Од 1. септембра учитељима и ђацима ће у настави помагати и студенти завршних година учитељских факултета. Процењује се да би се за волонтерски рад могло пријавити између хиљаду и две хиљаде учитеља из Србије.

Студенти учитељских факултета ће моћи да се пријављују он лајн на мејл адресе које ће бити на сајтовима матичних факултета. У процес наставе укључиће се студенти завршних година и мастер студија учитељских факултета како би помагали наставном особљу у новој школској години, а уједно се и стручно оспособљавали.

''Министарство просвете са Заједницом учитељских факултета Србије, чији сам ја председник, већ дуже време разговара, практично већ од првих снимања часова, како студенти завршних година и сви они који су заинтересовани, а имају довољно компетенција, а то су углавном студенти четвртих година код нас и мастер студија, да помогну родитељима, деци и учитељима који су запослени у школама да на што бољи начин реализују садржаје, да буде што више интеракције са ученицима, што више задатака који су смислени за децу", каже Данимир Мандић, председник Заједнице учитељских факултета Србије.

Овакав модел се волонтерски примењује од почетка ванредног стања на иницијативу Министарства, а сада је коначно то и системски засновано, рекао је Мандић. Он додаје да ће овакав систем уједно растеретити родитеље који су, уз учитеље, са децом морали највише да раде.

''Бенефит учитељима огледа се у томе да ће им део активности бити признат кроз праксу, а кроз рад са децом добиће и додатно искуство", истиче Мандић.

Број волонтера још није познат, али очекује се минимум између 1000 и 2000 активних волонтера.

Учитељи се школују у Суботици, Сомобру, Вршцу, Ужицу, Врању, Лепосавићу, Новом Пазару и Јагодини и укупно је на завршној години и мастер програму између 3.000 и 4.000 студената.

Педагошки факултет у Врању  основан је на данашњи дан 1991. године. У условима пандемије узорковане корона вирусом, професори и студенти неће моћи да обележе 29. годишњицу постојања и рада на начин како је то уобичајено, каже декан факултета професор доктор Зоран Момчиловић. Ипак и у ванредној ситуацији организован је контакт са студентима.

Данас се навршило 29 година од оснивања Педагошког факултета. Због ванредне ситуације овај датум неће бити обележен научним скуповима, како је то уобичајено, каже декан проф.др Зоран Момчиловић. Рад са студентима организован је по упутствима Владе Србије и ресорног министарства. Ситуација их је заекла и нису у могућности да обележе овај дан на начин како је то уобичајено. Као научни радник верује у науку и то да ће светски научници успети да пронађу вакцину у служби живота и човечанства.

Ипак професори и студенти су се организовали и у свакодневној су комуникацији електронским путем. Испити  још увек не могу да се организују на тај начин, каже проф.др Момчиловић и додаје да  верује да ће у догледно време и на тај начин моћи да функционишу, независно од ситуације у којој се тренутно налазимо.

Честитајући овај дан свим студентима, професорима Педагошког факултета у Врању, декан Зоран Момчиловић најавио је да су у  припреми две монографије које би ускоро требало да изађу из штампе као и књига знаменитог Врањанца Хаџи Тодора Димитријевића.

 

 

Град Врање и Гимназија били су домаћини делегацији од 37 студената Белгородског Технолошког универзитета "В. Г. Сухов". Руски студенти обишли су културно-историјске знаменитости Врања, након чега су посетили гимназију "Бора Станковић."

Студенте из Русије, на традиционални српски начин дочекали су њихови другари из Гимназије, погачом и сољу. Гости нису крили одушевљење сусретом са врањским гимназијалцима који су се потрудили да им приреде срдачну добродошлицу и пријатан боравак у Врању.

''Моји утисци су врло позитивни, нигде нас досад нису тако срдачно дочекали. Обишли смо многе знаменитости града и посетили смо гарнизон Врање где су нам објаснили зашто су Руси и Срби братски народ'', каже Јелизавета Лихолет.

''Одушевљена сам боравком у Врању и Гимназији и желим да се захвалим организаторима, како српском ресорном центру у Белгороду, тако и организаторима из града Врања и Гимназије. Желим опет да се вратим овде'', каже Дијана Виросткова.

''Пресрећна сам што сам овде. Желим да препоручим свим студентима да посете ваш град и ову школу која је прелепа као и млади људи у њој'', каже Александра Резван.

У наставку вечери приређен је богат културно-уметнички програм у свечаној сали Гимназије. Програм добродошлице припремили су домаћини, а представили су се и руски студенти песмом Каћуша. На крају програма уручене су захвалнице свим студентима Белгородског универзитета. Уследило је заједничко караоке вече.

 

Висока школа за пословну економију и предузетништво, Центар за студије на даљину у Врању, у 2020. годину улази са новим погодностима за садашње и будуће студенте. Висока школа за пословну економију и предузетништво, познатија као ПЕП, ове године планира увођење новог смера, а то је пословна информатика. ''Очекујемо акредитацију до краја месеца, с обзиром да су сви рокови за жалбе, процедуре прошли, испоштовали смо све,'' каже доктор Милош Николић, менаџер ПЕП Центра за студије на даљину у Врању.

''Ми смо то најављивали и прошле године, међутим, Комисија за акредитацију је мало пооштрила своје критеријуме, тренутно се то налази у Националном просветном савету као другостепени орган, према Закону о високом образовању и акредитацији студијских програма, тако да се надамо да ћемо у 2020. години бити богатији за још један нови смер, а то је пословна информатика, који сви ми знамо да је јако атрактиван и да млађе генерације желе том сфером да се баве. Пратећи тржиште рада, како у земљи, тако и у иностранству, све су траженији сектор информационих технологија, те с тим у вези ми се надамо да ћемо добити акредитацију у наредних месец до два дана од другостепеног органа и моћи ћемо да понудимо у првом уписном року у јуну и тај студијски програм'', каже др Милош Николић, менаџер ПЕП Центра у Врању.

Студијски програм пословна информатика обухватаће основне студије у трајању од 4 и мастер студије од годину дана. Високошколска установа за пословну економију и предузетништво наставиће да школује и студенте по постојећим студијским програмима, а то су, подсећамо: за основне академске студије смерови пословна економија и предузетништво; финансије, банкарство и осигурање; право и мастер академске студије, смерови пословна економија и предузетништво и финансије, банкарство и осигурање, са могућношћу студија на даљину. Сви студијски програми акредитовани су од стране Комисије за акредитацију Националног савета за високо образовање Републике Србије. ПЕП ће и ове године понудити бројне погодности садашњим и будућим студентима у виду породичних, предузетничких и стипендија на основу успеха, али и умањења школарине.

''Сви студенти који имају просек 5,00 или су добијали неке награде они ће имати прву годину бесплатно на нашем факултету, затим сви студенти који су завршили нашу трећу, четврту годину и желе да наставе основне академске или мастер студије имаће умањење школарине у значајном износу, тако да желимо заиста да дамо допринос да наши студенти могу да студирају код нас, како у граду, тако и у земљи, а да са друге стране Високошколска установа задржи свој респект, стабилност, пословање и омогући и наставном кадру и ненаставном особљу да и ми сви несметано функционишемо у оквиру тог система'', каже др Милош Николић, менаџер ПЕП Центра у Врању.

Николић истиче да ће се трудити да Врање добије акредитацију високошколске јединице, што је његов циљ у наредном периоду како би се заокружила једна целина пословања. Ове године Високошколска установа за пословну економију и предузетништво, Консултативни Центар за студије на даљину у Врању, обележава пету годишњицу рада у Врању, а у претходне четири године уписано је преко 300 студената.

Да су за велике ствари некада довољна и мала одрицања потврдили су студенти Педагошког факултета у Врању. Они су добром организацијом, продуктивном сарадњом и тимским радом нашли времена, поред својих наставних активности и обавеза, и сами осмислили и направили електронски часопис Педагошког факултета. Студенти Педагошког факултета у Врању заједничким радом и на иницијативу проф. др Александре Анђелковић креирали су електронски часопис ''Арете''. Студенти са смера за образовање мастер професора технике и информатике сами су дизајнирали и израдили сајт, као и фотографије које су доступне на сајту, а затим су у заједничком раду са студентима осталих смерова осмислили низ текстова, од путописних, преко мотивационих, па све до стручних.

„Сви смо заједно дали нешто овом часопису и цео часопис представља наш рад који није био кратак, али смо се добро и забавили и нешто научили, а то је како да сарађујемо. Ово није кратак посао, захтева доста истраживања за текстове, истраживања како направити тај сајт и научили смо како уопште изгледа и новинарски посао”, каже Немања Животић, уредник часописа.

„Наш часопис се бави промоцијом самог факултета, али нисмо писали текстове који су стриктно везани за области којима се бавимо. Ја сам, на пример, са смера професор технике и информатике, као и моје колеге, али нисмо писали о стручним темама, већ смо се базирали на оно што може да служи и осталим читаоцима, тј. широј публици”, каже Јелена Илић, члан редакције.

„Ја сам писао о студирању у иностранству. Имам искуства, пошто сам се две године усавршавао у Бечу, тако да сам хтео на тај начин да мотивишем студенте да пробају да нешто ново сазнају и да се упознају са могућностима студирања у иностранству”, каже Жарко Матић, члан редакције.

„Када је професорка Александра дала иницијативу за часопис, ја сам одмах оберучке прихватила идеју, и упустила сам се у рад. Ово није крај, ово је само почетак, овај часопис ће живети, остаће и за будуће студенте овог факултета”, каже Андријана Милановић, члан редакције

Идејни творац часописа, проф. др Александра Анђелковић, каже да је идеја да се интегришу студенти свих смерова, да се они међусобно упознају и да се упознају са тимским радом, али и стекну практична знања која ће им користити у областима којима планирају да се касније баве.

„Радећи са студентима ја сам приметила да они имају велике потенцијале, а сигурна сам да се потенцијали и креативност никада не изражавају сами, већ су просто наставници, у овом случају професори ту, да дају подстрек и идеја је била да студенти ураде нешто што воле и нешто што је за њих интересантно, сем наставе која се одвија свакодневно”, каже проф. др Александра Анђелковић, Педагошки факултет у Врању

„Несебичну подршку пружио нам је и декан Педагошког факултета”, додаје проф. др Александра Анђелковић. Лекторисање је на себе преузела асистенткиња, др Драгана Станковић, док је за избор фотографија била задужена доц. др Милена Стошић Стојановић. Циљ је да се студенти усаврше у практичном раду, али и да своја искуства пренесу и на млађе генерације студената.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter