Разуме се, може се и наслутити да је ступка стопа, и то онај отисак стопе што остане у меком тлу или снегу где је нога стала, а то пише и у Речнику говора југа Србије проф. Момчила Златновића, коју он упућује на ступаљка, а тумачи као ,,отисак ноге човека или животиње“. Реч ступка потврђује пословицом ,,На ступку можеш да му станеш, али на срећу не можеш“ (Речник, 640). Ето сад је нешто јасније.

Поговорки, пословица, у обичај узетих речи има у сваком народу, оне су својина не једног народа, већ човечанства, иако је сваки народ општем фонду придодао плодове свога искуства, разума и веровања, па се и преносе, па и преводе.Неки овакве творевине прибрајају у усмену књижевност, други у сентенце народне филозофије, трећи у етнологију, четврти у комуникологију, стилисти у кратке форме дискурса, језичари у фраземе са дијалекатском подлогом.  Аутору кога ми предлажемо за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати.Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.

У језику ове књиге препознају се неке битне одлике говора врањскога краја, попут именичких и глаголских облика (запнало, чување старог датива на -е: кажеш мајке, употреба општег падежа: језик на жену, с`с убавињу,  прелаз финалног л у а и појава радног придева -ја, мамлаз остаја, навалија на њума, чалдисаја; треће лице множине презента на -ав, -ев, -ив: коло водив, сватови не чујев; инфинитивна основа бид- : човек да бидне; аорист од глагола срести, преко основе на сретн-: куде га сретна, итд.).

Занимљива су и творбена решења, замене глаголских основа (испаднало,  истрза,  свири, настојувује), појава великог број речи којима се карактерише човек по физичким особинама (слепча, гњездогуз, р`мпалија, дундураста), или по  по карактерним особинама (инатљив, растурикућник, суворукаста, у смислу невешта у раду, тутубанаста, живоједник).

Врло је занимљива лексика локалнога говора у књизи. Која, разуме се, носи и своја значање формирана у окружењу где су се ове пословице употребљавале.Потпуно смо сигурни, да хтео не хтео, свако ко посредством радио таласа чује  било коју пословицу, наћи ће себе у њој или изван ње. Ако је паметан, знаће где му је место, ако је мудар, знаће где му није место, што је рекао др Недељко Богдановић (на промоцији књиге Ступни ву на ступку, М. Костића, Врање 14. 11. 2019). Врховни задатак оваквих рубрика је управо да човека-слушаоца томе поуче. Ступни ву на ступку Милета Костића занимљива је и корисна књига која повезује свевремено искуство, преко локалног језика са општим ставовима о човеку, његовом каракатеру, дефинише  његово место у друштву и однос према природи, животу и смрти, која на свестран начин представља свога творца – а то је народ оплемењен историјом и награђен способношћу да мисли.

Ступни ву на ступку - пословице и изреке на дијалекту  говори аутор  Миле Костић - Дубница

Аутору за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, које је он записао и објавио, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати. Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.

Ми ћемо уз помоћ аутора, нашим слушаоцима представити изреке и пословице на врањском дијалекту, најчешће из моралне сфере, које исказују човеков однос према животу, смрти, слободи, муци, радости, а готово понајвише их је који се тичу карактерних особина и социјалног понашања човека. Нпр: «Ич неје л`ко да надуваш туђу кожу»

Ова рубрика Стипни ву на ступку, старијима који се у њој препознају  могла би значити пријатно сазнање и потврду нечега што су у души поимали, али нису били свесни да све то знају, иако су управо по томе живели, а младима као неке (макар и као СМС) поруке старијих да лакше наслуте путеве будућности и своју срећу у њој траже у односу са другим људима, ближњима, а ближњи су нам, како неке свете књиге уче, сваки човек на свету.

То национално самоизражавање – препознавање свог језика, свог животног искуства, своје заједнице у општој култури – није само важан елемент, већ неопходан предуслов за национално самопоуздање и осећај индивидуалног и колективног учинка.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Пред бројним поштоваоцима књижевног стваралаштва Милета Костића Дубнице, у Галерији Народног музеја промовисана је најновија књига „Ступни ву на ступку“,  народних пословица и изрека на локалном дијалекту ,које је аутор прикупљао 10-ак година. О књизи су говорили лектор рецензенти,а изреке и пословице казивао је глумац Драган Станковић. Човек из народа Миле Костић Дубница , коме књижевност није професионално опредељење, али јесте по срцу , објавио је до сада 8 књига. Од њих су четири посвећене изворном народном стваралаштву,песмама, изрекама и пословицама, које Костић неуморно прикупља и оставља као вредно сведочанство  садашњим и будућим генерацијама. То је препознала и подржала локална самоуправа. Градска већница Зорица Јовић његов рад доказ је да локална самоуправа зна да цени традицију и културу народа  југа Србије.Поносни смо што у нашој средини има људи попут Милета Костића, чији рад су препознали ван граница Србије, те је добитник бројних међународних и домаћих награда. Аутор Миле Костић Дубница напоменуо је да се нове генерације труде да говоре књижевним језиком а заборављају да је управо  говор на дијалекту део нас. Морамо га чувати како би знали ко смо и одакле смо. Дијалект по коме су Врањанци препознатљиви  део је  културног богатства народа југа Србије и чувањем језика  негујемо и корене свог порекла, чуло се на скупу. Лектор књиге Ана Митић Стошић истакла је да је још Вук Стефановић Караџић доказао да се народним језиком могу исказати и најтананије мисли и осећања. Књига „Ступни ву на ступку“ подстиче на интроспекцију, машту и размишљање и истовремено открива менталитет нашег народа. Професор доктор Драгомир  Радовановић  подсетио је да прошлост многи покушавају да негирају, омаловажавају.По њима као да је није ни било,као да је сувишна. А прошлост је доказ да смо у тим временима, живели, волели и стварали и зато се не сме заборавити. Професор доктор Тања Русимовић прочитала је рецензију доктора Недељка Богдановића. Проф. др Тања Русимовић истакла је да је Миле Костић до сада издао осам књига међу којима  су и романи, драме, приче, а четири наслова посвећена су пословицама и изрекама. Бројна публика са пажњом је слушала пословице и изреке које су и данас живе у говору Врањанаца, а плод су наталоженог вековног искуства. 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter