Ресорно министарство објавило је измене и допуне правилника о подстицајним мерама у сточарству. Ради се о износу средстава која се одобравају за набавку опреме и механизације за ову врсту производње. Очекује се објављивање јавног позива, након чега за ове подстицаје могу да конкуришу правна лица, предузетници, физичка лица, земљорадничке задруге и пољопривредне школе.

Измене правилника односе се на одобравање средстава за набавку опреме и механизације за производњу, дистрибуцију и лагеровање концентроване и кабасте хране, за манипулацију и превоз стајњака,за добробит животиња, њихово омамљивање, вагање, као и опрему за пчеларство.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе напомиње да је минимални износ по једном захтеву 80 хиљада динара.Појединачни рачун  може бити 25 хиљада, а прошле године био је 50 хиљада динара. Што се тиче пчеларске производње износ подстицаја по захтеву је 50 хиљада динара, а по појединачном рачуну до 20 хиљада .

Сви који намеравају да конкуришу морају да имају регистрован сточни фонд у свом газдинству. Максимални број крупних млечних грла је 19, а за произвођаче козјег и овчијег млека максимално 149 грла.Објекат за узгој мора бити пријављен у централном регистру.  

Зафировић је прецизирао да је максимални износ средстава по једном газдинству  милион и 500 хиљада динара, а за набавку опреме за производњу конзумних јаја до три милиона. Захтеви се могу подносити тек након објављивања јавног позива, који се очекује. Уз рачун за купљену опрему почев од јануара ове године, морају бити приложене и потврде да су измирене све  пореске обавезе према локалној самоуправи, као и према држави.

На ширем подручју града Врања у сеоским газдинствима узгаја се око 13 хиљада грла крупних и ситних грла. Овај број је у последњих неколико година у стагнацији.

Почео је да тече рок за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за оне сточаре који имају најмање два крупна грла, ради узгоја телади за тов.

Ресорно министарство увећало је ове године подстицаје за узгој крупних грла за тов телади за 100 одсто. Овакав скок подстицаја требало би да мотивише сточаре да повећају број грла телади у тову.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе напомиње да је основни услов да имају најмање две краве које су се отелиле у периоду од 1. јула прошле до 30. јуна ове године. Битно је да се у захтев за остваривање подстицаја унесе тачан датум рођења телади. Рок за подношење захтева је 31. јул  ове године.

Број грла крупне стоке на сеоском подручју на територији Врања је око пет и по хиљада. Због недостатка системског откупа млека, ова грла углавном се и користе за репродукцију односно за производњу телади за тов. Право на  остваривање подстицаја имају правна лица, предузетници као и носиоци пољопривредних газдинстава.

Укупно су увећани и подстицаји за биљну производњу. Оно што је битно за подносиоце захтева је да у документ унесу тачне податке о површинама на којима заснивају биљну производњу, као и податке о културама које гаје.

Зафировић подсећа да је прошле године изнaд подстицаја био 4 хиљаде динара по хектару.Сада је увећан за суму која се даје за субвенционисање 60 литара горива по хектару. Тако ће сада укупан износ подстицаја износити 5 хиљада и 200 динара по једном хектару.

О ова мера, требало би да помогне произвођачима да умање трошкове производње и да на крају вегетационе сезоне уберу бар какву- такву добит.

 

Управа за ветерину Министарства пољопривреде најавила је да разматра постепено укидање превентивне вакцинације против класичне куге свиња, јер је то један од предуслова који Србија треба да испуни, како би добила сертификат за извоз свиња и свињског меса у Европску Унију.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио је да би укидање превентивне вакцинације свиња могло да почне током ове године. Још увек није прецизирано  када би то могло да се деси, али  је у Управи за ветерину у току израда стратегије и акционог плана, који ће се примењивати након престанка вакцинације против свињске куге.

Како би могли да стекнемо  статус земље слободне од класичне куге, без вакцинације, неопходна је  потпуна примена мера којима се потврђује да вирус  не циркулише у популацији  ни код домаћих, ни код дивљих свиња.

Искорењивање класичне куге свиња је дуготрајан посао у оквиру кога је неопходно поштовати и доследно спроводити низ биосигурносних мера, као и кампању подизања нивоа свести фармера, без чије сарадње није могуће спровести те  мере.

Предуслови за одлуку о престанку вакцинације против те болести су и контрола промета , поштовање прописа, благовремена пријава свих сумњивих случајева надлежној ветеринарској служби, као и праћење здравственог статуса популације дивљих свиња које могу бити значајан преносилац вируса .

Свињска куга је иначе  вирусно обољења свиња свих категорија, а често је и смртоносна. Болест се јавља у целом свету, а њено пријављивање обавезно је по закону. Вирус може месецима да се одржи у месу, месним прерађевинама и месном отпаду. У свињском месу које се држи на +4⁰Ц,  вирус може да преживи од 3 до 6 месеци, док у сувом месу које се држи на собној температури и више од 10 месеци.  

Оболеле животиње  могу да живе и до три месеца пре него што угину. Kада наступи класична куга свиња, нема специфичне терапије, а обавезно је  нешкодљиво уклањање животиња. Kод нас је актуелна вакцинација живом вакцином, која даје дуготрајан имунитет.

 

Према званичним подацима у Србији се тренутно узгаја око 880 хиљад грла крупне стоке, што је историјски минимум. Актуелно стање у говедарству последица је 25-огодишњег опадања производње у просеку 2 до 3 одсто годишње. Ситуација је слична и у осталим гранама сточарства.

Републички завод за статистику, почетком 2019. године забележио је драматично бројчано стање у сточарству Србије. Број грла крупне стоке тренутно је на историјском минимуму, а ништа није боље ни у осталим гранама сточарства. Србија је рецимо на почетку 2019. године имала око три милиона грла свиња што је  најмањи број  од 1955. године. У односу на последњи попис број говеда мањи је за 6,5%, свиња за 14,7%, коза за 14,2% и живине за 11 процената. Разлоге за такво стање у сточарству је у томе што је за последње две и по деценије нестало око 400 хиљада сеоских домаћинстава, односно  хиљаду села са по 400 домаћинстава.

Држава је отварањем нових извозних тржишта омогућила сточарима у прошлој години пласман 12 хиљада товних јунади на тржиште Турске. Нама је ова говедина плаћена највише, око пет хиљада и 314 евра по тони, или 34 одсто више од просечне цене, а разлог је исхрана без ГМО, што даје квалитет месу који други извозници немају. Међутим, тиме смо подмладак у говедарству свели на минимум.

И у свињарству није ништа боље. Србија је почетком  ове године  имала  око три  милиона свиња, односно четири одсто мање него у 2017. години, а што је најмањи број од 1955. године. Подстицајним мерама које су и даље на снази, држава је једино успела да подстакне да се за 18 одсто повећа број грла оваца, у односу на минимум забележен 2012. године.

Резултат оваквог стања су високе цене  домаћег меса и прерађевина. Према подацима Републичког завода за статистику,  потрошња меса по становнику  мања је од 30 килограма годишње, а пре четврт века била је 65 килограма. Становник Европске Уније годишње троши  преко 100   килограма. Бројне су мере које држава може да предузме да се овакав драматичан пад у сточарству заустави. Најпре да се што пре исплате дугови према газдинствима за разне мере, а односе се на 2017. и 2018. годину. Требало би да обезбеди финансијску и другу помоћ пољопривредницима у брендирању и финализацији производа, и да им обезбедити  стабилно тржиште по уговореним  ценама.   

Ради поређења, фармери у Европској Унији имају подстицаје од 500-900 евра по хектару, а у Србији подстицаји износе до 35 евра по хектару.

 

Од ове године, држава ће највише улагати у сточарство. Буџет за субвенције у 2019. већи је за скоро седам милијарди динара, односно 17 и по одсто у односу на прошлу годину. У ресорном министарству тврде да пољопривредници не треба да брину око исплате ових подстицаја. Укупна висина средстава за ове сврхе износе око 52 милијарде динара. Од тога, скоро 37 милијарди намењено је за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, укључујући укупна средства за ИПАРД. У 2019. биће расписано седам конкурса за средства из претприступних фондова ЕУ за рурални развој у Србији. Новац ће бити намењен за набавку трактора и механизације, као и за прерађивачке и складишне капацитете.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Шеста квалификација: Екипа ОШ ''Доситеј Обрадовић'' однела победу над екипом ОШ ''Предраг Девеџић'' - Радио Телевиз… https://t.co/WbM6vwJneB
Славимо Светог Арханђела Михаила - Радио Телевизија Врање https://t.co/PgWXOPXY4P via @tripplesworld
РТВ Врање: 24 године ваш прозор у свет - Радио Телевизија Врање https://t.co/Y2CFaF7R8E via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter