши нити више може да манипулише људима и институцијама. Ако му се не свиђају одлуке Владе Србије и надлежних министарстава у којима седе и његове партијске колеге нека слободно иде код Ђиласа, Јеремића и Обрадовића са којима има исте манире и исте ставове. Нека коначно јавно покаже своје јасне намере и циљеве и нека крене да са њима заједнички делује. Његови бесмислени текстови које пласира свакодневно нам дају само још већу снагу да се још снажније и јаче боримо против ове пошасти која је задесила Сурдулицу и довела је до ивице пропасти и замирања - каже се у саопшттењу за јавност ОО СНС у Сурдулици које је достављено нашој редакцији.

     

 

Након што је надлежно Министарство просвете извршило ванредни инспекцијски надзор у школама у Сурдулици, што је за последицу имало смену пет директора, локално руководство препознало је ово као политички напад на њихову власт и директоре које су они именовали.

Због тога се новопостављени директори суочавају са бројним проблемима.

Локална самоуправа избегава све оне обавезе које је прихватала у претходном периоду када је реч о превозу ученика, набавци ужине за школе где има социјално угрожених ученика, као и плаћању путних трошкова.

Министарство просвете је приликом ванредног инспекцијског надзора у васпитно-образовним установама у Сурдулици утврдило низ неправилности због којих је сменило пет директора.

Они нису остали без посла, тврде одборници, већ су сви они који су пре ступања на функцију имали радни однос, враћени на своја претходна радна места.

Именовани су нови вршиоци дужности директора који су се одмах суочили, са, како сами кажу, реваншизмом локалне власти која избегава обавезе које је прихватала у претходном периоду, и то: превоз ученика, набавку ужине за школе где има социјално угрожених ученика, као и плаћање путних трошкова просветним радницима.

''Локална самоуправа не показује апсолутно никакву бригу за стање у нашим, како основним, тако и средњим школама, због чега се школе суочавају са великим бројем проблема. Ево рецимо сада ребалансом буџета знатна средства су смањена, рецимо, примера ради, Пољопривредно-шумарској школи су смањена средства за 2 милиона, тако да ћемо се очигледно суочити са првим проблемима сада када буде почела грејна сезона", објашњава Саша Ђорђевић, директор Дома ученика у Сурдулици и одборник у Скупштини.

Професор и некадашњи директор Пољопривредне школе, Љубиша Ранђеловић, подсећа да је ова образовна установа некада била за углед, да је реализовала низ пројеката од изградње система подршке руралном развоју, преко опремања школе ИТ опремом, израде угледног измузишта, увођења органске производње, успостављања центра за едукацију и информисање фармера општине Сурдулица па све до изградње корала за телад и краве.

Љубиша Ранђеловић каже: ''Ништа од тога није могуће урадити ако немате финансијску подршку локалне самоуправе. Много је паметније било инвестирати у образовање, али приоритети локалне самоуправе су нешто сасвим друго, рецимо од милијарду отприлике локалног буџета, ви око 200 милиона инвестирате у један фудбалски клуб, замислите то, то не инвестирају ни много развијеније општине и градови и то је, по мени, сулудо. Школе су седма, или не знам која, рупа на свирали. Остављена им је школа са 16 одељења, да би данас дошли до једва 10 и то танких. Ја сам имао разне идеје, али то ни до кога не допире, и претходном директору и оном пре њега, где је била идеја да се агроцентар оживи. Општина се у том пројекту обавезала на одрживост, али десило се да након промене локалне власти, када је Социјалистичка партија дошла на власт, они су тај агроцентар дислоцирали. Имамо једну шизофрену ситуацију, да ту на папиру, у буџету, стоји агроцентар као нешто што се финансира из буџета, али ту је ставка да се финансира 1 извршилац који ће да пружа услуге, али те особе нема годинама, та особа је негде у општини, а директори школа потписују њену надокнаду, плату, као да она ту ради, а никада нису видели ту особу". 

Ранђеловић је нагласио и да је за Светосавски бал општина уплатила по 5000 динара припадницама женског пола за тоалете, а у буџету нагласила да је то накнада за изузетно залагање у раду.

''Пазите, све особе женског пола су се изузетно залагале у раду, све особе мушког пола или ниједна особа мушког пола није се изузетно залагала, то је та шизофренија коју покушавам да вам објасним, објашњава Рађеловић.

Он нам је разочарано показао воћњаке који су подигнути у време његовог руковођења школом, а који су данас запуштени и руинирани. Он истиче да локално руководство није успело ни да одржи оно што су они некада из темеља изградили.

Због неадекватне подршке локалне самоуправе са бројним проблемима сусреће се и основна школа у Јелашници.

Милош Стојановић, в.д. директора школе Бора Станковић у Јелашници истиче: ''Имамо проблем са локалном самоуправом конкретно када је у питању ужина, зато што је до пре годину дана локална самоуправа финансирала ужину ученицима, дакле ужина је била бесплатна, из простог разлога што је велики број те деце, на жалост, корисник социјалне помоћи, међутим ове године то не постоји". 

Стојановић додаје и да је поништио конкурс претходног директора који је био нерегуларан, али да лица која су примљена по том конкурсу још увек раде, није било никаквих отпуштања, нити ће их бити до расписивања поновних, регуларних и законских конкурса.

''Сви ови проблеми су резултат спровођења реваншизма према новопостављеним директорима,'' оцењују одборници СНС-а.

''Имамо велики проблем да актуелна локална власт почиње да спроводи реваншизам према новопостављеним директорима и то се види већ у ребалансу буџета, који је прошао на последњој седници Скупштине, где су значајна средства умањена и заиста је питање како ће се школе носити са тим, поготову у периоду који долази, када је изражена потреба за огревом и за основним средствима за рад", јасан је Немања Глигоријевић, заменик шефа одборничке групе СНС.

Он додаје како локална власт ''сервира причу'' да СНС у Сурдулици мења директоре, што није тачно, јер је директоре сменило надлежно министарство после извршеног инспекцијског надзора.

Додаје и да се, што се образовања тиче, спроводе само ''козметички пројекти'' без директног утицаја на образовни систем, а да се као извођач радова увек помиње задруга ''Победа'' или ''Тончев градња.''

''Сада је рађена фасада и замена столарије, која је већ мењана 2005. године, а путни трошкови нису исплаћени просветним радницима од децембра 2019.'' каже Глигоријевић.

Деловање локалне власти супротно је коалиционом договору и коалиционом деловању на републичком нивоу, закључио је Глигоријевић.

 

 

Да на Власини постоји 5 војних гробаља мало ко зна, не само у Сурдулици, него и у нашој земљи. Са овом проблематиком упознати су они којима је то струка, Завод за заштиту споменика из Ниша, представници ратних удружења добровољаца или они којима су домовина и жртве које су ту пале за одбрану, на срцу.

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Закон је донет, рок за подношење извештаја је истекао 2018. а у општини Сурдулица кажу да нису они ти који коче. А ко је одговоран?

У Другом балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили отаџбину од бугарских окупатора.

Завод за заштиту споменика из Ниша, уз помоћ Министарства за рад, истражио је историографски и архивски војничо гробље Власина Округлица из 1913.године, где је погинуло 54 добровољца.

Констатовано је да је гробље уништено приликом изградње пута и то у три наврата.

Археолози су лоцирали гробље и пронађен је споменик испод кога су била сахрањена два војника. Ту је постављен крст, као доказ и историјска веза да су овде положени животи.

Историјски подаци и истраживања указују да на Власини постоји још гробаља која су потпуно непрепознатљива и неистражена.

Недавно је стручна екипа Завода морала да реагује по пријави, због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија,такође на Власини.

На овом гробљу животе је изгубило 120 војника добровољачког одреда.

Одред је био састављен углавном од војника словенског порекла који су стигли из Русије и српских добровољаца. Прецизне катастарске границе још увек нису утврђене, јер је гробље необележено, а по закону ови ратни меморијали морали су бити пописани.

Александар Алексић, археолог Завода за заштиту споменика из Ниша објашњава: "Оно што би конкретно требало урадити када су у питању војничка гробља на Власини је спречавање њиховог уништења, као и пружање података који су потребни за планирање и спровођење изградње на одређеном простору".

Своју мисију и борбу за очување традиције и поштовање жртава води и Удружење ратних добровољаца од 1912-1918 године из Сурдулице.

"1915.године Бугари пробијају фронт и добровољци се укључују да спречавају то. Руски добровољачки одред са око 1000 војника дан после доласка бачен је у борбу како би вратили положај на Буковој глави. Преполовљени су, око 500 је избачено из строја. Од тог броја стотинак је погинуло,остали су били рањени и нису више могли у борбу. Све се десило у једном дану, а да нису ни знали где су дошли, али су добро знали шта бране и зашто гину. Сахрањени су у наставку гробља из 1913. на Власини", каже Драган Момчиловић, председник Удружења.

Сећања људи који су ишли некадашњим старим путем, пре изграње новог, сведоче о мору дрвених крстова на том потезу, али су временом нестали. Док су били ту, људи су знали да је ту гробље.

Чак је и архива после Другог светског рата уништена. Али после великих напора, Удружење је успело да део спискова са именима опет прикупи.

Рок за подношење извештаја о ратним меморијалима истекао је у новембру 2018.године. У сурдуличкој локалној самоуправи кажу да нису они одговорни због кашњења.

„Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација о ратним меморијалима из Првог светског рата. Ми смо се обратили 20.јула 2020.године Министарству за рад са захтевом за једним састанком или да представници посете општину и обиђемо војна гробља и стратиште Дубока долина и да тражимо њихову стручну и финансијску помоћ око утврђивања чињеница за ратне меморијалне на територији општине, истиче Драган Мицић, заменик председнице општине.      

Мицић објашњава да нису добили одговор из министарства. Такође, наводи да је за градњу на Власини надлежна држава, односно републичке инспекцијске службе, јер је Власина заштићено природно добро прве категорије.

Радио телевизија Врање, у циљу објективног информисања грађана, обратила се надлежном министарству тражећи одговоре на ову тему. Одговор очекујемо у току дана, о чему ћемо благовремено обавестити јавност.

Према неким подацима, чак је око 30 војника сахрањено и на гробљу у Сурдулици, међутим нико не зна шта се са њима десило, јер су на том месту сада неки други гробови.

„Наш проблем је што не мислимо о прецима и брзо заборављамо“, истиче Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

"Генерације које сада живе и генерације испред нас показале су један немар. Вероватно је то последица и политике која је била, да се заборави Први светски рат, и све институције, општина, удружења грађана, па и црква, сносимо одговорност због тога. Занемарили смо све оно што стоји у архиви и на тим местима изградили викендице, путеве, насипе. То је неодговорност и са духовне стране, јер ми не чувамо наше претке, не чувамо спомен на њихову жртву, а огромна је њихова жртва", јасан је Петров.

Због свега овога грађани ове општине, али и комплетна јавност не знају где се налази сурдуличко културно наслеђе и ратни меморијали.

Можда би требало да се угледају на друге општине и градове, како брину о онима који су своје животе положили да би ми данас живели слободно.

Најсвежији пример је град Пирот који је уредио Грчко војничко гробље из 1918.године и генерацијама које долазе оставио залог да не забораве.

Према последњим подацима, у Здраственом центру у Врању смештена су 22 пацијента, од чега ковид позитивних 13. На лечење је примљен један нови пацијент. Отпуштено је шест пацијената, а један је транспортован у КЦ Ниш. Током јучерашњег дана, у ковид амбуланти АТД обављена су 34 прегледа. 14 је првих, а 20 контролних прегледа. Узоркована је крв код 18 пацијената и сачињен исти број РТГ снимака плућа. Такође, урађен је 21 ПЦР тест и 20 брзих тестова. Епидемиолошка ситуација на територији Пчињског округа је непромењена. Има општина у којима се не региструју оболевања од корона вирусне инфекције , али у општинама Прешево, Бујановац и на територији града Врања још увек има грађана који се заражавају од короне.

Од 54 узорка чији су резултати пристигли у Завод за јавно здравље у петак 11. септембра,7 је позитивних и то 3 из Врања, 3 из Прешева и 1 из Бујановца. 

"У суботу је од 113 пристиглих узорака 5 позитивних.Од тога су две особе из Прешева, две из Врања и једна из Бујановца. С обзиром на број становника, можемо да закључимо да је општина Прешево тренутно жариште у нашем округу. У Врању се ситуација смирила без обзира на појединачне случајеве. С обзиром на претходни период, могу да кажем да је Врање стабилно и становништво је доста дисциплиновано и то се примећује на сваком кораку, изузимајући вечерње сате  и младе који ту и тамо не поштују правила. Битно је да и даље постоји контрола поштовања мера од стране организатора процеса рада . Инспекцијски органи не могу све то пропратити, велики је број објеката али је неопходна лична одговорност грађана како би се ширење вируса сузбило", каже епидемиолог др Слађан Станковић.

Станковић је рекао да у наредном периоду постоји могућност ширења вируса због повратка грађана са летовања из земаља у региону. С тим у вези републички Кризни штаб је реаговао на време тако да је на данашњој седници одлученода се од петка у 18 часова почне са спровођењем надзора над свим грађанима који се враћају у Србију .

"Тај надзор у трајању од 10 дана је нешто што у највећој мери спречава даље ширење вируса. Неће се радити о карантину или самоизолацији. Надзор не укључује ограничење слободе кретања, већ одговарајућу обавезу сваког грађанина који дође у земљу да се у одређеним интервалима јавља лекару са циљем контроле потенцијалног уноса коронавируса у земљу. Све земље у нашем окружењу имају жаришта са интензивном трансмисијом вируса. Србија је у најповољијој ситуацији међу осталим земљама у региону али велики број наших грађана који су ван земље налази се у Црној Гори, Хрватској и Босни и Херцеговини које имају већу учесталост оболевања од нас, те је важно да на време одреагујемо и спречимо ширење вируса", рекла је др Дарија Кисић Тепавчевић.

Тепавчевић је позвала све грађане да се до петка врате у земљу. О тачном начину спровођења надзора грађани ће бити обавештени до петка.

 

 

 

 

У Другом Балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили земљу од бугарских окупатора.

Према подацима Завода за заштиту споменика из Ниша на територији Власине постоји низ војничких гробаља и масовних гробница који су сведоци озбиљних и значајних ратних дешавања на овом простору.

Сва та места су непрепознатљива и запуштена, а нека гробља и намерно уништена. Зашто?

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Општина Сурдулица не поседује такву евиденцију и не придаје значаја животима оних који су настрадали бранећи своју земљу за добробит свих.

Стручна екипа Завода за заштиту споменика из Ниша, која је надлежна за територију југа Србије, по пријави због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија, Власина Округлица, на територији општине Сурдулица, утврдила је да се о поменутом ратном материјалу не води уопште рачуна.

Чак је дозвољена и дивља градња. На том простору је саграђена путна база, а дозвољено је и постављање камп приколица, односно изградња викенд насеља.

Надлежни из Завода су у свом извештају навели да поменуто Војничко гробље представља гробље Добровољачког одреда у чијем је саставу било и добровољаца који су стигли из Русије и Америке.

Претпоставља се да је овде сахрањено око 120 војника.

Стање у коме се налази, захтева специфичан, комплексан и мултидисциплинаран приступ истраживању и заштити локације. И много пажљивији однос према планирању и изградњи.

У склопу подршке ресорног министарства, пре неколико година, обављено је  истраживање на још једној локацији у непосредној близини, на гробљу из 1913.год. које је прекрио зуб времена, а потпуно је уништено изградњом пута ка брани.

Људи који су радили тада у Предузећу за путеве сведоче о томе да су се људске кости појављивале сваки пут када је било радова и ширења саобраћајнице.

У смислу заштите ратних меморијала из периода Балканских ратова и Првог светског рата територија општине Сурдулица представља једну од најзначајнијих општина, не само на простору надлежности Завода за заштиту споменика Ниш, већ на територији читаве Републике Србије, каже се у извештају који је овим поводом урађен. 

Указује се на пажњу коју посвећују друге општине и градови на том плану.

Ратни злочини Аустроугарске војске над српским цивилним становништвом на простору Мачве истражени су и већим делом представљени кјош током Првог светског рата од стране Арчибалда Рајса, као разултат међународне форензичке истраге.

Ратни злочини бугарских окупационих снага над српским цивилима, који су вршени на читавој окупираној територији и ималали свој врхунац у Сурдулици, никада нису до краја форензички испитани.

Зашто? Да ли српске жртве на овом простору мање вреде?

Или је у позадини заштита неких других интереса?

Страна 1 од 6

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter