У Србији нема заражених коронавирусом, наведено је на сајту Министарства здравља. Узорци свих тестираних особа били су негативни на нови коронавирус. Министарство здравља два пута дневно објављује све информације у вези с коронавирусом у 8 и 18 сати на посебној страници Covid-19.rs.

*

Надлежни подсећају да су симптоми болести – температура и кашаљ, а како би умањили ризик од заразе грађанима који осете симптоме сугеришу да остану код куће, не иду на јавна места, на посао, у школу, обданиште. Важна је појачана и честа хигијена руку, нарочито пре и после јела и после кијања или кашљања, покривање уста или носа приликом кијања и кашљања папирним марамицама или рукавом у прегибу лакта. Како истичу, поштовање препорука и упутстава може спречити ширење коронавируса.

Свечаношћу у касарни Први пешадијски пук књаза Милоша Великог обележен је дан 4. бригаде Копнене Војске Србије и бригадна слава. Ова бригада наставила је традицију Првог пешадијског пука дужу од 140 година и храбро стоји на бранику земље. Обележавању ових важних датума присуствовале су званице из целог округа. Начелник команде Штаба Копнене Војске Србије Жељко Трамошљика, држвни секретар Зоран Антић, градоначелник Слободан Миленковић, председници општина из округа и многобројни гости и грађани.

Свечаност је почела рапортом и почасним поздравом застави. На данашњи дан давне 1878.год. Врање је ослобођено од Турака, а српска војска је својим јунаштвом задивила свет. Овај изузетно важан историјски догађај, како за Врањанце тако и за Војску Србије је од значаја за националну и војну историју јер је то био и празник Првог пешадијског пука који је био смештен у касарни у Врању која и данас носи његово.  О прошлости морамо водити рачуна и не смемо препустити забораву све оне који су у ослобођењу наше земље, Врања од Турака у Балканским ратовима, Првом и Другом Светском рату, борбеним дејствима 90. година, одбрани од Нато агресије дали своје животе. 

"Ми смо данас овде где јесмо захваљујући управо њима. Слободно можемо рећи да је сваки педаљ земље врањске, свако место у нашој Србији обележено неким именом или именима. Обележено људским животима или душама које су оставиле свој печат у модерној српској историји. Врањанци и Војска Србије иза себе у историји ратовања на овим просторима оставили су у сећање бројне победе и дали несумњив допринос целокупној српској историји", каже Слободан Стопа.

4. Бригада основана је 2007. године и од тада је непрестано уз свој народ и земљу. Пут нам никада није био лак, али имамо путоказе како се треба борити и изборити за независност и национални опстанак, рекао Стопа. Начелник команде Штаба Копнене Војске Србије Жељко Трамошљика, похвалио је рад бригаде и пренео је поздраве генерала Милосава Симовића који је због обавеза није био у прилици да присуствује свечаности. Градоначелник Врања Слободан Миленковић честитао је припадницима бригаде њихов дан, крсну славу и Дан града.

"Вечито разапета између интереса светских сила наша Војска је увек била учесник одбрамбених ратова. Историја српске војске у одбрани отаџбине оставила је неизбрисив траг части и херојства предака. Њима у славу, наша је дужност да верно преносимо светлу традицију потомству. Са ваших униформа, амблема, још увек говоре завети српских ратника да је отаџбина светиња. Поштујући своју традицију, захваљујући храброшћу и истрајношћу војника у туробним временима сачували сте државни суверенитет и национални идентитет", каже Слободан Стопа. 

Припадницима бригаде, који су се посебно истакли у претходној години уручене су похвалнице, а плакетом је награђен и начелник Пчињског управног округа Срећко Пејковић. Обележавање дана бригаде завршено је традиционално дефилеом пешадијских ешалона.

 

Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић потписао је у Скопљу са министром унутрашњих послова Републике Северне Македоније Оливером Спасовским Споразум о успостављању заједничког Граничног прелаза Миратовац-Лојане, као и споразуме о сарадњи у области борбе против трговине људима и кријумчарења миграната.

Министар Стефановић је након потписивања споразума рекао да су они усмерени на оно што треба заједнички да урадимо како би грађани Републике Србије и Северне Македоније живели боље и били безбеднији. Он је оценио да ће Споразум о сарадњи у борби против трговине људима и Споразум о борби против кријумчарења миграната бити добри одговори на проблеме миграција.

„Борба против илегалних прелазака границе један је од приоритета на коме смо заједнички радили. Доласком десет српских граничних полицајаца на прелазе између Северне Македоније и Грчке показали смо да заједнички хоћемо да радимо и будемо солидарни“, поручио је Стефановић.

Министар Стефановић је указао и на неопходност рада на заједничким стратегијама за решавање илегалних миграција.  

„Ова два споразума, који се односе на борбу против трговине људима и кријумчарења миграната, омогућиће полицијама две земље широк оквир деловања. Такође, помоћи ће да задамо јак ударац криминалним групама и покажемо посвећеност владавини права“, рекао је Стефановић.

Он је поручио да је са министром Спасовским разговарао и о јачању сарадње у борби против организованог криминала.

„Договорили смо бржу и бољу координацију наших криминалистичких полиција. Наше две земље имају одличну сарадњу, али контакти између професионалаца у криминалистичким полицијама могу да буду још ближи и бољи. Очекујем у наредном периоду озбиљне резултате у супротстављању кријумчарењу наркотика и борби против организованих криминалних група“, рекао је Стефановић.

Говорећи о Споразуму о успостављању Граничног прелаза Миратовац-Лојане, Стефановић је истакао да ће се његовим отварањем убрзати транспорт робе.

„Овај прелаз је важан за регионалну трговину. Већ смо разговарали о царинским олакшицама и оно што је била идеја и пројекат председника Србије Александра Вучића јесте да заједнички радимо на томе да грађанима све буде јефтиније, да буду мање царине и да имамо бржи проток људи и робе“, објаснио је Стефановић.

Министар унутрашњих послова Републике Северне Македоније Оливер Спасовски поручио је да је данашње потписивање три споразума од велике важности за обе државе.

Спасовски је навео да ће Гранични прелаз Миратовац-Лојане на почетку функционисати за локални саобраћај, а да ће по испуњењу додатних услова радити као заједнички гранични прелаз за међународни путни саобраћај.

Он је истакао да је од великог значаја договор две државе о сарадњи у области борбе против трговине људима и кријумчарења миграната, као и да је у овој борби неопходна заједничка сарадња.

 

Извор: МУП Србије

 

У сали Позоришта у Врању одржан је скуп поводом обележавања 19 година немачко-српске развојне сарадње. Циљ сарадње је приближавање Србије Европској унији, јачање привреде и побољшање животног стандарда, чуло се на свечаности. Врање је један од градова у којима се обележава 19 година од успешне немачко-српске развојне сарадње. Савезна Република Немачка један је од бољих примера доброг управљања и одрживог развоја, а у прилог томе најбоље говоре импресивни резултати немачке привреде у протеклим деценијама, рекао је обраћајући се присутнима Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

''Немачка као један од најзначајнијих  билатералних партнера и донатора Србије путем бројних програма подржава реформе и промене усмерене на одрживи економски развој, животну средину, унапређење државне администрације као и процес самог образовања. Данашњи догађај долази као потврда сарадње која је допринела свеобухватном друштвеном и економском развоју Врања кроз унапређење животних услова наших суграђана. За привреду града би од важности био долазак немачких компанија којe би поред отварања нових радних места омогућиле и трансфер нових знања, техника и вештина'', каже Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

На свечаности је о немачко-српској сарадњи говорила и шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији, Леони Рајмерс.

''Европа је пројекат мира, веома успешан без обзира на све сумње и дискусије које се јављају. Упркос свим разликама у ставовима, Европска унија је припремила терен за мир у Западној Европи који траје деценијама  а и за благостање у коме данас уживамо. Следеће године навршиће се пуних 20 година ове сарадње. Од 2000. године немачка Савезна Влада одобрила је Влади Републике Србије преко два милиона евра'', каже Леони Рајмерс шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији. 

Са циљем да се српско-немачка сарадња прикаже на што интересантнији начин, поводом пунолетства овог партнерства припремљена је јединствена представа коју су пред врањском публиком извели глумци ''Рефлектор театра.'' Након тога отворена је изложба фотографија о заједничко спроведеним иницијативама током протеклих 19 година под називом ''Дела значе''.

Kреативне индустрије у Републици Србији тренутно запошљава више од 100.000 људи, углавном старости од 25 до 44 године. Укупни приходи српске креативне индустрије чине 13,5 % бруто друштвеног производа, односно 4,7% милијарди евра у 2016.години уз просечни раст од 6,4% годишње у последње 3 године. Међутим, осим Београда и метрополитенске области и делова јужне Војводине креативне индустрије су у фази стагнације. Највећи разлог је депопулација Србије и миграција креативног капитала из малих градова ка Београду и иностранству. Чак и у Београду предузећа и предузетници се најчешће суочавају са оштром светском конкуренцијом, пиратеријом, присуством монопола и олигарха (нарочито у рекламној, телевизијској и радио делатности), недостатком професионалних вештина, знања и инвестиција, и ограниченим могућностима за финансирање продукције, дистрибуцијом производа и малим и ограниченим тржиштем. У Србији такође нема фондова за финансирање истраживања и развој у креативним индустријама, неопходног првог корака у правцу унапређења стања – израдом детаљне студије, односно мапе креативних индустрија, која би узела у обзир све културне, економске, правне и технолошке аспекте ових индустрија.

Mноги градови у Европи имају развојне студије и планска документа за развој креативне индустрије. Међутим, без обзира на недостатак планског документа који би пружио системске основе за развој креативних индустрија, изградити повољније окружење за њихов подстицај и развој могуће је и у садашњим околностима. Дакле, имајући у виду све значајније учешће креативне индустрије у бруто домаћем производу и извозу Србије и чињеницу да је реч о растућем сектору на глобалном нивоу.

Удружење за креативну индустрију Привредне коморе Србије активно учествује у изградњи законодавног оквира и амбијента подстицајног за инвестирање и пословање и пружа одговарајуће сервисе фирмама из ове области како би лакше савладале проблеме у свакодневном пословању и ојачале своје капацитете. Привредна друштва и предузетници Према проценама РЗС у 2018 години, у делатностима креативне индустрије пословала су 4006 привредна друштва, што чини 4,3% укупног броја привредних друштава у Републици Србији. Од тога, највише је регистрованих привредних друштава у рекламирању и истраживању тржишта (28,4%), потом у издавачким делатностима (23,1%) и штампању и умножавању аудио и видео записа (21,7%). С друге стране, послове у уметности, забави и рекреацији, према проценама обављало је 1.872 предузетника. Око 88% регистрованих привредних друштава чинила су микро предузећа док су највећи промет остварила мала привредна друштва, Запосленост Просечан број запослених у делатностима креативне индустрије, према подацима РЗС, у првој половини 2018. године је износио 42.129, што је за 2,3 одсто више у односу на број запослених у 2017.години. Највише је запослених у области штампања и умножавања аудио и видео записа (9.649), а највећи раст је забележен у области кинематографске и телевизијске продукције и снимања (10,5 одсто). У области издавачких делатности и програмским активностима и емитовању смањен је број запослених на међугодишњем нивоу за 2,6 одсто и 1,1 одсто, респективно Зараде У периоду јануар-јул 2018. године највиша просечна зарада у сектору креативне индустрије остварена је у делатности рекламирања и истраживања тржишта (за 43,5 одсто виша у односу на просек у Републици Србији), а изнад просека су и зараде у издавачким делатностима (за 10,1 одсто веће од просечне зараде у Републици Србији), као и програмским активностима и емитовању (за 3,1 одсто). Најниже су зараде у делатности штампања и умножавања аудио и видео записа (за 21,1 одсто испод републичког просека), а испод просека су зараде у стваралачким, уметничким и забавним делатностима (-9,8 одсто) и кинематографске и телевизијске продукције, снимање звучних записа и издавање музичких записа (-9,5 одсто испод републичког просека).

Може се закључити да у Србији не постоји системска подршка за развој креативних индустрија најчешће из разлога што не постоји ни јавна свест о значају и економски утицају овог сектора на развој економије. На основу званичних докумената и развојних стратегија, може се увидети да је приступ парцијалан, махом краткорочне временске димензије, те да не пружа основ за стратешко позиционирање сектора и успостављање знатно офанзивнијег и ефикаснијег развојног концепта који би омогућио да креативне индустрије постану мобилизатор економских, социјалних, демографских и других позитивних токова. Гледано са становништа стратешког позиционирања, мера и инструмената јавних политика, појам креативних индустрија се у националним оквирима најчешће заснива на њиховом ужем обухвату, односно традиционалним секторима који у европским размерама представљају тзв. културне индустрије (кинематографија, издаваштво, медији и дискографска продукција).

На основу свега изнетог, може се закључити да системске основе за развој креативних индустрија у Србији тренутно су у некој иницијалниј фази. Влада Републике Србије је донела Одлуку о оснивању Савета за креативне индустрије („Службени гласник РС бр. 23/2018, 25/2018 и 52/2018“). Савет је формиран са циљем да учествује у сарадњи са другим надлежним органима у предлагању и спровођењу јавних политика везаних за развој креативних индустрија у Републици Србији. Новоформиран Савет ће у сарадњи са надлежним државним органима директно учествовати и у изградњи правног и финансијског оквира за даљи развој овог сектора. Стога се о развоју креативних индустрија у правом смислу те речи може говорити, када развој заснујемо на стратешким основама и савременом и системском регулаторном оквиру. Дакле, имајући у виду хетерогеност креативних индустрија као и интерсекторску повезаност закључак је да је за развој креативних индустрија неопходно донети стратешка документа, комбиновани програми подстицајних мера који интегришу мере економске, културне и политике запошљавања које доприносе равномерном социо-економском развоју.

Страна 1 од 10

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter