Већ у неколико наврат упозоравамо на акумулирано незадовољство грађана Сурдулице на, како они кажу, загађење у својој општини за које као главног кривца, именују компанију Кнауф.Организовали су и протесте, писали петиције, говорили за медије, али како кажу, мало тога је покренуто са мртве тачке. Све то раде само из једног разлога – плаше се штетног утицаја на здравље.

Дејан Свитац из удружења „Волим Сурдулицу“, каже да је непријатан мирис на територији ове општине један од главних показатеља загађења и додаје да имају велики еколошки проблем. А некада је Сурдулица била синоним за ваздушну бању. Из тог разлога је и изграђен Санаторијум за плућне болести.

 „Ми са тим непријатним мирисом живимо свакодневно.Он нарушава амбијенаталан комфор грађана, на шта би требало да се обрати посебна пажња. То индустријско постројење, које је у Белом Пољу, не само да испушта опасне штетне честице већ врло често могу да изазову малигна оболења. То су чак и радиоактивне честице, што је и једном приликом и признало руководство те фирме. Реалан је исход свега тога исељење фабрике „Кнауф“ и то није нешто што је немогуће.Са овим загађењем, не постоји алтернатива“, каже Свитац.

Неколико удружења се ујединило како би заједничким снагама убрзали процес и побољшали квалитет живота у свом окружењу.

„Покренули смо протестне шетње, које су резултирале састанку са челницима фабрике где смо изнели одређене захтеве који су били примарни и они су требали да их реше. Наш услов је био, уколико не испуне те захтеве уколико се стање ваздуха не врати у нормалу да је наш једини захтев исељење фабрике са територије општине Сурдулица“, истиче Стојан Ивковић, председник еколошког удружења „Удахни дубоко“. 

Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“ већ је наводила застрашујуће податке, а сада понавља.

„Најугроженији су мештани Алакинца, управо због близине фабрике Кнауф. Ту треба да се крене од куће, до куће да се уради анкета. Оно што знамо што се дешава у том селу је поражавајуће. Људи у том месту најчешће оболевају од лимфома и леукемије. И деца“, каже Михајловићева.

Осим непријатног мириса и беличастог дима који куља, проблем је и брдо од јаловине, које је видљиво голим оком. По речима Свица брдо се стварало од 2006, интензивно од 2014.године . Руководство је обећало да ће постепено уклањати то брдо и почели су са процесом каже Свитац и додаје.

"Међутим, то брдо се поново гомила, јаловина поново настаје. Оно што морам да напоменем, а јако је важно да Кнауф то назива секундарним отпадом односно сировином коју користе даље у поновну производњу за загревање њихових високих пећи. Ми сматрамо да се ради о опасном отпаду који се под утицајем ветра расејава по плодном сурдуличком, масуричком пољу“, каже Дејан Свитац.

Контактирали смо надлежне из компаније Кнауф Инсулејш и они су нам рекли да ће се ускоро огласити саопштењем за јавност, али саопштења још увек нема. И када га буде, то саопштење сигурно неће решити проблем. Колико ћемо тек чекати конкретне потезе и решење проблема?

 

 

 

 

''Док смо ишли у школу у Сурдулици, нико није знао његово презиме, јер нам је било тешко да изговоримо, звали смо га само Креша'', прича један од школских другова, Крстимира Цопаса или Креше.

Он је нови чувар Српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну.

Крстимир Цопас је рођен шездесетих у Сурдулици, одакле му је и мајка, а отац му је пореклом  Грк. Крстимир је основну и средњу школу завршио у Сурдулици, радио је једно време у Јединству, а после 2000. године је са супругом, која је такође Сурдуличанка и децом отишао пут Грчке. Тамо је радио у грађевини и тај посао га је одвео у наш конзулат у Солуну, на коме је, такође радио.

Наш човек на нашем месту и ето приче. Тако је од запослених у Конзулату сазано да легендарног чувара 94-годишњег Ђорђа Михаиловића издају ноге, да не може више да ради  и да  је расписан конкурс за то место. Поверење које је стекао радећи са нашима у конзулату донело му је и ово чувено радно место на Српском војничком гробљу.

Његов отац је деведесетих преминуо, али Крстимир има фамилију у Грчкој, тој нама пријатељској земљи. Његова мајка и данас живи у Сурдулици, иако део године проводи у Грчкој. Крстимир је, стицајем околности, два пута служио војни рок: једном у Србији, други пут у Грчкој.

Комплекс Српског војничког гробља подигнут је на простору на коме се 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле. Део града у којем се гробље налази - Зејтинлик, добило је име по турској речи за уље - зејтин. На том простору, надомак Солуна, у доба отоманске империје била је пијаца за продају уља.

По завршетку рата, одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту, за шта је одабран плато на Зејтинлику. Припреме су почеле 1926. године и наредних година прикупљени су посмртни остаци изгинулих ратника са око 250 гробаља раштрканих на широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту.

Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Србије, где је претходно и обрађен.

Завршни радови изградње почели су 1933. под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара, а завршени су крајем 1936.године. 11. новембра исте године, на Дан примирја у Првом светском рату, било је обављено свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.Грчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу комплекса од 7.000 квадратних метара, а сав материјал и рад на изградњи је ослободила царина и пореза.

И још један податак везан за наш крај: У изградњи је коришћен камен из Џепа код Владичиног Хана за маузолеј и крстове, за плоче гранит из Kадине Луке близу Љига, а цемент из Беочина.

На овом гробљу се налази скоро 21.000 гробова, што га чини највећим гробљем на Балкану и једним од највећих у Европи.

Велики број људи, Срба и Српкиња, нарочито током лета,обилази ово место у Солуну. 

Фабрика Кнауф у Сурдулици ради од 2007. године. На непријатан мирис и бели дим који свакодневно куља из димњака фабрике Кнауф, Сурдуличани се жале већ годинама. Невладине организације и активисти упозоравају јавност да се нешто лоше дешава и отворено страхују да их фабрика здравствено угрожава. Једна од њих је и Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“ која упозорава на пораст броја оболелих али и преминулих од канцера мештана општине Сурдулица, посебно Алакинца.

Док менаџмент фабрике тврди да је све по закону и да грађани немају разлога за бригу, брига грађана се не смањује. Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“, каже да се ова група грађана за развијање еколошке свести и заштиту животне средине, окупила како би стала на пут дугогодишњем проблему,оболевању њихових суграђана од канцера.

„Неинформисаност о реалном стању загађења у Сурдулици је такође проблем. Опет сам и данас позвала неке људе и они су ми рекли да је човек 1976. годиште умро од канцера. Пре, три недеље млада жена је такође преминула од канцера. Ми свакодневно чујемо те ужасне вести: канцер, епидемија, млада деца... Али оно што нас плаши јесте да по две, три особе у једној породици истовремено оболе од канцера. И то постаје веома застрашујуће. Рецимо у селу Јелашница, мајка и ћерка су се истовремено лечиле од канцера дебелог црева. Мајка је, нажалост преминула, док је лечење 19-годишње девојке за сада успешно“, каже Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“ по струци професор математике и будућа мама једне девојчице.

По њеним речима најугроженији су мештани Алакинца, управо због близине фабрике Кнауф.

„Зато што Кнауф у свом дворишту има огромно брдо где складишти свој отпад. Када дуне ветар, сав тај отпад иде према Алакинцу, због близине фабрике која је до обрадивих површина. Друга ствар су отпадне воде где нисмо сигурни како завршавају.  Мештани Алакинца се жале на непријатне мирисе из околних река, првенствено мислим на Врлу, а не знамо узрок тих непријатних мириса, односно загађења тих вода. И трећа ствар је што се веома често види црни дим који поред лошег мириса штипа грло, а ветар тај дима разноси свуда и сви смо угрожени тиме“, наводи председница удружења „ЕКО Сурдулица“.

Подаци које Михајловићева наводи су алармантни.

„Ту треба да се крене од куће, до куће да се уради анкета. Оно што знамо што се дешава у том селу је поражавајуће.Људи у том месту најчешће оболевају од лимфома и леукемије,и деца. Пре пар година је једна девојчица и умрла од леукемије, а њен отац након тога извршио самоубиство.Још једна девојчица је умрла од леукемије.Након тога, њена мајка је оболела од канцера.А у међувремену док се мајка лечила, њен отац, односно деда преминуле девојчице је умро од канцера кичме, буквално за две недеље зато што је канцер био прогресиван. И то нас све брине. Има још један пример, имена нећу помињати, породица је из Алакинца, и отац и мајка су умрли у веома кратком року“ истиче Данијела Михајловић.

Михајловића каже да они као грађани имају право да знају у каквој средини живе и додаје:

„Наши захтеви су да имамо стално мерење, желимо да знамо какав нам је квалитет ваздуха, квалитет вода, квалитет земље. Ми у Сурдулици не знамо какав ваздух удишемо.Оно што ми знамо је да је тај ваздух веома тежак, а били смо некада ваздушна бања. Друга ствар је што је Сурдулица у котлини, тако да све загађујуће честице остају ту. Желимо да се направи анализа тог отпада из дворишта Кнауфа. Сваким даном то брдо отпада расте. Не знам какав утицај то има на животну средину“, каже Данијела Михајловић.

Ово је само један у низу саговорника који су спремни да своје сумње и бриге поделе са јавношћу целе земље. Да ли су праву, треба да им одговоре надлежни, који годинама ћуте.

Покушали смо да контактирамо надлежне из Кнауфа у Сурдулици, али до овог тренутка нисмо успели да их добијемо.

Ми настављамо са истраживањем и са причама како мештана ове општине, удржења тако и надлежник из фабрика Кнауф.

На дан сећања на Свете сурдуличке мученике у храму Светог великомученика Георгија у Сурдулици служена је Света архијерејска литургија коју су предводили епископи врањски Пахомије и брегалнички Марко, а саслуживало свештенство и монаштво епархије врањске.

Ове године свечаности су присуствовали и министар без портфеља у Влади Републике Србије, Новица Тончев, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Антић, председница општине Сурдулица, др Александра Поповић, председник Скупштине града Врања, Дејан Тричковић, генерал војске Србије, Божидар Делић, представници Срба у Северној Македонији и представници удружења потомака бораца из многих градова у земљи. Свечаности је присуствовала и председница странке Заветници, Милица Ђурђевић.

Након службе уследиле су литије око храма са моштима Светих мученика сурдуличких, које су потом кренуле до стратишта Дубока долина. Тамо је постављено спомен обележје, а представници државе, општине, градова, војске, полиције, БИА-е, удружења потомака, политичких странака, школа положили су венце и цвеће.  Резани су и славски колачи, а прошлогодишњи кум, Православно удружење ''Само слога Србина спасава'' из Лебана, предао је кумство новом куму, удружењу ''Вожд Србија'' из Београда. 

Присутнима се обратио владика врањски Пахомије речима: ''Овде би било најбоље да ништа не говоримо, то би било најприкладније, јер ово место је ћутало 100 и више година и овде су пострадали они који су се само трудили да праведно живе и истрајавају у истини коју су наследили од својих предака из разних места Србије. Они су били запостављени и заборављени од многих, чак и од својих сродника, а многи сроднике нису ни оставили, али Господ их није заборавио. Кроз целу историју цркве Божије Хришћани су страдали, они се данас радују што смо се окупили овде да се сетимо њих и да их више никада не заборавимо, да их вратимо у памћење, да нико више никада не може да каже како они нису страдали, јер их је црква Божија уписала у ред светитеља. Свети синод усвојио је и предлог да се уведе Орден Сурдуличких мученика, тако да ћемо догодине овде моћи да додељујемо и тај орден. Надамо се да ће уз напоре локалне самоуправе успети да се овде изврши и пренамена земљишта и да се догодине постави и камен темељац за изградњу цркве,'' поручио је владика Пахомије.  

Свете Сурдуличке мученике Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је за свеце 2017. године. 

На хиљаде Срба са југа Србије страдало је  након окупације од стране Бугара. Међу њима су и бројни свештеници. Мошти мученика смештене су у Спомен костурницу која се налази у склопу средње Техничке школе ''Никола Тесла ''у Сурдулици.

За дан празновања Мученика сурдуличких, Свети Архијерејски Сабор је одредио 29. мај, дан када су њихове свете мошти похрањене у спомен-костурницу 2010. године.

 

Празничним бденијем, Свечаном академијом и отварањем изложбе ''Свети Викентије Митрополит скопски'' почело је празновање новоканонизованих светитеља, Светих мученика сурдуличких. 

Празнично бденије служено је у цркви Светог великомученика Георгија, а пратећи програм приређен у Културном центру Сурдулице.

Свечаној академији присуствовали су епископи врањски Пахомије и брегалнички Марко, председница општине Сурдулица, др Александра Поповић и бројне друге званице и гости. 

Свечаност је отворила председница општине, која је истакла да Сурдулица има традицију, своје јунаке, страдања и победе: ''То су људи са срцем, храбри, спремни да жртвују оно најважније за слободу свога народа, а то је свој живот. Сурдулица је корачала раме уз раме са историјом. Сви заједно пред будућим генерацијама имамо само један јединствени задатак, а то је да чувамо историју, памтимо жртве, градимо будућност,'' нагласила је председница. 

Беседио је проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду, који је подсетио на велика страдања цивила у Првом светском рату на овим просторима: ''Историја геноцида, не само над Србима, већ и над другим народима, почела је у Првом светском рату. Оно што је урадила Аустроугарска у Подрињу и Срему мање више нам је јасно, али како објаснити оно што се овде догађало од 1915. - 1918. како објаснити злочине једног православног народа над другим православним народом? Највише жртава било је међу свештеницима, и минимизирање није решење, истина ће нас ослободити. Циљ је спречити да се овако нешто понови,'' нагласио је професор. 

Свечаност су употпунили хор музичке школе ''Стеван Мокрањац'' из Врања и ученици веронауке основних и средњих школа Сурдулице. 

У наставку је отворена изложба ''Свети Викентије, митрополит скопски.'' Реч је о једном од страдалих духовника од стране бугарског окупатора. Изложбу је приредио Историјски архив ''31. јануар'' из Врања, а о њој су говорили директор Архива и аутори, док је о великом страдалнику и светитељу говорио епископ брегалнички Марко. Поставку је свечано отворила председница Општине. 

Програм обележавања Светих сурдуличких мученика наставља се сутра Светом литургијом у храму Светог великомученика Георгија у 9:00 сати, након чега ће уследити литије до Дубоке долине, стратишта у Првом светском рату, где ће бити постављено спомен обележје. 

Страна 1 од 15

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter